KRADLJIVAC DUŠA TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 382188 Isbn: 9788610049138 Autor : Sebastijan Ficek Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Posle njega, žrtve ostaju mrtve u duši. On je tu, a izlaza nema. I svako može da bude sledeći. Sve se dešava u jednoj noći, na Badnje veče. U luksuznoj psihijatrijskoj klinici u okolini Berlina, dok sneg pada i čini to mesto odsečenim od ostatka sveta, lekari i pacijenti sa užasom shvataju da se... Detaljnije Posle njega, žrtve ostaju mrtve u duši. On je tu, a izlaza nema. I svako može da bude sledeći. Sve se dešava u jednoj noći, na Badnje veče. U luksuznoj psihijatrijskoj klinici u okolini Berlina, dok sneg pada i čini to mesto odsečenim od ostatka sveta, lekari i pacijenti sa užasom shvataju da se manijak koji već dugo teroriše grad nalazi sa njima u zgradi. O njemu se zna samo da svojim tajanstvenim postupkom izaziva strašne efekte, slamajući volju svojih žrtava i svodeći ih na puke ljudske ljušture. Kao sablasni potpis, ostavlja za sobom papiriće sa dvosmislenim zagonetkama. Iako svesna da je jedino rešenje da se drže zajedno, ova mala grupa predvođena Kasparom, hospitalizovanim nakon neobjašnjive amnezije koja je potpuno izbrisala sećanje na njegovu prošlost, naći će se pred nečim sasvim neočekivanim i strašnim. Dok vreme neumoljivo prolazi, Kasparu se sve češće vraćaju scene iz prethodnog života, koje malo-pomalo bacaju svetlo na njegov identitet i dramatičnu prošlost, terajući ga na šokantno putovanje u najmračnije dubine psihe. „Ficekovi trileri oduzimaju dah. Puni su neverovatnih preokreta.“ – Harlan Koben „Sebastijan Ficek je nesumnjivo jedan od najzanimljivijih pripovedača u svetu trilera. Uvek nam servira intenzivan triler koje je nemoguće odložiti, a ovaj roman nije izuzetak.“ – Karin Sloter Ovaj roman doživeo je veliku popularnost širom Evrope i Azije i preveden je na više od 20 jezika. Savršen izbor za čitaoce koji uživaju u psihološkom trilerima sa mnogo neočekivanih preokreta. Sebastijan Ficek rođen je u Berlinu. Radio je kao novinar i pisac za radio i televizijske stanice u čitavoj Evropi. Njegovi romani izuzetno su popularni, jedan je od najuspešnijih pisaca u Nemačkoj. Sa prvim romanom postigao je neverovatan uspeh, skinuvši Da Vinčijev kod sa prvog mesta top-liste. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Sebastijan Ficek Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5 Strana 288 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Tehnologija samouništenja - Koks Jošt Autori: dr Marijan Jošt dr Tomas Koks Izdavač: Metaphysica Povez:mek Broj strana: 186 Stanje: dobro K5 Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige.

Praktični priručnik kako postati vampir. Ovde se otkrivaju tajne besmrtnih, od toga kako se preobratiti u vampira do toga kako ispuniti večnost kad ste već ujedeni. Priručnik vam objašnjava, kako da kažete svojoj porodici da ste dete noći, kako da se obučete da biste zaista delovali kao misteriozno stvorenje, što i ustvari jeste, šta smete a šta ne smete da radite ako izlazite sa smrtnikom.

Devojka nije zamerila ocu kada se preselio u njihov stan u Savani, gde je radio u jednoj multinacionalnoj kompaniji, oženivši se Barbarom, svojom koleginicom sa posla. Poželela im je sreću, a zatim renovirala malu, udobnu kuću u predgrađu Pembruka, koja je sada bila samo njena. Čekala je i dalje sa onom strpljivošću, svojstvenom ljudima koji čitav svoj baziživotraju na jednoj želji ili idealu, bez koga bi bili izgubljeni poput čamca u oluji. Nije imala prijatelja, ne onih bliskih. Vedra, energična i optimistična, privlačila je ljude magnetizmom kome je bilo teško odoleti. No, Mendi Blejk ostala je sa svima na srdačnoj, no ipak, vidljivoj distanci, i stavom koji kao da je govorio: ja sam ovde samo u prolazu, volite me taman toliko da me sutra, bez tuge, možete pustiti da odem… Kada je jednog vrelog, avgustovskog dana stiglo pismo iz Vašingtona, Mendi je sedela u maloj kancelariji iza galerije i sređivala neke papire. Primetivši belu omotnicu bez oznake pošiljaoca nasmešila se, istog trenutka znajući da je njenom čekanju došao kraj.Rukopis joj bio poznat sa redovnih, rođendanskih čestitki koje je, sa raznih krajeva sveta ali većinom iz Vašingtona, dobijala svake godine. Sada ih je u Mendinoj fioci bilo tačno dvadeset; Nora Blejk napustila je Pembruk kada je njenoj kćeri bilo četiri godine. Iz tog vremena, devojci je ostala urezana u srcu priča njenog oca. Da je mama otišla da od svog života napravi nešto važno i zaista veliko, i da će se vratiti kada to postigne…” Knjigu potražite OVDE

Nekada davno, u danima kad su divovi i džini i gorostasi hodali zemljom, živio je jedan seljak po imenu Baba Ejub. Živio je s porodicom u malom selu po imenu Maidan Sabz. Budući da je morao hraniti brojnu porodicu, Baba Ejub je dane provodio u teškom radu. Svakog dana je radio od jutra do mraka, orući i kopajući njivu i brinući se o kržljavim stablima pistaća. Po vascijeli dan je bio u njivi, savijen u struku, leđa povijenih kao srp kojim je po č itav dan zamahivao. Ruke su mu vazda bile žuljave, i često su krvarile, a svake noći bi ga san ukrao čim bi mu obraz dotakao jastuk. Reći ću vam, da u tom pogledu, nije bio jedini. Život u Maidan Sabzu bio je težak svim stanovnicima. Bilo je i drugih, sretnijih sela na sjeveru, u dolinama, s voćem i cvijećem i prijatnim vazduhom, i potocima u kojima je tekla hladna bistra voda. Ali Maidan Sabz je bilo pusto mjesto i nije ni najmanje nalikovalo slici koju bi vam njegovo ime, Zeleno Polje, stvorilo u glavi. Nalazilo se na prašnjavoj ravnici, okruženoj vijencem krševitih planina. Vjetar je bio vreo, i tjerao je prašinu u oči. Pronalaženje vode bilo je svakodnevna borba jer su seoski bunari, čak i oni duboki, često presušivali. Da, postojala je i rijeka, ali seljani su morali da izdrže poludnevni hod da bi stigli do nje, a i tad bi njene vode tokom čitave godine bile muljevite. Knjigu potražite OVDE

Čarli Krebtri je oduvek bio tajanstven tinejdžer, isijavajući jezu i nelagodnost u svemu što je radio. Kada iznenada nestane nakon surovog zločina, lokalno stanovništvo više nije iznenađeno. Međutim, njegov zločin nije samo jedan u nizu – on je iskra koja pokreće lavinu užasnih imitatorskih ubistava. Više od dvadeset godina kasnije, senke prošlosti i dalje se nadvijaju nad gradom. Pol Adams nosi teret tog sudbonosnog dana kada su i Čarli i žrtva bili njegovi bliski prijatelji. Napustio je rodni grad i gradski strah za sobom, ali porazavajuće vesti o majčinom zdravstvenom stanju vraćaju ga kući. Međutim, povratak se ne čini kao povratak u poznato okruženje. Sumnjive senke prošlosti, neobičan osećaj praćenja i strah da nije ni u svojoj kući bezbedan, teraju ga na ivicu. U obližnjem gradiću, detektivka Amanda Bek istražuje strašno ubistvo koje neodoljivo podseća na zločin od pre više decenija. Dok se ona bori da rasvetli mračne niti ovih zločina, Pol se suočava sa svojim vlastitim demonima. Ispostavlja se da prošlost nikada nije mrtva, već samo čeka pravu priliku da se vrati i osveti. “Senke” je uzbudljiva priča koja se mreži kroz vreme i osvetljava duboko ukorenjene strahove i tajne jednog grada. Nortova vešto razvijena intriga otkriva da neka zla nikada ne zastarevaju i da senke prošlosti mogu oblikovati čak i najmračnije trenutke sadašnjosti. U ovom trileru isprepletene sudbine, čitaoci će se suočiti sa neizvesnošću, strahom i neočekivanim obrtima dok tragaju za istinom skrivenu u dubinama senki.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Morfologija i varijabilnosti Mirko pl. Vidaković (Lemeš, 29. listopada 1924. - Zagreb, 15. kolovoza 2002.) je bio hrvatski botaničar i dendrolog, stručnjak za genetiku šumskog drveća. Po struci je bio šumarski inženjer. Rodom je bio bački bunjevački Hrvat.[1] Bio je član HAZU i predavač na Šumarskom fakultetu u Zagrebu, kao i višegodišnjim predstojnika Arboretuma u Trstenom. Radio je kao stručnjak za UNDP i FAO u Pakistanu, Vijetnamu i Mađarskoj. Osnovao je zajedno sa šumarima uprave Našice prvu klonsku sjemensku plantažu hrasta lužnjaka u Hrvatskoj 1996. godine. Vidaković, Mirko, hrvatski šumarski stručnjak (Svetozar Miletić kraj Sombora, Vojvodina, 29. X. 1924 – Zagreb, 15. VIII. 2002). Diplomirao je (1949) i doktorirao (1953) na Poljoprivredno- šumarskom fakultetu u Zagrebu. Redoviti profesor Šumarskoga fakulteta od 1971. Vodio je Odjel za šumarsku genetiku u bivšem Jugoslavenskom institutu za četinjače, Jastrebarsko 1960–74. Redoviti član JAZU od 1981. Kao ekspert FAO-a u Šumarskom institutu u Peshawaru (Pakistan) 1966–69., a kao konzultant FAO-a u tri navrata u Vijetnamu. U ime IUFRO-a rukovodio je izradbom monografija eur. vrsta šumskog drveća. Sustavnim istraživanjima međuvrsne hibridizacije otkrio je postojanje spontanih hibrida između munike i crnoga bora, crnog i alepskoga bora, alepskog i brucijskoga bora. Objavio je više od 150 znanstvenih i stručnih djela. Glavna djela: Četinjače, morfologija i varijabilnost (1982), Golosjemenjače (2004., s J. Franjićem). God. 1977. dobio je godišnju nagradu »Ruđer Bošković«, 1981. Nagradu za životno djelo, a nagradu IUFRO-a 1990.

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA Izdavač: Metaphysica Godina izdavanja: 2005 Broj strana: 165 Povez: mek Format: 20 x 13 cm Knjiga koja govori o posledicama proizvodnje genetski modifikovane hrane. Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige.

Dan pred svoje venčanje Heder Tomsonje shvatila daje napravila pogrešan izbor. Međutim, nema hrabrosti da otkaže venčanje… sve dok slučajno ne sretne zgodnog stranca koji je ubedi da treba da osluškuje svoje srce. Arči Keri nikako ne može da zaboravi tužnu devojku koju je ubedio da ne treba da se udaje ukoliko to ne želi. Na njegovo veliko iznenađenje, otkriva da će sledećih nekoliko dana raditi zajedno sa njom u bolnici… Knjigu potražite OVDE

MOJI SUSRETI S VLADIMIROM KAZAKOVOM ROMAN Šifra artikla: 384956 Isbn: 9788679583468 Autor : Vladimir Kazakov Izdavač : L.O.M. Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod utica... Detaljnije Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod uticajem Hlebnjikova, Harmsa i Vedenskog, sa zaumnim ekskursima i eksperimentalnim žanrovskim spajanjem poezije, proze i drame. Čitanje Vladimira Kazakova otkrivanje je posebnog sveta nastalog iz autorove jezičke mašte – čudesnog, bajkovitog, iluzionističkog, efemernog, starovremskog, fantazmagoričnog, lirskog. Moji susreti s Vladimirom Kazakovom prva je njegova objavljena knjiga, 1972 u Nemačkoj. Tekst se sastoji od niza proznih i dramskih minijatura, u duhu poetike futurizma. „U čitaočevoj mašti se pojavljuje svet koji potiče iz piščeve uobrazilje, te samim tim stvara sopstvene norme i pravila spoznaje. U tom svetu najčešći motivi su noć, zvezde, kiša, vazduh, usamljenik, vrata, prozor, ćutanje, smrt. Kazakov zapravo pokušava da skrene našu pažnju bukvalno na svaku reč, da nas natera na sporo čitanje, razmišljanje i osluškivanje, da nas oslobodi od ustaljenog i očekivanog u književnom pripovedanju za novi doživljaj – doživljaj njegovog sveta.- Iz pogovora Kornelije Ičin Prvi put sam ga video, mislim, 1956. godine. Poznanstvo se dogodilo potpuno slučajno. Mene zamalo da udare nečija kola. Vladimir Kazakov, koji se zatekao odmah pored, na vreme me povuče za kaput. Pogledao sam i video mladog čoveka od jedno osamnaest godina. Upoznali smo se i počeli da se viđamo. Kod njega mi se posebno dopadala sposobnost da sluša. I ja sam više voleo da slušam nego da govorim. Eto, on i ja smo sedeli i slušali jedan drugog. Onda je on iznenada nekuda nestao. Jedni su govorili da je na Kubanu. Drugi da je na Donu. Nakon nekoliko godina neočekivano se pojavio i nije bio sam, već sa ženom, Estonkom. Ona je predavala, mislim, muziku. Zbog toga nismo mogli da se viđamo često, a s vremenom smo skroz izgubili jedan drugog iz vida. Gde li je sada? Priča se da je Vladimir Kazakov ponovo na Donu. Ali sve je to tako neodređeno! Sećam se, jednom mi je rekao: Eto, videćeš, umreću pre tebe. Ko će ga znati. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Vladimir Kazakov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 21x14 Strana 135 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Harold Scott MacDonald `Donald` Coxeter CC FRS FRSC (9. veljače 1907. - 31. ožujka 2003.) bio je britansko-kanadski geometar i matematičar. [2][3] Biografija Coxeter je rođen u Kensingtonu, Engleska, od Harolda Samuela Coxetera i Lucy (rođene Gee). Njegov je otac preuzeo obiteljsku tvrtku Coxeter & Son, proizvođače kirurških instrumenata i komprimiranih plinova (uključujući mehanizam za anesteziju kirurških pacijenata dušikovim oksidom), ali je mogao otići u ranu mirovinu i usredotočiti se na kiparstvo i baritonsko pjevanje; Lucy Coxeter bila je slikarica portreta i pejzaža koja je pohađala Kraljevsku akademiju umjetnosti. Rođak po majci bio je arhitekt Sir Giles Gilbert Scott.[4][3] U mladosti je Coxeter skladao glazbu i već s 10 godina postao je uspješni pijanist.[5] Smatrao je da su matematika i glazba blisko povezane, izlažući svoje ideje u članku o `Glazbi i matematici` iz 1962. u Canadian Music Journalu. [5] Školovao se u školi King Alfred u Londonu i školi St George u Harpendenu, gdje mu je najbolji prijatelj bio John Flinders Petrie, kasnije matematičar po kojem su Petriejevi poligoni dobili ime. Primljen je na King`s College u Cambridgeu 1925., ali je odlučio provesti godinu dana studirajući u nadi da će ga primiti na Trinity College, gdje je standard matematike bio viši.[3] Coxeter je dobio ulaznu stipendiju i 1926. otišao na Trinity čitati matematiku. Tamo je 1928. stekao diplomu (kao Senior Wrangler), a 1931. doktorirao.[5][6] Godine 1932. otišao je na godinu dana na Sveučilište Princeton kao Rockefellerov stipendist, gdje je radio s Hermannom Weylom, Oswaldom Veblenom i Solomonom Lefschetzom. Vrativši se u Trinity na godinu dana, pohađao je seminare Ludwiga Wittgensteina o filozofiji matematike.[5] Godine 1934. proveo je još jednu godinu na Princetonu kao Procterov stipendist.[6] Godine 1936. Coxeter se preselio na Sveučilište u Torontu. Godine 1938. on i P. Du Val, H. T. Flather i John Flinders Petrie objavili su The Fifty-Nine Icosahedra za University of Toronto Press. Godine 1940. Coxeter je uredio jedanaesto izdanje Mathematical Recreations and Essays, [7] koje je izvorno objavio W. W. Rouse Ball 1892. godine. Uzdignut je u profesora 1948. godine. Izabran je za člana Kraljevskog društva Kanade 1948. godine i za člana Društva Kraljevsko društvo 1950. Upoznao je M. C. Eschera 1954. i njih su dvojica postali doživotni prijatelji; njegov rad na geometrijskim figurama pomogao je nadahnuti neka Escherova djela, posebice seriju Granica kruga koja se temelji na hiperboličkim teselacijama. Također je nadahnuo neke od inovacija Buckminstera Fullera.[6] Coxeter, M. S. Longuet-Higgins i J. C. P. Miller prvi su objavili potpuni popis uniformnih poliedara (1954.).[8] Radio je 60 godina na Sveučilištu u Torontu i objavio dvanaest knjiga. Osobni život Coxeter je bio vegetarijanac. Svoju dugovječnost pripisao je svojoj vegetarijanskoj prehrani, svakodnevnoj tjelovježbi kao što je pedeset zgibova i petnaestominutno stajanje na glavi svako jutro, te noćnom konzumiranju koktela od Kahlúe, rakije od breskve i sojinog mlijeka.[4] Nagrade Od 1978. Kanadsko matematičko društvo dodjeljuje nagradu Coxeter–James u njegovu čast. Postao je članom Kraljevskog društva 1950., a 1997. dodijeljena mu je Sylvesterova medalja.[6] Godine 1990. postao je stranim članom Američke akademije znanosti i umjetnosti [9], a 1997. postao je pratiocem Kanadskog reda.[10] Godine 1973. dobio je Jeffery-Williamsovu nagradu. Festschrift u njegovu čast, The Geometric Vein, objavljen je 1982. Sadržao je 41 esej o geometriji, temeljen na simpoziju za Coxetera održanom u Torontu 1979. [11] Drugi takav svezak, The Coxeter Legacy, objavljen je 2006. godine na temelju Coxeter simpozija u Torontu održanog 2004. godine.

Prokletstvo! Ovi već snimaju tu glupačicu. Gledala je iz prikrajka, grizući usne. Toni je bio pravi profesionalac. Možda će iz te devojke uspeti da izvuče nešto što ona i nema. Šta god su zajedno radili, Luiza i Toni uspevali su da ispadne odlično. Nema sumnje da će i ovo biti uspeh. Pridružila se devojkama, potiskujući zavist i ljutnju. Maji se činilo da sanja. Svi su se sjatili oko nje da je pripreme, očešljaju, nameste. Toni je bio uz nju i davao joj savete. Snimak će biti pokriven muzikom i tekstom, mogli su da galame i dovikuju se bez bojazni. Bilo joj je lakše zbog saveta koji su pljuštali. – Dušo, ništa se ne boj – govorio je Toni, hvatajući uglove. – Samo zamisli da si jedna bezbrižna, praznoglava devojka, koja ima ceo dan na raspolaganju da se izležava pored bazena i mazucka razna mleka i druge gluposti. Zamisli da ne moraš sve vreme da jurcaš sa jednog kraja grada na drugi, završavajući nemoguće zadatke, da razmišljaš čime ćeš da platiš račune i da li ćeš uveče da budeš dovoljno budna da možeš da učiš ili radiš diplomski. Razumeš? Opusti se i zamisli na trenutak da si neko drugi, neka razmažena, bogata devojka bez i jedne brige. Jel’ tako lakše? Knjigu potražite OVDE

Romansirana istorija botanike Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd Povez: broširan Broj strana: 411 Ilustrovano. Format: 17 x 21 cm Odlično očuvana. U samoj napomeni, uz naslov, da se radi o romansiranoj istoriji botanike, jasno je sažeta ne samo originalnost već su nagovešteni i ukupni dometi ovog dela profesora dr Radiše Jančića, inače jednog od najznačajnijih savremenih srpskih botaničara. Svoju bogatu naučnu i pedagošku karijeru, kao dugogodišnji profesor botanike na beogradskom farmaceutskom fakultetu, Radiša Jančić je zaokružio ne samo stručnim udžbenicima i monografijama, već i delima kao što su: Sveti hrast i Moja maslina. To su s jedne strane naučna dela, ali njihov originalan koncept i način na koji su ostvarena, čine ove knjige pravim i zanimljivim čitalačkim izazovom za mnogo širu publiku, kojoj omogućavaju da na poseban način uđu svet nauke o botanici. Upravo te knjige su profesoru Jančiću donele nagrade i priznanja, i što je još važnije – ugled i popularnost ne samo u stručnoj javnosti i među studentima, već na mnogo širem prostoru. Tome je posebno doprinela i poznata TV serija Radio televizije Srbije, koja je upravo nastala na osnovu knjige Sveti hrast. Zbog originalnog načina i teme koja je tako približena najširim zainteresovanim krugovima, i knjiga i TV serija imaju i svakako će imati dug i zagarantovan život. I ovo novo izdanje, u potpuno novom i svežem likovno-grafičkom ruhu, ponovo otkriva izuzetnu ideju profesora Jančića da kroz romanesknu priču predstavi istoriju botanike. Zato će verovatno ova knjiga, kao malo koje delo iz srpske nauke doživeti da bude prevedeno na engleski, a možda i druge svetske jezike. (K-42)

PROPOLIS BOOKS 218 meke korice 388 str odlično očuvana kao nova Marku se činilo kao da se nalazi, ne u školi, već na veoma čudnoj pozornici na kojoj se odigrava veoma uvrnuta predstava. I on bi žarko želeo da može da dozove sićušne konje, da pokreće električne uređaje, da se vine u visine ili da kontroliše oblake i doziva munje. Ali u dubini njegove duše pojavila se neprijatna sumnja da se nalazi u veoma, ali baš veoma pogrešnoj školi. Mark ne može ništa od toga da uradi i pita se otkud on u školi u kojoj svako dete osim njega ima urođenu nadarenost da uradi nešto posebno. Međutim, ispostavlja se, da samo neko ko ima moć hrabrosti, moć upornosti i snažne volje, a nadasve moć okupljanja oko zajedničkog cilja može da se suprostavi polučoveku-poluosi. Izgleda da su svetu baš potrebne sposobnosti Klinca Normalca. Izuzetna ludorija – Gardijan Toliko smešno, gotovo kažnjivo – Independent ......... GREG DŽEJMS je poznati glas s radija i televizijsko lice. On vodi nagrađivanu „Drajvtajm” emisiju na Radiju BBC 1 i svakog petka pušta top-listu najvećih britanskih hitova. Greg vodi i nekoliko televizijskih emisija, ali najdraža mu je ona pod nazivom „Srcem za decu”. Često prenosi utakmice kriketa i bavi se humanitarnim radom. KRIS SMIT je višestruko nagrađivani novinar i radio-izveštač koji svakodnevno prenosi najnovije vesti milionima slušalaca putem Radija BBC 1. Kris je pre ovoga imao sjajnu književnu karijeru, kada je 1981. godine osvojio prvu nagradu na takmičenju u pisanju kratkih priča sa svojom pripovetkom „Ko je maznuo slasne grickalice?” u kategoriji dece uzrasta do deset godina.

Lepo ocuvana ima posvetu G5 Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924 — Београд, 28. мај 2022)[1][2][3] био је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет, одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959. године. Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци. Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерименталних истраживања водне ерозије, о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових области, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија.[4] Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославије у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су била актуелна, занимљива и добро посећена. Објавио је 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Доста је допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева)[5].

ZEMLJA BEZ BATINA -Stevan Bulajić Biblioteka Lastavica Veselin Masleša, 1967 103 strana, tvrd povez, Stevan Bulajić je rođen 22. jula 1926. godine u Vilusima (Crna Gora). Osnovnu školu je završio u Sarajevu, gdje je do okupacije naše zemlje 1941. godine pohađao i srednju školu. Čim je izbio rat, Bulajić se s roditeljima i braćom vratio u svoj rodni kraj, gdje je već 13. jula 1941 godine učestvovao u narodnooslobodilačkom ustanku, skupa sa starijim bratom Đorđem i mlađim Veljkom. U borbama su sva trojica bili ranjeni, a Đorđe je podlegao ranama. U ratu, kao sedamnaestogodišnjak, Bulajić je napisao svoju prvu pjesmu. Oslobođenje zemlje dočekao je kao oficir. Tada je već pisao i svoje prve priče. Njegova prva knjiga bile su Ratne novele, a kasnije je objavio i svoj prvi, humoristički roman Putovanje bez voznog reda, a zatim i knjige pripovjedaka Lov do mora i Trag u magli. Sa uspjehom se ogledao i kao filmski scenarist pa je, između ostalog, radio i na scenariju za filmove Kozara i Bitka na Neretvi. Posebno je značajan Bulajićev književni rad za djecu i omladinu, što ga je uzdiglo u red najčitanijih pisaca. Pored brojnih priča koje je objavio u listovima i časopisima, napisao je i nekoliko romana: Krilati karavan, Izviđači Vidrinog jezera, Zemlja bez batina, Njih šezdeset, Šalajko, Nebeski mornar, Spomenik, Dukljan i vuk, Dom u divljoj travi i Moj djed lovac. Za svoj književni rad Bulajić je dobio i više značajnih nagrada i društvenih priznanja. Rat 1992-1995. godine je proveo u Sarajevu, gdje je i umro 1997. godine. Posveta na predlistu L. 1. KUT. 49

Autor: Pseudonimus Boš Povez: broširan Br. strana: 344 Format: 14x20 Svetski dečiji bestseler! Naslov je tajna, ime pisca je tajna a ovu knjigu možeš pročitati, mada i sam autor preporučuje da to ne radiš ako si previše strašljiv! Devojčica Kas je stručnjak za preživljavanje a njen najbolji drugar Ernest je budući komičar, mada on to još ne zna. Njih dvoje će zajedno krenuti u avanturu koja će ih dovesti u sukob sa mračnim tajnim društvom po imenu Ponoćno Sunce.

U knjizi možete pročitati savremena razmatranja nekih ekoloških problema poput klimatskih promena i očuvanja biodiverziteta. Vaš je izbor da li ćete se pomiriti sa tim da se klima menja i da njeno menjanje direktno utiče na zdravlje ljudi ili ćete se aktivno angažovati i učestvovati u zaštiti prirode. Odgovori na sve više ekoloških izazova je složen, ali na njima treba raditi. Knjiga nudi nekoliko rešenja koja se mogu, ali i ne moraju uzeti u obzir. K212

Dobro očuvana knjiga… K172 TEHNOLOGIJA SAMOUNIŠTENJA , Marijan Jošt, Tomas Koks , Metaphysica Beograd 2005 , Knjiga koja govori o posledicama proizvodnje genetski modifikovane hrane. Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige. mek povez, format 13,5 x 20 cm , 186 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ne pise godina izdanja, stampana verovatno izmedju dva rata! Korice ilustrovao `Oblik` Slavko Bokšan; Đurđevo, 15. jun 1889 — Beograd, 6. februar 1953) bio je srpski inženjer i stručni pisac. Biografija Slavko je bio jedno od devetoro dece Pavla i Julijane (rođ. Mušicki). Odrastao je u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i maturirao (1908) u Srpskoj velikoj gimnaziji, čiji je bio stipendista. Diplomirao je elektrotehniku (1913) na berlinskom tehničkom fakultetu. Po završetku studija dobio je mesto u fabrici „Krup”, potom u firmi „Bergman”, a 1915. prelazi u berlinski „Simens i Halske” gde ostaje sve do 1920. zaštićen od vojne obaveze kao austrijski podanik. U Beograd je došao 1921. kao predstavnik „Simensa i Halskea”, a 1922. osniva sopstveno preduzeće „Inž. Slavko Bokšan, mašinsko i elektrotehničko preduzeće” poznato po poslovima na elektrifikaciji. Podigao je električne centrale u Aranđelovcu, Bitolju, Loznici, Negotinu… Radio je i na održavanju električnih centrala u Vojvodini.Pored praktičnog angažovanja raio je i na naučnom polju. Pišući stručne članke bavio se problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Od 1924. započinje svoju borbu za Nikolu Teslu, posvetivši veliku pažnju proučavanju njegovog života i dela. Sa još nekoliko kolega osniva 1927. Radio A. D. – Beograd, te 1932. u Beču objavljuje monumentalnu knjigu „Nikola Tesla und sein Werk” u izdanju Lajpcig-Beč-Njujork, koja u svetu politike postiže ogroman uspeh i poteže široke diskusije o pitanju Tesla-Markoni u naučnim krugovima sveta, a koje diskusije konačno završavaju potpunom rehabilitacijom Teslinog imena i njegovog životnog dela, pojavom poništenja Markonijevih patenata po Patentnom uredu u Vašingtonu. Pisao je stručne rasprave o problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Bio je osnivač „Društva Nikola Tesla – za unapređenje nauke i tehnike” (1935). No Bokšanova borba za Teslu bila je nepresušna, on je za života napisao preko desetak drugih knjiga i niz članaka u kojima je svetu dokazivao istinu o našem velikom zemljaku. Osim borbe perom, borio se i živom reči. Godine 1936. jedan je od glavnih pokretača proslave 80-godišnjice života Nikole Tesle, na kojoj se kroz govore najpoznatijih ličnosti iz sveta elektrotehnike snažno manifestirala istina o Tesli. Iza toga Bokšan putuje po najbitnijim evropskim centrima i održava predavanja o Tesli, boreći se za pobedu istine o njemu. Iako najistaknutije mesto u Bokšanovom životu zauzima borba za Teslu objavio je i knjige koje opisuju istorijski razvoj Elektrotehnike, život i delo Mihajla Pupina, Dmitrij Mendeljejeva, Tomasa Edisona... Bio je prvi urednik i saradnik (1941-1948) časopisa Nauka i tehnika , koje je ovo društvo izdavalo,prvi direktor Instituta „Nikola Tesla” (1939), član književnog saveta Matice srpske od 1940. godine. Bio je oženjen Nemicom Gertrudom Jarius i imali su dve ćerke, Kosaru i Jelenu. Po otpočinjanju Drugog svetskog rada u maju 1941. mađarski fašisti su mu u Somboru ubili brata Hadži Dimitrija, protu, a u januaru 1942. u Novom Sadu ubili i bacili u Dunav najstarijeg brata Miloša, advokata, i dve sestre, Katicu, nastavnicu, i Kosaru, stomatologa. Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847 — Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.[1] Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka[2]. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima. U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica.[3] Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe masovne produkcije i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku istraživačku laboratoriju.[4] Edison je bio plodan pronalazač, čije ime se pojavljuje na 1.093 US patenata, kao i na mnogim patentima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, i Nemačkoj. Značajnije od samog broja njegovih patenata je širok uticaj njegovih izuma: električno svetlo i aparati, snimanje i reprodukcija zvuka, i pokretnih slika su uspostavili značajne nove industrije širom sveta. Edisonovi izumi su doprineli masovnim komunikacijama a, posebno telekomunikacijama....

Knjiga je dobro očuvana. ,,ŠONJAVKO SE VRATIO !!! ŠTA GOD RADILI NE PITAJTE GREGA HEFLIJA KAKO JE PROVEO SVOJ LETNJI RASPUST ZATO ŠTO ON DEFINITIVNO NE ŽELI DA PRIČA O TOME. Na početku nove školske godine, Greg želi da zaboravi protekla tri meseca... a naročito jedan određeni događaj... Nažalost po Grega, njegov stariji brat, Rodrik, zna sve o nezgodi koju Greg želi da zadrži u tajnosti. Ali, tajne imaju neke svoje načine da izađu na površinu... Posebno kada je u sve to umešan i dnevnik.``

Autor: U redakciji Muluna Babića Izdavač: Univerzitet u Kragujevcu, mašinski fakultet Broj strana: 231 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Tesla, Srbin rođen u Hrvatskoj, studirao je u Češkoj, radio u Budimpešti, Parizu, Pragu, Strazburgu, SAD. Kosmopolita. Građanin sveta - tako je i veliki njegov doprinos čovečanstvu. On je u stvari označio početak globalne elektrifikacije planete. On je bio taj koji je razvio sistem naizmenične struje, stvorio motore sa visokonaponskim transformatorima, na kojim počiva ceo industrijski svet. Zahvaljujući njemu, osvetljeni su naši domovi, sela, gradovi. Tesla je pravi tvorac radia, a ne Markoni i Popov, koji su iskoristili njegov rad i patent. Tesla je stvorio prvi mehanizam sa daljinskim upravljanjem, otkrio princip robotike i motora na solarnu energiju, rengenski aparat, brojač električne energije, automobilski brzinomer, fluorescentne sijalice, električni sat, uređaje za elektroterapiju - nabrajati možemo i dalje i dalje... oko hiljadu pronalazaka iz raznih oblasti nauke i tehnike. Rad mnogih naučnika zastari već za vreme njihovog života, zbog brzog razvoja nauke i tehnologije. Tesla je bio redak primer naučnika čiji rad je živio u tri veka. Na kraju on je vlasnik ideje elektronskog mikroskopa i lasera, televizije i mobilnog telefona, Interneta i mnogih drugih stvari, koje su postale stvarnost tek u naše vreme. O Tesli su napisane tolike knjige. Sve odreda i prevashodno u slavu velikih pronalazaka i grandioznog naučnog dela. Ima i nekoliko biografija. Postoji i autobiografija. O novinskim tekstovima da i ne govorimo. Knjiga `Ideje i dela Nikole Tesle, očima studenata` je zbirka seminarskih radova studenata Mašinskog fakulteta iz predmeta `Istraživački izazovi 21. veka` kao njihov doprinos obeležavanju 150. godina od rođenja Nikole Tesle. Tvrd povez. Knjiga je vrlo dobro očuvana, osim što je moguće da je iscepan prvi, beli predlist. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja. RETKO!!! (tiraž 250 primeraka)

Cica i drugari. NEĆU! Bel Muni Ruzno pace, Novi Sad, 2003. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!” Mek povez, format: 12x19 cm, 64 strane, ilustrovano, latinicc. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. 200124 ktj-11

296 strana U ovoj autoritativnoj knjizi, proistekloj iz svesti o hitnosti situacije, Bil Gejts izlaže sveobuhvatan i praktičan plan kako da svet na vreme stigne do nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte ne bi li izbegao klimatsku katastrofu. On je proveo deset godina istražujući uzroke i efekte klimatskih promena. U ovoj knjizi on ne objašnjava samo zašto mi moramo da delujemo u pravcu postizanja neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, već takođe detaljno izlaže sta moramo da radimo da bismo postigli taj istinski važan cilj. Њ02

ŠONJAVKO SE VRATIO !!! ŠTA GOD RADILI NE PITAJTE GREGA HEFLIJA KAKO JE PROVEO SVOJ LETNJI RASPUST ZATO ŠTO ON DEFINITIVNO NE ŽELI DA PRIČA O TOME. Na početku nove školske godine, Greg želi da zaboravi protekla tri meseca... a naročito jedan određeni događaj... Nažalost po Grega, njegov stariji brat, Rodrik, zna sve o nezgodi koju Greg želi da zadrži u tajnosti. Ali, tajne imaju neke svoje načine da izađu na površinu... Posebno kada je u sve to umešan i dnevnik. Povez : broširan Strana : 227 Format : 14 X 21 cm Pismo : latinica