Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Herbert Džordž Vels (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr. Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijomdaleke budućnosti.

Autor - osoba Mandić, Božidar, 1952- = Mandić, Božidar, 1952- Naslov Plastični um / Božidar Mandić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : DJB diagonale, 2006 (Grocka : Donat graf) Fizički opis 167 str. ; 21 cm : slika autora (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 750 Na presavijenom delu koričnog lista autorova slika i beleška o njemu. „Ono o čemu se u eri ultimativne nadmoći materijalnog, pragmatičnog i tehnokratskog govori s likujućim prezirom, kod Mandića deluje kao nešto što je itekako uverljivo i stvarno. Idealizam, nepatvorenost, vera u ostvarivost temeljnih vrednosti života, prisutni su i u onome što Mandić piše, i u onome što živi. Ne treba posebno napominjati da je još pre trideset godina napustio život u gradu i pod planinom Rudnik osnovao Porodicu bistrih potoka. Time je pokazao da mnogo toga iz eko-anarhističkih teorija ne mora biti samo prazna priča. Sličnu doslednost pokazuju i Mandićevi tekstovi, koje već nekoliko poslednjih godina objavljuje u dnevnoj štampi, a koji su sakupljeni u zbirci ’Plasticni um’. Na prvi pogled, to su kratke priče koje bi, da nisu toliko usko vezane za aktuelni trenutak, delovale kao fikcija. Istovremeno, to su i vrlo sažeti eseji, asocijativno i pesnički pisani, o lavirintima savremenog velegrada. Nije slučajno što, kad govori o današnjem čoveku i njegovoj civilizaciji, Mandić govori o predmetima: plastičnim kesama, birokratskim šalterima, interfonima, mobilnim telefonima, kompjuterima, izlozima, tramvajskim šinama, pešačkim prelazima... On zapaža da moral curi kroz rešetke kanalizacionih šahti, da su izlozi postali oltari nove dehumanizovane religije, da su interfoni samo produbili već uspostavljenu alijenizaciju, da je gradska prepunjenost otpacima samo nužna konsekvenca verovanja u materijalističke rajeve, da kapital i marketing-demokratija uspostavljaju `plišanu` represiju u kojoj bilo kakva vrsta suprotstavljanja postaje gotovo nemoguća, da novac stvara iluziju o slobodi i time zapravo vodi u ropstvo, da narastanje tehnološkog vodi u smanjivanje ljudskog, da se zbir nagomilanih laži i frustracija prazni u šopingu, da je u gradu čak i sneg izgubio originalnost, da sedativi zamenjuju amajlije, da neonska svetla samo skrivaju sveopšti mrak, da u savremenom svetu još samo deca, ludaci i priroda ne lažu... O gradu Mandić govori vrlo taksativno, mikroskopski, ’po spisku’, kao naučnik koji metodično i hladnokrvno sastavlja katalog fenomena. Onom čitaocu koji je prethodno imao tu (ne)sreću da ’otvori oči’ ove crtice deluju kao ohrabrujući glas srodne duše, a onome ko možda još uvek nije našao vremena da se suoči sa svetom u kome obitava, one mogu, uprkos okolnostima, delovati vaspitno i otrežnjujuće.” – Aleksandar Belčević Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine. Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka. Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. Porodica bistrih potoka, Miroslav Mandić, avangarda, neoavangarda, Novi Sad, tribina mladih, postmoderna... MG65

Novo Đorđe Pisarev (Vizić, 11. februar 1957), srpski pisac, esejista, kritičar i novinar. Diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Urednik je Kulturne rubrike novosadskog „Dnevnika“. Živi i radi u Novom Sadu. Član je Društva književnika Vojvodine Romani “Mimezis mimezis romana” (roman), KOS, Beograd 1983. “Knjige naroda lutaka” (roman), Svetovi, Novi Sad 1988. “Gotska priča” (roman), Matica srpska, Novi Sad 199o. “Kovčeg” (roman), Književna zajednica Novog Sada, 1992. “Popisujući imena stvari” (roman), Prometej, Novi Sad, 1995. “Zavera bliznakinja” (roman), Narodna knjiga, Beograd 2000. “Pod senkom zmaja” (roman), Stilos, Novi Sad 2001. “U srcu grada” (roman), Stilos, Novi Sad 2004. „Ponoć je u sobi uspomena“ (roman), Narodna knjiga, Beograd 2005. Knjige eseja „Pred vratima raja“ (eseji), Dnevnik, Novi Sad 2002. Knjige priča “Knjiga gospodara priča” (priče), Vidici, Beograd 1985. “Miki Šepard: Strašne priče” (priče), Dnevnik, Novi Sad 1990. “Besmrtnici” (izabrane i nove priče), Orfeus, Novi Sad 2002. “Poslanice iz Novog Jerusalima” (izabrane priče), Stubovi kulture, Beograd 1996. Antologije proze “Najbolje priče 1989” (D. Albahari/M. Pantić), Dečje novine, Gornji Milanovac 1989. “Antologija srpske proze postmodernog doba” (A. Jerkov), Srpska književna zadruga, Beograd 1992. “Nova (postmoderna) srpska fantastika” (S. Damjanov), SIC, Beograd 1994. “Izabrane priče Beogradske manufakture snova” (A. Jerkov), Dental, Beograd 1995. “Između mašte i stvarnosti” (M. Nenin), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1996. “Čarobna šuma” (V. Pavković/D. Ilić), Radio B92, Beograd 1996. “Na tragu” (V. Pavković/D. Ilić), Knjižara “Prota Vasa“, Pančevo 1998. “Antologija savremene novosadske priče” (N. Šaponja), Stilos, Novi Sad 2000. Zbornici (teorija, esejistika, proza) “Postmoderna na trgu”, Oktoih, Podgorica 1994. “Ukrštene priče”, Dental, Beograd 1994. “Novi nihilizam”, DOB, Beograd 1996. “Savremena srpska proza”, Narodni univerzitet Trstenik, 1995. “Savremena srpska proza”, Narodni univerzitet Trstenik, 1997. “Pisci sa granice”, KPZ Opštine Sečanj, Novi Sad 1999. Momčilo Milankov: Zbornik; Narodna biblioteka “Đura Jakšić”, Srpska Crnja 1999. “Vojislav Despotov: uspomena na dugo sećanje”, Centar za političko obrazovanje, Novi Sad 2000. “Spomenica Novosađana”, SAN, Novi Sad 2001. Knjiga veka (Priredili Aleksandar Jerkov i Dragan Bogutović); „Mali Nemo“, Pančevo 2001. Nagrade Nagrada Pokrajinskog fonda kulture za najbolju knjigu godine (1991) Godišnja nagrada lista “Dnevnik” (1993) Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1996) Nagrada Laza Kostić (2ooo) Književna stipendija Borislav Pekić (2ooo) Nagrada Branko Bajić (2002) Literatura Dobrivoje Stanojević: “Forma ili ne o ljubavi”, KOS, Beograd 1985. Mihajlo Pantić: “Aleksandrijski sindrom”, Prosveta, Beograd 1987. Sava Damjanov: “Šta to beše mlada srpska proza”, Književna zajednica Novog Sada, 1990. “Ko je ko u Srbiji 1991”, Bibliofon, Beograd 1991. Želidrag Nikčević: “Trening kritike”, KOCG, Podgorica 1991. Aleksandar Jerkov: “Nova tekstualnost”, Unireks/Prosveta/Oktoih, Beograd 1992. “Ko je ko - pisci iz Jugoslavije”, Ošišani Jež, Beograd 1994. Mihajlo Pantić: “Puzzle”, Radio B92, Beograd 1995. Slavko Gordić: “Obrazac i čin”, Matica srpska, Novi Sad 1995. “Srpski roman 95”, NIN, Beograd 1996. Nenad Šaponja: “Bedeker sumnje”, Prosveta, Beograd 1997. Vasa Pavković: “Kritički tekstovi”, Prosveta, Beograd 1997. Živojin Nikolić: ”Pisci o (na)rodu svom: razgovori s četrdeset pet pisaca”; Prosveta, Niš 1998. Staniša Veličković: “Dokument i priča”, Gradina, Niš 1998. Nenad Šaponja: “Autobiografija čitanja”, Prosveta, beograd 1999. Jovan Deretić: “Kratka istorija srpske književnosti”, Svetovi, Novi Sad 2001. Mihajlo Pantić: „Ogledi o svakodnevici (Puzzle III)`, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin 2001. Kompakt disk Vesna Dragojlov: „Multimedijalna lirika - multimedijalno istraživanje u hipertekstualnom romanu: Đorđe Pisarev, Zavera bliznakinja“; Univerzitet u Denveru, 2002. Postmoderna srpska knjizevnost xx veka postmodernizam postmoderni roman proza

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi i najbolji vodič kroz sentimentalnu istoriju Beograda. Pri­ča o Sin­gi­du­nu­mu ili da­na­šnjem Be­o­gra­du ne mo­že da sta­ne ni na hi­lja­du stra­ni­ca knji­ge. Ipak, ima onih ko­ji su, pre­po­znav­ši gra­ci­o­znost i ljup­kost ovo­ga gra­da ko­ji se pro­sti­re na reka­ma ko­je se pre­pli­ću i oba­la­ma ko­je se su­da­ra­ju, us­pe­li da pri­ka­žu nje­gov svet. Je­dan od njih bio je i Bog­dan Tir­na­nić. Bo­em, pi­sac i no­vi­nar. Imao sam sre­će da ga slu­šam, sme­jem se i pla­čem ka­da je po­ku­šao da ob­ja­sni naš Dan­se ma­ca­bre. Na­ža­lost, vi­še ni­je tu da man­gup­ski i lu­cid­no opi­še na­šu stvar­nost. Be­o­grad za počet­ni­ke je, si­gur­no, bio pr­vi knji­žev­ni be­de­ker o na­šem gra­du, vo­dič ko­ji su svi ra­do čitali, i lju­di ro­đe­ni u nje­mu, i oni ko­ji su se slu­čaj­no tu za­te­kli. U sa­mo tri­de­set i jed­nom po­gla­vlju, sa mno­go lju­ba­vi, osli­kan je mu­ral ko­ji je pred­sta­vio ovaj grad. Od do­la­ska, šet­nje uli­ca­ma, pre­ko pri­ča o bi­o­sko­pi­ma (ko­ji da­nas ne po­sto­je), do stripo­va, lju­di, knji­ga, ka­fa­na i zna­čaj­nih me­sta. Ne mo­že­mo vra­ti­ti vre­me ni lju­de, ali mo­že­mo pro­me­ni­ti svoj svet. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je vo­dič kroz grad ko­ga mo­žda vi­še ne­ma, ali ka­kav mo­že­mo po­no­vo da stvo­ri­mo, iako bez onog ne­sta­log de­la ko­ji se mo­žda vi­še ni­ka­da ne­će vra­ti­ti, a ko­ji po­sto­ji u na­ma, a ne u sve­tu oko nas. Bogdan Tirnanić (Beograd, 14. septembar 1941 — Beograd, 16. januar 2009) je bio istaknuti srpski novinar, esejista, publicista, filmski kritičar i glumac.[1][2] Biografija Pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju, ali nikada nije maturirao.[3] Svoj prvi članak Bogdan Tirnanić je objavio 1960-ih godina u „Susretu“, listu Saveza omladine Beograda. Radio je dve decenije u „NIN“-u, u kojem je bio urednik kulture i jedno vreme i glavni urednik. Pisao je i za „Borbu“, „TV reviju“, „Oko“, „Književnu reč“, „Telegraf“, „Dnevni telegraf“, „Nedeljni telegraf“, „Nacional“, „Kurir“ i „Pres“, kao i u mnogim listovima nekadašnje Jugoslavije. Radio je i na Televiziji Beograd, kao i na Televiziji Politika, gde je bio zamenik urednika.[3][2] Bio je i glavni urednik časopisa „Nju moment“ i kreativni direktor agencije „Sači i Sači“.[1] Tirnanić je bio i filmski kritičar, po mnogima najbolji u Srbiji. Igrao je jednu od glavnih uloga u kultnom filmu Želimira Žilnika „Rani radovi“. Glumio je i u filmovima „Crni bombarder“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Zbog jedne divne crne žene“, kao i u seriji „Otpisani“. Bio je saradnik na scenariju filmova „Dečko koji obećava“ i „Poslednji krug u Monci“.[3][1] Objavio je knjige-zbirke novinskih članaka i eseja „Beograd za početnike“, „Beograd za ponavljače“, „Ogled o Paja Patku“, „Bosanski bluz“, „Koka-Kola art“, bio je koautor „Beogradskih priča“, a napisao je i knjigu „Crni talas“ o ovom periodu srpskog filma u kojem je i lično učestvovao.[3][1][2] Autor je knjige „Kratak kurs umiranja“. Tirnanić je dobitnik brojnih stručnih nagrada, među kojima i priznanja Udruženja novinara Srbije „Laza Kostić“ za najboljeg komentatora i nagrada „Jug Grizelj“ i „Veselko Tenžera“.[2] Preminuo je u Urgentnom centru u 68. godini.[2] Povodom vesti o Tirnanićevoj smrti, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je: „Nedostajaće nam i njegovo britko analitičko pero i duh dorćolskog šmekera kojim je obeležio vreme u kojem je živeo.“[3] Bio je oženjen glumicom Darom Džokić. Imaju kćerku Jovanu...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Suđenje Josifu Brodskom: zapisala Frida Vigdorova - Frida Vigdorova Autor:: Frida Vigdorova Žanrovi:: Istorijski, Publicistika Izdavač:: Akademska knjiga Godina izdanja:: 2015. Broj strana: 132 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm U ovoj knjizi, koja neodoljivo podseća na onu pod naslovom Apologia Sokratis, čitaocu na uvid stavljamo književnu paskvilu koja je pokrenula lavinu i hajku na Brodskog, njegovo pismo uredniku novina Večernji Lenjingrad, zapisnik sa suđenja koji je sačinila Frida Vigdorova, neka od reagovanja savremenika, njegovo pismo Brežnjevu na dan kad je morao da emigrira i poeziju koja je, u stvari, oduvek i bila njegovo glavno uporište, pribežište i duhovna spona sa ruskim jezikom. Zapisnik Fride Vigdorove postao je jedan od prvih samizdata koji su se tada u Rusiji upravo pojavljivali i silno širili. Suđenje je pročitalo na hiljade ljudi u zemlji, a stenogram se nekako prelio i preko granica i zapljusnuo Zapad. Upravo je taj stenogram i preokrenuo sudbinu Josifa Brodskog. Brodski je, kako to sâm često podvlači, imao sreće u nesreći. Bio je proteran u duhovni raj – u maternji ruski jezik! Pridružio se pesnicima srebrnog veka ruske poezije i pomogao Anatoliju Streljanom da zaključi: „Ako išta pred Bogom može opravdati dvadeseti vek – onda je to ruska poezija.“ – Radojica Nešović Josif Aleksandrovič Brodski (rus. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Lenjingrad, 24. maj 1940 — Njujork, 28. januar 1996), ruski je pesnik i esejista jevrejskog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987. godine. Rođen je u jevrejskoj porodici u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) kao sin fotografa u sovjetskoj mornarici. U petnaestoj godini napustio je školu i pokušao da se upiše u podmorničku školu, ali bez uspeha. Nakon odluke da postane lekar radio je razne poslove u bolnicama. Pored toga radio je na svom obrazovanju. Naučio je engleski i poljski jezik (kako bi mogao da prevodi poeme Česlava Miloša, koji je bio njegov prijatelj). Proučavao je klasičnu filozofiju, religiju, englesku i američku poeziju. Počeo je da piše 1956. godine. Na njegovu poeziju uticala je Ana Ahmatova. U Sovjetskoj Rusiji njegova dela nisu objavljena, dok je u SAD objavio Pesme i poeme (1965), Sećanja na T. S. Eliota (1967) i zbirku poezije Stanica u pustinji (1970). Godine 1963, optužen je za „društveni parazitizam“ i osuđen na prisilni rad u oblasti Arhangelska.[1] Kazna mu je smanjena nakon protesta eminentnih sovjetskih i evropskih književnika kao što su Jevgenij Jevtušenko i Žan Pol Sartr. Godine 1972, bio je prinuđen da napusti SSSR. Nastanjuje se u SAD gde kao američki državljanin predaje istoriju ruske i engleske književnosti na koledžu u Maunt Holioku. U SAD objavio je sledeća dela: Kraj bel epoka (1977), Deo govora (1977), Nove stanice za Avgust (1982), dramu Mramor (1984), eseja Udovoljiti senci (1986), Uranija (1987), Vodeni žig (1991), O tugovanju i razumu. Za zbirku eseja Udovoljiti senci dobio je prestižnu nagradu američke književne kritike 1986, a naredne godine postaje počasni doktor univerziteta u Jejlu kao i član Američke akademije i Instituta za književnost. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1987. godine, a 1991. odlikovan je Legijom časti.[1] Josif Brodski je umro od srčanog udara u Njujorku 28. januara 1996. godine. Po sopstvenoj želji sahranjen je na groblju San Mikele u Veneciji. Citati Postoje zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih. Svaka spisateljska karijera počinje kao traganje za svetošću, za samousavršavanjem. Pre ili kasnije, a po pravilu veoma brzo, čovek otkriva da njegova olovka ostvaruje mnogo više od njegove duše.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice i ilustracije: Marko Krsmanovic Zlatna Knjiga Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 - Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar.[1][2] Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (Doktor Aibolit, 1925), „Krokodil“ (Krokodil, 1916/17), „Mojdodir“ (Moidodыr, 1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog “niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903-1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906)[1] i bio uhapšen zbog “vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja (`Umetnost prevođenja` 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom `Visoka umetnost`) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu).[3] Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća `Dječija književnost` 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž.[3] Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej...

SV10 61149) ŠAPAT MEĐU POVICIMA , Filip Tanselen , Brankovo kolo Sremski Karlovci 2007 , pesme Filip Tanselen rođen je 1948. godine u Parizu. Objavio je preko dvadeset knjiga poezije i ogleda iz estetike i pozorišta, autor je i nekoliko pozorišnih komada. Nosilac je državnog doktorata, profesor estetike i šef katedre za pozorište na Sorboni. Jedan je od osnivača i direktor Međunarodnog centra za proučavanje i kreiranje poetskog prostora u okviru koga se organizuju seminari i radionice. Tokom osamdesetih godina prošlog veka radio u okviru pozorišne trupe El Asifa. Njegova istraživanja se bave odnosom poezije i govora, ali i poezije i drugih umetnosti (pozorište, muzika, ples, fotografija, slikarstvo). Prevođen je na više jezika među kojima su nemački, arapski, engleski, turski, italijanski, sada srpski, i drugi jezici. Filip Tanselen je i pesnik moralnog habitusa. On zapaža nezgrapne poteze globalnog sveta, koji satiru nezaštićene strukture ljudske lepote i neponovljivosti. On smatra da je pesnički jezik govor koji se mora suprotstaviti besmislu sile i prinudi na nepostojanje. Filip Taneslen je prijatelj ugnjetenih i obespravljenih, ali ne na plakatni način, već kao autor čiji dar nadilazi dnevne mehanizme površnosti i preuzima ulogu pesničke misije čiji je cilj konkretan preporod stanja ljudske svesti, njenog naličja i greha. Filip Tanselen je pesnik vizionarskih rešenja, egzistencijalne zaštite i slobode. Njegova poezija egzemplarni je primer superiornosti talenta da nadiđe lokalno i, u koncentričnim krugovima kreacije, dostigne univerzalno kao princip stvaranja i sveta. izbor , prevod i pogvor Emilija Cerović mlađa mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 88 strana

Volt Vitman Život i pustolovine Džeka Engla tvrd povez Odlično očuvana Roman izgubljen 1852. i pronađen 2016. U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. „Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom `Muško zdravlje i vežbanje` (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave.“ - Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana

Protiv SVIJU 1-2.Alois Jirasek,Češka XV.vek * 4241*02-2022 ustanak husite Jana Žižke protiv kralja Sigmuna Luksemburškog Alois Jirasek autor izdanje: ALFA Zagreb 1982 .g Tvrd povez platno zlatotisak-omot,263+ 270.strana,latinica, format: 20,5x 14 cm, ,težina 800.grama stanje : vrlo dobro-nema ispisivanja, nema unutrašnjih naslovnih strana-pečat bivšeg vlasnika ALOJS JIRASEK (1851-1930) je bio češki pisac istorijskih romana i drama. Jirasek je bio gimnazijski nastavnik istorije u Litomišlu, a kasnije u Pragu do penzionisanja 1909. Napisao je niz istorijskih romana prožetih verom u svoju naciju i u napredak ka slobodi i pravdi. Bio je blizak mnogim značajnim ličnostima Češke poput M.Aleša, J.V. Sladeka, K.V. Raisa ili Z.J. Nejedlija. Sa njima je posećivao umetnički klub u kafeu Union. Radio je kao urednik u časopisu Zvon i bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost 1918, 1919, 1921. i 1930. Raspon istorijskih događaja u Jirasekovim delima je vrlo sveobuhvatan. Uključuje mitska razdoblja (Staré pověsti české 1894). Takođe je pisao balade i romanse, koje su izdavači, ilustratori, a zatim i filmski stvaraoci tražili (Filosofická historie 1888, Maryla 1885, Zahořanský hon 1889, Balda z rokoka 1905). Napisao je romane V cizích službách (1885) i Psohlavci (1884). Takođe je bio autor mnogih hronika koje su beležile promene u Bohemiji od početka Husita (Mezi proudy I-III 1887–1890, Proti všem 1893, Bratrstvo I-III 1900-1909), preko pritiska na rekatolizaciju (Temno 1913) do ustanka Kraljevine Češke u 18. veku (F. L. Věk I-V 1906, U nás I-IV 1896-1903).

O knjizi: U vreme vladavine kraljice Elizabete I, na čijem su raskošnom dvoru prevladavale spletke i intrige, razvijala se ljubavna priča između En Mor, vatrene i nepokolebljive žene, i poznatog pesnika Džona Dona. En Mor, obrazovana, vatrena i hrabra devojka iz čuvene porodice Morovih, vlasnika imanja Losli u Sureju i kćerka ser Džordža Mora, dolazi u London s namerom da postane dvorska dama u službi kraljice Elizabete i da se uda za plemića. U palati Jork upoznaje tamnokosog i privlačnog pesnika Džona Dona, koji je radio kao sekretar njenog teče, čuvara velikog kraljevskog pečata. Džon Don se po svemu razlikovao od muškaraca koje je do tada poznavala: bio je obrazovan, duhovit i pametan, ali u njenim očima i nepodnošljivo osion i bahat prema ženama. Međutim, kada ih je život spojio, otkrio joj je čudesan svet strasti i čulnosti, koji do tada nije poznavala. Nažalost, Džon je po poreklu bio katolik, pripadnik omražene vere u elizabetinsko vreme, a uz to ga je pratila i reputacija razvratnika, što je bilo dovoljno da ga Enin otac prezre i zamrzi. Dama i pesnik je dirljiv roman koji govori o zabranjenoj ljubavi između poznatog pesnika i devojke koja se usudila da se zbog ljubavi usprotivi ocu i da sruši sva ustaljena pravila koja su vladala u to vreme. Njih dvoje su se odrekli svega da bi bili zajedno i njihova ljubav, doslovno, nije poznavala granice. Ovaj slikovit i moćan roman govori o toj ljubavi koja je, uprkos svim nedaćama i preprekama, na kraju ipak krunisana brakom.

O knjizi: U vreme vladavine kraljice Elizabete I, na čijem su raskošnom dvoru prevladavale spletke i intrige, razvijala se ljubavna priča između En Mor, vatrene i nepokolebljive žene, i poznatog pesnika Džona Dona. En Mor, obrazovana, vatrena i hrabra devojka iz čuvene porodice Morovih, vlasnika imanja Losli u Sureju i kćerka ser Džordža Mora, dolazi u London s namerom da postane dvorska dama u službi kraljice Elizabete i da se uda za plemića. U palati Jork upoznaje tamnokosog i privlačnog pesnika Džona Dona, koji je radio kao sekretar njenog teče, čuvara velikog kraljevskog pečata. Džon Don se po svemu razlikovao od muškaraca koje je do tada poznavala: bio je obrazovan, duhovit i pametan, ali u njenim očima i nepodnošljivo osion i bahat prema ženama. Međutim, kada ih je život spojio, otkrio joj je čudesan svet strasti i čulnosti, koji do tada nije poznavala. Nažalost, Džon je po poreklu bio katolik, pripadnik omražene vere u elizabetinsko vreme, a uz to ga je pratila i reputacija razvratnika, što je bilo dovoljno da ga Enin otac prezre i zamrzi. Dama i pesnik je dirljiv roman koji govori o zabranjenoj ljubavi između poznatog pesnika i devojke koja se usudila da se zbog ljubavi usprotivi ocu i da sruši sva ustaljena pravila koja su vladala u to vreme. Njih dvoje su se odrekli svega da bi bili zajedno i njihova ljubav, doslovno, nije poznavala granice. Ovaj slikovit i moćan roman govori o toj ljubavi koja je, uprkos svim nedaćama i preprekama, na kraju ipak krunisana brakom.

OČUVANA POSVETA NA PREDLISTU Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 360 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2002. Šta je porodica? Puzo je prvi put odgovorio na ovo pitanje kada je stvorio nezaboravne Korleoneove, koji su zauvek postavili kriterijume krvne odanosti. Sada, trideset godina kasnije, Puzo nas nagrađuje svojim konačnim stavom po ovom pitanju, remek-delom koje kruniše njegovu izuzetnu karijeru: pričom o najmoćnijoj porodici u italijanskoj istoriji – Bordžijama. U Porodici ovaj neponovljivi pisac vraća čitaoca u Rim petnaestog veka, gde mu otkriva ekstravagantnost i spletke Vatikana onako sigurno kako je to svojevremeno uradio sa tajnama Mafije. U središtu priče nalazi se Rodrigo Bordžija, Papa Aleksandar VI, čovek čija je pohlepa za moći, raskoši i ženama mogla da se meri jedino s njegovom ljubavi prema svojoj porodici. Okružen je svojom neobičnom decom – među kojima su lepa, samouverena, Lukrecija i strasni ratnik Čezare, Makijavelijev prijatelj i inspiracija. Njihove dramatične priče čine simfoniju ljudskih osećanja i reagovanja, od ponosa preko ljubavi, izdaje i ljubomore, do smrtonosnog gneva. Vreme u kojem žive, mesto i likovi oslikani su u svoj svojoj veličini u sagi koja je večna koliko i savremena. Delo na kojem je Mario Puzo radio poslednje dve decenije svog života, Porodica predstavlja poslednji trijumf jednog od najvećih pripovedača našeg vremena. „Puzo je u ovaj roman uložio mnogo truda i to se vidi. Reč je o jednom od njegovih najboljih ostvarenja. Priča je pitka, puna detalja, sa izvanredno izvajanim likovima.“ Booklist „Blistavo i strasno, remek-delo koje staje rame uz rame s Puzovim najvećim dostignućima.“ Nikolas Pileđi

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

Knjiga je dobro očuvana. ,,ŠONJAVKO SE VRATIO !!! ŠTA GOD RADILI NE PITAJTE GREGA HEFLIJA KAKO JE PROVEO SVOJ LETNJI RASPUST ZATO ŠTO ON DEFINITIVNO NE ŽELI DA PRIČA O TOME. Na početku nove školske godine, Greg želi da zaboravi protekla tri meseca... a naročito jedan određeni događaj... Nažalost po Grega, njegov stariji brat, Rodrik, zna sve o nezgodi koju Greg želi da zadrži u tajnosti. Ali, tajne imaju neke svoje načine da izađu na površinu... Posebno kada je u sve to umešan i dnevnik.``

Opis proizvoda Draganče Lepotanče je - kao i svi mali zmajevi ili deca - nestašan, radoznao, ponekad neposlušan, svojeglav i zanet. U nizu zabavnih i duhovitih situacija vezanih za roditeljstvo i vaspitavanje zmaja Dragančeta, u njegovom liku deca će prepoznati neke svoje osobine i naučiti šta sve ne treba raditi, a roditelji i vaspitači će uvideti da - uvek ima nade, i da se uloženi trud, ljubav i poverenje na kraju isplate. • Pismo: Ćirilica • Format: 21 x 21 cm • Obim: 342 strana • Kolor: u boji • Vrsta korica: tvrdi povez

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

O knjizi Nastavak bestselera Osluškivanje srca. Roman Osluškivanje srca Jan-Filipa Zendkera je fenomen: knjiga je tokom godina osvojila stotine hiljada čitalačkih srca – i svakoga dana je takvih sve više. Sa Glasovima srca ovaj bestseler dobija veličanstveni nastavak. Jednog hladnog jesenjeg jutra Džulija Vin dobija zagonetno pismo od U Baa, svoga polubrata iz Burme. Prošlo je deset godina od kada se vratila iz Burme kao drugačija osoba. Tražila je svoga oca, pronašla je polubrata i oduševila se najlepšom ljubavnom pričom koju je ikada čula. U međuvremenu je ostvarila lepu karijeru u njujorškoj advokatskoj kancelariji i u potpunosti se vratila zapadnjačkom načinu života. Sa bratovljevim pismom se Džuliji ne vraćaju samo sećanja nego joj postaje jasno da je zaboravila ondašnja učenja o ljubavi i životu. U Ba joj je deset godina ranije u staroj i predivnoj čajdžinici otkrio neverovatnu priču njihovog oca, koji je otkrio da svako srce kuca drugačije i koji se zaljubio u Mi Mi jer nikada ranije nije čuo lepši zvuk otkucaja svog srca… Osim toga, od tog jutra joj se događa nešto čudno: neki glas joj stalno odzvanja u glavi i budi duboka osećanja. Džulija počinje da se plaši da gubi razum, ali joj tada postaje jasno da joj može pomoći jedino U Ba. Uz njegovu pomoć mora da istraži poreklo i tajnu glasa i pronađe svoju sreću. „Povratak na čarobno mesto nezaboravne ljubavne priče.“ Radio Antenne Brandenburg „Neobična ljubavna priča Osluškivanje srca postala je kultna knjiga. Roman Glasovi srca fantastičan je nastavak te priče.“ DRS 1 „Konačno nastavak bestselera Osluškivanje srca! Kao i prethodni, novi roman o Burmi Jan-Filipa Zendkera napisan je dirljivo i poetično.“ Sonja Šmit, Rezensentin des Sankt Michaelsbundes

Zvezdani brod Gloria Mundi, koji su sagradile i sa posadom Sjedinjenih Evropskih Država, sleće na planetu Altair Five 2032. Kada se deo posade upusti da istražuje region oko svoje tačke dodira, njihova radio komunikacija uskoro prestaje i oni to rade ne vratiti. Troje članova posade poslate da spasu svoje drugove nestaju u roku od nekoliko sati. Od trojice preostalih, koji su svi zarobljeni nakon što konačno napuste brod u potrazi za nestalim, preživio je samo psihijatar Pol Marlou, protagonista knjige. Planetu naseljavaju prvobitni humanoidi. Centralna tema u romanu je sukob između Marlouovog racionalnog pogleda na svet i sujeverne i često brutalne kulture autohtonih naroda. Njegovo ime izgovara Poul Mer Lo od strane plemena Bajani među kojima živi; dobija vodeću poziciju u primitivnom društvu. Marlou na kraju odlazi na putovanje koje ima za rezultat demistifikaciju religije domorodaca otkrivanjem njenog činjeničnog porekla – čime se otkriva da ljudi sa Altaira Pet dele svoje poreklo sa ljudima na Zemlji i drugim svetovima na Mlečnom putu. Kada se vrati sa ovog puta, uzdiže se na najmoćniji položaj u društvu. Marlou koristi ovu moć da obrazuje vanzemaljsku rasu; upoznaje ih sa pisanjem, sa izumima Zemlje kao što su točak, kuglični ležaj i osovina, kao i sa boljim industrijskim i poljoprivrednim metodama. Dok je tokom svog boravka na ovom svetu, Marlou žudeo da ode kući, dostiže tačku u kojoj se prilagođava jednostavnosti i naivnosti bajanskog načina života i počinje da vidi složenost Zemlje kao apsurdnu. Kada ga, posle manje od tri Altair Pet godina, kontaktira zvjezdani brod i spas je neizbežan, on odlučuje da ostane uprkos specifičnoj sudbini koja ga čeka. CORONET BOOKS 1973. 189 str. odlično očuvana exlibris

str 130 tezina oko 80g dim 11,5x16,5cm izdavac Nolit meki povez Nema predstranu i zadnju stranu, tekst prisutan u celosti. “Plavi žaket” je zbirka priča i pesama koja se sastoji od sest delova. Prvi deo je ciklus od osam priča o izmišljenom junaku Mikiju-Likiju koji tokom života doživljava neverovatne avanture. Miki-Liki je sanjar, skitnica, osoba koja čvrsto veruje u ispunjenje svojih snova, nosi ime deteta i manire odraslog čoveka, što nam govori da čovek u nečemu nikad ne odraste. Kroz život su mu prolazile mnoge žene, a on se smirio tek kada je pronašao onu pravu i uz pomoć nje se obogatio. Drugi deo sastoji se od petnaest priča i nosi naziv “Druge priče”. Svaka priča je zasebna i ima neku drugačiju poruku. Treći deo “Mala radio igra – Slučaj leve noge” je mini-drama o prestupniku po imenu Fantom, koji je porotnicima, zbog izrečene kazne, odsekao levu nogu. Četvrti deo sačinjavaju pesme za decu, među kojima je i pesma “Plavi žaket”, po kojoj knjiga nosi ime. Peti deo je interesantna, šaljiva prepirka između Dušana Radovića i Gustava Krkleca, koja je bila objavljena u Književnim novinama. Ovde se primećuje težnja pesnika da slutnje o smrti prevaziđe pevanjem o radosti života i prijateljstva. Šesti deo čine priče pod nazivom “Ženski razgovori”, a dolaze iz istoimene televizijske serije. Priče su napisane kao samostalne, postavljene bez hronološkog reda, ali cilj im je isti: opisivanje bračnog života i savetovanje ženama kakav muškarac je idealan za brak. Pisac je žensku prirodu opisao “s književnim majstorstvom, sdozom setnog humora i sa izvanrednim čulom za tanane nijanse ženske duše i psihologije”, po rečima Dragana Lakićevića

O knjizi Nastavak bestselera Osluškivanje srca. Roman Osluškivanje srca Jan-Filipa Zendkera je fenomen: knjiga je tokom godina osvojila stotine hiljada čitalačkih srca – i svakoga dana je takvih sve više. Sa Glasovima srca ovaj bestseler dobija veličanstveni nastavak. Jednog hladnog jesenjeg jutra Džulija Vin dobija zagonetno pismo od U Baa, svoga polubrata iz Burme. Prošlo je deset godina od kada se vratila iz Burme kao drugačija osoba. Tražila je svoga oca, pronašla je polubrata i oduševila se najlepšom ljubavnom pričom koju je ikada čula. U međuvremenu je ostvarila lepu karijeru u njujorškoj advokatskoj kancelariji i u potpunosti se vratila zapadnjačkom načinu života. Sa bratovljevim pismom se Džuliji ne vraćaju samo sećanja nego joj postaje jasno da je zaboravila ondašnja učenja o ljubavi i životu. U Ba joj je deset godina ranije u staroj i predivnoj čajdžinici otkrio neverovatnu priču njihovog oca, koji je otkrio da svako srce kuca drugačije i koji se zaljubio u Mi Mi jer nikada ranije nije čuo lepši zvuk otkucaja svog srca… Osim toga, od tog jutra joj se događa nešto čudno: neki glas joj stalno odzvanja u glavi i budi duboka osećanja. Džulija počinje da se plaši da gubi razum, ali joj tada postaje jasno da joj može pomoći jedino U Ba. Uz njegovu pomoć mora da istraži poreklo i tajnu glasa i pronađe svoju sreću. „Povratak na čarobno mesto nezaboravne ljubavne priče.“ Radio Antenne Brandenburg „Neobična ljubavna priča Osluškivanje srca postala je kultna knjiga. Roman Glasovi srca fantastičan je nastavak te priče.“ DRS 1 „Konačno nastavak bestselera Osluškivanje srca! Kao i prethodni, novi roman o Burmi Jan-Filipa Zendkera napisan je dirljivo i poetično.“ Sonja Šmit, Rezensentin des Sankt Michaelsbundes

PROSJAK I LOPOV - IRWIN SHAW Znanje, Zagreb 1979; Hit biblioteka moderne literature tvrd povez, sa omotom, strana 455 Omot iskrzan unutrašnjost odlična Irvin Šo (engl. Irwin Shaw; Bronks, 27. februar 1913 – Davos, 16. maj 1984) je bio američki romanopisac, scenarista i pisac kratkih priča čija su se dela prodala u preko 14 miliona primeraka. Studirao je u Bruklinu. Još u toku studija počeo je da piše najpre za radio, a potom i za pozorište. U svojim delima čuva tradiciju realizma u koju unosi neke psihološke akcente. Vidljiv je i uticaj Hemingveja. Velikog uspeha imao je njegov roman Mladi lavovi (The Young Lions, 1948), koji se smatra jednim od najboljih američkih proznih dela o Drugom svetskom ratu, a po kom je snimljen istoimeni film sa Marlonom Brandom, Montgomerijem Kliftom i Dinom Martinom. Manjeg značaja su njegove drame, među kojima se ističu: Otmen svet (The Gentile People, 1939), u kojoj optužuje način života otmenog sveta, i antiratna drama Pokopajte mrtve (Bury the Dead, 1936). Slede još dva komada pisana za scenu: Sinovi i vojnici (Sons and Soldiers, 1944) i Iz magle (Out of the Fog, 1949). U SNP je 1955. prikazan njegov komad Otmen svet pod naslovom Filip i Jona, u prevodu Ivanke Marković. Ostali poznati romani (prevedeni na srpski ili hrvatski, po katalogu Biblioteke grada Beograda) su: Glasovi letnjeg dana (1965) Bogataš i siromah (1970) Veče u Vizantu (1973) Prosjak i lopov (1977) Na vrhu brega (1979) Hleb povrh vode (1981) Prihvatljivi gubici (1982) Šo je bio veoma cenjen kao pisac pripovedaka. Među zbirkama prevedenim na srpski ili hrvatski su: Opklada na mrtvog džokeja (1957) Indijanac u dubini noći (1957) S.S.S.

Knjaževac Laguna, 2018. Kad te detinjstvo odvede u svoj grad. Sedamdesetih godina XX veka, u vreme kad je Velika Jugoslavija bila najveća, ili se bar u to verovalo, jedna devojčica je u svoje srce ucrtavala najznačajnije slike svog života. Svako leto koje je provodila u Rovinju skidalo je sloj po sloj njenog sveta, u kojem je mama bila najsigurnije utočište, a deda ravnopravan drug i saputnik. U njen život ulaze i druga deca, sudara se s pravom jačeg, otkriva i seksualnost, grižu savesti zbog tajni nepoverenih majci, kao i duboku tugu zbog roditeljskih odnosa, nad kojima strepi osećajući da tu nešto nije kako treba. A kad se ukaže istina, u sasvim neočekivanom i živopisnom obliku, prizvaće i ostale tajne da se otkriju i tako slože mozaik jednog sazrevanja i preobražaja – koji se neće odnositi samo na devojčicu. Duhovitost, suptilnost i uzbudljiva naracija, udruženi sa melodičnim jezikom koji budi nostalgiju i promišljanjem koje joj ne dopušta da se razmahne, otvaraju Rovinjska vrata svakome ko je dovoljno odrastao da dopusti svom detinjstvu da ga povede svojim stazama. A ovako je to bilo jednom u jednom Rovinju. Rođena u Beogradu. Na Filološkom fakultetu završila najpre orijentalistiku sa engleskim jezikom, a potom i svetsku književnost. Radila kao novinar (Obrazovno-naučni program RTS-a, Večernje novosti), prevodilac, nastavnik srpskog jezika i književnosti i predavač engleskog jezika. Književno-analitički esej pod nazivom „62 pitanja za poetiku Traganja za iščezlim vremenom“ objavila je, u nastavcima, u časopisu Književnost, a tekst njenog eseja „Metamorfoze Prustovih likova“ emitovan je na Trećem programu Radio Beograda. Izdavačka kuća Nolit objavila je njen prepev poezije na engleski jezik (M. Isailović, „Luk obrve“). U engleskom časopisu za poeziju, „Quarry“ (2007, 2008) objavljivani su njeni prepevi na engleski pesama iste pesnikinje. Roman „Rovinjska vrata u vreme puževa i sunovrata“ njen je prvi roman. Živi u Beogradu.

Kao izučavalac arapskog jezika i istorije islamske civilizacije, Šeri Džons je više godina radila na svome prvencu, romanu Dragulj Medine, s namerom da zapadnom svetu predstavi jednu od najizvanrednijih ličnosti islama i jednu od najvećih žena u istoriji sveta, Ajšu bint Ebu-Bekir, suprugu-miljenicu Poslanika Muhameda. Dok je Dragulj Medine roman o Ajšinom odrastanju i sazrevanju, Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih. Povez knjige : broširani Strana : 323 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

O knjizi: Preko leta tinejdžerka Sidni radi u hotelu i živi kod svog oca Tima Blejka. Međutim, kada jednog dana ne stigne kući s posla, a hotelsko osoblje kaže da ona tamo nikada nije radila, Tim uviđa da mu se život ubrzano pretvara u košmar. Šta ju je nateralo da napusti život bez ijednog traga? Samo jedno ubeđuje Tima da se najgore još nije dogodilo – činjenica da i neki zastrašujući ljudi žarko žele da je pronađu. Pitanje ko će je prvi pronaći je centralno pitanje romana "Strahuj od najgoreg" Linvud Barkli.