LOT 33 isečka iz časopisa - prva fotografija (Radio TV Revija): - Beogradski Bluz - Nick Cave - Zana - Candy Dulfer - The Rolling Stones - Led Zeppelin - Raspevani Vremeplov - Tina Turner (manji list - druga fotografija (ITD): - Ruž - Merlin - Muzički Beograd - Raw Hide - Disciplina Kičme - David Bowie - Kiss - Loudness - Bryan Adams - treća fotografija (HUPER) - deo HUPER časopisa koji ima 14 listova - R.E.M. dvostrana - LINKIN PARK & JAY-Z dvostrani - THE 69 EYES jednostrani - MARILIN MANSON jednostrani poster - COLDPLAY jednoistrani - IN FLAMES jednostrani - THE CURE jednostrani - ELEKTRIČNI ORGAZAM jednostrani - KRALJEVSKI APARTMAN jednostrani - Mala Škola R`N`R (41) jednostrani MUZIKA GNEVA I PRKOSA - Mala Škola R`N`R (43) jednostrani ELEKTRIČNI RATNIK - Mala Škola R`N`R (44) jednostrani NAJRUŽNIJE BEND NA SVETU - Mala Škola R`N`R (45) dvostrana KISS - Mala Škola R`N`R (45) jednostrani NA OŠTRICI ŽILETA - UNDERGROUND SCENA: Apokalypse - UNDERGROUND SCENA: Moondive - UNDERGROUND SCENA: Ritam Nereda - UNDERGROUND SCENA: Alogia I Demether - UNDERGROUND SCENA: Simargal Očuvanost svih isečaka je 4+ (stranice su većinom u boji ali ima nekih i B/W kvalieta zavisi od časopisa)

Naslov: Prugastoplave storije Autor: Nikola Malović Izdavač: Beograd : Laguna Pismo: latinica Br. strana: 153 ; fotogr. Format: 20 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i tavni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i čvrdto su povezani međusobno i sa koricama. Nova doza Mediterana od autora bestselera Lutajući Bokelj! Ponovo je pred nama slika vremena, delo univerzalno po značenjima. - Đorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Nikola Malović (8. Jul 1970.) je srpski pisac i knjižar iz Boke Kotorske. Član je Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Nagrade: Nagrada „Borislav Pekić“, 2003. Nagrada „Lazar Komarčić“, 2007. Nagrada „Laza Kostić“, 2008. „Majstorsko pismo“ za životno djelo, 2008. Nagrada Banjalučkog sajma knjiga, 2008. Oktobarska nagrada grada Herceg-Novog, za „Lutajući Bokelj“, 2009. Nagrada „Branko Ćopić“, 2015. „Borina nagrada“, 2015

Naslov: Jugohauzen (dobra stara vremena) Autor: Enver Mehmedbašić Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: latinica Br. strana: 112 Format: 19,5 cm Povez: tvrdi, platneni Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuo čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Bosanskohercegovački novinar Enver – Enko Mehmedbašić rođen je u Tuzli, diplomirao na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a do penzioniranja bio je novinar dnevnog lista Oslobođenje te stalni saradnik Radio-televizije Sarajevo. Objavio je knjige Fotelja za više osoba, Staro ogledalo, Evlija Čelebija ponovo među nama, Jugohauzen, Pravim se Englez i Kap tinte. Slovio je za vrsnog humorista i satiričara i autor je niza putopisnih reportaža iz različitih dijelova svijeta. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada, među kojima su Šestoaprilska nagrada grada Saarajeva 1971, Nagrada “Radoje” Domanović za satiričnu priču 1990, nagrada najstarijeg humorističkog lista Jež, Zlatna značka lista Oslobođenje, Nagrada Jugoslavenskog festivala humora i satire u Budvi 1968, “Srebrna čivija”, nagrada Prvog jugoslavenskog festivala humora i satire Čivijada u Šapcu, te više nagrada Udruženja novinara Bosne i Hercegovine.

GZH, 1989. Odlično očuvana, jednom pročitana. Antun Šoljan (Beograd, 1932. – Zagreb, 1993.), možda najsvestraniji hrvatski pisac druge polovice 20. stoljeća, podrijetlom iz Starigrada na Hvaru, djetinjstvo je proveo u Pančevu i Slavonskom Brodu, školovao se i nastanio u Zagrebu, a poslije kao zaljubljenik u more i u Rovinju. U književnosti se pojavio ranih 1950-ih s piscima okupljenim oko časopisa Krugovi pa kao pjesnik, novelist, romanopisac, dramatičar, esejist, prevoditelj i antologičar obilježio hrvatsku književnu scenu svojim specifičnim, istinski modernim i postmodernim izričajem koji se uvijek oslanja na hrvatsku i svjetsku tradiciju. Objavio je sedam zbirki pjesama (među ostalima Na rubu ­svijeta, 1956., Gartlic za čas kratiti, 1965., Bacač kamena, 1985.; Prigovori, 1992.), petnaest dramskih tekstova za radio, kazalište, TV, čak i videoperformance (npr. Brdo, 1964., Galilejevo uzašašće, 1966., Dioklecijanova palača, 1969.), tri knjige eseja i feljtona, četiri knjige priča (Specijalni izaslanici, 1957., Deset kratkih priča za moju generaciju, 1966., Obiteljska večera, 1975., Hrvatski Joyce i druge igre, 1989.) i pet romana (Osumnjičeni, 1960., Izdajice, 1961., Kratki izlet, 1965., Luka, 1974. i Drugi ljudi na Mjesecu, 1978.).

Bogdan Jamedžija : PRIČE IZ ZAVIČAJA , Čigoja štampa Beograd 2004, str. 126. Pripovetke. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dr Bogdan Jamedžija rođen je 1933. godine u Rorama kod Glamoča. Nakon osnovne škole u rodnom selu i Gimnazije u Banjaluci, završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gdje je specijalizovao pedijatriju. Kao ljekar, vratio se u rodni kraj, a iz Glamoča je prešao u Laktaše, gdje je bio prvi pedijatar. Od 1980. godine živio je i radio u Beogradu. Decenijama je bio direktor Doma zdravlja `Milutin Ivković` u beogradskoj opštini Palilula. U ratnom vihoru tokom devedesetih godina intenzivno je pomagao srpskom narodu kroz Udruženje Srba iz BiH, čiji predsjednik je bio u dva mandata. Ugledan u stručnim krugovima, učestvovao je u brojnim međunarodnim zdravstvenim kongresima i simpozijumima, a radove je objavljivao u stručnim časopisima. Objavio je devet knjiga, a njegove pripovijetke objavljivane su u časopisima `Otadžbina`, `Oslobođenje Republike Srpske`, `Savremenik` i drugim, a prilozi i studije obuhvaćeni su, između ostalog, i u knjigama `NATO i Hag`, `Početak rata u BiH – uzroci i posljedice`, `Srpski duhovni prostor`. Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Ekskluziv magazin Iz sadržaja: Vlada Stanojević - Ana Marija je htela da me uništi! Šaban Šaulić ima novu miljenicu Đankarlo - Atina ima polnu bolest Tijana Afon - Marko Bulat in odličan u krevetu Željko Joksimović radio album za mamu Sare Trajanovic Vendi opet visi na TV Grand (jedna fotografija) Sandra Afrika želi trojku sa Gocom Tržan Goga Sekulić: Udvara joj se Boris Stamenkovic Hollywood Džulija Robets VS. Nikol Kidman! Svađa na snimanju filma 60 SEKUNDI Milica Todorović Volela bi da snima sa Rajanom Goslingom Igor X: NEKO MI OPASNO SMESTA! RUŽICA NIJE, TRUDNA! TIJANA AJFON SVE ZAKUVALA! HOLLYWOOD Metju Peri izgubio deset soma dolara na pokeru HIT FOTO Maca Marinković Nepoželjna Rada Manojlović ... Strana: 32 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 101 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 – Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”. Govorio je francuski jezik. Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine. Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca

Svet je časopis koji svojim čitaocima nudi priče, reportaže i intervjue sa poznatim ličnostima sa domaće javne scene, ali prati i poznate internacionalne zvezde. Aktuelnost, zanimljivost i ekskluzivnost glavne su karakteristike Svet magazina. Iz sadržaja: Zorica Brunclik: Saša Popović i Lepa Brena koriste ljude! (Zorica i Brena na zajedničkoj fotografiji) ŠOKANTNO: Ljubavnik Maje Nikolić na samrti! Ona još uvek ništa ne zna! Balerina se vraća na “Farmu” da uništi Kristijana! Manuel otkriva: Šta sam radio sa Stanijom u Dubaiju! Nesreća u Krčedinu! Šaban se davio, Cuca mu spasila život! Zorica Marković otkriva sve o trudnoći: Blizance ću sama odgajati! Modni žiri Saše Vidića! Neda Ukraden, Goca Tržan, Nevena Božović... Aleksandra Prijović: Lekari mi otkrili polipe! Veljko Ražnatović i Maša Terzić se posvađali! ... Strana: 36 Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 65/2 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

NIKOLA DISOPRA-OTVOREN PUT ČAKAVSKI SABOR,SPLIT,1979.god.,tvrd povez,345.strama, Knjiga kao NOVA. RETKA. Дисопра, Никола, писац и публициста (Дубровник, 19. ИИ. 1923 - Сплит, 9. И. 1990). У Сплиту завршио класичну гимназију 1941. Почетничке књижевне радове објавио за рата у партизанском бригадном листу. Од 1945. до 1957. ради у листу Слободна Далмација као новинар и уредник; 1957-65. директор је и главни уредник Радио-Сплита те је затим до пензионисања 1982. поново у Слободној Далмацији. Такође је био секретар Пододбора Матице хрватске у Сплиту те уредник у часопису Учинак. - Радовима о проблемима културе, о уметности и позоришту, приказима и критикама домаћих и страних писаца те новелама и одломцима романа сарађивао је од 1949. у новинама и часописима Културни радник, Извор (Загреб), Слободна Далмација, Народни лист, Видик, Хрватско коло , Књижевни Јадран, Учинак, Република, Летопис Матице српске, Дубровник, Форум и др. У Дисоприну прозном опусу (књиге новела Ветрови на раскршћима, Затворено и Исто лице те роман коракнути) уз партизанске, ратне и поратне теме превладава тематика с нагласком на политичком и моралном расулу грађанског друштва. Роман коракнути има документарну вредност по опису потпуног слома сплитске Орјуне и четништва у Сплиту 1943, узрокованог капитулацијом Италије. Есеје о неким савременим југословенским и руским авангардним писцима КСКС. Ст. Објавио је у књигама Руске теме и Књижевни записи. D2

Džo Moler: MOJI DRUGOVI, Autorsko izdanje 2004, str. 190. Priče. Očuvanost 4. Ipak, kada se kaže Džo Moler, mnogi ne znaju da se iza tog imena krije Milan Kneselac, građevinski inženjer poreklom iz Paraćina koji već godinama živi i radi u Njujorku. On je postao pisac Džo Moler sasvim slučajno. Svojevremeno je na sajtu Serbiancafe, u delu o književnosti, i pod različitim imenima, počeo da objavljuje svoje prve priče. Svi su voleli tu književnost i ljudima se to jako dopalo, čitali su, komentarisali, hvalili, ali su mu tražili da više ne upada na njihove teme, što je on radio, već da otvori svoju temu i tu objavljuje sve ono što napiše. Njemu se ideja svidela, pa je to i uradio - otvorio je svoju temu i nazvao je Moji drugovi... Tu je pisao o svojim drugovima iz detinjstva, ali i onima koje je stekao kasnije... Čitaoci su i dalje čitali, a komentari i pohvale su iz dana u dan postajali sve brojniji. - Mnogi su zaista bili sposobni da ocene to što sam pisao - kaže on i dodaje da su počeli da mu sve češće govore da je vreme da nešto objavi jer već ima dovoljno materijala... Tako je nastala njegova prva knjiga `Moji drugovi`.

SADRŽAJ: Igor Cvijanović: AD INFINITUM Don Delilo: O DEJVIDU FOSTERU VOLASU Dejvid Foster Volas: DUŠA NIJE KOVAČNICA Dejvid Foster Volas: GODINA GLEDA Dejvid Foster Volas: PRIRODA ZABAVE Dejvid Foster Volas: DECIDERIZACIJA 2007: SPECIJALNI IZVEŠTAJ Dejvid Foster Volas: OVO JE VODA Dejvid Foster Volas: PREVIĐENI: PET ZLOSREĆNO POTCENJENIH AMERIČKIH ROMANA > 1960. Dejvid Foster Volas i Don Delilo: PREPISKA Dejvid Foster Volas i Majkl Goldfarb: IZ EMISIJE KONEKŠN, NA RADIO-STANICI WBUR-FM, 2004. Dejvid Foster Volas i Dejv Egers: „DA SE SVOJSKI POTRUDIM DA BUDEM STRPLJIV, LJUBAZAN I MAŠTOVIT“ Džonatan Franzen: BESKRAJNA TUGA Majkl Pič: IZVORNA DOBROTA Ejmi Volas Hejven: „DA LI SI SE IKAD ZAPITALA...?“ Dejvid Lipski: IZGUBLJENE GODINE I POSLEDNJI DANI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Kaetano Galindo: INFINITE JEST U BRAZILU Kostas Kalcas i Skot Espozito: BESKRAJNA SLOŽENOST Amanda Demarko: GREŠKA NA STRANICI 1032. Mek Barnet: DEJVID FOSTER VOLAS, MOJ UČITELJ Srđan Srdić: POETIKA POZICIJE Muharem Bazdulj: NA KRAJU BUDEŠ ŠTA JESI Dragan Babić: PROROČKA VIZIJA XXI VEKA: ANTICIPACIJA BUDUĆNOSTI U ESEJIMA DEJVIDA FOSTERA VOLASA Adam Keli: RAZVOJ KROZ DIJALOG: DEJVID FOSTER VOLAS I ROMAN IDEJA Roberto Natalini: DEJVID FOSTER VOLAS I MATEMATIKA BESKONAČNOSTI Kasija Bodi: FIKCIJA KAO ODGOVOR: DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE U KONTEKSTU Dejvid Hering: TUMAČENJE DUHA U PROZI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Tom Bisel: SVE O SVEMU – BESKRAJNA LAKRDIJA DEJVIDA FOSTERA VOLASA POSLE DVADESET GODINA Endrju Hoberek: ROMAN POSLE DEJVIDA FOSTERA VOLASA Rajan Blank: ŠTA JE, DOVRAGA, VODA?

Ovo je knjiga proze. Ima posvetu. Nije citana. str 142 dim 14x19cm tezina oko 200 grama izdavac Srpska knjizevna zadruga Tvrdi povez Raickovic - biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući `Prosveta`.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti“ do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

ČUDO - R. H. Palasio Autor: R. H. Palasio Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 348 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2015. vrlo dobro ocuvano ,ima malo traga flomastera na zadnjoj stranici Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. (u sobi ,na beloj polici ,gore )

Slobodan Džunić Anđelište Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

SLOBODAN DŽUNIĆ ANĐELIŠTE Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

MEĆAVA - Priče palanačkog lekara , Sloboda Pirot 1970, str. 206. Priče. ima potpis bivšeg vlasnika i dobro je očuvana Милутин Велимировић (1893–1973) лекар, књижевник Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

Slobodan Džunić : POD KIŠNOM ZVEZDOM , Slovo ljubve 1979, str. 140. Pripovetke. Слободан Џунић (Темска, код Пирота, 28. новембар 1921 — Београд, 13. новембар 1998) био је српски приповедач, романсијер и песник.[1] Биографија Основну школу завршио је у Темској, гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду.[1] Највећи део свог радног века провео је у Радио Београду[2] као новинар и уредник Литерарне редакције, а затим као уредник за историографију. Умро је новембра 1998. године не дочекавши излазак из штампе свог најобимнијег романа Ветрови Старе планине. Слободан Џунић у својим прозним делима користи пиротски говор и бави се човеком старопланинског краја, његовом митологијом и религијом. Његов брат од стрица био је Десимир Тошић, истакнути члан Демократске странке у међуратном периоду. Књиге приповедака Зрна, Ново поколење, Београд, 1951. Њива у Рудињу, Народна књига, Београд, 1956. Глади, Минерва, Суботица/Београд, 1957. Иза сунчеве стране, Просвета, Београд 1975. Под кишном звездом, Слово љубве, Београд, 1979. Кусидол, Вук Караџић, Београд, 1983. Свитац у свемиру, М инерва, Суботица, 1985. Анђелиште, СКЗ, Београд, 1992. Кодема, КЗ `Бора Станковић`, Врање, 2006. Изабране приповетке Изабране приповетке, СКЗ, 1986. Испод мртвачког моста, Просвета, Ниш, 1996. Романи Виноград Господњи, Минерва, Суботица/Београд, 1957. Пагани, Просвета, 1964. Курјак, самостално издање, Београд, 1971. Меана поред друма, СКЗ, Београд, 1974. Медовина, Градина, Ниш, 1979. Оброк, Народна књига, Београд, 1982. Василијана, СКЗ, Београд, 1990. Чаробни камен, СКЗ, Београд, 1994. Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004. Поезија Слапови, ауторско издање, Београд, 1972. Дивља ружа (лирска проза), БИГЗ, Београд, 1973.

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1980. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 287 str. Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. - Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj politici nisu bila ni objavljivana. Bulgakov je tražio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela. Prvi njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“ (groteskna komedija iz 1935). Njegova drama „Beg“ skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu. Za života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen „Pozorišni roman“ (1965).

fanzin THE VAULT No. 4/5 (proleće 2004, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 96 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane, štampane c/b korice U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Ovaj broj su maestralno sastavili: Rna, Maja, Dachaz, Duško i Franquelli - sve istinski metal fanatici i poznavaoci. IZ SADRŽAJA: TWISTED TOWER DIRE, Alex Skolnick, WITCHBURNER, BLACK STEEL, EXILED, PANZER, PARAGON, SKULLVIEW, MORNINGSTAR, AUDIOPAIN, WARNING, TONKA, DEW SCENTED, HANGAR 18, WITCHTOWER, SOLITAIRE, DOMAĆA SCENA: AZAZEL, INTERFECTOR, M.A.D./GOYA, TOXIC DEATH, recenzije (Acroholia, Amentes, Apocalypse, Bad Blood, Dark Carnival, Deaf Auditorium, Divlje Jagode, Dusk Delight, E.N.D, GORTHAUR`S WRATH, Hexagram, Infernal Tenebra, Kaoz, Interfector, Draconic, Amaranth, Kraljevski Apartman, Omnimors, Porfiria, Psychoparadox, Punished, Retaliation, Royal Blue, Sarcasm, Southern Storm, Tornado, Toxic Death. Fanzini (Metal Revolution, Vampir, Storberg, Ravenlord, Demise, Hornburg, Explosive. Koncerti: Simargal, Hellhammer Festival Pančevo: Posmrtna Liturgija, Heretical Guilt, Embriotomy, Sacramental Blood, Interfector, All My Sins, Maroth, The Stone, Sindrom, Midgard, Kramp... Danas sa nevericom gledamo ovoliku količinu bendova, albuma, izdavača, fanzina, koncerata... Sa ponosom mogu da kažem da je tu i mnogo mog truda i znoja da napravim jednu respektabilnu metal scenu i da povežem njene karike. Sa druge strane, sa tugom gledam današnje stanje koje je mnogo lošije nego što je to bilo pre 15-ak godina kada je Rna radio ovaj fanzin, a ja Metal Express, Rock Express... Ostaje nam samo da se nadamo da će se pojaviti jedna nova, agilna i sposobna generacija koja će se približiti vrhuncu srpske metal scene sa početka XXI veka. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

SINIŠA PAUNOVIĆ CRNE PRIČE Tvrdi povez Siniša Paunović (Čačak, 25. avgust 1903 - Beograd, 9. april 1995) bio je novinar, književnik, prevodilac sa bugarskog jezika, kolekcionar likovnih dela i značajne dokumentarne građe. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu Politika. U Politici je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik Politike iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata. Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora Politike, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu „Politika“. U „Politici“ je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata.[2] Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine.[3] Dela Siniše Paunović Iz kutova duše, 1927. Pesnikove molitve, 1928. Oni i mi, 1930. Takmaci, 1931. Na raskršću, 1932. Manastir Nikolje u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, 1936. Krvava pravoslavna litija u Beogradu: na dan 19. jul 1937 godine, 1937. Pusta zemlja, 1948. Pisci izbliza, 1958. Crne priče, 1959. Tragom njihovog detinjstva, 1959. Srbija koje nema, 1971. Dobrica govori, 1980. Drainac pesnik i boem, 1981. Bora Stanković i Branislav Nušić iza zavese, 1985. Prisine, 2003. Kada su letele kamilavke, 2006.

Autor - osoba Mandić, Božidar, 1952- = Mandić, Božidar, 1952- Naslov Plastični um / Božidar Mandić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : DJB diagonale, 2006 (Grocka : Donat graf) Fizički opis 167 str. ; 21 cm : slika autora (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 750 Na presavijenom delu koričnog lista autorova slika i beleška o njemu. „Ono o čemu se u eri ultimativne nadmoći materijalnog, pragmatičnog i tehnokratskog govori s likujućim prezirom, kod Mandića deluje kao nešto što je itekako uverljivo i stvarno. Idealizam, nepatvorenost, vera u ostvarivost temeljnih vrednosti života, prisutni su i u onome što Mandić piše, i u onome što živi. Ne treba posebno napominjati da je još pre trideset godina napustio život u gradu i pod planinom Rudnik osnovao Porodicu bistrih potoka. Time je pokazao da mnogo toga iz eko-anarhističkih teorija ne mora biti samo prazna priča. Sličnu doslednost pokazuju i Mandićevi tekstovi, koje već nekoliko poslednjih godina objavljuje u dnevnoj štampi, a koji su sakupljeni u zbirci ’Plasticni um’. Na prvi pogled, to su kratke priče koje bi, da nisu toliko usko vezane za aktuelni trenutak, delovale kao fikcija. Istovremeno, to su i vrlo sažeti eseji, asocijativno i pesnički pisani, o lavirintima savremenog velegrada. Nije slučajno što, kad govori o današnjem čoveku i njegovoj civilizaciji, Mandić govori o predmetima: plastičnim kesama, birokratskim šalterima, interfonima, mobilnim telefonima, kompjuterima, izlozima, tramvajskim šinama, pešačkim prelazima... On zapaža da moral curi kroz rešetke kanalizacionih šahti, da su izlozi postali oltari nove dehumanizovane religije, da su interfoni samo produbili već uspostavljenu alijenizaciju, da je gradska prepunjenost otpacima samo nužna konsekvenca verovanja u materijalističke rajeve, da kapital i marketing-demokratija uspostavljaju `plišanu` represiju u kojoj bilo kakva vrsta suprotstavljanja postaje gotovo nemoguća, da novac stvara iluziju o slobodi i time zapravo vodi u ropstvo, da narastanje tehnološkog vodi u smanjivanje ljudskog, da se zbir nagomilanih laži i frustracija prazni u šopingu, da je u gradu čak i sneg izgubio originalnost, da sedativi zamenjuju amajlije, da neonska svetla samo skrivaju sveopšti mrak, da u savremenom svetu još samo deca, ludaci i priroda ne lažu... O gradu Mandić govori vrlo taksativno, mikroskopski, ’po spisku’, kao naučnik koji metodično i hladnokrvno sastavlja katalog fenomena. Onom čitaocu koji je prethodno imao tu (ne)sreću da ’otvori oči’ ove crtice deluju kao ohrabrujući glas srodne duše, a onome ko možda još uvek nije našao vremena da se suoči sa svetom u kome obitava, one mogu, uprkos okolnostima, delovati vaspitno i otrežnjujuće.” – Aleksandar Belčević Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine. Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka. Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. Porodica bistrih potoka, Miroslav Mandić, avangarda, neoavangarda, Novi Sad, tribina mladih, postmoderna... MG65

Miodrag Pavlović: MOST BEZ OBALA Miodrag Pavlović je rođen 28. novembra 1928. godine u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet pohađao je u Beogradu do 1954. godine. Kratko je radio kao lekar jer se odlučio do kraja života posvetiti pisanju i književnom radu. Prvu zbirku pesama `87 pesama` objavio je 1952. godine, a uvelike je uticala na njegovo književno stvaralaštvo i životno opredeljenje. Zbirka se takođe smatra i jednom od prekretnica u savremenoj poeziji. Pavlović je s njom stvorio jednu novu vrst srpskog pesništva tako što je kombinovao preplitanje mitskih i istorijskih elemenata sa sazvučjem balkanske tradicije. Svojim stvaralaštvom je preuzeo vodeće mesto u savremenoj srpskoj poeziji i postao jedan od najuticajnih pesnika posleratne srpske književnosti. Odbacuje dogme koje se nameću društvu, ideološke i estetske parametre i napisao nova, jedinstvena dela. Bio je veliki poštovalac i poznavaoc strane i domaće poezije, a zapažen je i kao izvrstan esejista. Njegove pesme i eseji prevođeni su na mnoge evropske jezike pa su njegova dela dobro kritički ocenjena u poznatim njemačkim listovima i književnim časopisima. Dela su mu prevedena i na par orijentalnih jezika, a poezija mu je jedinstvo mitologije, poetike, filozofije, umetnosti i istorije. Ne podleže pravilima poetike, a pesme mu se izjednačavaju sa njegovim viđenjem sveta i stvarnosti. Najpoznatija poezija: `87 pesama`, `Stub sećanja`, `Oktave`, `Mleko iskoni`, `87 pesama (izbor poezije)`, `Velika Skitija`, `Nova Skitija`, `Hododarje`, `Svetli i tamni praznici`, `Velika Skitija i druge pesme `Zavetine`, `Bekstva po Srbiji`, `Izabrane pesme`, Najpoznatija prozna dela: `Most bez obala` `Bitni ljudi`

Izdaje - Samizdat B92 Beograd „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom... Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić... `Lica, staze, predeli`, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje `gleda` i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila. Ratomir Damjanović, pisac i publicista Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

Dušan Đurović : PRIPOVETKE II , ITP Zmaj Novi Sad / Pegaz Bijelo Polje 2004, tvrdi povez, str. 306. Izabrane pripovetke Knjiga je iz retkog kompleta Izabrana dela 1-6 Očuvanost 4-. Dušan Đurović, rođen 1901. godine u selu Grlić kod Danilovgrada, je srpski, bosanskohercegovački, crnogorski i jugoslovenski pripovedač. U Danilovgradu je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Ivangradu, Nikšiću i Podgorici, gdje je i maturirao. Studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U početku je kao profesor radio u Danilovgradu, a 1929. godine odlazi u Sarajevo gdje radi kao profesor Učiteljske škole, a nakon tri godine i Prve gimnazije gdje ostaje do početka rata, 1941. godine. Nakon rata, vraća se u Sarajevo gdje do penzije radi kao viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci. Bio je član Sveslovenskog komiteta u Sarajevu, član Savjeta za kulturu BiH, a prije rata bio je član P.E.N. kluba u Beogradu. Dušan Đurović se javio u literaturi 1929. godine i od tada je njegovo ime često prisutno u sarajevskim i crnogorskim književnim časopisima i novinama od Politike do Oslobođenja, od Srpskog književnog glasnika i Pregleda do Života. Naročito je zapažena njegova saradnja u književnom podlistu beogradske Politike, u kojoj objavljuje kratke, feljtonske priče. Objavljivao je ponekad članke i eseje iz kulture i književnosti, ali mu je glavni i osnovni rad bio zasnovan na pripovijetki i romanu. Njegova djela prevođena su na nekoliko jezika. Neko vrijeme je uređivao Malu biblioteku, koju je izdavala Svjetlost. Za dopisnog člana ANUBiH izabran je 1969. godine. Umro je 1993. godine.

Žarko Radaković: EMIGRACIJA - Ljubavne priče 1990 - 1995, Radio B92 Beograd 1997, str. 129. Proza. Očuvanost 4. Рођен у Новом Саду, 1947. Школовао се у Земуну (основна школа и гимназија), Београду (студије светске књижевности), Tübingenu (студије германистике, историје уметности и филозофије). Аутор романа: Tübingen (1990, Пан Душицки) (у најужем избору за НИН-ову награду), Понављања (заједно са Scottom Abbottom) (1994, Време књиге), Книфер (1994, Б92), Емиграција (1997, Б92), Поглед (2002, Стубови културе), Вампири (2008, у припреми). Превео двадесет две књиге Петера Хандкеа. Аутор низа зборника и антологија: о рецепцији књижевности Петера Хандкеа (Књижевна критика, Београд, 1986), о уметности Јулију Книферу (Stuttgart, 1990), о „радним тешкоћама у уметничком стварању“ (Распис, 1987), о „мотиву детињства и породичног живота“ (Горњи Милановац 1987), о „ходању у уметности и књижевности“ (Stuttgart/Hamburg, 1989). Од 1971-73. сарадња са уметником Ером Миливојевићем: Преформанси Medex (Битеф, Београд, 1971), Корњача (СКЦ, Београд, 1972), Лабудово језеро (Галерија у палати Албанија, Београд, 1973). Роман Ера. Сећање на „Корњачу“ (2008, у припреми). Од 1978. живи у Немачкој. Од 1986. сарадња са загребачким умеником Јулијем Книфером. Монографија Julije Knifer. Mäandar 1960-1990. (Stuttgart: Flugasche, 1990.) Крајем осамдесетих година уредник немачког часописа за књижевност и уметност Das Nachtcafé (Stutt­gart, Klett-Cotta). Од 1990. уредник на радију Deutsche Welle. Од 2006. сарадња са уметницом Нином Попс. Књига: „Петер Хандке: Губитак слике (Der Bildverlust)“ (двоструки, паралелни, превод фрагмената романа – на српскохрватски језик, и језик апстрактног сликања) (библиофилско издање, Köln, 2007). Године 2008. рад на „антологији српске прозе у рецепцији Петера Хандкеа“. (Das Schreibheft, Hessen). Од 1990. живи у Келну.