Svet radio drame - Gojko Miletić Radio Beograd, 1982. mek povez str.284 stanje vrlo dobro, bolje izgleda uživo.

Autor: Domaći Jezik: Srpski Godina izdanja: xxxx Selo veselo knjiga zdravlja mudrosti i dobrog raspoloženja Uži format, 80 ilustrovanih strana. Stanje kao na slikama, za sva pitanja tu sam.

Bukovski nikada ovo nije radio - Jasmina Rakić Izdavač - Predrag & Nenad, Beograd, 1994.god Broširan povez, latinica, 134. strane. Dobro očuvana.

Iz recenzije : ’’U inteligentnom, lucidnom, autorefleksivnom, permanentnom (unutrašnjem) dijalogu – kako sa samim sobom, tako i sa vlastitim pesničkim precima (Morisonom, Crnjanskim, Miljkovićem, Branom Petrovićem, Liberom Markonijem, ali i Jesenjinom, Miroslavom Antićem i dr.), autentičnim pesničkim glasom, kakvih je u savremenoj srpskoj poeziji sve manje, Duško Domanović progovara o sebi i vlastitom mestu, snalaženju i nesnalaženju u svetu u kom živi(mo). Svetu iz kog se, sa gotovo hirurškom preciznošću nastoji odstraniti nada, gde parola „snaći se“ podrazumeva odsustvo ili bar pomanjkanje (ličnog) morala. Na momente, reč je i o poeziji preopterećenih nerava, gde se ciklično smenjuju proplamsaji smisla i ambisi ličnog i kolektivnog besmisla... O autoironijskoj igri pesnika sa pesmom i pretpostavljenim čitaocem. Poeziji o svetu u kom se (pojedini) dani mere vekovima i u kom, miljkovićevski kazano, budućnost nije samo ono što će doći, već će se mnoge stvari jednostavno ponoviti.’’

Iako je Mita Živković u Bosni živeo i radio kratko vreme, Sarajevo ostavlja dubok trag. U zbirci priča Bosančice, kratke priče iz Bosne (1892) na realistički način se prikazuje život Sarajlija. Humoristički, ali i veoma ozbiljno pripoveda se o svakodnevnom životu ljudi različitih generacija ove multikulturalne sredine.

U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Evo šta se zaista dogodilo… (2016) Dlanovi (2013) Ne vraćam se više… (2011) Zamoliću te da se iseliš… (2010) raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Žerminal Čivikov, dugogodišnji novinar i istraživač u oblasti književnosti, rođen je 1945. u mestu Ruse, na Dunavu, u Bugarskoj, a od 1975.živi u Hagu, u Holandiji, odakle već godinama izveštava za nemačku radio stanicu u Kelnu „Dojče vele“ (’’Deutsche Welle’’) o zbivanjima u sudnicama haškog Tribunala. Godine 2006. objavio je knjigu o procesu Slobodanu Miloševiću u izdanju bečke izdavačke kuće ’’Promedia Ferlag’’. Knjiga Žerminala Čivikova ’’Srebrenica – krunski svedok’’ naišla je na veliki odjek na nemačkom jezičkom području: skoro da nema lista, radio ili televizijske stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji nisu objavili prikaz ili osvrt na njegovu najnoviju knjigu. Ovim spisom Čivikov se osmelio da progovori o jednoj od najdelikatnijih tema posleratne evropske istorije. Autorovo istraživanje o masovnom ubistvu u Srebrenici, tokom etničkog rata u BiH, sprovedeno je vrlo temeljno, gotovo do najsitnijih detalja. Knjiga se čita sa uzbuđenjem, kao da je reč o dramskom zapletu u nekom kriminalističkom romanu. Čivikov je korak po korak, sa naglašenom skrupuložnošću posvedočio kako je Tribunalu u Hagu, sve do ovog trenutka uspelo da optužbe za najstrašniji zločin u Evropi posle 1945. godine temelji na iskazu jednog jedinog svedoka. Čitanjem ove knjige, objektivnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju, dovedena je ozbiljno u pitanje. Ogrešenje o zakone i pravdu i logiku zdravog razuma, vidljivo je na bezbrojnim primerima. Uostalom, konverzija pravne procedure u eminentno politički proces, neizbežno otvara mogućnosti velike manipulacije.

Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu… Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Odlomak: Bolje je ne raditi ništa nego formalno raditi na vidljivosti onoga što za imperiju postoji.

Knjiga sadrži eseje nastale tokom sedam godina – perioda koji karakteriše specifična dinamika tranzicije u Bugarskoj. U tom neobičnom, ponekad grotesknom svetu kulturnih interpretacija, paralelno opstaju bugarska književnost, internet, pas Lajka, Šredingerova mačka, utvara Mari Selest, Ćele kula u Nišu, izazovne art instalacije itd. Napisani veoma živo, duhovito i interesantno, eseji čuvaju nervozni ritam vremena zadržavajući svoju analitičku dubinu. Sadržaj je krajnje raznovrstan, ali su osnovne teme povezane sa ulogom pisca, korišćenjem jezika i književnosti u savremenom društvu, rađanjem novih mitova u tačkama ukrštanja umetnosti, života i kulture. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.”

Čudno vreme je zabavan priručnik koji deci (ali i odraslima) objašnjava klimatske promene Zbog čega zimi sve ređe pada sneg? Zašto su leta sve toplija a poplave sve češće? Zašto se klima menja i ko je za te promene odgovoran? Junaci knjige Čudno vreme, Lota i Kasper, rešili su da sami potraže odgovore na ova i mnoga druga pitanja. Polazeći od od osnovnih pojmova, kao što je razlika između klime i vremenskih prilika, Laura Ertimo uz zabavne ilustracije Mari Ahokojvu upoznaje čitaoce sa uzrocima zagađenja vazduha, posledicama masovnog konzumerizma i načinima na koje svako od nas može učestvovati u usporavanju klimatskih promena. Čudno vreme je moderna riznica saveta kako da na lak način doprinesemo boljoj budućnosti planete i pokazuje kako i najmanji korak pojedinca može biti presudan za čovečanstvo. Predstavljanje novih Odisejinih izdanja u emisiji ,,Kulturni krugovi" 23.11.2020. U emisiji ,,Kulturni krugovi" (Radio Beograd 2) predstavili smo nekoliko novih izdanja koje vam preporučujemo za jesen! Detaljnije

Od četiri musketara kubizma - Braka, Grisa, Ležea i Pikasa - Huan Gris je bio najposvećeniji i najtemeljniji predstavnik ovog slikarskog pravca. U ovoj knjizi su sabrani njegovi tekstovi u kojima Gris obrazlaže kubističke postupke i njihova značenja. Knjiga je podeljena na dva dela. U prvom se nalazi esej Danijel Anrija Kanvajlera, istoričara umetnosti, najvećeg trgovca slikama njegovog vremena i jedne od najvažnijih ličnosti umetničkog Pariza uoči Prvog svetskog rata, u kome on objašnjava i tumači Grisovo delo i kubistički umetnički eksperiment koji je svesrdno pomagao i branio od čestih napada. U drugom delu knjige nalazi se čuveno Grisovo predavanje “Mogućnosti slikarstva” održano na Sorboni 1924. godine, kao i niz drugih njegovih autopoetičkih zapisa iz periodike i prepiske. U uvodu za zbirku Grisovih tekstova, Kanvajler je napisao: “Pikaso mi jednog dana pred slikom Huana Grisa reče, mnogo godina posle Grisove smrti: ‘Lepo je imati slikara koji je znao šta je radio.’ Za tu lucidnost Huana Grisa, koju je Pikaso potvrdio, i o kojoj i svedoče njegova pisma, naći ćemo još jedan primer u ovim zapisima koje je sam Gris redigovao za objavljivanje.”

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana legendarni Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Borhes, kolos moderne književnosti, postepeno je oslepeo i više nije mogao sam da čita svoje voljene knjige. Tokom nekoliko godina Mangel je provodio mnoge večeri čitajući velikom piscu i bio je svedok izuzetne sposobnosti slepog Borhesa da sa police izabere naslove knjiga u kojima je znao da će uživati pošto bi samo prstima prošao preko poveza neke od njih. Otkrio je Borhesovu ljubav prema Šerloku Holmsu i vikinškim ratnicima, gledao s njim gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. Dok nam Mangel opisuje te posete Borhesovom mračnom, skromnom stanu, i kako naglas čita i razgovara sa njim o knjigama, imamo privilegiju da zađemo u unutrašnji svet književne legende. Ilustrovana retkim Borhesovim fotografijama koje je snimila Argentinka Sara Fasio, ova knjiga predstavlja nesvakidašnji prozor u privatan život jednog od najvećih autora dvadesetog veka.

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana legendarni Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Borhes, kolos moderne književnosti, postepeno je oslepeo i više nije mogao sam da čita svoje voljene knjige. Tokom nekoliko godina Mangel je provodio mnoge večeri čitajući velikom piscu i bio je svedok izuzetne sposobnosti slepog Borhesa da sa police izabere naslove knjiga u kojima je znao da će uživati pošto bi samo prstima prošao preko poveza neke od njih. Otkrio je Borhesovu ljubav prema Šerloku Holmsu i vikinškim ratnicima, gledao s njim gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. Dok nam Mangel opisuje te posete Borhesovom mračnom, skromnom stanu, i kako naglas čita i razgovara sa njim o knjigama, imamo privilegiju da zađemo u unutrašnji svet književne legende. Ilustrovana retkim Borhesovim fotografijama koje je snimila Argentinka Sara Fasio, ova knjiga predstavlja nesvakidašnji prozor u privatan život jednog od najvećih autora dvadesetog veka.

MRAČNA KOMORA - Rejčel Sajfert Drama Izdavač: Laguna, Beograd, 2003.god. Broširan povez, latinica, 267. strana. Dobro očuvana. Najuži izbor za Bukerovu nagradu. „Ambiciono i snažno… Sajfert piše jasnu i čistu prozu. Ona vešto tka velike događaje u živa, lična iskustva svojih likova… Dirljivo i u krajnjoj liniji optimistično… Zadivljujuće.“ New York Times Mračna komora pripoveda o tri obična Nemca: Helmutu, mladom berlinskom fotografu iz tridesetih godina prošlog veka, koji koristi svoju veštinu kako bi iskazao patriotsku srčanost; Lori, dvadesetpetogodišnjoj devojci koja 1945. godine vodi svoje mlade rođake preko razorene Nemačke nakon što su joj roditelje, naciste, zarobili saveznici; i, pedeset godina docnije, o Mihi, mladom učitelju, koga opseda pitanje šta je njegov deda radio u ratu, i koji se bori sa demonima prošlosti svoje porodice i svoje zemlje. „Značajna knjiga koja predstavlja oštru kritiku moralnih principa prethodnog veka, u kojoj je jasno da niko nije u potpunosti lišen krivice... Izuzetno.“ Sunday Times „Neobično hrabra knjiga… Opčinjujuća… Izazovna i suštinska.“ Time Out „Krivica, stid, odgovornost, novi počeci, uloga pojedinca u istoriji – ovo su teme kojima se bavi Sajfertova, i sve to ispripovedano je stilom zavaravajuće jednostavnosti… Provokativno i veličanstveno.“ The Times

Roman Osvajanje vrha nije lako ukratko predstaviti zbog slojevitosti koja će, verujemo, biti primamljiva kako čitaocima-ljubiteljima literature, tako i onima koji se književnošu profesionalno bave. Homel priču smešta u neobičan, pomalo bizaran predeo američke provincije, a njenu osnovu čine niske ljudske strasti – zavist u porodici, ljubomora, incest.. Glavni akteri ovog dela, Sabita Hanter i Nejtan Gazara predstavljaju, u najmanju ruku, čudan par izgubljenih duša koje lutaju kvazi-biblijskim predelima Amerike. Gazarin ugao gledanja na stvari jeste muška vizura, egocentrična, iako često dobronamerna, dok Sabita, ženski Mesija, predstavlja ženu lišenu svih emocija, ali koja poseduje snagu i zastrašujuću autodestruktivnost. Naizgled bezočna i gruba priča puna dubokog pronicanja u prirodu zla i ljubavi, koja čitaoca zbunjuje i začuđuje, čini ovaj roman D. Homela iznenađujuće originalnim, oštrim i iskrenim. Dejvid Homel (David Homel), kanadski pisac, rođen u Čikagu 1952. godine. Radio je kao novinar, urednik, književni prevodilac i učitelj. Dobitnik je Glavne državne nagrade za prevod 1995.g., kao i brojnih drugih nagrada za prozu u Kanadi i Evropi. Njegovi romani objavljeni su na mnoge svetske jezike: Sonja i Džek (Sonya & Jack), Pacovski dlanovi (Rat Palms), Strujne oluje (Electrical Storms), The Speaking Cure… Homel živi u Montrealu, Kanada.

Ovom je knjigom autorka naučila čitatelje kako smanjiti preopterećenost svakodnevnim problemima, kako manje raditi i više uživati u životu; pokazala nam je kako se smejati i plakati, kako pobediti strahove i prepoznati ono što nam u životu stvara najviše problema.

Knjigu `KINA POTRESA SVET` napisao je čovek koji je u Kinu stigao 1933. godine, kao mornar na putničkom brodu. Sa svoje 23 godine krenuo je da upoznaje tu novu zemlju. Deset godina je radio kao novinski dopisnik iz Kine za Američke novine. Za to vreme shvatio je i prepoznao dogadjanja u Kini i oko nje, upoznao jedan za njega, a i mnoge druge, jedan nov i sasvim drugačiji svet. JVITE SE PORUKOM, UVEK MOŽEMO DA SE DOGOVORIMO. Posle Drugog svetskog rata vraća se u Kinu da bi prikupio materijal za ovu knjigu, osećajući da to duguje kineskom narodu, da Svetu kaže istinu o toj divnoj i u to vreme tragičnoj zemlji. U knjizi, je boraveći u jednom delu severne Kine, posebno opisao razdoblje izmedju 1947 i 1948. godine, ustvari najinteresantniji deo pred pobedu kineske revolucije, koja je trajala 50 godina. Pored opisivanja stanja i dogadjanja u Kini, on daje osvrte i na dogadjaje koji su se dogadjali van nje, ali koji su u vezi sa onim što se dešavalo u njoj. Knjiga je napisana stilom koji je malo neobičan za današnja shvatanja, ali meni se dopada. Knjiga je kod nas prevedena i objavljena već 1955. godine. Tvrd povez, 456 strana.

U svojoj novoj zbirci pesama, kominac kao da hoće da nam kaže da ne samo što je odrastao, nego je i ostario, što ga je navelo da razmišlja o kraju puta. Sve emotivne lomove, sva neuspela zbližavanja i izigrana poverenja o kojima je bilo reči u njegovim prethodnim zbirkama – sve te ljubavne jade u “Dlanovima” je u drugi plan potisnulo nametljivo prisustvo jedne konačne teme. Više je likova čije glasove razaznajemo u ovim pesmama, i svi su oni zagledani u kraj, procenjujući iz te krajnje tačke svoje živote. Povrh toga, oni su i međusobno povezani porodičnim vezama, pa se iz njihovih ukrštenih perspektiva razvija drama o sticanju smisla kome se svi ponaosob nadaju u poslednjem času. Ali, pošto opravdano strahuju da će se ta nada ispostaviti kao uzaludna, ovi kominčevi junaci podsetiće nas na kraju na glasove iz njegovih prethodnih knjiga – ako smisla možda i nema, čujemo i ovde, utoliko pre vredi stalno iznova pokušavati da se voli i bude voljen. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila dve njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010) i “Ne vraćam se više…” (2011).

Gramatika Poslovni nemački Kompjuteri Fraze i izrazi Putovanja Izgovor Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene nemačke izraze, da se zabavite, nađete stan. .. Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite nemački pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Sjajna glanc nova knjiga.

Gramatika Poslovni švedski Kompjuteri Fraze i izrazi Putovanja Izgovor Ako želite da putujete, ili radite u inostranstvu, ako hoćete da naučite savremene švedske izraze, da se zabavite, nađete stan. . . Ako ste đak, student, ako znate ili tek treba da naučite švedski pomoći će vam ovaj izuzetno praktičan priručnik. Sjajna glanc nova knjiga.

Teofil Pančić je pozorno i uredno, a sve uglavnom o svome trošku, pratio hrvatski književni život, pogotovu od kraja devedesetih. Pisao je o knjigama hrvatskih pisaca, bez obzira na to što čitatelji novina za koje je radio do tih knjiga, uglavnom, nisu mogli doći. Ili su ih naručivali od prijatelja koji dolaze iz Zagreba, Osijeka ili nekog drugog grada. Pančić je ispratio sve važnije fenomene i skandale ovdašnje književne scene. FAK i ono što se s FAK-om događalo opisao je faktografski vjernije i vjerodostojnije nego većina onih koji su se sličnim poslom pokušavali baviti u Hrvatskoj. Čitajući hrvatsko, s pristojne razdaljine od Bajaginih 442 do Zagreba, Pančić je bio savršeno izoliran i distanciran od onoga što čini društveni, uglavnom psihosocijalni i skatološki, kontekst žive hrvatske književnost. Niti je znao što se o kojem piscu nad zagrebačkim pisoarima priča, niti ga je trebalo zanimati koju su trojicu ove sezone proglasili za najbolje suvremene prozaike, e samo da bi sjebali lanjsku trojicu, niti na koji način su jedni pisci uzurpirali medije na račun drugih, niti na koje su sve načine, pokraj lažnih muških veličina, zapostavljene i skrajnute sve te genijalne žive hrvatske spisateljice. Pančić je, srećom po sebe i po knjige koje čita, daleko da dalje ne može biti od onih koji tim knjigama čine prirodni okoliš. Miljenko Jergović