U Grgićevom novom Vodiču prožima se burna politička i kulturna povijest Korejskog poluotoka u doba filma. Obuhvaća razdoblje od početka dvadesetog stoljeća do danas, uključujući raspad na Sjevernu i Južnu Koreju te politička previranja u kojima je Južna Koreja od autoritarne militarističke države postala današnja ekonomska i tehnološka prijestolnica Azije. Društvene promjene itekako je pratio i film, stekavši pritom izvanrednu umjetničku vrijednost koja malo-pomalo postaje i svjetskom baštinom. Vodič kroz korejsku kinematografiju rezultat je Grgićevog trajnog interesa za azijsku kulturu: uz brojne članke i kritike, dosad su mu objavljene i knjige Vodič kroz japanski film (2006), Seks i smrt u japanskoj kulturi (2009), te Vodič kroz japansku komediju (2013). Novinar, pisac i kritičar, Velimir Grgić radio je i u Jadran Filmu na razvoju filmskih projekata, a surađuje i s brojnim filmskim festivalima, kao izbornik i član žirija u zemlji i inozemstvu; bio je umjetnički direktor Subversive Film Festivala, suradnik talijanskog Far East Film Festivala, a djeluje i kao savjetnik festivala Fantastic Zagreb.

Reč autora: „Jurij Gagarin je bio ambiciozna i takmičarski nastrojena osoba, svesna da je najveće postignuće njegovog života zasnovano na naporima drugih ljudi kojima nije bilo dozvoljeno čak ni svoja imena da razotkriju, da ne pričamo o slavi. Gagarin je bio spokojni dečak sa sela, ozbiljan inženjer, tehničar koji je znao da misli svojom glavom, kao i odani pripadnik konzervativnog društva koji se na kraju pobunio protiv sistema. Bio je plah, povremeno nepromišljen, ali krajnje disciplinovan kada je nešto radio i odgovoran prema drugima, često rizikujući svoj život zbog toga. Nije se mnogo razumeo u politiku, mada je za diplomatiju imao izuzetnog dara, kako kod kuće tako i u inostranstvu. Bio je preljubnik koji nikada nije izdao svoju ženu i porodicu. Svi ti kontradiktorni elementi prepliću se u priramidi njegovog života i ispisuju priču o jednom u suštini pristojnom i hrabrom čoveku koji je dao svoj najbolji deo u izuzetnim okolnostima. Bio je heroj u najboljem i najčasnijem smislu te reči.“‚

Sve što je muškarac vodi nas kroz slojeve svega onoga što čini belog muškarca u Evropi na početku 21. veka. U devet prividno nepovezanih priča Dejvid Soloj, izuzetno darovit majstor novog realizma, prikazuje malodušnost, ambiciju, krizu identiteta, lažnu samouverenost i suštinsku usamljenost savremenih muškaraca. Genijalan i inovativan roman, uznemirujuće mračan, ali neretko i urnebesno komičan, bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu. Dejvid Soloj (1974) rođen je u Kanadi, odrastao je u Londonu, a trenutno živi u Budimpešti. Pisao je radio-drame za BBC, a kratke priče je objavljivao u časopisima The Paris Review, Harper’s i drugim. Književni časopis Granta uvrstio ga je 2013. na listu najboljih mladih britanskih pisaca. Autor je zbirke priča Turbulence (2019) i četiri romana: London and the South-East (2009), The Innocent (2010), Spring (2012) i Sve što je muškarac (2016), za koji je dobio nagrade „Gordon Bern“ i „Plimton“, a koji je bio u užem izboru za Bukerovu nagradu 2016.

Trevor Benson je radio kao ortopedski hirurg u Avganistanu do trenutka kada je teško povređen prilikom eksplozije jedne granate. Tada je rešio da se vrati u rodni kraj, u Nju Bern u Severnoj Karolini. U Nju Bernu ima malu kućicu koju je nasledio od svog pokojnog dede. U rodnom mestu se Trevor polako oporavlja, brine o košnicama svog dede i priprema se za još jednu specijalizaciju. U njegov život će ući Natali Masterson, zamenica šerifa prema kojoj Trevor počinje da gaji izvesna osećanja. Ni Natali nije indiferentna, ali se ponekad ponaša veoma suzdržano. Njeno ponašanje predstavlja zagonetku za Trevora. U Nju Bernu će se Trevor upoznati i sa Kali, povučenom sedamnaestogodišnjakinjom koja je bila prijateljica njegovog pokojnog dede. Od nje će Trevor pokušati da razotkrije misteriju koja obavija smrt njegovog dede... Iz recenzije: „Veoma mudar, novi Sparksov roman podseća nas da smo svi ’samo ljudi’, skloni greškama i nesavršeni. Snažne emocije obuzeće vas već od prvih stranica.“ Popsugar

Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

Koje su vaše navike? Podržavaju li vaše dugoročne ciljeve? Da li ste uspostavili rutine u životu i poslu? Verujete li u sebe i jeste li optimistični u pogledu onoga što možete da postignete? Knjiga Tajna od milijardu dolara iz prve ruke nudi znanje o milijarderima preduzetnicima, i to ispričano njihovim rečima. Dok budete čitali ovu knjigu, otkrićete da morate da kročite van zone komfora ako želite da postignete nešto veliko. Da morate da iskoristite svaku priliku da učite – kad god i gde god je to moguće. Da osluškujete svoje želje i svoju strast. Strast je jedan od najvažnijih kvaliteta poslovnog čoveka i deo tajne uspeha za mnoge intervjuisane. Ako imate strast prema onome što radite, bićete samomotivisani, željni i neumorni. I, naravno, da morate naporno da radite. Možete biti talentovani, možete biti vizionar, ali morate da radite i da nikad ne odustanete. Život je maraton, a ne trka na 100 metara.

O KNJIZI Elektronske cevi su opet u modi. Vrhunski audio uređaji kao što su MP3 plejeri, CD plejeri ili digitalni radio zaista dolaze na svoje kada cevno pojačalo daje prefinjen perfektan zvuk. A na izlazu PC zvučne kartice umesto IC aktivnih zvučnih stubova može doći vaš cevni uređaj. Izrada sopstvenog cevnog kola za PC zaista ističe vaš individualni ukus. Kada umesto LED imamo signalizaciju rada sa mističnim sjajem katode cevi uređaj se jasno izdvaja iz gomile. Ko se kao početnik usudi da radi sa cevima u početku nailazi na visoke napone koji se obično koriste. Do 250 V u sopstvenom projektu? Visoki naponi mogu brzo postati neprijatni. Osim što su opasni po život ne može se potceniti opasnost po elektronske komponente. Dovoljna je mala greška i zauvek se možemo oprastiti od skupe tehnike. Ne moraju biti samo visoki naponi, elektronske cevi mogu raditi na nižim naponima. Ono što se često previđa ovde je napravljen kao princip: kola sa elektronskim cevima na bezopasnim naponima. Cev koja je originalno razvijena za anodni napon od 600 V može apsolutno raditi na 12 V. Knjiga je namenjena čitaocima otvorenog avanturističkog duha. Delimično se radi o putu u nazad u priču o tehnici elektronskih cevi. Više od 50 godina star koncept otkrivamo kao novu veštinu. Delimično će stare cevi biti upotrebljene na potpuno nov način. Susret visoke tehnologije i tradicije.

DirectX9 – programiranje grafike i igara, Tom Miller DirectX9 - Programiranje grafike i igara ne gubi vreme baveći se elementima jezičke sintakse; umesto toga, fokusira se isključivo na kreiranje bogatih multimedijalnih aplikacija. Pretpostavlja se da vam je C# (ili Visual Basic®.NET) već poznat, kao i .NET Runtime. Autor ove knjige je projektovao i API, tako da se i ne može naći bolji izvor informacija na ovu temu. O autoru Tom Miller je projektni i razvojni vođa za API upravljanog DirectX-a. U Mikrosoftu je radio od 1997., gde je počeo sa timom za Visual Basic, pre nego što ga je ljubav prema igrama i programiranju igara odvukla u DirectX tim. U DirectX timu je od 1999., a radio je na popularizaciji DirectX API-ja (i programiranja igara uopšte). * Knjigu je napisao dizajner API-ja * Rad sa mrežama * Korišćenje HLS jezika za efekte visokog kvaliteta * Kosturna animacija karaktera * Objašnjene sve mogućnosti Managed DirectX-a * Kompletan sors kod je napisan i u C#-u i u Visual Basic .NET-u * Detaljan opis helper biblioteke D3DX * Obrađena i 2D i 3D grafika * Saveti i trikovi za poboljšanje performansi NA CD-ROM-u * DirectX9 SDK * Izvorni kod u C#-u i Visual Basic .NET-u CD-ROM sadrži: * Verziju 1.1 .NET Runtime * Predgovor napisao Bob Gaines, Microsoft ® Corporation, Lead Program Manager, DirectX SDK * S325969 Managed DirectX Kratak sadržaj Deo I Osnovni koncepti grafike 1 Predstavljanje Direct 3D-a 2 Izbor tačnog uređaja 3 Renderovanje korišćenjem jednostavnih tehnika 4 Još tehnika renderovanja 5 Renderovanje pomoću mreža 6 Korišćenje upravljanog DirectX-a za pisanje igre Deo II Srednji koncepti grafike 7 Korišćenje naprednih osobina 8 Razumevanje resursa 9 Korišćenje drugih tipova mreža 10 Korišćenje Helper klasa Deo III Napredni koncepti grafike 11 Predstavljanje programabilnog pajplajna pomoću High Level Shader Languagea 12 Korišćenje High Level Shader Languagea 13 Renderovanje kosturne animacije Deo IV Zvuk i ulaz 14 Otkrivanje zvučnih efekata 15 Kontrolisanje komandi korisnika Deo V 2D grafika 16 Korišćenje Direct 3D-a za 2D grafiku 17 Korišćenje DirectDrawa za 2D renderovanje Deo VI Dodavanje umrežavanja 18 Implementacija Peer-to-Peer umrežavanja korišćenjem DirectPlaya 19 Kreiranje Client/Server sesije 339 20 Razumevanje osobina naprednog umrežavanja 21 Dostizanje maksimalnih performansi Deo VII Dodaci A Korišćenje dijagnostičkih asemblija B Reprodukovanje muzike i video sadržaja Indeks Autor: Tom Miller Broj strana: 426 ISBN broj: 86-7310-281-2 Godina izdanja: 2004. Izdavač: Kompjuter biblioteka, Beograd

„Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.“ Novo dopunjeno izdanje sa 23 neispričane priče i uvodnim tekstom Marine Vujčić. „Preda mnom je bilo nešto drukčije od svega što sam dotad pročitala. Nije roman, nije autobiografija, nije drama, nisu memoari, nije leksikon, nije poezija, nije scenarij, nije zbirka priča – a opet je sve to. Jedinstven način na koji je Rajko Grlić pišući pronalazio dodirne točke filma i života, kombinirajući nepredvidivu dramaturgiju stvarnosti s fikcijom potencijalnih filmova, učinio ga je pripovjedačem koji je, nakon toliko filmova koji su obilježili hrvatsku kinematografiju, ovaj put ʼizrežiraoʼ sjajnu knjigu. Bila je to knjiga vrijedna na mnogo razina: i kao sjajna proza koja se čita kao napeta fikcija čak i kad je u pitanju autentična faktografija, i kao autobiografija čovjeka koji je itekako zadužio hrvatsku kulturu, i kao dokument vremena nekoliko generacija koje nas se tiču, i kao filmski leksikon koji sugerira da prave filmske i prozne priče ne treba tražiti dalje od života samog.“ – Iz Uvoda Marine Vujčić Rajko Grlić (Zagreb, 1947), režiju igranog filma magistrirao 1971. na FAMU u Pragu. Kao režiser i scenarista radio je sledeće dugometražne filmove: 2016: Ustav Republike Hrvatske 2010: Neka ostane među nama 2006: Karaula 2002: Josephine 2001: Novo novo vrijeme (dokumntarni – korežiser) 1991: Čaruga 1989: That Summer of White Roses 1986: Za sreću je potrebno troje 1984: U raljama života 1981: Samo jednom se ljubi 1978: Bravo, Maestro 1974: Kud puklo da puklo Ovi su se filmovi igrali na redovnom bioskopskom repertoaru svih pet kontinenata, bili prikazivani u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan, te dobili mnoštvo međunarodnih nagrada. Kao scenarista radio je na pet dugometražnih igranih filmova drugih režisera, kao i na televizijskoj seriji Grlom u jagode. Bio je i producent pet dugometražnih filmova. Uz to je napisao i režirao šesnaest kratkometražnih filmova i četrnaest dokumentarnih za televiziju. Napisao je, režirao i producirao interaktivnu filmsku školu How to Make Your Movie; An Interactive Film School, koja je 1998 u Njujorku proglašena za najbolju svetsku multimediju. Dobitnik je Nagrade grada Zagreba, Godisnje nagrade „Vladimir Nazor“, Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno delo, Nagrade grada Denvera za doprinos svetskom filmu, Nagrade beogradske kinoteke za doprinos evropskom filmu, počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici.

Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo… Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić Miroslav Antić: Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Knjiga “Ideologija, legitimnost i nova država” daje komparativnu analizu dominantnih ideologija i modela legitimizacije u komunističkoj Jugoslaviji, kao i u državama nastalim iz nje – Srbiji i Hrvatskoj. Zasnovana na analizi sadržaja programskih dokumenata vladajućih partija u Jugoslaviji posle II svetskog rata (Savez komunista Jugoslavije), Srbiji (Socijalistička partija Srbije) i Hrvatskoj (Hrvatska demokratska zajednica), kao i na analizi sadržaja školskih udžbenika i tekstova objavljivanih u novinama koje su bile pod kontrolom vlasti, knjiga opisuje i objašnjava dominantne normativne i operativne ideologije i glavne modele legitimizacije u ovim državama. Analizom rada državnih aparata – masovnih medija i obrazovnih sistema – autor ističe ključnu ulogu ideologije u podupiranju identitetskih preobražaja koji su se odigrali u Jugoslaviji posle 1945, i u Srbiji i Hrvatskoj devedesetih godina XX veka. Siniša Malešević predaje na odseku za sociologiju i političke nauke na Irskom nacionalnom univerzitetu. Pre toga radio je kao istraživač u Institutu za međunarodne odnose u Zagrebu i u Centru za proučavanje nacionalizama, kulture i ideologije. Objavio je knjige “Ideology, Legitimacy and the New State” (2002) i “The Sociology of Ethnicity” (2004).

Delo Kavijar za sirotinju, u kom su se našli tekstovi kritičara, novinara i književnika Milana Vlajčića, objavljivani u listu “Nova” i na portalu Nova.rs, izašla je posthumno baš za 65. Sajam knjiga. „Neće nam biti lakše, ali će nam se neke naše nevolje pokazati u drugačijem svetlu“. Ovo je jedna od rečenica koju je novinar, kritičar i književnik Milan Vlajčić, umesto pogovora, zapisao u svojoj knjizi. Milan Vlajčić ugledni filmski i književni kritičar, esejista i novinar, rođen je 1939. u Beogradu. Studirao je Opštu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Beogradu. Pozorišne, televizijske, radio i književne kritike objavljivao je u našim najpoznatijim listovima i časopisima, od kojih je neke i uređivao. Bio je urednik kulturne rubrike časopisa Student i Mladost, dnevnog lista Politika, časopisa Vidici, Gledišta i Književni glasnik, kao i stalni filmski kritičar dnevnih novina Politika i Blic. Bio je član NIN-ovog žirija, ali i žirija filmskih festivala u Kanu, Veneciji, Berlinu, Montrealu, Beču… Autor je dvanaest dosad objavljenih naslova i dobitnik brojnih prestižnih nagrada.

Mesec od papira stoji rame uz rame sa Kao da ubiješ drozda (Ubiti pticu rugalicu) i Srce je usamljeni lovac, kao jedno od najboljih i najomiljenijih dela američke književnosti prikazanih iz perspektive jedne devojčice. „Zaplet je pun života i obrta – probija se i krivuda kroz američki jug 1930-ih godina… Navijao sam da Adi i Dugonja uspeju u životu, delom verovatno jer nikoga nisu nezasluženo nasamarili, a delom i jer jednostavno nisam želeo da se njihova avantura završi. Sa gospodinom Braunom ste kao čitalac u dobrim rukama.“ – Kristofer Leman-Haupt, Njujork tajms Džo Dejvid Braun (1915-1976) je bio američki pisac i novinar. Rođen je u Birmingemu u Alabami. U mladosti je radio kao reporter u novinama širom zemlje. Kada je počeo Drugi svetski rat napušta posao novinara i priključuje se 517. padobranskom puku kao izviđač u prvim borbenim redovima. Za svoje razne zasluge je nagrađen i u Americi i u Francuskoj. 1950. godine vraća se novinarskom poslu. Napisao je pet romana od kojih su tri imala uspešne ekranizacije: Zveze u mojoj kruni, Kraljevi idu napred i Mesec od papira.

Silmarilion - Tolkin Izdavač - Esotheria, Beograd, 1996.god. Broširan povez, latinica, 480. strana. Kao nova knjiga. Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Crni oblaci su se nadvili nad Tiranom prošloga veka, zarazne bolesti, nemaština, nemoral i blud brišu razlike između sadašnjosti i budućnosti, dana i noći, između stvarnosti i uobrazilje. Posmrtna kočija Toma Kuke ne uspeva da sanira posledice kolektivnog stradanja zbog duga nastalog vanvremenskim grehom. Senke zaklanih žena tumaraju gradom. Da li će bečki učenik, inspektor Di Hima, tajnu neobjašnjivih serijskih ubistava pronaći u šoljici kafe? Tom Kuka je književni pseudonim pisca i radio i televizijskog novinara Enkelja Demija (Enkel Demi, 1972). Uspešnu i produktivnu novinarsku karijeru započeo je devedesetih godina na različitim televizijama sa nacionalnom frekvencijom poput TV Klana i RTSH-a, gde je bio u prilici da se oproba i u režiserskim vodama. Njegov književni debi predstavlja roman Žižula na kaldrmi (Hide mbi kalldërm) objavljen 2016. godine. Nakon toga objavljuje još dva romana, Kamenje samoće ( Gurët e vetmisë, 2018), porodičnu sagu, koja osvaja Nacionalnu nagradu za književnost, i Zao čas (Ora e ligë, 2019). Četvrti roman Pošast (Flama, 2021) osvaja Nagradu Evropske unije za književnost. Roman Opsada (Rrethimi, 2022) inspirisan je istorijskim događajima u Skadru.

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Podnaslov dela je: Jednostavne i praktične taktike koje će vam pomoći da radite samo ono što je zaista važno i usput pokušate da nađete bar malo slobodnog vremena za sebe.

Bioinformаtikа i nаnofаrmаkologijа Homeopаtijа (ili homeopаtskа medicinа) crpi svoju snаgu iz trаdicije duge više od 200 godinа, pri čemu, s druge strаne, onа predstаvljа sаm vrh sаvremene nаuke. Tri su temeljnа principа homeopаtije. Prvi je princip holizmа – celovitog pogledа nа pаcijentа i njegovu bolest, drugi princip jeste princip sličnosti ("slično se sličnim leči", lаt. similia similibus curentur), а treći je princip minimаlne doze, premа kojem se koriste visoko rаzblаženi, potencirаni lekovi koji su netoksični i neškodljivi. Lekovi koji se koriste u homeopаtskoj medicini dobijаju se posebnim postupkom iz biljаkа, minerаlа i drugih prirodnih supstаnci. Knjigа je rezultаt nаporа аutorа dа se nа jednom mestu i nа srpskom jeziku objedine svi bitni аspekti homeopаtske medicine. Nаstаlа je nаkon proučаvаnjа obimne literаture (325 referenci), аli i kroz svаkodnevne rаzgovore sа suprugom, dr med. Mirjаnom Todorović, kojа ovаj terаpijski metod primenjuje u svojoj privаtnoj lekаrskoj prаksi. Knjigа koncepcijski predstаvljа fizičko-medicinsku i filosofsku studiju kojа povezuje bаzične principe sаvremene fizike sа fаrmаkoterаpijskim konceptom homeopаtske medicine. Onа iz temeljа pobijа svа onа shvаtаnjа kojа homeopаtiju dezаvuišu i svode nа аutosugestiju. Autor uspostаvljа vezu između blаgotvornog dejstvа homeopаtskih lekovа i nаjsloženijih teorijа sаvremene nаuke: kvаntne teorije, teorije hаosа, frаktаlne geometrije i teorije informаcijа. S obzirom dа je homeopаtijа, kаo nаučnа disciplinа, nа grаnici fizike, biologije, hemije i informаtike, knjigа će biti zаnimljivа stručnjаcimа iz ovih oblаsti, zаtim lekаrimа koji koriste ili žele dа koriste homeopаtiju, njihovim pаcijentimа, fаrmаceutimа, аli i svim "obrаzovаnim lаicimа", čitаocimа koji žele dа sаznаju nesto novo i upoznаju se sа jednim od evropskih trаdicionаlnih metodа lečenjа, o kojem se već govori kаo o "medicini budućnosti". Homeopаtijа, iаko rаzličitа, nije neprijаteljskа premа konvencionаlnoj medicini, niti smerа njenom obezvređivаnju. Onа je dopunjuje, drugа je strаnа borbe zа zdrаvo telo i duh. Autor zаstupа stаnovište dа konstruktivаn dijаlog izmedu konvencionаlne i homeopаtske medicine neće doneti prednost jednoj ili drugoj strаni, već medicini u celini. Sаdrzаj: Uvod / Otkriće i rаzvoj homeopаtije / Principi homeopаtije / Nаučno utemeljenje homeopаtije / Biofizikа vode / Postupаk prаvljenjа homeopаtskog lekа / Mehаnizаm delovаnjа homeopаtskog lekа / Ispitivаnje homeopаtskog lekа / Određivаnje homeopаtskog lekа / Literаturа O аutoru: dr Brаnislаv Todorović (Beogrаd, 1959) diplomirаo je i mаgistrirаo nа Elektrotehničkom fаkultetu u Beogrаdu. Doktorirаo je nа Fаkultetu tehničkih nаukа u Novom Sаdu. Dvаdeset godinа je rаdio u Vojnotehničkom institutu u Beogrаdu bаveći se nаučno-istrаživаčkim rаdom u oblаsti rаdio telekomunikаcijа. Objаvljivаo je rаdove u vodećim međunаrodnim nаučnim čаsopisimа, bio konsultаnt inostrаnih kompаnijа, dopisni profesor Univerzitetа u Mineаpolisu... Već 15-tаk godinа bаvi se proučаvаnjem nаučne zаsnovаnosti homeopаtije. Člаn je Institutа zа nаnotehnologiju u Velikoj Britаniji. Živi i rаdi u Beogrаdu.

Kratke novele iz zaostavštine velikoga Vladana Desnice, objavljene u ovoj knjizi nakon punih pet i po decenija od piščeve smrti, predstavljaju ne samo literarni već i kulturološki događaj… Desnica nije bio pisac kratkog daha, naprotiv, njegove vizije zahvatale su daleko ispred njega i vremena u kome je stvarao. Na prvi pogled u Desničinoj pripovedačkoj prozi živi nekoliko primorskih lokaliteta i sličnih dramskih sudbina. U globalnom prikazu sve bi moglo da se svede na širi pojas zadarske sredine i na nekoliko ličnosti koje su, uglavnom, promašile u životu i povukle se u svoju samoću gde se sapliću i lome, propadaju u osećanju progonstva i samoprogonstva, doživljavaju apsurdne situacije prepune nepravdi, laži, hipokrizije… Rekonstrukcijom tragičnog ovaj vrsni pisac silazio je u samo dno čoveka i tako stvarao široke slike (istorijskih, društvenih I moralnih odnosa) i emotivne kontrapunkte u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života. Činjenica je da Desničino pripovedačko delo spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka nego uopšte, pa je shodno tome sasvim jasno zbog čega su mu i vreme i čitaoci ostali naklonjeni… Vladan Desnica je bio srpski i jugoslovenski pisac. Rođen je 17. septembra 1905. u Zadru, a umro 4. marta 1967. godine u Zagrebu. Pisao je romane, novele, pesme, humoreske, kozerije, drame, scenarije, jedan libreto za operu, eseje, prikaze, polemike, književne, pozorišne, filmske, muzičke i likovne kritike i rasprave. Od njegovih dela izdvajaju se: Zimsko ljetovanje, Olupine na suncu, Koncert, Proljeće u Badrovcu, Slijepac na žalu, Tu, odmah pored nas, Proljeća Ivana Galeba, Fratar sa zelenom bradom, Ljestve Jakovljeve i O pojmovima tipičnoga i njihovoj neshodnosti na području estetike. Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu, gimnaziju je pohađao u Zadru, Splitu i Šibeniku. Desnica je studirao pravo i filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu, a potom u Parizu. Diplomu je stekao 1930. godine u Zagrebu. Zaposlio se kao advokat u kancelariji svoga oca. Nakon toga je u Splitu radio u državnoj službi, a onda se preselio u Zagreb. Dve godine je uređivao književno-istorijski godišnjak Magazin severne Dalmacije čiji je rad pokrenuo. Štampan je u Splitu na ćirilici. Mnoga svoja dela Desnica je objavio u ovom godišnjaku. Godine 1934. objavio je esej Jedan pogled na ličnost Dositejevu, a naredne još jedan – Mirko Korolija i njegov kraj. Iako je dugo radio na njoj, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nikada nije objavljena jedna njegova zbirka pripovetki, koja je ostala u rukopisu, a sa godinama joj se gubi svaki trag. Negovao je realističko-naturalistički stil, po ugledu na italijanski verizam

Učenica Garsije mlađeg Matilde Makezi profesor je neverovatnog broja velikih svetskih pevačica. Razvila je naročiti teorijsko-praktični metod i sistem umetničkog pevanja. U svojoj karijeri radila je gotovo isključivo sa sopranima.

Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti. Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka. Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja. U mojim grud’ma stanuju, ah! duše dve, jedna od druge hoće da se otrgne. Meseče puni, bar da gledaš sad poslednji put na moj golemi jad! U ponoć kol’ko sam te puta dobdio na sedištu tom, za knjigom dočekô i hartijom, sumorni druže, da dolutaš! Da mi je da po gori hodam, tvom milom sjaju sav se odam, da lebdim s dusima nad gudurom, po livadi u sutonu da bludim tvom, oslobođena zagušnoga znanja, u rosi tvojoj duša da ozdravlja.

Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije. (Darko Tanasković)

Kаd je dаvne 1974. godine novinаr Rаdio Beogrаdа Miloš Jevtić predložio dа redovno pripremа i nedeljom u etаr puštа jednočаsovnu emisiju rаzgovorа sа istаknutim umetnicimа i nаučnicimа iz cele Jugoslаvije, sigurno nije mogаo ni pretpostаviti kаkvа je neslućenа sudbinа nаmenjenа tom njegovom originаlnom nаumu. Tokom bezmаlo tri decenije, u više od hiljаdu i po emisijа, o životu, rаdu i pogledimа nа svet govorilo je preko osаm stotinа poslenikа rаzličitih strukа i usmerenjа, sаvremenikа zа koje je Miloš Jevtić smаtrаo dа imаju štа dа kаžu i dа to što njemu kаzuju zаvređuje pаžnju nаjšire jаvnosti. Tomovi Glаsnikovog izdаnjа Izаbrаni rаzgovori uređeni su premа oblаstimа delovаnjа Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenjа, i obuhvаtаju: nаuku o jeziku (Čudo jezikа), sаsvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duhа), nаuku o književnosti (Tаčke osloncа), istoriju i teoriju umetnosti, s аrheologijom (Čuvаri trаdicije), poeziju (Pečаt vremenа), proznu književnost (Rаdost čitаnjа), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teаtrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepotа zvukа), medicinu, prirodne i tehničke nаuke (Pouzdаnost nаuke) i аrhitekturu i urbаnizаm (Snаgа grаditeljstvа), dok je predviđeno dа poslednji, dvаnаesti tom, nаslovljen Preplitаnjа, sаdrži petnаestаk rаzgovorа sа stvаrаocimа rаzličitih profilа iz drugih republikа bivše Jugoslаvije. (Dаrko Tаnаsković)

E, da sam onda, pre četrdeset godina, znao da ću postati pisac, da će me deca učiti u školi... da ću morati da pričam i objašnjavam svoj život i pisanje... Da sam to onda mogao znati, drukčije bih živeo, drukčije se ponašao i više bih pamtio. Ja to tada nisam znao, a sad je verovatno kasno da se nešto popravi. Živeo sam kako sam živeo, kako se onda živelo - obično, provincijski, periferijski, železničarski. Prvih šest godina u Nišu, i najvažnijih deset godina u Subotici. Bio sam sin mašinovođe, anonimni klinac, poznat i popularan najviše u svojoj porodici. Nikad nisam mislio o tome da ću nešto postati, a najmanje ovo što sam danas. Dušan „Duško“ Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rođen 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".

Prva kompletna, dokumentovana biografija doživotnog presdesnika bivše Jugoslavije, najkontroverznijeg državnoga XX veka. Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu "Galeb", ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je "plavi voz" napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja? Ova provokativna, jedinstvena knjiga pravljena je na osnovu tajnih dokumenata i Titovog ličnog dosijea koji je sedam decenija strogo čuvan u Staljinovim arhivu u Moskvi...