Autor: Nikola Tesla Izdavač: `Prima`, Gornji Milanovac Broj strana: 96 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Veliki deo knjige posvetio je svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka. Pored toga što je bio genijalan fizičar, Nikola Tesla je bio i veliki ljubitelj književnosti. Ta ljubav prema lepoj reči vidi se i u njegovim autobiografskim spisima gde na zanimljiv, gotovo novinarski način, izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima. Knjiga je odlično očuvana, osim što na predlistu ima posvetu. Na drugoj slici prikazan sadržaj knjige.

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

Dragoslav Manić Forski : TEME , Izdavač autor Pirot 1998, str. 172. Eseji. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu; malo pohabano. Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936) српски је књижевник. Биографија Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи. Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву. Дела Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед. Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године[2], Градиште. Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

Autor: Ljubivoje Ršumović / Dušan Petričić Izdavač: Književne novine Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko. Sećanje na Duška Radovića uz mnoštvo ilustracija (uključujući i one iz porodičnog albuma), uz puno humora i dogodovština iz pesnikovog života, priredili su Ljubivoje Ršumović i Dušan Petričić. Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju, izuzev što na predlistu postoji posveta.

Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

Borislav Lalić - Če Gevara Novosti, Beograd, 2011, mek povez, 307 strana, 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, nova knjiga. Uz kjnigu ide i poster Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka... Borislav Lalić, novinar i publicista, rođen je 1936. godine u Vinickoj, kraj Berana. Završio je Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu, a novinarstvo je njegova profesija od studentskih dana. Počeo je kao saradnik u „Studentu” i reporter u agenciji Tanjug. Potkraj šezdesetih godina prošlog veka započeo karijeru dopisnika iz inostranstva. Punih dvadeset godina izveštavao je za jugoslovensku štampu, radio i televiziju iz Meksika, sa Kube, iz Španije, SAD i Ujedinjenih nacija. U plodnoj novinarskoj karijeri objavio je knjige „Čudo u Španiji”, „Putnici bez povratne karte”, monografiju „Kuba”, „Če Gevara, život, smrt, legenda”, „Fidel Kastro, jedan čovek, jedna revolucija”, „Čovek od krompira”. Dobitnik je Nagrade za životno delo Saveza novinara Jugoslavije (2000) i novinarske nagrade „Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije (1995). Član je Udruženja književnika Srbije.

Bluz za Jugoslaviju Dobar naslov, 2008. Udžbenički format, 287 strana. Knjiga je pročitana ali lepo očuvana, ima pečat na predlistu i jednu žutu tačkicu na listovima spolja. `Todorovićevo delo odlikuje rečitost, uverljivost i duhovitost`, ocena je žirija koji je `Knjigu osvete` proglasio najboljom među 130 nominacija odnosno autora iz cele Kanade od kojih su neki veoma poznati i ranije nagrađivani. Konkurs je organizovala neprofitna organizacija za podršku piscima `Autorski trust Kanade` (The Writer’s Trust of Canada) koju su pre tri decenije osnovali ugledni pisci među kojima najpoznatija i u Srbiji više puta prevođena književnica Margaret Atvud. `Nama koji smo u Kanadu došli u talasu emigranata iz devedestih godina nije bilo teško da iza ovog imena prepoznamo poznatog beogradskog novinara. Za vreme svog desetogodišnjeg boravka u Torontu Dragan Todorović je nastavio da objavljuje članke i književne eseje u kanadskim novinama i časopisima, a na državnom CBC radiju mu je emitovano i nekoliko radiofonskih dela. U Knjizi osvete izneo je svoje sećanje na detinjstvo i odrastanje u zemlji koja više ne postoji, kao i zanimljive epizode iz svoje bogate karijere koja se protezala kroz različite medije: NON, magazin `Rock`, Treći kanal, Art kanal, Radio Politika... Kroz knjigu defiluju mnogi stvarni likovi pod svojim pravim, ali i izmišljenim imenima.` (`Vreme`)

Stanje: Odlično - Kao novo Naslov: Dosije Snouden Autor: Luk Harding Izdavač: EvroBook tvrd povez sa okosnicom, latinica, 21 cm, 307 str. _____ Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio `korisnik iz senke`, kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno `kreće` unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne...

Nadimci starih beogradjana Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije. Autor je i narator višedelne TV serije o starom Beogradu, koja je modernom gledaocu približila intrigantnu prošlost i njene dominantne ličnosti. Živi u Beogradu. Izdato u Beogradu Stanje kao na slikama Mek povez 114.strana

Knjiga nova C7 Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac – i još mnogo imena inadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a zauzvrat nije tražio ništa. Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega. Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca, koji su ga doživljavali kao ćaleta, i bardova jugoslovenske scene, koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini. Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale.O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski,ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nemazaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama.

T14) Наслов: Прича о Сакијет Сиди Јусeфу-Прошло је жездесет година Аутор: Милоје Поповић Каваја. Издавач: Удружење српско-тунижанског пријатељства- Друштво пријатеља Алжира и Карић Фондације. Година издања: 2019 Број страна: 107 Стање: Одлично.Kњига је нова. Није отварена нити читана. 10/10. О књизи: Поповићева књига представља узбудљиве записе и фотографије о солидарности једне генерације младих са Алжирском револуцијом шездесетих и седамдесетих година XX века. Млади са свих континената, изградили су школу, у малом туниском месту Сакијет Сиди Јусефу, на граници са Алжиром, које су бомбардовали и срушили француски бомбардери, 8. фебруара 1959. године, и којом приликом је живот изгубило 11 невиних малишана. У овој акцији храбрости и солидарности, учествовало је и пет Југословена (један од њих је био и Милоје Поповић), студената из југословенских република, ризикујући животе на ратном подручју, у којем су се водиле жестоке битке за слободу. Биографија Милоје Поповић Каваја (1936) је рођен у Београду, где се школовао и завршио Правни факултет. Као новинар, радио је у Политици и РТС-у, био је директор Информативног центра Југославије у Њујорку, директор Сава центра. Проглашен је и песником града Њујорка 1976. годину за поему о Великој јабуци, познат је и по томе што је написао стихове за Марш на Дрину, аутор је 30 књига. Поповић је добитник бројних награда и признања, међу којима је и Вукова награда 1996. „Милоје Поповић се кроз свој новинарски рад деценијама борио да југословенској и српској јавности представи борбу афричких народа за своју независност. Пријатељство Србије и Туниса потиче још из доба Првог светског рата, када је народ ове северноафричке земље примио на опоравак 52.000 српских ратника који су прошли голготу Албаније. До данашњег дана Тунис са великом пажњом и поштовањем води бригу о гробљима Срба који су у овој пријатељској земљи оставили своје кости`, нагласио је Драгомир Карић, народни посланик и председник скупштинске Групе за сарадњу са Тунисом (такође и дугогодишњи председник Друштва српско-тунижанског пријатељства, чији је аутор Поповић био први председник почетком 2000-тих).

Kao nova ima potpis G2 Pogled u svetsku istoriju pokazuje da je uvek bilo ljudi i dinastija bogatijih od svih ostalih. Ono što povezuje Kreza, Fugerove, Rotšilde, Rokfelera i Bila Gejtsa jeste nemerljivo bogatstvo i želja za preoblikovanjem sveta. Uronivši u tri hiljade godina dugu istoriju privrede i kulture, Detlef Girtler govori o najbogatijim ljudima i dinastijama svih vremena, o njihovom usponu, metodama, uslovima u kojima su radili i o njihovom padu. On opisuje stvaranje ekonomije, tradicije trgovačih kultura, gospodarenja nad zlatom, začinima, robovima ili naftom. Ovo je priča o ratnim i kriznim profiterima, o genijalnim idejama i sjajnim hazarderima, o skorojevićima i ambiciji, o pohlepi i velikom ludilu kao preduslovima za buduće milijardere, ali i priča o razlozima zbog kojih je većina basnoslovnih bogatstava nestala.

Daljinski Upravljac VOX Daljinac Ispravan i proveren kamerom Ne znam za koji je model uredjaja ali po komandama predpostavljam da je za DVD ili Home Cinema plejer Ukoliko zelite da eksperimentisete za model radite to na svoju odgovornost. Baterije sami obezbedjujete. -Slike su originalne od uredjaja koji se prodaje. -Svaki uredjaj koji postavljam na aukciju ili oglas ispitam i trudim se da ga opisem realno, bez doterivanja i sa naglasavanjem mana i nedostataka. -Clanovi koji imaju ideju da povade odredjene delove iz uredjaja, pa vrate kao neispravne, poluispravne ili ostecene, takodje MOLIM DA NE LICITIRAJU NA MOJIM AUKCIJAMA. -Za ostecenja u transportu NE ODGOVARAM. Vase je da pozovete kurira sluzbe koja vam je posiljku dostavila, napravite zapisnik o ostecenju i trazite odstetu od iste. -Molim clanove/kupce da dobro procitaju USLOVE PRODAJE jer se kupoprodaja obavlja jedino tako i nikako drugacije.

Autor: Olga Vasić Format: 15x20,5 Povez: broširan Br. strana: 217 Ништа што је било вредно у прошлости, не одлази и ниједна истина или добро које човек створи никад не умре и не може умрети, записао је Бајрон, а то је потврдила и Олга Васић у књизи „Трагом прохујалих година“ не дозволивши да се под вео заборава сакрије њен богат и занимљив живот испуњен радом, љубављу и делима. Књига се састоји од два дела, први обухвата период ране од ране младости до садашњости, у другом делу су путописи. Ово дело има све одлике аутобиографије, јер ауторка описује свој живот, важније догађаје чији је непосредни учесник или пак сведок, као и своја размишљања и утиске о свему што се збивало. Ово је прича о Олгином животу, али овде налазимо и слику времена када се другачије радило и живело.

44263) MILENA PAVLOVIĆ BARILI , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2009 , Slikarka svetskog glasa , Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, Ovaj zanimljivi roman književnice Vojislave Latković, svojom realnošču, sugestivnošću i slikovitošču, na poetski način, dočarava period od početka XX veka do kraja Drgog svetskog rata, period u kome je živela i stvarala Milena Pavlović Barili. Pisac ove vredne knjige, svojom maštom, vešto nas vodi kroz vreme, te nam se čini da i danas, sto godina od rođenja, zajedno sa Milenom Pavlović Barili, obilazimo nove izložbe koje su upriličene u gradovima gde je živela i radila. Tako, ove 2009. godine, građani Beograda, pariza, Londona, Rima i Njujorka, imaju čast i jedinstvenu priliku da se, ponovo dive njenim neobičnim delima. Na taj način, oni će još bolje upoznati slikarku sa oreolom slave svetski poznate umetnice, kosmopolitkinju, kreativku koja je stvorila dela umom prekrasno izmaštanog virtuelnog sveta. Njene prefinjene renesansno realističke likovne kompozicije bile su zapažene i cenjene mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica,194 strane, ilustrovano,

Zarija D. Vukićević : DNEVNIK IZ PRVOG SVETSKOG RATA / Vukićević, Zarija D., 1898-1978 Omotni naslov Трагична деветсто петнаеста . Povlačenje kroz Albaniju Крагујевац : Народна библиотека `Вук Караџић` : Градски одбор СУБНОР, 2014 , tvrdi povez, Fizički opis 197 стр. : ауторова слика ; 18 cm Zbirka Дела Зарије Д. Вукићевића / [Народна библиотека `Вук Караџић`, Крагујевац] Стр. 191-192: Напомена / Т. К. [Томислав Кењић] Белешка о писцу: стр. 195-197. Prvi svetski rat -- 1914-1918 -- U uspomenama Očuvanost 4 ; ima pečat izdavača Zarija D. Vukićević (1898–1978) je jedan od retkih, a možda i jedini Kragujevčanin koji se u XX veku školovao na Kembridžu. Prestižno obrazovanje u ovoj elitnoj evropskoj i svetskoj ustanovi uveliko je odredilo njegov životni i profesionalni put. Zarija je bio profesor, pisac, bibliotekar, prevodilac, publicista, delom i političar i diplomata. Ovi viševrsni atributi svakako ga čine značajnim imenom kragujevačke kulture. Taj značaj potpunije sagledavamo tek sada, u prvim decenijama XXI veka, kada otvaramo još jednu kockicu u mozaiku njegovog, pre svega, književnog rada. Zahvaljujući, svakako, njegovoj obimnoj rukopisnoj zaostavštini od oko 4.500 stranica, koja se sada nalazi u Narodnoj biblioteci `Vuk Karadžić` u Kragujevcu. Ta nova kockica je četvrta Zarijina knjiga, Dnevnik iz Prvog svetskog rata, koju je kragujevačka narodna biblioteka objavila 2014. godine Iako je rođen u Valjevu (1898), Zarija D. Vukićević je zapravo po svemu pripadao Kragujevcu u kome se školovao i u njemu u mladosti živeo. U Kragujevcu ga je zatekao i Prvi svetski rat. U tom do tada najvećem svetskom ratnom sukobu, kasnije nazvanom Veliki rat, učestvovao je kao đak dobrovoljac i prošao sve strahote povlačenja srpske vojske preko Albanije u zimu 1915/16. o čemu, iz prve ruke, svedoči u svom ratnom dnevniku koji je upravo objavljen. Sa Krfa je 1916, kao jedan od srpskih đaka, upućen na školovanje u Francusku i Englesku. Na Kembridžu je studirao engleski jezik. Posle Prvog svetskog rata bio je profesor u kragujevačkoj Muškoj gimnaziji gotovo čitavu deceniju, od 1924. do 1933. Iste, 1933. godine prelazi u Ministarstvo inostranih poslova pri kome je prvo bio sekretar, a onda načelnik kraljevske kancelarije; na ovom položaju je i penzionisan posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata jedno vreme radio je kao honorarni radnik Ministarstva informisanja, a zatim je, iz zdravstvenih razloga, penzionisan. Posle rata uglavnom je živeo u Opatiji, u kojoj se bavio pisanjem i prevodilačkim radom, gde je i umro 1978. godine.

Stevan Raičković: JEDAN MOGUĆI ŽIVOT - Biblioteka: Razgovori s piscima mek povez sa klapnom, ilustrovano; 439strana; izdavači: BIGZ-SKZ - Beograd Sadržaj: RAZGOVOR O POREKLU - Uvodni dijalog - Loza - Kuća u Podgorici - Obradovići iz Velikog Gradišta - Literarni tragovi - Simo Matavulj i Laza Kostić - Vojislav Ilić Mlađi, Nušić, Kirjaković - Uspomena na majku U PREDVORJIMA POEZIJE - prvi stihovi u Kruševcu - Hristove muke u Smederevu - Poluzaboravljene sitnice - O prvim krijumčarima literarnog opijuma - Muzička kutija ili Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku - Događaj u travnjaku - Povratak iz izbeglištva - Poezija, dok je rat još trajao - Ćopić, Nazor, Goran, Zogović - Skender Kulenović - Subotički dani - Linija magle FRAGMENTI IZ (PESNIČKE) BIOGRAFIJE - OD PRVIH BEOGRADSKIH STIHIVA DO ZBIRKE PESMA TIŠINE - Prva beogradska pesma - U redakciji časopisa MLADOST - Pesnik bez pesama - Susret sa Davičom u kafani `Moskva` - Na tavanu beogradskog `Putnika` - Stihovi na pijaci `Zeleni venac` - Nepravda - Reminiscencije na Beograd - Prvi put sam se (među konjima) istinski osećao kao pesnik - Skandal - Krv za poeziju PRIČA O SONETU - Priča o sonetu VARIJACIJE NA ISTU TEMU - Razmišljanja nad sopstvenom knjigom o genocidu - Za spomenik u Prkosu - U traganju za stihovima uklesanim na jesenovačkom spomeniku SUSRETI S POEZIJOM - U DRUŠTVU PESNIKA Susreti s poezijom - Između Crnjanskog i Drainca - drainac - Crnjanski - Bardi - Gospodin Milan Rakić - Susret na Adi Ciganliji - Dva susreta sa lirikom Dobriše Cesarić - Desanka U društvu pesnika - U društvu s pesnicima ili nemušti jezik - Tibul, Katul i Prppercije - Seanse - Vampir i ostali - Sobica u literarnoj redakciji Radio-Beograda - Tek nekoliko reči o kafanama - Nevidljivi Pitović - Odlomak o Kulenoviću - Pesnici-borci - Nadrealisti - Šta sanjam i šta mi se događa - Poslednja uspomena na Desanku Maksimović - Pavlović i Popa - Mlađi - Iz drugih centara - Sa stranim pesnicima IZLETI U ESEJISTIKU - Beseda - Portreti pesnika TORZO PROZE - Zlatna greda - Intimne mape - U istom krugu AVANTURA S PREPEVIMA - Šekspirovi soneti - Petrarka, ruski pesnici, slovenske rime - Iz prevodiočeve radionice EPIZODE S DEČJOM KNJIŽEVNOŠĆU - Maslačak i Marko Kamenčić - Po nagovoru Radovića i Borisavljevića - Male bajkež- Na nekoj literarnoj sredokrađi - Oaza MONOLOG O POEZIJI - Monolog o poeziji - Mit o poeziji - Sličica iz parka - Usamljenost i stvaralaštvo - Skriveni posao - Sa uspomenom na dva razgovora iz mladosti - Između stvarnosti i poezije - Listajući Njegoša - Motivi i varijacije - Verzije - Liričar i njegov saučesnik - Iluzije - Patriotska nota - Papir koje je šuštao - Izvor koji uvire u sebe - Poetski fragmenti - Dileme oko izbora - O ulozi i značaju poezije u životu - Putovanje po hartiji - Stražilovska linija - Borba za sopstveni pesnički izraz - U traganju za izgubljenim rajem - Poezija i muzika . Kako svoju posudu ispuniti tuđom sadržinom - Igrač na žici - Zlatna reč ZAVRŠNI DIJALOG - Jedno putovanje u Crnu Goru - Slovo na Njegušima - Jedan dan u Lješanskoj nahiji HRONOLOGIJA BIBLIOGRAFIJA

Dragan Đurić : ZATOČENIK U SILOSU 3 - Treća knjiga Sloboda / Izdavač autor Београд 2012 , Fizički opis 241 стр. : илустр. ; 21 cm Napomene Тираж 100 Стр. 239-241: Нови хоризонти / Јово Крстић. Predmetne odrednice Đurić, Dragan, 1950- -- Autobiografija Rat u BIH 1991 - 1992 - Muslimanski logori - Ispovesti logoraša Treća knjiga trilogije Zatočenik u silosu. Očuvanost 4-. Ispovest logoraša Trilogija `Zatočenik u Silosu` je ispovest logoraša koji je, samo zato što je Srbin, proveo 938 dana u logoru `Silos` u Tarčinu. Trilogija je sačinjena iz tri dela. U prvoj knjizi `Konjic`, pored biografskih podataka, dat je presek ratnih zbivanja u ovom gradu, u kome je autor proveo više od godinu, doživljavajući sve strahote koje su se tada dešavale: granatiranje, glad, noćne posete, šikaniranja, da bi na kraju dobio poziv za mobilizaciju. Plašeći se za svoj život, jer mnogi koji su tada dobili poziv za mobilizaciju više se nisu vraćali živi, kao i zbog toga što nije hteo da se bori protiv svog naroda, Dragan Đurić je odbio mobilizaciju i pobegao iz grada. Uhvatili su ga u bekstvu i zatvorili u logor `Silos` u Tarčinu. U prvoj knjizi dat je i prikaz stradanja srpskog naroda na području opštine Konjic. Udružene snage muslimansko-hrvatske koalicije su u potpunosti uništile mnoga srpska sela i zaseoke. Stradalo je stanovništvo Blaca, Bjelovčina, Donjeg Sela, Idbra, Brđana, Cerića, Dubice, Džepa, Zagorice i drugih sela. Ubijeno je preko 200 Srba, pri čemu je najviše stradalo u selu Bradina, gde je ubijeno oko 60 ljudi. Ostali stanovnici su proterani pa je od ukupnog broja od 15 odsto Srba, ostalo samo oko 280, a 130 žena je silovano. Autor je posetio logor `Musalu`, fiskulturnu salu u kojoj je on radio kao profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Dat je opis stradanja logoraša u Čelebiću, gde je ubijeno dvadeset ljudi, a među njima rođak Nedeljko Milošević, đak kome je predavao Željko Klimenta i drugi prijatelji. Iz jednog pakla, konjičkog, gde je svakog dana glava bila u torbi i vodila se borba za opstanak, sledilo je drugo: zatočenje u tarčinski silos, betonsku građevinu za smeštaj žita. U ćelije, koje su imale dimenzije 9,5 sa 4,5 metara, bilo je smešteno od 20 do 30 ljudi. Tu su jeli, spavali, obavljali fiziološke potrebe i zadovoljavali potrebu za kretanjem, šetnjom između paleta, dok nije odobrena šetnja van ćelije. U ovom logoru naročito je bilo teško logorašima koji su zatočeni maja 1992. godine. Tuča, glad, maltretiranje, izvođenje na rad na prvu borbenu liniju pri čemu su ginuli logoraši. Od gladi, bolesti, maltretiranja i pogibije od granata stradalo je preko trideset logoraša. Autor je detaljno opisao stradanje svakog srpskog logoraša, prikupio brojne ispovesti preživelih i detaljno opisao svoju tragediju, tako da knjiga, bez svake sumnje, predstavlja dragoceni iskaz o jednom vremenu.

-Izdavač: `Vukotić media` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 413 -Format: 21 cm -Stanje: odlično očuvana Svedok svih velikih događaja u poslednjih gotovo pola veka, mnogih lomova i raspada, smena i uspona, prvi put otvoreno iznosi svoje zapise i sećanja o jednom dugom vremenu bogate novinarske i uredničke karijere. Kako je u vreme Miloševićeve vladavine „Borbu“ pretvorio u najbolje opozicione novine i u jeku demonstracija 1996. stvorio „Blic“, koji je za samo mesec dana dostigao tiraž od 100.000 primeraka? Kako je bilo raditi u vreme Tita, Miloševića, Tadića, Koštunice i Vučića? Kako se vratio u „Novosti“ posle 5. oktobra i kako je iz njih otišao posle dvaneset godina? Ko ga je i za šta optuživao i šta je istina? Možda je u najkraćem, u pogovoru ovoj knjizi, to opisao slavni režiser Emir Kusturica: „Kada bi neko drugi pokušao da poispadale riječi i slova vrati u novinske stupce Borbe, Blica, Glasa javnosti, Večernjih novosti i rekonstruiše stanje stvari bio bi to neuspjeh. Nema tog urednika koji je tako vješto baratao pomenutim slovima i rečenicama. Sa neviđenim instinktom hroničara on je držao ruku na pulsu svoga vremena i znao da vaga opoziciju sa vlašću, razdvoji patriotizam od šovinizma, znao je da ličnosti čije smo slike i intervjue pratili čine novine i tiraž.“

Ljiljana Đurđić : FOOL MEMORIES / Београд : Књижевно друштво `Свети Сава`, 2005 (Београд : Scancolor) Fizički opis 29 стр. ; 21 cm Библиотека Светске свеске Београдске мануфактуре снова Mali eseji ; Белешка о аутору: стр. 29. Đurđić, Ljiljana, 1946-2021 Očuvanost 4. Ljiljana Đurđić bila je srpska književnica, kritičar, prevodilac i članica Srpskog književnog društva. Maturirala u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a diplomirala Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je u Narodnoj biblioteci Srbije na mestu Načelnika Izdavačke delatnosti NBS i bila je urednik Srpske retrospektivne bibliografije. Pokrenula je bibloiteku Živa prošlost i potpisala preko 200 izdanja NBS. Bila je kolumnista dnevnog lista Danas (2000-2002) i nedeljnika Evropa (2005 – 2006). Jedna je od osnivačica i urednica časopisa za žensku književnost i kulturu ProFemina (1995 – 2010). Zbirke poezije Švedska gimnastika, KOS, 1977; Ogled dalmatinskog bilja i drugi predeli, Matica srpska, 1980; Preobilje/Nula, Prosveta, 1991. Zbirke pripovedaka Kako sam ljubila Franca Kaspara, Rad,1986; Slike iz prethodnog života, Filip Višnjić,1997; Stadijum ogledala, Rad, 2004; Svi na kraju kažu mama, Agora, 2009. Silva Jugoslovenka, Agora, 2016. Zbirke eseja i kolumni Beograd by my mind, Rad, 1995; Udri kravicu, Samizdat, B92, 2001; Presvlačenje No 5102000, CUPS, 2003; Fool memories, Beogradska manufaktura snova, 2004; Nek crkne svet, Braničevo, Požarevac, 2012. Priredila antologije i izbore Izbor iz poezije Danice Marković Pesme o alhemijskom pokušaju, Dečje novine, 1989; Miloš Crnjanski Boka Kotorska, NBS, 1997; Ženski kontinent, Antologija savremene srpske ženske priče, Prosveta, 2004; Pesme o biblioteci, NBS, 2003. Nagrade i priznanja Plaketa Narodne biblioteke Srbije za ukupan rad 1984. Nagrada BIGZ-a za prevod knjige Rani odlazak Silvije Plat. Nagrada Stevan Sremac za knjigu pripovedaka Svi na kraju kažu mama za 2009. godinu

Autor: Ivan Očak Izdavač: `Spektar`, Zagreb Broj strana: 279 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 26 cm Miroslav Krleža u radničkom i komunističkom pokretu 1917-1941 Očak i Krleža prvi su se put sreli 1974, kada je Očak izložio ideju o knjizi u kojoj bi se rasvijetlio intrigantan odnos Krleže i Komunističke partije, koji je zaokupljao i druge istraživače Krležina opusa i biografije. Potvrdan odgovor stigao je u pismu od 20. II. 1976. u kojem K., među ostalim, piše da nikada nije imao »ni najsitnije političke ambicijice, da se prikažem u ulozi bilo kakvog zaslužnog i važnog člana KPJ. Bio sam i ostao (ako sam bio) literat, i to bi bilo jedino važno. Što se Vaše knjige `Krleža i KPJ` tiče, izvolite, prionite na posao i postavite mi u vezi s Vašim materijalima neka potrebna pitanja i komentare!« Nakon toga »presudnog poticaja« i slamanja Krležina nećkanja, kontakt je potrajao sve do Krležine smrti. Za razgovore (od kojih su neki zabilježeni i magnetofonom, prvi 4. V. 1976), Očak se temeljito pripremao, slijedeći unaprijed dogovorene teme i pitanja. K. je odgovarao najčešće dugim monolozima, koje je znao neuvjerljivo ironizirati kao »preslušavanje«, »istraživanje« ili »cijeđenje«. Očak je bio uvjeren da je nedvojbeno dokazao kako je K. »Partiji pripadao i pripada«. Uporište je našao u Krležinu imenu i godini 1919. u kartoteci članova KPJ u Zagrebu, njegovu radu u partijskim ćelijama na Ciglani i kod Rožankovskoga 1927/28, priznanju da je i u tridesetim godinama bio član KPJ, da je imao ozbiljne planove objaviti knjigu »protiv vojno-fašističke diktature« i uređivati (prije Danasa) međunarodni lijevi časopis uz novčanu potporu Kominterne (što je u svojim izvještajima Kominterni 1932-33. zagovarao M. Gorkić). K. je, naprotiv, uporno inzistirao na specifičnosti svoga slučaja: »Vi konstantno hoćete, da od mene stvorite discipliniranog partijca, boljševika. To ste naučili u Rusiji... To, taj model za mene nikako ne vrijedi. Nisam ja radio kao organizirani partijski član; niti boljševik, niti lenjinist«. (Krleža-Partija, str. 18). No, bez obzira na temeljnu, gotovo nepomirljivu, razliku u pristupu, spoj Očakova povjesničarskog refleksa, respekta prema dokumentu i činjenici, s jedne strane, te Krležine izvanredne memorije, s druge, omogućili su rasvjetljavanje mnogih dotad nedostatno poznatih ili nepoznatih detalja iz Krležine biografije, ali i drugih povijesnih osoba. Tako je, primjerice, Očak prvi objavio bizaran podatak da su K. i A. Cesarec odmah nakon 1. XII. 1918. namjeravali uputiti apel (koji je supotpisao još samo Lj. Wiesner, a već V. Nazor nazvao ludošću), u kojem A. Karađorđeviću predlažu da se uime »patriotizma« i »integracije« odrekne prijestolja. Također je pisao o Krležinim izvještajima s procesa o Diamantsteinu; da je sudjelovao u pripremanju ustanka 1919/20, jer drugog puta »nije bilo«; analizirao je kako se moglo dogoditi da Plamen ne objavi ni riječi o osnivanju KPJ; pomno je istražio i dopunio podatke o Krležinim kontaktima s najvišim partijskim funkcionarima (s M. Gorkićem, primjerice, ili A. Barabašem, s kojim se sretao i za boravka u Rusiji 1925), a o susretima Krleže i J. Broza između dvaju svjetskih ratova objavio je 1981. posebnu knjižicu, glavninu sadržaja koje je uključio u svoj najopsežniji rad o Krleži, knjigu Krleža-Partija (Miroslav Krleža u radničkom i komunističkom pokretu 1917-1941). Prikupio je nove podatke o Krležinim teškoćama s policijom i uhićenjima; mnogobrojne iskaze o prijateljima A. Cesarcu, Đ. Cvijiću, K. Horvatinu i drugima, o njegovoj ulozi u organiziranju bijega V. Ćopića iz zatvora 1925, prebacivanju P. Bjelousove, prve supruge J. Broza, u SSSR 1928. nakon »bombaškog procesa«, o teškoćama u vezi s izdavanjem Književne republike, na temelju Krležine korespondencije 1923-26. s V Vošickim, itd. Međutim, zbog stanovite jednostranosti, katkad pretjerana inzistiranja na Krležinoj »partijnosti«, pa i faktografskih propusta, Očakov su prinos poneki autori nepravedno zanemarivali, pa i ignorirali. Tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana. Na slici priložen deo sadržaja.

Dunja Hebrang : Osjetljivi barbar : eseji / Beograd: Gardoš, 1989 Materijalni opis 173 str. ; 20 cm Str. 167-168: Bilješka o piscu. Hrvatska književnost. Eseji Očuvanost 4- ; ima autorkinu posvetu. Dunja Hebrang (Otočac, 11. studenoga 1943. – Zagreb, 13. travnja 2021.) Rođena je u ratnome vihoru, u Otočcu, ličkome gradiću, u kojem su u vrijeme njezina rođenja partizani držali vlast, a na njihovu čelu bio je vrlo krupna, zapravo stožerna figura hrvatskoga partizanskoga pokreta, njezin otac Andrija. Diplomirala je psihologiju na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a poslijediplomski studij završila na Ekonomskom fakultetu (1973.) te radila stanovito vrijeme u propagandi ondašnje RTV Zagreb, a potom je izabrala rizični status samostalne spisateljice. Pisala je pretežito pjesme i oglede i počela ih objavljivati početkom sedamdesetih u brojnim časopisima. Objavila je poetske zbirke: Utočišta; Dnevni glasovi; Kazaljka vremena; Izvan kalendara; Mrak i ruža; Kugla cijele zemlje... Kao pjesnikinja progovara glasom “pesimističnoga lirskog subjekta” koji svijet prikazuje, opisuje i tumači iz “kaveza načinjenoga od samoće”. U njezinu izrazu ima i minijaturizma (zbirka Mrak i ruža, 1989.), također i naturalističke izravnosti i žestine (zbrika Kugla cijele zemlje, 1993.). u njezinim se poetskim sastavcima može prepoznati i “ironijski otklon od stvarnosti te svojevrstan intimni ludizam same autorice” (Helena Sablić-Tomić). Objavila je dvije zbirke ogleda (Gospoda mužjaci, Osjetljivi barbar), u kojima dotiče muško-ženske odnose te pritom iskazuje i zadršku spram dominantnih, radikalnih feminističkih tendencija. Objavila je i autobiografski roman Šum crnih limuzina (1993.), fikcijsko-fakcijski amalgam kojemu “obrađuje” tragičnu sudbinu svoga oca Andrije kojoj je nedvojbeno pečat dao i Josip Broz te “rekonstuira” društvene i političke nevolje “rastrojene obitelji”. Godine 1990. objavila je (u Beogradu) publicističku knjigu Kronika zla i mučnine u kojoj čitamo rečenice: “Kad je 1952. godine objavljena knjiga Slučaj Andrije Hebranga imala sam osam godina, znala sam čitati što je bilo dovoljno da me ljubazni ljudi dovedu do vrata čitaonice na periferiji Zagreba i u izlogu pokažu knjigu: Gledaj, radi se o tvojem ocu. U to vrijeme čitajući školske knjige, nisam shvaćala što je to politički falsifikat (…) Desetak godina kasnije kad sam se domogla privremeno zaboravljene knjige Slučaj Andrije Hebranga, na čijim koricama piše ime policijskog istražitelja: Mile Milatović, s užasom sam otkrila da ima knjiga napisanih zato da lažu. Cijeli sustav škole i znanja rušio se pred mojim očima. (…) Svijet znanja i razuma, povijest i stvarnost neki ljudi htjeli su survati u provaliju tame i pisanim lažima uspostaviti patološku fikciju. U te svrhe mnogi dokumenti o Andriji Hebrangu, iz svih faza njegova života, ništeni su, srećom, ne svi. Stvarnost uvijek nadilazi falsifikate, bogatija je, jača, moćnija.” O knjigama Dunje Hebrang pisali su Milivoj Slaviček, Stijepo Mijović Kočan, Nedjeljko Mihanović, Vladimir Reinhofer, Igor Mandić, Joja Ricov, Giacomo Scotti, Branko Maleš, Krešimir Nemec…

Dr NEVENKA PETRIĆ BIOBIBLIOGRAFIJA 1945 - 1995 , Radnička štampa / Jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut / Udruženje zaq planiranje porodice Jugoslavije Beograd 1997, tvrdi povez, str. 372. Očuvanost 4. Nevenka Petrić (Maslovare, 11. mart 1927 — Beograd, 27. decembar 2015) Po završetku osnovne škole pošla je u srednju Žensku građansku školu u Banjaluci, ali s obzirom da je Drugi svetski rat u Jugoslaviji počeo 6. aprila 1941. godine, sve škole su prestale sa radom do oslobođenja 1945.[1] godine, pa je prekinuto i Nevenkino školovanje. Posle napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju, njene slobodoljubive snage počele su dizati ustanak protiv okupatora, pa je tako i Nevenkina cela porodica odmah 1941. godine stupila u prve redove, a sa njima i Nevenka, koja je tada imala 14 godina. Narodnooslobodilačka borba 1941—1945. U Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije (1941—1945), protiv nemačke okupacije i njihovih sledbenika, Neveka Petrić bila je borac, a vrlo brzo postaje omladinski rukovodilac u četi, bataljonu, odredu, a nešto kasnije i na okrugu Banjaluke, a potom i celoj centralnoj Bosni. Radila je na osnivanju omladinske antifašističke organizacije, kako na slobodnoj, tako i na neoslobođenoj teritoriji i to i na terenu i u vojsci, pošto su, posle izvesnog vremena, pored dva postojeća odreda, banjalučkog i prnjavorskog, osnivani i novi na području centralne Bosne – vlašićki, travnički, uzlomački, dobojski, derventski, tešanjski i drugi, a znatno kasnije i srednjobosanske brigade: Četrnaesta, Osamnaesta i Devetnaesta. Nevenka Petric, 1945. godine Na prvoj okružnoj konferenciji antifašističke omladine za okrug Banjaluku, Nevenka je izabrana za prvog predsednika omladine (USAOJ-a - Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije) za okrug Banja Luku, a nešto kasnije na Okružnoj konferenciji omladine cele centralne Bosne, održanoj u Tesliću, septembra 1944. godine, takođe je izabrana za predsednika omladine (USAOJ-a) za celu centralnu Bosnu. Tako je Nevenka Perić bila aktivno politički angažovana, kako među omladinom na terenu celog okruga centralne Bosne, tako i u svim vojnim odredima koju su tokom rata osnivani na području centralne Bosne: banjalučkom, uzlomačkom, motajničkom, prnjavorskom, vlašićkom, srbačkom, teslićko-tešanjskom i drugim, koji su tokom rata osnivani. Kako je u proleće 1944. godine, 2, 3. i 4. maja održan Drugi kongres USAOJ-a u Drvaru, Nevenka Petrić je bila veoma angažovana u pripremama i predvodila je delegate antifašističke omladine toga kraja koji su bili izabrani za ovaj kongres. Posle oslobođenja Odmah po oslobođenju u proleće 1945. godine, Neveka Perić je raspoređena na rad u oslobođenoj Banjaluci, 22.04.1945. godine i postavljenja je za prvog predsednika omladine grada Banjaluke, u kome je uskoro izabrana za predsednika Okružnog odbora USAOJ-a za okrug Banjaluku. U 1949. postavljena je za organizacionog sekretara, a od 1950. godine izabrana je za predsednika Oblasnog komiteta Narodne omladine za Bosansku krajinu. Sa te dužnosti upućena je u Višu političku školu u Beograd (1951—1953), koju je završila sa odličnim uspehom (10). 1954.godine vraća se u Banjaluku i postavljena je za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u Skupštini grada Banjaluke. 1956. godine prelazi na rad u Beograd gde je postavljena za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u centralnoj beogradskoj opštini – Stari Grad u Beogradu. Zatim je izabrana na Skupštini predstavnika žena svih republika i pokrajina Jugoslavije, održanoj u Zagrebu, 2, 3 i 4 maja 1961. godine, za sekretara Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. Na toj funkciji je bila dva mandata od po četiri godine i intezivno se bavila i poslovima na međunarodnom planu. U ovom periodu radila je i na poslovima u oblasti nauke i obrazovanja, takođe na nivou Federacije. U 1967. godini izabrana je za potpredsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, a naredne godine za predsednika, sa mandatom od četiri godine. Na istu dužnost je ponovo izabrana za još jedan četverogodišnji predsednički mandat. U svojstvu predsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, obavljala je izborne funkcije i na evropskom i na internacionalnom nivou u oblasti obrazovanja u domenu planiranja porodice. Bila je predstavnik Jugoslavije u toj međunarodnoj organizaciji u Londonu. U tom svojstvu izabrana je za predsednika Evropskog komiteta za obrazovanje Međunarodne federacije za planiranje porodice i za člana odgovarajućeg komiteta na internacionalnom nivou u svojstvu predstavnika Evrope. Takođe je bila član Centralnog Savjeta Međunarodne federacije za planiranje porodice (IPPF – International Planed Parenthood Federation), u svojstvu predstavnika Evrope. Bila je 10 godina direktor međunarodnog kursa UN na temu „Humanization of Relations Beatween Sexes and Responsible Parenthood“ („Humani odnosi među polovima i odgovorno roditeljstvo“), osnovanom pri Rektoratu Univerziteta u Sarajevu, od 1982 – 1992. godine. Učesnici na ovim kursevima bili su iz zemalja u razvoju sa svih kontinenata, a birali su ih i slali na kurseve odgovarajuće ustanove vlada određenih zemalja. Nevenka Petrić bila je i ekspert Ujedninjenih nacija – Fonda UN za populaciona pitanja, u periodu od 1982 – 1992. godine. U tom svojstvu povremeno je bila uključena u realizaciju pojedinih naučno-istraživaćkih projekata u Indiji, Indoneziji, Grčkoj, Rumuniji... Bibliografija Objavila je trinaest knjiga, od toga i jednu trilogiju „I zvijezde smo dosezali“ (1, 2. i 3.), a izdata je biobibliografija objavljenih radova Nevenke Petrić tokom pedeset godina: „Nevenka Petrić: Bibliografija 1945—1995.“ (sa ukupno 893 objavljena rada u navedenom periodu), zatim 1997. godine štampana je knjiga „Sto pedeset godina moje porodice 1855—2005.“, koju je izdao NIP „Radnička štampa“, Beograd, 2006. godine (479 str.). Među objavljenim knjigama je i doktorska disertacija - Dr Nevenka Petrić: „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“ – sa akcentom na ustavnom ljudskom pravu na planiranje porodice u Jugoslaviji, 1987. god. (tiraž 1.500 primeraka). Među objavljenim knjigama su i tri na engleskom jeziku: a) Nevenka Petrić: „The Human Right to Free Choice on Childbirth in the Social Federal Republic of Yugoslavia“, tiraž 500, (1945) - knjiga je prvo objavljena na engleskom jeziku i bila jedan od osnovnih materijala za državnu delegaciju, a zatim i na srpskom: „Pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju u Socijaliskičkoj Federativnoj Jugoslaviji“ objavljena je u istom tiražu. Ova knjiga poslužila je i kao osnovni materijal za pripreme delegacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) za Svetski kongres žena, održan u okviru delovanja Ujedinjenih nacija. Nevenka Petrić bila je član te delegacije na Svetskom kongresu žena, održanom u Meksiku 1975. godine. b) Nevenka Petrić: „The Integration of the contens on humanization of relations between the sexes and responsible parenthood into curricula of pedagogic and psychological disciplines for traning of pedagogues, psychologists and teachers“, 1980. tiraž 500. c) Nevenka Petrić: „Children in Yugoslav Socialist Self-Management Society“, 1980, tiraž 500. Objavljena je 21 knjiga u kojima je Nevenka Petrić koautor (12 na srpskom, 1 na makedonskom i 8 na engleskom) i brojne studije i članci na srpskom i stranim jezicima. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1963. godine, kao vanredni student. Dr. Nevenka Petrić na jednom od mnogobrojnih stručih izlaganja vezanih za planiranje porodice i vaspitanje mladih Doktorirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu na temu, „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“. Knjiga na navedenu temu objavljena je u Sarajevu, „Svijetlost“, 1981. godine, 474 str, tiraž 1500. Nevenka Petrić je autor i četiri zbirke pesama: „Tražih tračak sunca pogledom“, Beograd, 1993, 57 strana, autorsko izdanje; „Zapis na vetru“, Beograd, 1994, 65 strana, autorsko izdanje; „Prolećni akordi“, Beograd, 1994, 79 strana, autorsko izdanje; „Kap rose na cvetku“, Beograd, 1996, 224 strana, izdavač DIK Književne novine – ENCIKLOPEDIJA, Beograd, Kneza Miloša broj 82, tel 011/658-441. U društvenom angažovanju Nevenka Petrić je: Član Udruženja pisaca Srbije i potpredsednik Saveza književnika Jugoslavije; Kao učesnik Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, od 1941. do 1945. godine, nosilac je „Spomenice 1941“ i drugih odlikovanja i društvenih priznanja; Član je Komisije za međunarodnu saradnju Republičkog odbora SUBNOR-a Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata 1941-1945 Srbije; Svetska federacija boraca, Pariz, imenovala je Nevenku Petrić za člana svoje Komisije za međunarodnu saradnju; Republički odbor SUBNOR-a Srbije delegirao je Nevenku Petrić za svog predstavnika u Svetskoj federaciji boraca.