1 komad sa slike

U ovom trenutku ulazi u priču detektiv Bojd Flečer. Bojd je zadužen za istraživanje ovog slučaja i obezbeđivanje Šiline sigurnosti. Dok zajedno rade na rešavanju misterioznog slučaja, Bojd i Šila će se međusobno povezati i zajedno se suočiti sa pretnjama. Roman istražuje napetost, tajanstvenost i povezanost između dvoje glavnih likova. Noćne priče i nepoznati pozivi stvaraju atmosferu uzbuđenja i intrige. Kroz ovu priču, Nora Roberts uvodi čitaoce u svet radio emisija i detektivskog posla, sa elementima romanse i trilera.

STANJE PREDMETA: Solidno očuvana. Dečije žvrljotine na prvom i poslednjem listu, kao i koricama. O AUTORU: Slobodan Stanišić (Velika Gradusa, 9. jula 1939), jedan od najproduktivnijih i najčitanijih srpskih pisaca za decu i mlade, decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su gotovo svim nagradama koje se u Srbiji dodeljuju stvaraocima za decu i mlade. Živi i stvara u Beogradu gde je završio Filološki fakultet i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije. Crtao karikature za mnoge domaće i strane listove, tokom godina uređivao brojne radio i televizijske programe za koje je dobijao visoka priznanja i nagrade RTS. Bio je urednik dečjeg lista Neven, a potom časopisa Lenji Gaša, Zmaj, Čika Jova (Švajcarska), a od 1996—2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade RTS-a. Poznat je po velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa „Ježom“ dok je radio kao karikaturista. Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski... Objavio je više od 125 knjiga romana, zbirki priča i pesama, autor je i 12 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Kada u Featherbanku ponovno nestane jedan dečak, strah od Šaptača iz prošlosti se vraća. Detektivi Amanda Beck i Pete Willis, koji je ranije radio na tom slučaju, moraju brzo delovati kako bi pronašli nestalog dečaka. Ovo ih vodi duboko u mračnu prošlost gradića i narušava njihovu mirnoću. Radnja romana istražuje misteriju nestanka dečaka, istovremeno se baveći traumama i strahovima likova. Jake, sin Toma, također počinje čuti šaputanje i dozivanje na svom prozoru, što dodatno pogoršava napetost u priči. “Šaptač” je priča o strahu, tajnama i borbi za istinu u gradiću koji krije mračne tajne. Ovaj triler će vas držati na ivici sedišta dok se misterija odvija i likovi se suočavaju sa svojim najdubljim strahovima.

Priča prati Kalenovu karijeru u zdravstvenom sistemu tokom šesnaest godina, gde je radio u različitim bolnicama u državama Nju Džerzi i Pensilvanija. Kalen je iskoristio svoj položaj medicinskog tehničara da ubija pacijente, a istraga koja je usledila otkrila je zastrašujuće tajne o njegovom životu, karijeri i hapšenju. Knjiga istražuje kako je Kalen uspeo da izbegne sumnju i izazove poverenje okoline, uključujući njegovu porodicu, dok je istovremeno sprovodio seriju jezivih ubistava. Autor, Čarls Grejber, predočava čitaocima kompleksnost i dubinu Kalenovih zločina, istražujući psihološke i emotivne aspekte iza ovakvih dela. “Bolničar” se bavi temama zdravstvenog sistema, mentalnog zdravlja, zloupotrebe poverenja i izazova u otkrivanju serijskih ubica, pružajući uvid u stranu medicinske profesije koja je često smatrana pouzdanom i brižnom.

Neodoljivo je podsećao na nekog od onih divnih, prelepih Rimljana, Mada je mogao da ima stotine žena, izlazio je samo povremeno, izbegavajući ozbiljnije veze. Otkad se razišao sa Karolinom, žene su ga interesovale samo za jednu noć ili kraću avanturu. Karolina je bila njegova velika ljubav koja ga je bedno izigrala i udala se za njegovog rođaka Bada, koji je imao isto prezime — Džesap. Taj brak je trajao nekoliko nedelja, dok Karolina nije shvatila da njih dvojicu veže samo isto prezime, a da su u svemu ostalom različiti. Vard je bio vrlo sposoban poslovan čovek, koji je mnogo radio, ali i mnogo imao. Bad je bio šarmantan mladić, sklon lakom i bezbrižnom životu, a jedina briga mu je bila da se lepo obuče i još bolje provede. Knjigu potražite OVDE

Desila se pljačka banke i završila je brutalnim ubistvom. Inspektor Harry Hole radi na razrešenju ovog nesvakidašnjeg slučaja. Harry dobija poyiv i odlazi na večeru na koju ga je pozvala njegova bivša devojka Anne. Nakon večere Harry odlazi u krevet, sutradan se budi i ne seća se apsolutno ničega što je radio u poslednjih dvanaest sati. Tog istog jutra policija tu istu bivšu devojku Anne pronalazi mrtvu. Sve sluti na samoubistvo i tako je na kraju taj tragični slučaj i okarakterisan, no nakon toga dešava se nešto nesvakidašnje. Harry počinje da dobija preteća pisma od nepoznatog pošiljaoca. U pismima ta osoba krivi Harry-ja za smrt Anne. Dok se Harry trudi da skine ljagu sa svog imena i prisjeti bilo kakvog detalja oko te noći, grad Oslo je ponovo na meti ozloglašene bande koja pljačka banke. Knjigu Potražite OVDE

Dok s mladim prijateljem Paulom Brickhillom putuje vlakom na novo radno odredište, Arlen osjeti da moraju sići s vlaka ako žele ostati na životu. Tako stignu u Kuću čempresa, neobično prazno ribičko izletište na obali Meksičkog zaljeva. Vodi ga lijepa ali šutljiva Rebecca Cady, koja uskoro opčini Arlena. Ali malo mjesto s korumpiranim policajcima i pokvarenim sucem nije najbolje okružje za neznance kad se ondje počnu pojavljivati ubijeni ljudi… Michael Koryta diplomirao je kazneno pravo i radio kao novinar i privatni istražitelj dok je pisao knjige. Njegov prvi roman osvojio je nagradu St. Martin’s Pressa za najbolji debi prije njegove navršene 21. godine; otada redovito piše, objavljuje i niže nagrade. Algoritam je ponosan među svoje pisce uvrstiti autora koji je među svoje sve brojnije poklonike prije navršene 29. sodine uvrstio Deana Koontza, Scotta Smitha i Stephena King,, ali i režisera Chrisa Columbusa, koji će roman prenijeti na veliko platno. Kuću čempresa, njegov prvi krimić s daškom nadnaravnog horora Knjigu potražite OVDE

Otkada im je majka poginula u saobracajnoj nesreci – oca ne pamte, Beatris i Laila Tomas živjeli su same u malom stanu, u radnickom predgradu Pariza. Starija Beatris ozbiljno je radila jedino na tome da ude u visoko pariško ive od glamura, traceva I humanitarnih aukcija – sve ostalo za nju je bilo no. Mlada Laila je neprestano radila I ucila – upravo je završila trecu godinu studija ekonomije i spremala se za to da tokom ljeta radi i zaradi novac za posljednju godinu studija. Pamtila je majcine rijeci da mora biti vrijedna kao njen otac, premda joj je uvijek bilo cudno što to isto ne govori i njenoj sestri Beatris. Ponekad joj se zbog toga cinilo da nemaju istog oca, premda je majka govorila da je njihov otac umro prije nego što se Laila rodila. Zbog toga Laila nikada nije otvoreno iskazala sumnju da ona i sestra imaju jednu majku, ali ne i istog oca. Knjigu potražite OVDE

U početku, Borne izgleda kao ništa – samo zelena grudvica koja bi mogla biti odbačena od strane kompanije. Kompanija, iako je ozbiljno oštećena, priča se da i dalje pravi stvorenja i šalje ih na udaljena mesta koja još nisu pretrpela kolaps. Born nekako podseća Rejčel na ostrvsku državu njenog rođenja, koja je sada davno izgubljena u porastu mora. Oseća privrženost koju mrzi; vezanosti su zamke, a na ovom svetu svaka slabost može da te ubije. Ipak, kada odvede Borna u svoje podzemno utočište, Balkonske litice, Rejčel ubeđuje svog ljubavnika, Vika, da Borna ne predaje sirovom genetskom materijalu za lekove koje on prodaje — ona ne može da prekine tu vezu. Oni prodaju sićušna stvorenja koja se mogu progutati ili zaglaviti u uhu, a koja oslobađaju moćna sećanja na srećnija vremena drugih ljudi ili izvlače zaboravljena sećanja iz sopstvenog uma korisnika — ili samo stvaraju prelepe vizije koje omogućavaju bekstvo iz neplodnih, kraterskih pejzaža Grad. Protiv njegove bolje prosudbe, iz naklonosti prema Rejčel ili možda nekog drugog impulsa, Vik poštuje njenu odluku. Rejčel, u međuvremenu, uprkos njenoj odanosti Viku, zna da on krije tajne od nje. Pretražujući njegov stan, pronalazi spaljen, nečitljiv časopis pod nazivom „Mord“, zagonetno spominjanje Magičara (suparničkog dilera droge) i dokaz da je Vik planirao izgled Balkonskih litica tako da odgovara nacrtu zgrade Kompanije. šta on krije? Zašto joj ne kaže šta se dogodilo kada je radio za kompaniju?

Devojka nije zamerila ocu kada se preselio u njihov stan u Savani, gde je radio u jednoj multinacionalnoj kompaniji, oženivši se Barbarom, svojom koleginicom sa posla. Poželela im je sreću, a zatim renovirala malu, udobnu kuću u predgrađu Pembruka, koja je sada bila samo njena. Čekala je i dalje sa onom strpljivošću, svojstvenom ljudima koji čitav svoj baziživotraju na jednoj želji ili idealu, bez koga bi bili izgubljeni poput čamca u oluji. Nije imala prijatelja, ne onih bliskih. Vedra, energična i optimistična, privlačila je ljude magnetizmom kome je bilo teško odoleti. No, Mendi Blejk ostala je sa svima na srdačnoj, no ipak, vidljivoj distanci, i stavom koji kao da je govorio: ja sam ovde samo u prolazu, volite me taman toliko da me sutra, bez tuge, možete pustiti da odem… Kada je jednog vrelog, avgustovskog dana stiglo pismo iz Vašingtona, Mendi je sedela u maloj kancelariji iza galerije i sređivala neke papire. Primetivši belu omotnicu bez oznake pošiljaoca nasmešila se, istog trenutka znajući da je njenom čekanju došao kraj.Rukopis joj bio poznat sa redovnih, rođendanskih čestitki koje je, sa raznih krajeva sveta ali većinom iz Vašingtona, dobijala svake godine. Sada ih je u Mendinoj fioci bilo tačno dvadeset; Nora Blejk napustila je Pembruk kada je njenoj kćeri bilo četiri godine. Iz tog vremena, devojci je ostala urezana u srcu priča njenog oca. Da je mama otišla da od svog života napravi nešto važno i zaista veliko, i da će se vratiti kada to postigne…” Knjigu potražite OVDE

Nekada davno, u danima kad su divovi i džini i gorostasi hodali zemljom, živio je jedan seljak po imenu Baba Ejub. Živio je s porodicom u malom selu po imenu Maidan Sabz. Budući da je morao hraniti brojnu porodicu, Baba Ejub je dane provodio u teškom radu. Svakog dana je radio od jutra do mraka, orući i kopajući njivu i brinući se o kržljavim stablima pistaća. Po vascijeli dan je bio u njivi, savijen u struku, leđa povijenih kao srp kojim je po č itav dan zamahivao. Ruke su mu vazda bile žuljave, i često su krvarile, a svake noći bi ga san ukrao čim bi mu obraz dotakao jastuk. Reći ću vam, da u tom pogledu, nije bio jedini. Život u Maidan Sabzu bio je težak svim stanovnicima. Bilo je i drugih, sretnijih sela na sjeveru, u dolinama, s voćem i cvijećem i prijatnim vazduhom, i potocima u kojima je tekla hladna bistra voda. Ali Maidan Sabz je bilo pusto mjesto i nije ni najmanje nalikovalo slici koju bi vam njegovo ime, Zeleno Polje, stvorilo u glavi. Nalazilo se na prašnjavoj ravnici, okruženoj vijencem krševitih planina. Vjetar je bio vreo, i tjerao je prašinu u oči. Pronalaženje vode bilo je svakodnevna borba jer su seoski bunari, čak i oni duboki, često presušivali. Da, postojala je i rijeka, ali seljani su morali da izdrže poludnevni hod da bi stigli do nje, a i tad bi njene vode tokom čitave godine bile muljevite. Knjigu potražite OVDE

Čarli Krebtri je oduvek bio tajanstven tinejdžer, isijavajući jezu i nelagodnost u svemu što je radio. Kada iznenada nestane nakon surovog zločina, lokalno stanovništvo više nije iznenađeno. Međutim, njegov zločin nije samo jedan u nizu – on je iskra koja pokreće lavinu užasnih imitatorskih ubistava. Više od dvadeset godina kasnije, senke prošlosti i dalje se nadvijaju nad gradom. Pol Adams nosi teret tog sudbonosnog dana kada su i Čarli i žrtva bili njegovi bliski prijatelji. Napustio je rodni grad i gradski strah za sobom, ali porazavajuće vesti o majčinom zdravstvenom stanju vraćaju ga kući. Međutim, povratak se ne čini kao povratak u poznato okruženje. Sumnjive senke prošlosti, neobičan osećaj praćenja i strah da nije ni u svojoj kući bezbedan, teraju ga na ivicu. U obližnjem gradiću, detektivka Amanda Bek istražuje strašno ubistvo koje neodoljivo podseća na zločin od pre više decenija. Dok se ona bori da rasvetli mračne niti ovih zločina, Pol se suočava sa svojim vlastitim demonima. Ispostavlja se da prošlost nikada nije mrtva, već samo čeka pravu priliku da se vrati i osveti. “Senke” je uzbudljiva priča koja se mreži kroz vreme i osvetljava duboko ukorenjene strahove i tajne jednog grada. Nortova vešto razvijena intriga otkriva da neka zla nikada ne zastarevaju i da senke prošlosti mogu oblikovati čak i najmračnije trenutke sadašnjosti. U ovom trileru isprepletene sudbine, čitaoci će se suočiti sa neizvesnošću, strahom i neočekivanim obrtima dok tragaju za istinom skrivenu u dubinama senki.

Dan pred svoje venčanje Heder Tomsonje shvatila daje napravila pogrešan izbor. Međutim, nema hrabrosti da otkaže venčanje… sve dok slučajno ne sretne zgodnog stranca koji je ubedi da treba da osluškuje svoje srce. Arči Keri nikako ne može da zaboravi tužnu devojku koju je ubedio da ne treba da se udaje ukoliko to ne želi. Na njegovo veliko iznenađenje, otkriva da će sledećih nekoliko dana raditi zajedno sa njom u bolnici… Knjigu potražite OVDE

ZEMLJA BEZ BATINA -Stevan Bulajić Biblioteka Lastavica Veselin Masleša, 1967 103 strana, tvrd povez, Stevan Bulajić je rođen 22. jula 1926. godine u Vilusima (Crna Gora). Osnovnu školu je završio u Sarajevu, gdje je do okupacije naše zemlje 1941. godine pohađao i srednju školu. Čim je izbio rat, Bulajić se s roditeljima i braćom vratio u svoj rodni kraj, gdje je već 13. jula 1941 godine učestvovao u narodnooslobodilačkom ustanku, skupa sa starijim bratom Đorđem i mlađim Veljkom. U borbama su sva trojica bili ranjeni, a Đorđe je podlegao ranama. U ratu, kao sedamnaestogodišnjak, Bulajić je napisao svoju prvu pjesmu. Oslobođenje zemlje dočekao je kao oficir. Tada je već pisao i svoje prve priče. Njegova prva knjiga bile su Ratne novele, a kasnije je objavio i svoj prvi, humoristički roman Putovanje bez voznog reda, a zatim i knjige pripovjedaka Lov do mora i Trag u magli. Sa uspjehom se ogledao i kao filmski scenarist pa je, između ostalog, radio i na scenariju za filmove Kozara i Bitka na Neretvi. Posebno je značajan Bulajićev književni rad za djecu i omladinu, što ga je uzdiglo u red najčitanijih pisaca. Pored brojnih priča koje je objavio u listovima i časopisima, napisao je i nekoliko romana: Krilati karavan, Izviđači Vidrinog jezera, Zemlja bez batina, Njih šezdeset, Šalajko, Nebeski mornar, Spomenik, Dukljan i vuk, Dom u divljoj travi i Moj djed lovac. Za svoj književni rad Bulajić je dobio i više značajnih nagrada i društvenih priznanja. Rat 1992-1995. godine je proveo u Sarajevu, gdje je i umro 1997. godine. Posveta na predlistu L. 1. KUT. 49

Prokletstvo! Ovi već snimaju tu glupačicu. Gledala je iz prikrajka, grizući usne. Toni je bio pravi profesionalac. Možda će iz te devojke uspeti da izvuče nešto što ona i nema. Šta god su zajedno radili, Luiza i Toni uspevali su da ispadne odlično. Nema sumnje da će i ovo biti uspeh. Pridružila se devojkama, potiskujući zavist i ljutnju. Maji se činilo da sanja. Svi su se sjatili oko nje da je pripreme, očešljaju, nameste. Toni je bio uz nju i davao joj savete. Snimak će biti pokriven muzikom i tekstom, mogli su da galame i dovikuju se bez bojazni. Bilo joj je lakše zbog saveta koji su pljuštali. – Dušo, ništa se ne boj – govorio je Toni, hvatajući uglove. – Samo zamisli da si jedna bezbrižna, praznoglava devojka, koja ima ceo dan na raspolaganju da se izležava pored bazena i mazucka razna mleka i druge gluposti. Zamisli da ne moraš sve vreme da jurcaš sa jednog kraja grada na drugi, završavajući nemoguće zadatke, da razmišljaš čime ćeš da platiš račune i da li ćeš uveče da budeš dovoljno budna da možeš da učiš ili radiš diplomski. Razumeš? Opusti se i zamisli na trenutak da si neko drugi, neka razmažena, bogata devojka bez i jedne brige. Jel’ tako lakše? Knjigu potražite OVDE

„Zar ovo nije NEVEROVATNO?”, disala sam ubrzano dok smo se krili ispod jednog kamiona, posmatrajući kako policija razbija nasilni protest u srpskog enklavi na periferiji grada. „Umukni, gluperdo”, rekao mi je, ali sam po šaljivom tonu njegovog glasa, znala da se šali. Nakon što smo dan ili dva pomagali našem glavnom timu da pokriju sve događaje po glavnom gradu, Dejva i mene su poslali da napravimo reportažu u Mitrovici, najopasnijem gradu na severu zemlje. Tenzije u tom mestu bile su izuzetno jake i najednom sam baš ja dobila zadatak da izvestim par miliona Amerikanaca o događajima u ovom uzavrelom gradiću. Obuzeo me je strah. Teško da ću dobiti pohvalu od Hjua. U sebi sam se zahvaljivala bogu što tamo već postoji dopisnik, neki momak po imenu Majkl kog nisam nisam poznavala, mada je radio u ITN-u, kao i ja. Rekoše mi da momak dobro poznaje teren. I dok smo se Dejv i ja vozili putem severno od Prištine, molila sam se daće taj Majkl Slejter umeti sam da obavi posao. („Nije uopšte trebalo da te šaljem u tu vukojebinu”, rekao mi je juče uveče telefonom veoma zabrinuti Hju. „Samo pusti Majkla da preuzme stvar u svoje ruke. I ne rizikuj. Pre nedelju dana, tamo su pretukli jednog japanskog novinara. A čujem da je bilo i nemira. Ne odvajaj se od momaka iz UN-a i drži se Dejva.”) Dok smo prolazili pored niza granatama razrušenih kuća, upitala sam našeg vozača Hadžija možemo li stati da ih snimim. „Ne može”, dogovorio je odsečno. „Nastradaćete.” „Čak i ako stanemo na samo pet minuta?” „Tako je. Ako već hoćete da rizikujete svoj život, ja neću da rizikujem moj.” Zavalila sam se u sedište i ućutala. Dejv mi je šapnuo: „Vidiš? Već se pretvaraš u pravog reportera. Takvi se nikad ne ustežu da dovedu u opasnost tud život zarad dobrog snimka.” Knjigu potražite OVDE

– Verujte mi, odmora sam imala dosta. I to beše skromno rečeno. U poslednjih godinu dami osim što se odmarala nije radila ništa drugo. – Pokušavali ste da siđete sa broda, zar ne? Zato ste onako grozničavo utrčali u lift. Niste imali nameru da ostanete i da krenete na krstarenje. – Promenila sam mišljenje. Zaključila sam da to ne želim… To je zvučalo kao budalasto objašnjenje, zar ne? Potrošila je na hiljade dolara da plati dve nedelje krstarenja, a onda promenila mišljenje na minut pre isplovljavanja. Zvučalo je to tako budalasto da on mora da je mislio da je ona potpuno smetena. Knjigu potražite OVDE

– Moram vam otkriti nešto što mi već dugo leži na srcu, nešto o čemu odavno razmišljam. Upravo sada, u ovom času, kad ste spasili ugled kuće Rottmann, povjerit ću vam to. Znate i sami koliko sam patio što nemam sina, što nemam muškog nasljednika. Otkako vas vidim kako radite za mene, uvijek ponovno pomislim na to da bih želio imati tako sjajna sina. Ta je pomisao sve više učvršćivala u meni želju da vas zauvijek vežem uz kuću Rottmann. Danju i noću razmišljao sam o tome, a onda sam se iznenada nečega dosjetio. Salfneru, možete postati moj sin, i to ukoliko se oženite mojom kćerju. Bit ćete mi, tada, zet. Knjigu potražite OVDE

Hejz Flin postaje poslednja osoba s kojom biste želeli da radite, osim što se iz nekog razloga ne možete oteti njegovom prisustvu. Što više vremena provodite zajedno, to je teže osećati prema njemu čistu mržnju. Možda zato što ispod te nadobudne spoljašnjosti leži srce koje odbija da pokaže svoju ranjivost – srce koje je bilo slomljeno pre deset godina. “Pakt sa đavolom” je priča o strastvenim emocijama, neočekivanim preokretima i izazovima koje donosi prošlost. Elizabet O’Rork nas vodi kroz turbulentni svet Hejza Flina i njegove unutarnje borbe, istražujući kako prošli događaji oblikuju njegov sadašnji karakter. Ova knjiga nudi čitaocima uzbudljivu mešavinu ljubavi, tajni i emotivnih dubina, dok nas tera da se zapitamo može li se sa đavolom zaista sklopiti pakt.

Ovo je druga knjiga iz serije Apokalipsa, o svetu posle virusa koji je ubio 99 posto čovečanstva i vratio svet u doba najgoreg divljaštva. Posle Verine smrti Mačor je nestao u nepoznatom pravcu. Žarko ga savetovao da ide na istok i potraži svoju duhovnost, svoje razloge za život ili svoga Boga sa kojim bi mogao da se pomiri zbog svega što je radio. Prošlo je pet godina i većina ljudi ga je zaboravila. Ali nova snaga raste iz bivšeg glavnog grada i kao rezultat toga, mnogi su umrli a jedna žena je progonjena, ranjena i pomirila se sa sopstvenom smrću. Potajno, čak joj se i nada. I zaista, smrt je nalazi, ali u obliku koji ona nikako nije očekivala. Da bi se veliko zlo savladalo, mora se naći veliki junak ili još veće zlo. Šta prvo naiđe. Posle lutanja po Bliskom Istoku i Aziji, posle pronalaženja misterioznog plemena ratnika i njihovih Bogova, čovek koji nosi veliku tajnu vraća se na mesto svoga rođenja. Glavni junak je mračna ličnost, zver, oličenje same smrti. On nosi prazninu u sebi i dobar je samo u jednoj stvari, u uzimanju tuđih života. A njegova rodna Bačka i njena odbrana su pravi razlog da pokaže koliko je velika zver u njemu. Na svom putu nalazi devojku, presvetlu u svojoj lepoti, dobroti i duši, sliku svega lepoga na svetu, nalazi suprotnost za svoju mračnu i zlokobnu sliku smrti. Par koji na prvi pogled ne može ničim da se spoji, pokazujeda se suprotnosti uvek i svuda privlače. Mada bi dopunjuju se, bio bolji izraz. Celo vreme, kroz sve knjige, svet posle Apokalipse pokazuje pravu ljudsku ćud koju ništa ne može sakriti. Puno krvi, smrti, seks, silovanja, samo su deo sudbina ljudi i žena koji su preživeli Apokalipsu, ali se i dalje moraju boriti da prežive svaki sledeći dan. Sve knjige iz trilogije nisu za mlađe od 21 godine niti za one sa slabim srcem. Jedan strani čitalac (knjige su objavljene na Amazonu na engleskom jeziku) okarakterisao je moje knjige kao “noir survival apocaliptic horror).

Do pre nekoliko dana nasi zivoti su bili savrseno mirni bez ikakvih uzbudenja. Ali ovo je bio dan kada je Viktorijin buduci muz dolazio u posetu. Zvanicna prosnja tako se zvalo. To je podiglo ceo dvor na noge. Vladala je groznica čisćenja i sredjivanja, krojači i draguljari, zlatari su svakodnevno dolazili kod nas i radili punom parom pod strogim nadzorom tetkinih dvorskih dama. Odlučivalo se koja ce se hrana poslužiti tom mladom kralju koji nas je uzdrmao svojim osvajačkim uspesima. Naravno ovo je bio ugovoren brak, princeze se samo takvom braku mogu i nadati. Ipak, sanjarenje je dopunjavalo ono izmedu, one praznine koje su tako bile potrebne jednoj mladoj duši kao što je bila moja sestra. Dame iz njene pratnje su joj napravile frizuru. Bila je zaista prelepa. Knjigu potražite OVDE

Trudna! Fibi je trudna. Nemoguće. Uvek je vodio računa o zaštiti. A da li je i ona isto to radila? Bes koji gaje zaslepeo rastao je u njemu. Izbrojao je dodeset ali nije pomoglo. Tek kada je stigao do sto, usudio se da joj se obrati: – Očigledno si ubeđena da među nama sve savršeno funkcioniše, zar ne? – cinično je upitao jer nije mogao da povrati mir i samokontrolu. – Pogotovo s dijamantskom ogrlicom oko vrata i, naravno, s detetom koje bi trebalo da je moje! Ili…? – Naravno da je dete tvoje! Nije mogao da poveruje da se upleo u njenu mrežu i da je naseo na najstariji trik na svetu. – Znaš da si jedini čovek s kojim sam bila… Volim te… i mislila sam da i ti voliš mene. Knjigu potražite OVDE

“A sinovi… Jesu li naši vršnjaci?” “Pa, tako. Ralf je mladi sin gospodina Dorfa, student informatike. Nedavno je zajedno sa svojom prijateljicom Dženin kreirao video-igricu, koja je osvojila prvu nagradu na godišnjem konkursu njihove studijske grupe. Ona je čest gost kod Dorfovih, tako da je doživljavaju kao ravnopravnog člana porodice. Čini mi se da se gospodin Dorf potajno nada ozbiljnoj vezi izmeću nje i Ralfa, što bi on, svakako, pozdravio. Zahvalan je Dženin i iz jednog drugog razloga. Naime, Ralf je jedno vrijeme bio zaludjen igrama na kladionici, koje su ga prilično odvlačile od studija, a i od druženja sa svojim vršnjacima.” “A stariji sin?” “On u porodici važi za pravu riznicu najraznovrsnijih talenata, prema kojima se tako nonšalantno odnosi da često izaziva glasno čuñenje od strane onih koji u svakom svom daru vide priliku za dodatnu zaradu. Za divljenje je to što čak i u takvom stavu Ginter ima punu podršku svoje porodice. Njegov otac se ponekad našali pa kaže da njegov stariji sin ima čvršći i temeljniji filozofski sistem življenja nego svi starogrčki velikani kojima se stoljećima divimo. 0 suštini, mislim da je gospodinu Dorfu, a i njegovoj supruzi, stalo jedino do toga da im djeca budu srećna, bez obzira na to kakvu profesiju izabrali i kakvu materijalnu satisfakciju od toga imali.” “čime se bavi taj nezvanični genije iz kuće Dorfovih?” “Oh, i njegova radna-biografija je prava ilustracija ovoga o čemu ti pričam. Završio je studije književnosti i izvjesno vrijeme radio kao profesor u školi; prvo u provinciji, a potom ovdje, u Kopenhagenu. Njegove ekstravagantne pedagoške ideje da časove drži u prirodi kada god bi to vremenske prilike dozvoljavale ponekad u nekoj mirnoj restoranskoj ba-šti, pa čak i u kockarnici, kako bi autentično ilustrovao atmosferu jednog romana Dostojevskog, u provincijskoj školi nailazile su na simpatije. Meñutim, kada je prešao u gradsku školu i nastavio s takvim metodama; oduševljenje učenika je izazvalo ljubomoru njegovih kolega, koje su sve učinile kako ne bi dobio mjesto direktora te škole, za koje je bio najozbiljniji kandidat. Nakon toga, Ginter je, nezadovoljan prevelikim stepenom birokratizacije nastave, napustio školu i prešao da radi kao upravnik biblioteke u ‘Panteon centru’.” Knjigu potražite OVDE

Sin i kći Jima Wingatea nemalo se iznenade kada otkriju da je njihov pokojni otac oporučno ostavio bogatstvo svojoj mladoj udovici Bailey Wingate zbog čega počinje rat. Nakon godine dana, dok malim zrakoplovom leti iz Seattlea u Denver, Bailey gotovo pogine jer je motor zrakoplova prestao raditi, ali Cam Justice, njezin pilot, uspijeva nekako prizemljiti letjelicu. Zaglavljena u divljini, boreći se protiv svojih dvojakih osjećaja prema zgodnome muškarcu pokraj sebe, Bailey se počinje pitati je li to uistinu bila nesreća. Tko im je pokvario motor? Tko pokušava spojiti Bailey i njezina supruga u zagrobnom životu? Odsječena od svijeta i gotovo bez nade u spas, Bailey mora povjeriti svoj život – i srce – Camu, dok se bore s grubim vremenskim prilikama i pokušavanju naći put s nepopustljive planine natrag u civilizaciju… gdje ubojica možda čeka kako bi završio posao. Knjigu potražite OVDE