Mali spirou 3 - Ama! Šta to radiš?

Drugi tom sadži: 1. Heroji Makalea 2. Avet 3. Put za Advu 4. Kiša krvi 5. Garnizon Kompletno izdanje mini-serijala u tri toma. Od autora čuvenog serijalaMagični Vetar. Izvanredno Bonelijevo stripsko ostvarenje Skriveno Licesmešteno je delom u Italiju (Rim), delom u Afriku s kraja devetnaestog veka, za vreme italijansko-abisinskog rata. Sudbine mladog računovođe Uga Pastorea, konjičkog oficira Vitorija de Čezarija, imućne ali emocionalno krhke Matilde Sereni i velikog broja drugih likova, od kojih su neki zaista postojali, prepliću se jedne s drugima, ali i s tajanstvenim i začudnim Skrivenim Licem, islamskim ratnikom i prorokom čiji lik prekriva srebrna maska... Tvorac serijala, multimedijalni talenat Đanfranko Manfredi, po obrazovanju je filozof, ali se uspešno bavio muzikom, književnošću, pisanjem scenarija za filmove i serije, glumom... Od devedesetih se intenzivno bavi stripom. Tvorac je Magičnog Vetra, Skrivenog Lica, njegovog nastavka Shanghai Devil, Adama Vajlda, a radio je i na scenarijima za Dilana Doga, Teksa i Nika Rajdera. Čitaj dalje

Branislav Jovanović - Stripovi iz Nikad robom 1966 - 1968 Izdavač : OMNIBUS/MODESTY STRIPOVI 2012, 1. izdanje meki povez sa klapnama, šiveno, broj strana 160 ilustrovana Ćirilica format A5 21 x 14,8 cm težina 335 grama NOVA knjiga, rasprodato 1. izdanje iz 2012. godine. Sjajni ilustrator Politikinog Zabavnika, Brana Jovanović, preneo je svoj crtački talenat i uradio na žalost samo tri sveske stripova, koje su ovde sakupljene, a originalno objavljene u ediciji Nikad robom u šezdesetim godinama prošlog veka. Brana Jovanović je rođen 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je odrastao, školovao se, proveo radni vek i umro 2002. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1960. godine, ali je svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom državnom projektantskom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu `Srednjoškolac`. Kao novinski ilustrator, od 1960. godine sarađuje sa nedeljnikom `Ilustrovana Politika`. Od 1965. je počeo da crta za magazin `Politikin Bazar`, a od 1970. godine je njegov grafički dizajner i art direktor. Ilustrovao je dnevni list `Politika`, magazine `Politikin Zabavnik`(od 1960. bez prestanka), `RTV reviju` (od šezdesetih, pa do 1993.), povremeno `NIN` (naročito naslovne stranice)...

Nov strip album 142 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Delcourt “One Ø Wan, mlada ubojica koja je plaćena tajnom društvu 9 tigrova, trenutno je na putu da završi svoj posljednji ugovor, pogubljenje časne 90-godišnje bake. „Na kraju herojski vođenog dvoboja između dvije žene, One Ø Wan dobiva prednost i pobjeđuje. “Prije nego što umre, starica joj kaže nešto što zaustavlja One Ø Wan u njezinim tragovima: upravo je ona naručila vlastito ubojstvo i unajmila glavnog ubojicu 9 Tigrova – koji je nitko drugi nego njezina vlastita unuka! `Traži od One Ø Wan još jednu posljednju uslugu, a nakon što se za to pobrine, njezina se unuka može slobodno vratiti u 9 Tigrova... to jest, ako to i dalje želi.` Olivier Vatine studirao je likovnu umjetnost u Rouenu 1977., kada je upoznao Thierryja Cailleteaua. Zajedno su snimili `Fred et Bob` za Pilote, `Sam Pulsar` za Fluide Glacial i `Aquablue`. Zatim je Vatine radio u reklami i animaciji. Godine 1991., zajedno s Alainom Clémentom, napisao je svoj prvi scenarij: `Adios Palomita`, vestern koji je ilustrirao Fabrice Lamy. Kasnije je s Lamyjem napisao `500 Fusila`. S Fredom Blanchardom počeo je raditi za američko tržište sa stripom `Ratovi zvijezda: Nasljednik Carstva`. Godine 1995. stvorio je seriju `Carmen McCallum` sa piscem Fredom Duvalom i umjetnikom Gessom, a zatim `Tao Bang` s Blanchardom i Didierom Cassegrainom....

Novo.. Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 142 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

fanzin THE VAULT No. 4/5 (proleće 2004, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 96 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane, štampane c/b korice U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Ovaj broj su maestralno sastavili: Rna, Maja, Dachaz, Duško i Franquelli - sve istinski metal fanatici i poznavaoci. IZ SADRŽAJA: TWISTED TOWER DIRE, Alex Skolnick, WITCHBURNER, BLACK STEEL, EXILED, PANZER, PARAGON, SKULLVIEW, MORNINGSTAR, AUDIOPAIN, WARNING, TONKA, DEW SCENTED, HANGAR 18, WITCHTOWER, SOLITAIRE, DOMAĆA SCENA: AZAZEL, INTERFECTOR, M.A.D./GOYA, TOXIC DEATH, recenzije (Acroholia, Amentes, Apocalypse, Bad Blood, Dark Carnival, Deaf Auditorium, Divlje Jagode, Dusk Delight, E.N.D, GORTHAUR`S WRATH, Hexagram, Infernal Tenebra, Kaoz, Interfector, Draconic, Amaranth, Kraljevski Apartman, Omnimors, Porfiria, Psychoparadox, Punished, Retaliation, Royal Blue, Sarcasm, Southern Storm, Tornado, Toxic Death. Fanzini (Metal Revolution, Vampir, Storberg, Ravenlord, Demise, Hornburg, Explosive. Koncerti: Simargal, Hellhammer Festival Pančevo: Posmrtna Liturgija, Heretical Guilt, Embriotomy, Sacramental Blood, Interfector, All My Sins, Maroth, The Stone, Sindrom, Midgard, Kramp... Danas sa nevericom gledamo ovoliku količinu bendova, albuma, izdavača, fanzina, koncerata... Sa ponosom mogu da kažem da je tu i mnogo mog truda i znoja da napravim jednu respektabilnu metal scenu i da povežem njene karike. Sa druge strane, sa tugom gledam današnje stanje koje je mnogo lošije nego što je to bilo pre 15-ak godina kada je Rna radio ovaj fanzin, a ja Metal Express, Rock Express... Ostaje nam samo da se nadamo da će se pojaviti jedna nova, agilna i sposobna generacija koja će se približiti vrhuncu srpske metal scene sa početka XXI veka. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

fanzin TRI DRUGARA #9 (1997, Novi Sad) - na SRPSKOM 88 strana, A4, štampani punk zine sa kolor koricama, glossy papir, odličan kompjuterski prelom. U PERFEKTNOM STANJU !!! Na slikama je još jedan primerak koji sam imao, a ovaj, poslednji - je još i bolje očuvan, korice su skoro kao nove. Mrzelo me je da ponovo slikam ;) pa sam postavio slike prethodnog, prodatog primerka. Fanzin je izdavala novosadska punk ekipa, koju je je predvodio Voja Žugić. Iako ni izbliza nisam pratio punk fanzinašku scenu, kao onu povezanu sa metalom, mogu da kažem da je ovo bio jedan od najboljih punk fanzina svog doba, a bilo ih je u to vreme baš dosta. Od 1993-1997. je objavljeno 9 brojeva (uz dva dvobroja: 2/3 i 7/8, tj. ukupno - 7 časopisa), koji su se veoma teško nabavljali, van Novog Sada i uskih punk krugova. Izlazio je jedan, max dva broja godišnje, što je prava mera za fanzinaštvo. Danas je fanzin veoma, veoma redak, pa pretpostavljam da je štampan u 300-500 primeraka. U ovom broju možete čitati intervjue i tekstove o: DESCEDENTS, BIOHAZARD, RYKER`S, NEUROSIS, NOFX, THE QUEERS, GUTTERMOUTH, BLITZ BABIES, REDEMPTION domaća scena: In Memoriam Zoran Zarić - Zare (ATHEIST RAP, koji je bio i saradnik ovog zina), UNISION, koncerti u Srbiji, BLITZKRIEG, ex-YU punk/HC fanzinaška scena DODATAK: `Tri drugara` su otvorili svoje strane i omogućili da se kao dodatak (`gostujući fanzin`) u njihovom zinu štampa još jedan punk zine - HANG ON #3. Ovaj broj je bitan jer sadrži i pregršt reklama za radio i TV emisije, music shopove, izdavačke kuće, druge fanzine... pa se tako može rekonstruisati srpska punk/HC scena sredinom 90-ih, tj. pre četvrt veka.

K283 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponos vragova Darko Macan (Zagreb, rujan 1966.) je hrvatski romanopisac i autor stripa. Diplomirao je povijest i arheologiju 1994. godine na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a pisanjem se profesionalno bavi od 1986. g. Stripom se počeo baviti u osnovnoj školi, a profesionalno za vrijeme studija: u siječnju 1988. objavljuje prve gegove `Bočka` i prve stranice licencnog `Toma i Jerrya`. Slijede, uz brojne kraće stripove, `Kolumbo` u Večernjem listu, `Salomon` u sarajevskoj Nedjelji, `Walter Egg` u Patku i Kvadratu, `Volim TV` u Glasu Slavonije, `Pirati` (prekrštavani u `Surfere` i `Hakere`) u nekoliko časopisa te, od 1992, `Borovnica` u Modroj lasti. Usporedo s crtanjem, počinje pisati strip scenarije za domaće i inozemne izdavače. Među potonjima ističu se za nagradu Eisner nominirani `Grendel Tales` (s crtežima Edvina Biukovića) te scenariji u okviru serija `Tarzan` (crteži Igora Kordeja), `Star Wars`, `Hellblazer`, `Sandman Presents`, `Captain America`, `Soldier X`, `Donald Duck` i `Mickey Mouse`. Od scenarija za hrvatsko tržište valja spomenuti serijale `Svebor i Plamena` (u Modroj lasti, crteži Gorana Sudžuke i Matije Pisačića), `Saša` (u Frci, crteži Gorana Sudžuke i Roberta Solanovića), `Komarac` (u Zvrku, crteži Štefa Bartolića), `Mister Mačak` (u Prvom izboru, crteži Roberta Solanovića) te `Dick Long` (U Playboyu, crteži Štefa Bartolića). Godine 1995. dobio je dvije nagrade vinkovačkog Salona stripa za scenarij, a 2001. g. je bio još jednom nominiran za Eisnera, za kratku priču `A Prayer to the Sun` (crteži Edvina Biukovića). Paralelno se baveći prozom, Macan je objavio četrdesetak priča (većinom žanra znanstvene fantastike), za koje je četiri puta nagrađen nagradom SFERA. S Tatjanom Jambrišak uredio je sedam zbirki hrvatske znanstvene fantastike. Piše romane za djecu od kojih je prvi, `Knjige lažu!` dobio državnu nagradu `Grigor Vitez` kao najbolja knjiga za djecu, a 2008. godine dobio je SFERU za roman `Dlakovuk`. Urednik je strip časopisa Q strip. Bibliografija Bočko Dlakovuk i nagrada SFERA Stripovi Scenarist i crtač Bočko (svezak; samizdat, 1992.) Čubi i Ćebe (mini; samizdat, 1997.) Borovnica (album; Školska knjiga, 1998.) Spiro Spermij (mini; samizdat, 1999.) Borovnica 2: Borovnica protiv Paje Pauka (Mentor, 2005.) Kolumbo (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Pirati: Cio svijet na internet! (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Borovnica 3: Borovnica predvodi čopor (Mentor, 2008.) Scenarist Citati (album s Edvinom Biukovićem; Stripagent, 1993., 2000.) Strossmayer (album s Radovanom Devlićem i Dušanom Gačićem; Glas koncila, 1993.) Grendel Tales: Devils and Deaths (album s Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1996. prevedeno 2003. kao Ponos vragova; Nacional, 2003.) X-Wing: The Phantom Affair (album s Mikeom Stackpoleom i Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1997.) Tarzan: Carson of Venus (album s Igorom Kordejem; Dark Horse, 1999.) Star Wars: Vader`s Quest (album s Daveom Gibbonsom; Dark Horse, 2000.) Star Wars: Chewbacca (album s desetak crtača; Dark Horse, 2001.) Komarac: Prop`o plan (album sa Štefom Bartolićem; Profil, 2001.) Star Wars: Jedi vs Sith (album s Ramonom Bachsom; Dark Horse, 2002.) La Bete Noire 1-5 (svesci s Milanom Jovanovićem; Drugi pogled, 2001/2.) Mister Mačak (album s Robertom Solanovićem i Tihomirom Tikulinom; Bookglobe, 2002.) Cable: The End (album s Igorom Kordejem, Davidom Tischmannom i Mikeom Huddlestoneom; Marvel, 2003.) Svebor i Plamena 1 i 2 (s Goranom Sudžukom i Matijom Pisačićem, sabrano i objavljeno u integralnoj verziji; Fibra, 2007.) Mali Guj i njegov Zmuj (s Franom Petrušom; Mentor, 2008.) Hrvatski velikani (s raznim crtačima; Astoria, 2007.-2008.) Proza Knjige lažu! (roman; Znanje, 1997.) Ona koju vole bogovi (roman s Tatjanom Jambrišak, Goranom Konvičnim i Damirom Starešinićem, u zbirci Zagreb 2014; SFERA, 1998.) Koža boje masline (kratki SF roman, u zbirci Dvije tisuće šarenih aliena; SFERA, 2000.) Pavo protiv Pave (roman, Mozaik knjiga, 2002.; nagrada Grigor Vitez) Teksas Kid (i još neka moja braća) (priče; Biblioteka Sfera, Mentor, 2003.) Žuta minuta (Rock `n` roll bajka; Autorska kuća, Zagreb, 2005.; nagrada Grigor Vitez) Stripocentrik (Kvintalove tjedne kartice) (esejistička proza; Mentor, 2005.) Dlakovuk (roman za djecu; Knjiga u centru, 2007.) Macan čita - Obdukcija SF žanra u Hrvata (kritike; Mentor, 2007.) Hrvatski strip 1945.-54. (Mentor, 2007.) Urednik izdanja Q strip Duboko i slano Biblioteka Sfera Biblioteka Q Stripovi za djecu XXI. stoljeća Fantastične priče za djecu XII. stoljeća Hrvatski velikani Edvin `Eddy` Biuković (Zagreb, 22. lipnja 1969. - Zagreb, 5. prosinca 1999.), hrvatski autor stripa. Životopis Prvi strip, `Dokaz`, objavio je na osamnaesti rođendan, 1987. u `Patku`, gdje je kasnije kreirao i popularog Salvatorea, strip o malom gubavcu koji stalno gubi dijelove tijela. Nakon odslužene vojske i kratkotrajnog rada za gornjemilanovačke `Dečje novine` (za koje je nacrtao dvadesetak stranica nikad dovršenog stripa `Glad`), Eddy je oko dvije godine povremeno radio za njemački časopis `Gespenster`. Priče koje je za taj časopis radio s Darkom Macanom, kao i druge njihove suradnje, sabrane su albumu `Citati`, objavljenom u dva izdanja, 1993. i 2000. godine. Od 1992. do 1994. g. u Modroj lasti crtao je strip `Koko` po popularnim romanima Ivana Kušana. Dvije epizode tog stripa, `Ljubav ili smrt` te `Koko u Parizu` sabrane su 2000. u album `Koko`. U isto vrijeme za fanzin `Endem` stvorio je novu geg-seriju `Funny Comix`, pod pseudonimom Pepe Orbito. Od 1993. radio je mahom za američke izdavače, crtajući serije `Grendel Tales`: Devils & Deaths te Grendel Tales:Devil`s Choices (scenarij Darka Macana, album objavljen 1996.), `X-Wing Rogue Squadron`: The Phantom Affair (scenarij Darka Macana, album 1997.), Star Wars: The Last Command (scenarij Mikea Barona po romanu Timothya Zahna, album 1999.) i Human Target (scenarij Petera Milligana, album 2000.), te niz kraćih stripova u izdanjima poput `Strange Adventures` i `Weird War Tales Special`. Bavio se i animacijom te ilustracijom. Kao najbolji mladi autor nagrađen je 1992. na vinkovačkom Salonu stripa, a 1995. je dobio nagradu `Russ Manning` kao crtač koji najviše obećava. Bio je jedan od najuspješnijih hrvatskih autora stripa, ali je preminuo mlad ne napunivši ni 30 godina. Umro je u Zagrebu, nakon kratke i teške bolesti.

Halo Bing,intervju sa Maxom Bunkerom Halo Bing,intervju sa Maxom Bunkerom.Poklon Grunf poster.Izdavaci Sandorf/Vecernji list O knjizi Knjiga Halo Bing: intervju s Maxom Bunkerom donosi zanimljiv i zabavan razgovor izdavača Ivana Sršena i prevoditeljice Antonije Radić s tekstopiscem legendarnog stripa Alan Ford, koji je utjecao na brojne generacije stripovske publike u Hrvatskoj, ali i na području cijele bivše Jugoslavije. Za mnoge je taj karikaturalni crno-bijeli strip tamnih tonova predstavljao alternativno obrazovanje, formulu kako se nositi s nesmiljenim pritiskom života u velegradu, sebičnim i pohlepnim sugrađanima i političarima, luđacima i kriminalcima, kao i sa svakom drugom pošasti. Osamdesetogodišnji Max Bunker pristao je susresti se s autorima ove knjige uživo u svom uredu u Milanu i otvoriti im svoju dušu i svoj zaigrani, ironični um, što u pravilu ne čini. Između Bunkera i Sršena uslijedila je spontana prepiska o mnogim alanfordovskim i izdavačkim temama, a potom je, na prijedlog autora, Bunker pristao obaviti poduži intervju i time pokazao da zna koliko je njegov strip omiljen istočno od talijanske granice. Sršen je na pripremi intervjua radio s kolegicom Antonijom Radić te potom okupio suradnike na knjizi koji su redom fanovi Alana Forda: Marko Kovačić, talijanist i filolog, Darko Milošić, glavni urednik Sandorf, strip-crtač Josip Sršen, koji je osmislio karikaturalne viceve kao poseban retro-prilog na kraju knjige, Sandorfov talentirani i beskompromisni dizajner Nikša Eršek te na kraju Teofil Pančić, poznati zagrebačko-beogradski publicist. Knjiga Halo Bing predstavlja intimnu ispovijest nekolicine vjernih obožavatelja Bunkerovog stripa različitih generacija, životnih putova i interesa, koji su se udružili sa željom da odaju počast velikom zabavljaču, ironičaru, piscu i strip-umjetniku Lucianu Secchiju, poznatijem pod imenom Max Bunker. Izdanje obiluje originalnim ilustracijama, a pored intervjua s Maxom Bunkerom vođenog prošle godine u Milanu, knjiga donosi i teskt Ivana Sršena o odrastanju s Bunkerovim stripovima, tekstove Marka Kovačića o značenju Brixyjevog prijevoda i jezika za našu pop-kulturu i književnost općenito te esej Teofila Pančića o odjecima alanfordomanije u novinskim krugovima uoči raspada Jugoslavije

STRIP 1 58129) SPIRU I FANTAZIO vanredna serija , Darkwood Beograd 2015 Karusel integrali , Kad je Spiru bio mlad… Darkwood vam u prvom Karusel Integralu ponosno predstavlja avanture vašeg omiljenog potrčka! U ovom integralu možete naći četiri albuma „hors de serie“, vanredne serije Spirua i Fantazija, od kojih su prva dva izašla sedamdesetih godina prošlog veka i sakupljaju prve Frankenove radove na Spiruu, a druga dva su objavljena povodom 75 godina serijala, i sakupljaju kratke priče svih autora koji su dotad radili na dvojici avanturista – od njihovog tvorca Rob-Vela, preko Žižea, Frankena, Furnijea, Nika, čak i Iva Šalana, pa do Toma i Žanrija. Najbolji pregled Spirua kroz vreme – jer, Spiru je za sva vremena! Sadržaj : Nasledstvo Robot radar Glas razuma i još 5 avantura Fantazio i Fantom i još 4 avanture odlično očuvano , tvrd povez, format 21,5 x 30 cm , crno belo , 192 strane

Izdavač: Darkwood Naslovna strana: AndréFranquin Scenario: AndréFranquin Crtež: AndréFranquin Naslov originala: L’Héritage / Radar le robot / La voix sans maî tre et 5 autres aventures / Fantasio et le fantô me et 4 autres aventures Naslov epizoda: Nasledstvo / Robot radar / Glas razuma / Fantazio i fantom Broj originala: 1-4 Format: A4 Povez: meki Boja: kolor Broj strana: 192 Kad je Spiru bio mlad… Darkwood vam u prvom Karusel Integralu ponosno predstavlja avanture vašeg omiljenog potrčka! U ovom integralu možete naći četiri albuma „ hors de serie“ , vanredne serije Spirua i Fantazija, od kojih su prva dva izašla sedamdesetih godina prošlog veka i sakupljaju prve Frankenove radove na Spiruu, a druga dva su objavljena povodom 75 godina serijala, i sakupljaju kratke priče svih autora koji su dotad radili na dvojici avanturista – od njihovog tvorca Rob-Vela, preko Žižea, Frankena, Furnijea, Nika, čak i Iva Šalana, pa do Toma i Žanrija. Najbolji pregled Spirua kroz vreme – jer, Spiru je za sva vremena!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! K18 The Good, The Bad & The Billy Redje u ponudi! Branislav Kerac - Bane (rođen 7. septembra 1952. u Novom Sadu) je srpski crtač stripa, scenarista, ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku. Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba. Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Debitovao je serijalom „Poručnik Tara“ sa scenaristom Svetozarom Obradovićem u Zlatnom klikeru (1975). Enormnu popularnost je stekao tokom osamdesetih godina 20. veka kada je bio najznačajniji autor Ju strip magazina, Eks almanaha, kao i „Dnevnikovih“ i „Forumovih“ izdanja. Radio je najviše po scenarijima Svetozara Obradovića, Gordana Mihića, Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Marka Hamila (Luk Skajvoker iz „Zvezdanih ratova“) i sopstvenim. Kerčevi najpoznatiji originalni stripski serijali su: „Poručnik Tara“, „Kobra“, „Bili D Pljuc“ („Billy The Pljuc“), „Ket Klou“ („Cat Claw“), „Oliver“, „Troje nesalomljivih“, „Partizan Goran“, „Balkan Ekspres“, „Keli Brando“ („Kelly Brando“) i „Nindža“. Licencno je crtao „Tarzana“ i „Velikog Bleka“,[1] a pod pseudonimom H. M. Baker za američke izdavače i serijale „Ghost“ i „The Black Pearl“. Sa „Ket Klou“ je osvojio skandinavske zemlje i pojavio se u još desetak zemalja širom sveta. Kako je postao strip crtač Kerac je interes za strip pokazivao od malih nogu. Dok je išao u osnovnu i srednju školu tokom šezdesetih i sedamdesetih, U Novom Sadu je izlazio velik broj strip časopisa i magazina. Kerac je počeo da crta svoje prve stripove sa pojavom lista Kekec. Br. 5 ovog lista je bio prva strip revija koju je Kerac video u životu (prvi broj Kekeca je izašao 1957. godine[2]). Prvi stripovi koji su ga inspirisali bili su Krcko, Čapa i Gru Gru, Princ Valijant i Dejvi Kroket.[3] U 7. razredu dolazi njegov prijatelj Slavko Pejak sa kojim počinje zajedno da sarađuje. počinju da prave svoje prve zajedničke stripove. Međutim, osoba s kojom je Kerac neraskidivo vezao početak i dobar deo svoje karijere bio je scenarista Svetozar Obradović s kojim je počeo da sarađuje 1975. godine.[3] Prvi strip na kom su zajedno počeli da rade bio je Poručnik Tara. Kerac je završio zubno-tehničku školu i upisao stomatologiju 1970. godine. POčeo je da studira i pao prvu godinu (zbog hemije). Dok je studirao zajedno je sa Slavkom Pejakom išao na časove slikanja i crtanja u Višu pedagošku školu. Kerac je pao i 2. i 3. godinu, a onda je 1976. godine končano odlulio da napusti studije i posveti se isključivo stripu. Tada je već uveliko radio na Poručniku Tari i shvatio da od stripova može sasvim lepo da se živi. Roditelji su teško prihvatili ovu njegovu odluku, dok ga je tadašnja devojka napustila jer je htela stabilnu vezu sa zubarem. Uticaji na Kerčeve stripove dolazili su iz filma, muzike i, razume se, stripova drugih autora. Na lik Poručnika Tare najviše je uticao lik američkog glumca Klinta Istvuda. Na Kobru je uticao karakter Bernarda Prinsa (glavni junak istoimenog stripa). Dok je Ket Klou nastala kao direktan uticaj Marvelovih stripova.[4] Najpoznatiji strip junaci 1975-1979. Poručnik Tara (22. epizode) 1979-1991: Kobra (18. epizoda) 1981-1994: Cat Claw (44. epizode)[5] 1981-1982: Veliki Blek (2. epizode) 1982-1990: Tarzan 1985-1987: Troje nesalomivih Naslovne strane Kerac je nacrtao ogroman broj naslovnih strana za druge strip junake (od kojih neke sam nikada nije crtao). Najveći broj strana objavljeni su u Lunov magnus stripu i Zlatnoj seriji za Malog rendžera, Kena Parkera, Kapetana Mikija i Velikog Bleka. Osobenosti obeležavanja epizoda Kerac je poznat po dve osobenosti obeležavanja: po broju epizoda i stranica, i datumu nastanka epizoda. Na svakoj strani nalazila bi se, ispod potpisa njega i scenariste, dva broja razdvojena crticom. Prvi broj bi označavao epizodu serijala, a drugi ukupan broj stranica. (Stranice konkretne epizode bi se ponekad nalazile u donjem desnom uglu.) Recimo, ako bi ispod stilski ukrašenog potpisa autora (npr. Kerac & Obradović) videli da stoji 8-148, to bi značilo da čitate 8. epizodu, a da je ukupno nacrtano 148 stranica stripa. Osobenosti obeležavanja datuma nastanka Kerac je obavezno u svakoj epizodi ostavio po najmanje jedan datum koji bi precizno obeležavao kada je strip nastao. Recimo, na str. 210 u 11. epizodi Kobre u jednom kadru može da se vidi broj 270480. To znači da je ta tabla (stranica) nastala 27. aprila 1980. god. što takođe daje indikaciju kada je nastala i cela epizoda. Muzički uticaji i muzička aktivnost Kerac obožava hevi-metal muziku, tako da se motivi hevi-metal grupa često provlače kroz njegove stripove. Sam Kerac je bio bubnjar hevi-metal benda GeroMetal, koji je izdao dva diska. Priznanja (sekcija pod izradom) Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6] Za strip Nema kraja dobio je zajedno sa Svetozarem Obradovićem 1979. godine nagradu Dečjih novina.

srpski metal fanzin AKREP br. 1-3 (2010-2012) u ovom oglasu prodaje se komplet od sva 3 broja Autor zina je beogradski zaljubljenik u metal i kulinarstvo Vidoje Murić (danas IT inženjer), sa kojim su mi se pre 10 godina ukrštali putevi na polju muzike, a danas na jednom drugom društvenom planu. Inače, Vidoje je Zemunac, i to posebno ističe (npr. u uvodniku 2. broja kaže da je Akrep - `jedini zemunski fanzin`). Ovaj zine je posebno značajan jer je u potpunosti okrenut promociji domaće metal scene, što je bio redak slučaj na našem prostoru. Namenjen je ovdašnjoj publici, pa je pisan na srpskom jeziku. `AKREP` je one-man-zine koji odiše posvećenošću, ali i žanrovskim poznavanjem materije. Autor nije bio klinac kada ja izbacio prvi broj, imao je 21 godinu, ali fanzinaško neisukstvo je vidljivo. No, to je popravljeno već u narednim brojevima. Vidoje se nije upecao u zamku da krene u prečesto objavljivanje, već je radio svojim tempom, po jedna broj godišnje. Pored koncepcijskog i sadržajnog, značajan je napredak u prelomu i dizajnu, pa 2. i 3. broj imaju kolorne korice i daleko lepši prelom. Evo i sadržaja sva 3 objavljena broja. fanzin AKREP br. 1 (decembar 2010, Beograd) metal fanzin na srpskom fotokopirani A5 fanzin sa 28 stranica. Naslovna strana: DOWNSTROY Intervjui sa domaćim metal grupama: ALMA MONS, DOWNSTROY, FOREVER STORM, GRAVEYARD, PIŠI PROPALO, PUTRID BLOOD, SANGRE ETERNA. Na kraju su objavljene i recenzije albuma bendova sa kojim su rađeni intervjui. Realno, skroman domet - ali se osećao potenijal i entuzijazam, ap sam podržao zine, i nisam s eprevario. Sledeći broj je bio mnogo bolji i zreliji. fanzin AKREP br. 2 (jun 2011, Beograd) metal fanzin na srpskom fotokopirani A5 fanzin sa 52 stranice i kolor koricama Naslovna strana: BNE U uvodniku autor najavljuje da će zine izlaziti jednom godišnje, i između ostalog zahvaljuje se onima koji su ga podržali, pa pominje i moju malenkost. Intervjui: Milan B. Popović, BOMBARDER, RAIN DELAY, TAMERLAN, SVARUN, BANE, KOLAC, ANALIZATOR, i još par recnezija. fanzin AKREP br. 3 (mart 2012, Beograd) fotokopirani A5 fanzin sa 52 stranice i kolor koricama Naslovna strana: INFEST Intervjui: THE STONE, BJESOVI, MORTAL KOMBAT, NADIMAČ, Darko Krstevski (Vampir zine) INFEST, raport sa crnogorske scene, recenzije albuma i fanzina. Pohvalno je što je autor uspeo da animira i iskusnije metal žurnaliste (Nikola Franquelli, Milan Popović), koji su svojim tekstovima unapredili ovaj broj.

fanzin THE VAULT No. 3 (2002, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 72 strane, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Sa setom sam prelistavao ovaj broj, gde mi se Boško zahvaljuje u uvodniku, kao i mojoj kući Rock Express Records... Huuh. Iz sadržaja: ARTISAN, HOLY MOSES, FALCONER, MINOTAUR, TEUTONIC, WOLVERINE, DESASTER, ABATTOIR, SAVATAGE, BALLISTIC, OCTOBER 31, AGENT STEEL, UNDER COMMAND, LOGAR`S DIARY, HAMMERFALL, PARADOX, EIDOLON, BRUJERIA... DOMAĆA SCENA: recenzije (DR STEEL, DOGMA; ALISTER, AZAZEL, ALOGIA, GRIVA, PSYCHOPARADOX, PAVIĆ, koncerti: Oddium, Black Abbys, Spirit Of Destruction, Kraljevski Apartman, Abonos, Apocalypse, Amon Din, Sacramental Blood, Murder, Azazel, Krampm All My Sins, Nocturnal, Simargal, Acrocholia, Rapid Force...). Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

3 veoma retka časopisa u kompletu za 1999 dinara časopis EXPLOSIVE br. 1 (april/maj 2003, Novi Sad) 68 strana, A4, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir časopis EXPLOSIVE br. 2 (jul/avg 2003, Novi Sad) - verzija 1 (M.MANSON cover) 84 strane, A4, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir časopis EXPLOSIVE br. 2 (jul/avg 2003, Novi Sad) - verzija 2 (SLAYER cover) 84 strane, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir Cena važi za kupovinu sva 3 časopisa u kompletu. VAŽNO, NAPOMENA: Objavljena su samo dva broja EXPLOSIVE-a, tako da je ovo KOMPLET. Ali br. 2 je objavljen u DVE VERZIJE, sa RAZLIČITIM KORICAMA (tj. naslovnom stranom, jer je zadnja korica ista). Sadržaj je isti, ali se korice razlikuju, što je jedinstven slučaj u srpskom rock izdavaštvu. Ja sam, naravno, nabavio obe verzije. Ako ste ikada slušali metal, znate da se iza imena EXPLOSIVE kriju Konstantin i Aleksandar Polzović, rođena braća, novosadski metalci. Pod tim imenom su godinama presnimavali audio i video kasete, organizovali koncerte, objavljivali izdanja, vodili radio i TV emisije, i radili još dosta toga vezanog za metal. Njihov značaj za razvoj ovdašnje scene, posebno u 90-im - je ogroman! Ali, čini se, da se u XXI veku nisu snašli, pa su duhovno ostali u prošloj deceniji, a došao je novi vek, novo vreme... I ovaj njihov pokušaj izdavanja novina govori o tome. Ova koncepcija je zakasnila jedno 10 godina. Da su ovi i ovakvi časopisi objavljeni 1993, a ne 2003 - bili bi super, mega, giga, extra fenomenalni, a 2003. - nisu bili zanimljivi, i publika ih nije prihvatila. Pored Polzovića, za časopis su pisali Dejan Ilić - Ilke, Darko Flego, Goran Frančić, David Vartebedijan, Miša Majstorović, Tanja Krstić, Nikola Vukobratović... - sve pravi metal znalci vični peru, ali se nije rodila neka hemija u redakciji, koja bi pompgla da se prevaziđu početni problemi, isprave greške i opstane na tada već solidno punom medijskom tržištu, kojim su vladali Rock Express i Metal Express. Evo i sadržaja oba broja: EXPLOSIVE #1: ZZ TOP, DEATH, RAMMSTEIN, ZAKK WYLDE, SYMPHONY X, RHCP, RUNNING WILD, PARAISE LOST, NIGHTWISH, PAUL DI ANNO, SAVATAGE, HAMMERFALLL, BLIND GUARDIAN, SOULFLY; LED ZEPPELIN... Domaća scena: TORNADO, VILAJET, X CENTAR, AMON DIN, DOLUVIUM Kolor poster: AC/DC, NIGHTWISH, LED ZEPPELIN, METALLICA; HIM, DIMMU BORIR, PARADISE LOST. EXPLOSIVE br. 2 BATHORY, MALMSTEEN, AUDIOSLAVE, SLAYER, MANOWAR, CATHEDRAL, SAMAEL, IMMORTAL, KOVENANT, OVERKILL; CRADLE OF FILTH, STRATORARIUS, HIM, WITHIN TEMPTATION, GRAVE DIGGER, METALLICA... Domaća scena: ALOGIA, PUNISHED. Kolor poster: ALICE COOPER, WITHIN TEMPTATION. ================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Nov strip album 144 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam od četvrtog do šestog toma donosi priče na Kojima su, između 1996. i 2005, radili razni autori, sada bez Frankenove dirigentske palice. Oni su serijalu udahnuli svežinu i raznovrsnost, pošto naš junak polako izlazi iz okvira palombijske džungle i susrećese sa potpuno novim izazovima.

fanzin THE VAULT No. 6 (jesen 2006, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 168 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena, a svakako najobimnijem (ovaj broj ima čak 168 strana!!!). Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Na naslovnoj strani ovog broja su se razbaškarile beer`n`thrash legende - TANKARD (zato njihovom pesmom i ilustrujem ovaj oglas - pogledajte video), a unutra ćete naći intervjue sa metal legendama CYNIC, EXCITER, POSSESSED, EXUMER, ONSLAUGHT kao i opakim bendovima poput DEATHROW, HOLY TERROR, STORMWARRIOR, IMAGIKA, WOTAN.. -primećujete, većinom su to thrash bendovi. I po tome se Boškov zin izdvajao među hiljadama onih koji su podržavali death i black scenu. No, ono što je bio Rnin specijalitet - zaslužuje posebnu pažnju - RECENZIJE. Njih ima na stotine, na 70-ak strana, a na svakoj 5-10 recenzija, pa množite i sabirajte. Ako pažljivo čitate svaki tekst, a pisani su sitnim slovima, trebaće vam makar 6 meseci da `savladate gradivo`. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 144 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam od četvrtog do šestog toma donosi priče na Kojima su, između 1996. i 2005, radili razni autori, sada bez Frankenove dirigentske palice. Oni su serijalu udahnuli svežinu i raznovrsnost, pošto naš junak polako izlazi iz okvira palombijske džungle i susrećese sa potpuno novim izazovima.

Autor - osoba Loisel, Régis, 1951- = Loazel, Režis, 1951- Djian, Jean-Blaise, 1953- = Đian, Žan-Blez, 1953- Mallié, Vincent, 1973- = Malije, Vinsent, 1973- Naslov Veliki mrtvac. 1 / Loazel, Džijan, Malije ; [prevod sa francuskog Ilija Čanak] Jedinstveni naslov Le Grand Mort. srpski jezik Vrsta građe strip Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2020 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 236 str. : ilustr. ; 31 cm Drugi autori - osoba Čanak, Ilija, 1973- = Čanak, Ilija, 1973- Zbirka ǂBiblioteka ǂOlovka, tuš i pero / Čarobna knjiga ; ǂbr. ǂ247 Stari kontinent ; 22 Loazel ; 2 ISBN 978-86-7702-827-5 (karton) Napomene Prevod dela: Le Grand Mort / Régis Loisel, Jean-Blaise Djian, Vincent Mallié Tiraž 1.000 Autori: str. 237 Opis: Veliki Mrtvac 1, Režis Loazel POLINA JE PLANIRALA da se za magistarski rad iz ekologije sprema, prikladno, u prirodi – drugarica joj je pozajmila kuću u Bretanji i automobil, i ostavila je da na miru provede nedelju dana učeći. Međutim, noć je pala na bretanjsku šumu, a Polinin automobil je ostao bez goriva baš ispred Ervanove kuće, dvadeset kilometara od najbližeg sela. Ervan joj predlaže da podele supu i nudi joj smeštaj za noć... Nemajući bolje rešenje, Polina pristaje. Tokom večere, Ervin joj iz jedne knjige magije čita o „malom narodu”, ali za nju su takve priče prosto blesave. Međutim, ona nije ni svesna da je taj susret sa Ervinom samo polazna tačka putovanja ka drugačijem svetu, drugom prostoru i vremenu, u kojem će njeno dotadašnje životno iskustvo i načela biti preispitani... Posledice fantastične avanture u koju će se otisnuti osetiće ona, ljudi oko nje, ali i čitavo čovečanstvo... Režis Loazel (1951) francuski je stripski umetnik, najpoznatiji po serijalu Potraga za Pticom Vremena, koji je pisao Serž Le Tandr. Prve radove objavio je u novinama 1970, a potom je sarađivao s raznim časopisima, među kojima su Pilot, Pif, Fluid glasijal, Metalirlan... Od aprila 1982. u časopisu Šarli mensuel počinje, s Le Tandrom, da objavljuje strip Potraga za Pticom Vremena. Taj strip ga je ustoličio kao jednog od najboljih crtača svoje generacije i doneo mu široku publiku. Krajem osamdesetih objavljuje naslov Troubles Festivals, a 1990. započinje sopstveni poduhvat, stripsku interpretaciju Barijevog Petra Pana. Godine 1998, posle 11 godina pauze, učestvuje u stvaranju nastavka priče o junacima iz Potrage za Pticom Vremena, ovog puta pre svega kao scenarista, zajedno s Le Tandrom, dok crteže poveravaju raznim crtačima. Kao scenarista radi i na još jednom značajnom serijalu, Veliki Mrtvac, koji je realizovan u periodu 2007–2019. Postoje i drugi naslovi u kojima tekst potpisuje on, dok crtež poverava drugim umetnicima (Pyrénée, Les Farfelingues, Fanfreluches pour une sirène). Takođe, pružila mu se prilika da ispuni želju iz detinjstva i sarađuje s Diznijevim studijima. Učestvovao je u radu na filmovima Mulan i Atlantida, Izgubljeno carstvo. Za svoj rad je 2002. dobio gran pri na salonu u Angulemu. Vensan Malije (1973) francuski je stripski umetnik. Nakon što je pohađao crtačku radionicu i školu za grafički dizajn, radio je kao stori-border i scenograf u filmskoj industriji. Sa Žoelom Parnotom objavio je prvu stripsku priču krajem 1996. godine. Za njom je usledio serijal od tri albuma Hong Kong triad, a od 2000. do 2006. potpisuje šest tomova stripa Les Aquanautes (takođe s Parnotom) i tri toma naslova L’Arche. Potom se njegovo ime uglavnom vezuje za Režisa Loazela, s kojim sarađuje na naslovima U potrazi za pticom vremena i Veliki mrtvac. Godine 2021. izlazi prvi album stripa Mračna, koji je Malije crtao po scenariju Ibera. MG125 (N)

Ms Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova raskošno nacrtana svemirska epopeja prati doživljaje futurističkog reportera LEA ROE koji će na svom putovanju kroz vreme i prostor neizbežno nailaziti na svemirske pirate, galaktičke teroriste i najrazličitija stvorenja iz mašte maestra Himeneza. Vizuelno na istom visokom nivou kao i Metabaroni i Četvrta sila, LEO ROA je bez sumnje jedinstveni `eye candy`. Juan Antonio Giménez López ([ˈxwaŋ xiˈmenes]; 26. studenog 1943. - 2. travnja 2020.) bio je argentinski crtač stripova i pisac, najpoznatiji po svojim detaljnim slikama nalik strojevima. Među njegovim zapaženim djelima su priče za francuski Métal Hurlant i argentinski časopis L`Eternauta, te strip serijal Metabarons koji je zajedno razvio Alejandro Jodorowsky. Biografija Giménez López rođen je u Mendozi u Argentini. Završio je srednju školu kao industrijski dizajner. Zatim je pohađao Školu za umjetnost i dizajn Nacionalnog sveučilišta Cuyo, a zatim Akademiju likovnih umjetnosti u Barceloni.[1] Dok je njegova rana profesionalna karijera bila provedena u oglašavanju, s pisanjem i crtanjem stripova kao sporednom aktivnošću, na kraju je prešao u strip kao profesiju s punim radnim vremenom u svojim tridesetima.[2] Giménez je svoje vlastite priče počeo objavljivati kada je imao šesnaest godina u argentinskim časopisima Frontera, Misterix i Hora Cero.[3] Njegove prve priče, za argentinske urednike kao što su Colomba i Record,[4] bile su uvelike inspirirane Hugom Prattom (tijekom godina koje je proveo u Argentini) i Franciscom Solano Lópezom. Vrativši se u Španjolsku, radio je za španjolske časopise Zona 84 i Comix International [4] te talijanske (Lanciostory, Skorpio) časopise.[3] Njegovo stvaralaštvo ovog razdoblja uglavnom je vezano za ratne i znanstveno-fantastične žanrove. Objavio je svoje prvo francusko izdanje Leo Roa (The Starr Conspiracy) 1979. godine.[4] Godine 1980. dizajnirao je segment `Harry Canyon` filma Heavy Metal.[5] Tijekom 1980-ih surađivao je s nekoliko europskih časopisa, uključujući španjolsko izdanje Josepa Toutaina iz 1984., francuski Métal Hurlant i talijanski časopis L`Eternauta, eksperimentirajući s grafičkim i narativnim inovacijama.[5] Iz tog razdoblja datira ono što se ubraja među njegove najbolje serije, kratke znanstveno-fantastične priče poznate pod naslovom Paradoks vremena.[6] Također su vrijedni pažnje Ciudad, koji je napisao Ricardo Barreiro, [2] i Le Quatrième Pouvoir (Četvrta moć), koji je sam napisao.[1] Giménezov stil postao je poznat po iznimnoj pažnji koju posvećuje tehničkim i povijesnim detaljima; njegov serijal Pik As definiran je kao `komična enciklopedija Drugog svjetskog rata.` [7] Giménez je također surađivao s važnim autorima kao što su Carlos Trillo, Emilio Balcarce i Roberto Dal Prà.[8] Jedna od njegovih najpoznatijih suradnji bila je s Čileancem Alejandrom Jodorowskim za popularnu seriju stripova Metabarons koja je započela 1992. i trajala do 2003. u izdanju Humanoidsa.[5] Djelo se temeljilo na likovima koji su se pojavili u Incalu Jodorowskog i Jeana Girauda, te adaptiranim elementima koje je Jodorowsky planirao upotrijebiti u filmskoj adaptaciji Dine Franka Herberta. Giménezova umjetnost za seriju hvaljena je jer obuhvaća široku viziju i raspon koji je postavio Jodorowsky. Jodorowsky je o Giménezovoj smrti rekao: `Blisko sam surađivao s Juanom Giménezom 10 godina i zajedno smo stvorili sagu Metabarons. Ono što mi je olakšalo zadatak jer smo mu ponudili da radi na složenom svijetu Metabarona bilo je to što je on već utjelovio besmrtno Ne -Ime, posljednji Metabaron. U mojoj nesvijesti, Juan Giménez ne može umrijeti. Nastavit će dalje, crtajući poput majstora ratnika kakav je i bio.` [4] Giménez je među ostalim dobio nagradu Yellow Kid za najboljeg stranog umjetnika na Međunarodnom sajmu stripa u Lucci 1990. i nagradu Gaudia na Međunarodnom sajmu stripa u Barceloni 1990. [5] Umro je u Mendozi 2. travnja 2020. od COVID-19; bio je hospitaliziran od 22. ožujka nakon što se nedavno vratio s putovanja u Sitges u Španjolskoj gdje se vjerovalo da je bio zaražen.

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Stupides ! Stupides espions ! Tutu je još uvijek u dolini gdje je zima vječna. Još uvijek mora raditi u tvornici i uvijek je prate zečevi špijuni, ali jednog jutra je pozvana kod cara... Richard Marazano (rođen 27. siječnja 1971.) je francuski karikaturist. Njegovi radovi objavljeni su u mnogim europskim zemljama uključujući Francusku, Englesku, Njemačku, Španjolsku, Nizozemsku, Belgiju, Švicarsku, Italiju, kao i širom svijeta u Sjedinjenim Državama, Kini i Japanu. Marazano je rođen u Fontenay-aux-Roses, blizu Pariza. Nakon kratkih znanstvenih studija, umjetnik Moebius ga je upoznao s nekoliko izdavača stripova. Ranije ga je u strip gurnuo umjetnik Jean Giraud, poznatiji kao Moebius, koji ga je nekoliko godina savjetovao i upoznao s nekoliko izdavača. Također je surađivao s atelierom Sanzot, ateljeom koji okuplja nekoliko francuskih umjetnika u Angoulêmeu. Susret i suradnja s Victorom Delafuenteom i Antoniom Parrasom u Parizu imali su veliki utjecaj na njegovu umjetnost i tintu. Unatoč tome što je također olovka, Marazano uglavnom radi kao pisac s drugim umjetnicima. Godine 2003. stvorio je Cuervos, seriju smještenu u Kolumbiju i govori o djelima ubojice u trgovini drogom Medellínskog kartela. Umjetnik serije bio je Michel Durand, a kritičari su je hvalili i nominirali za najbolju priču na međunarodnoj konvenciji stripa u Angoulêmeu. Od 2007. do 2008. napisao je znanstvenofantastičnu trilogiju The Chimpanzee Complex, s umjetnošću Jean-Michela Ponzia koja je doživjela javni uspjeh. Ostale Marazanove serije uključuju fantastične avanture, `le monde de Milo`, i retro scifi `Les trois fantômes de Tesla`, obje serije koje su također postigle uspjeh kritike i javnosti u Europi. Ostala zapažena djela uključuju `ekspediciju` s umjetnošću Marcela Frusina, SAM With Shang Xiao koja je postala uspješna u Francuskoj i Kini) ili Trelawney, sa španjolskim umjetnikom Alfonsom Fontom, koja priča priču o korsaru iz 19. stoljeća Edwardu Johnu Trelawneyju. Tetralogija sf-fantasy-trilera Le Protocole Pélican (The Pelican Protocol), objavljena 2011.-2013., također je sadržavala umjetnost Ponzia. 2014. godine prati predavanje slikarstva američkog slikara Maxa Ginsburga na Art Student League u New-Yorku....

Osamu Tezuka - Black Jack volume 2 Vertical INC, New York, 2008. Mek povez, 303 strane, na naslovnom listu pecat bivseg vlasnika. RETKO! Osamu Tezuka (手塚 治虫 r. 手塚 治, Tezuka Osamu; Tojonaka, 3. novembar 1928 — Tokio, 9. februar 1989) je bio japanski crtač mangi i animator. Nazvan je „ocem mange“ zbog svojih umetničkih dostignuća, razvoja novih crtačkih tehnika i redefinisanja žanrova u okviru sveta stripa i animacije, zbog čega je smatran i japanskim Voltom Diznijem. Započeo je strip revoluciju u Japanu objavljivanjem mange Novo ostrvo sa blagom 1947. godine. Proizveo je neke od najuticajnijih, najuspešnijih i voljenih stripova kao što su dečje mange Astroboj, Ribon no Kiši, Kimba, beli lav, i zreliji radovi kao što su Blek Džek, Feniks i Buda. Umro je 1989. godine od raka želuca. U njegovu čast otvoren je muzej u Takarazuki i dodeljene su mu posthumne nagrade. Radio je na par animacija uoči smrti i na poslednjim poglavljima Feniksa, koji nikada nije dovršen. Biografija Detinjstvo (1928–1945) Tezuka je rođen u Osaki, u gradu Tojonaka, kao najstariji od troje dece.[2][3] Odrastao je u veoma uspešnoj i dobro obrazovanoj porodici. Njegov otac, Jutaka, je bio rukovodilac u fabrici metala Sumimoto, deda mu je bio advokat, a pradeda i pra-pradeda su mu bili doktori. Porodica sa majčine strane je imala dugu istoriju u vojsci.[4] Majka ga je često vodila u Takarazuku u pozorište, gde je ponekad nastupao ženski ansambl za koje je Tezuka kasnije u životu rekao da su mu bile velike inspiracije. Njihovi kostimi, pesme i velike bistre oči uticali su na njegovo stvaralaštvo i crtež.[5] Otac ga je upoznao sa Volt Dizni filmovima. Iznova ih je gledao, uključujući Bambija koga je odgledao više od osamdeset puta.[6] U drugom razredu osnovne škole crtao je stripove u tolikoj meri da je majka morala da mu briše crteže jer mu je ponestajalo papira. Takođe su ga inspirisali radovi Suiha Tagave i Una Džuze.[7] Kasnije u životu, Tezuka će navesti kineski animirani film Princeza Gvozdena lepeza (engl. Princess Iron Fan) kao najveću inspiraciju.[8] Godine 1944, dok je još uvek bio u srednjoj školi, regrutovan je u vojsku i primoran da radi u fabrici. Međutim, čak i tada je nastavio da crta. Naredne godine je upisao Univerzitet u Osaki i počeo da uči medicinu. U tom periodu je takođe objavio svoje prve radove.[9] Početak karijere (1946–1951) Tezuka pedesetih godina. Nakon Drugog svetskog rata, kada je imao 17 godina, Tezuka je u dečjem časopisu Shokokumin Shinbun objavio Mali Ma i njegov dnevnik (engl. Diary of Ma-chan). Na predlog Šičime Sakaja, Tezuka je nacrtao strip baziran na romanu Ostrvo s blagom Roberta Luisa Stivensona. Strip je objavljen 1947. godine i preko noći postao hit, pokretajući zlatno doba stripa u Japanu.[10] Pod uticajem novonastale popularnosti, Tezuka je otišao u Tokio kako bi našao još izdavača. Kobunša ga je odbila, dok je Šinseikaku objavio Čudno putovanje dr Tigra (engl. The Strange Voyage of Dr. Tiger), a izdavačka kuća Domej Šupanša je objavila Tajanstveni dr Koronko (engl. The Mysterious Dr. Koronko). Dok je još uvek studirao, Tezuka je objavio triologiju epskih, naučnofantastičnih priča sa elementima stimpanka: Izgubljeni svet (1948), Metropolis (1949) i Sledeći svet (1951).[11] Ubrzo nakon toga objavio je jedan od svojih najpoznatijih stripova: Kimba, beli lav (1951-1954).[12] Diplomirao je 1951,[13] i iste godine objavio Ambasador Atom, strip u kome će se po prvi put pojaviti lik Astroboja. Tada se takođe pridružio Udruženju za dečje mange u Tokiju, u kome su se nalazili umetnici kao što su Baba Noboru, Ota Džiro, Furusava Hideo, Eiči Fukuj, Irie Šigeru i Negiši Komiči.[13] Astroboj i početak animacije (1952–1960) Iako Ambasador Atom nije bio previše popularan, jedan od likova je privukao pažnju čitalaca: čovekoliki robot zvani Atom.[14] Tezuka je čak dobio pisma zbog njega,[15] i na predlog svog urednika dao Atomu ljudska osećanja.[16] Odlučio je da će se Atom boriti protiv vanzemaljaca nakon što ga je jedan američki vojnik udario u lice dok je radio u bolnici.[17] Tecuvan Atom, odnosno Astroboj, objavljen je 4. februara 1952. godine i ubrzo postao hit u Japanu. Naredne godine objavio je šodžo mangu Ribon no Kiši,[18] a potom i Feniksa 1954. godine.[19] Produkcijska karijera (1959–1989) Saijuki je bila prva Tezukina manga adaptirana u anime film. Nastala je u produkciji studija Toej, a za režisera je kreditovan sam Tezuka. Doduše, produkcijski tim je kasnije priznao da je bilo teško motivisati ga da radi. Režiju je većinski vršio Jabušita Taidži. Tezuka je radio na planiranju scena (storybording), tako da se nije bavio animacijom. Međutim, nije poštovao rokove, i tek nakon godinu dana i mnogih pretnjih, predao je plan od 500 strana i time omogućio da se nastavi sa produkcijom. Mada i tu je bilo problema. Njegove ideje su bile prikladne za nedeljne stripove, ali ne za film od sat i po vremena. Na kraju je za tekstopisca kreditovan Uekusa Keinosuke, i film je objavljen 1960. godine pod nazivom Alakazam Veliki (engl. Alakazam the Great). Poster japanskog animiranog filma Saijuki, odnosno Alakazam Veliki. Bazirana na kineskom klasiku Putovanje na zapad, ovo je prva Tezukina manga koja je adaptirana u film. Uprkos tome što je film bio uspešan, Tezuki se nije svidelo što nije imao kontrolu nad sopstvenom pričom.[20] Iskustvo u Toeju, međutim, smatra se velikom preokretnicom u istoriji animacije. Tezukin jednostavan stil omogućio je brzo i efikasno animiranje. Cukikoka Sadao, jedan od Tezukinih asistenata, će kasnije postati režiser prve TV serije studija Toej. Tezuka je tamo takođe upoznao mnoge animatore koji će kasnije raditi u njegovom studiju.[21] Tezuka je 1961. godine osnovao Muši Prodakšn, započevši rivalstvo sa studijom Toej. Nagovorio je mnoge animatore iz Toeja da rade za njega tako što im je udvostručio plate i obećao besplatnu hranu. Prvi projekat Tezukinog studija bio je eksperimentalni „anti-Dizni“ film Priče jednog uličnog kutka (engl. Tales from a Certain Street Corner). Opet je bilo problema sa vremenom, ali uprkos tome što je prikazan samo jednom u bioskopima, film je sadržao mnoge animacijske „trikove“ koji će kasnije postati standard (kao što su ponavljanje istih pokreta u scenama sa plesom i duže držanje frejmova). Isti dan su prikazane prve dve epizode Astroboja, osam nedelja pre premijere.[22] Astroboj je prvi put emitovan 1963. na Novu godinu i postaće prva japanska animacija koja će biti sinhronizovana na engleski jezik. Tezuka je koristio mnoge „trikove“ kako bi smanjio cenu pravljenja epizoda za 2.5 miliona jena. Neki od trikova su bili očigledni, ali zbog dobre muzike i zvučnih efekata to nije bilo toliko bitno.[23] Tezuka je planirao da proda licencu za Astroboja američkoj kompaniji NBC, ali je slučajno to pravo dao kompaniji NBC Enterprises. Kompanija je potom poručila 52 epizode, što je bilo mnogo više nego što bi Tezuka mogao da proizvede bez njihove investicije. Američka sinhronizacija je dodala još zvučnih efekata koji će kasnije postati klasici u anime produkcijama. Međutim, Amerikanci su imali mnoge uslove: svaka epizoda treba da bude priča za sebe, svi znakovi moraju biti prevedeni na engleski, ne sme da bude religijskih i „zrelih“ motiva, i serija ne sme biti očigledno japanska. Tezuka je prihvatio uslove jer mu se svidelo da priča ima neodređenu lokaciju. Doduše, ubrzo je postao razočaran američkom kompanijom jer su posle 52 epizode rekli da će nastaviti da ih repriziraju, te da im ne treba više epizoda.[24] Tezukina kompanija je nastavila da adaptira njegove mange, kao što je Vladar džungle (poznatiji kao Kimba, beli lav), koji će postati prva japanska animirana serija u koloru.[25][26] NBC Enterprises je dobio licencu i za ovu seriju, ali je opet imao uslove. Isprva su hteli da sve životinje budu obučene, ali kasnije je odlučeno da „životinje mogu biti gole u prirodi,“ kao i da je prikaz crnaca u seriji „dozvoljen sve dok su prikazani na civilizovan način“.[27] Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, Muši Prodakšn je bio na ivici bankrota. Tezuka je odlučio da se okrene pravljenju „zrelih“ filmova kao što su Hiljadu i jedna noć (1969) i Kleopatra (1970), ne bili zaradio dovoljno para da plati investitore, ali poduhvat je bio neuspešan.[28] Godine 1968, Tezuka se povukao iz Mušija i osnovao novi animacijski studio, Tezuka Prodašns. Muši je bankrotirao 1973. godine, ali kao rezultat toga nastali su mnogi uticajni studiji kao što je Sanrajz (danas Bandaj Namko Filmvorks). Gekiga (1967–1989) Popularizacijom gekiga stripova i časopisa Garo, Tezuka je odlučio da osnuje magazin COM.[26] Pošto gekiga podrazumeva realističnije priče, Tezuka je promenio svoj skoro pa Dizni stil crtanja i uveo zrelije teme u svoje mange, uključujući nasilje i erotiku. Prva Tezukina manga ovog tipa je bila Dororo iz 1967. godine, pa potom Vampiri, i Gutanje Zemlje (engl. Swallowing the Earth) koja se smatra njegovom prvom „pravom“ gekigom.[29] Međutim, Tezuka nije bio zadovoljan radom, pa je potom objavio I.L. (1969). Ostale Tezukine mange ovog tipa su Feniks, Blek Džek, Buda, kao i jednokratne priče Ajako, Oda Kirihitu, Alabaster, Apolova pesma, Barbara, MV, Knjiga o ljudskim insektima, i kolekcije kratkih priča kao što su Pod vazduhom (engl. Under Air), Paklena jabuka (engl. Clockwork Apple), Krater, Melodija Gvožđa i ostale kratke priče (engl. Melody of Iron and Other Short Stories), Zapisnik staklenog zamka (engl. Record of the Glass Castle). Osamdesetih je takođe objavio mange Poruka Adolfu, Ponoć, Ludvig B (nedovršeno) i Neo Faust. Smrt Tezuka je umro 9. februara 1989. godine od raka želuca.[30] Njegove poslednje reči — „Preklinjem te, pusti me da radim!“ bile su upućene medicinskoj sestri koja je htela da mu skloni olovke.[31] Iako agnostik, sahranjen je na budističkom groblju u Tokiju.[32] Rumiko, Tezukina ćerka, je 2014. godine otključala jednu od očevih fioka i našla polupojedenu čokoladu, pismo upućeno Kacuhiru Otomu u kome hvali njegov rad na Akiri, razne crteže, i erotične skice antropomorfnih životinja.[33] Zanimljivosti Tezukin predak je bio Hatori Hanzo,[34] poznati nindža i samuraj koji je u Sengoku periodu služio Tokugavu Ijejasua. Kada je bio mali zvali su ga „čupavko“ (jap. gashagasha-atama). Već kao dete je odlučio da želi da se bavi medicinom nakon što mu je doktor pomogao kada su mu se ruke nadule. Pitao je majku da li treba da se posveti crtanju mangi ili medicini, na šta je ona odgovorila da treba da radi ono što najviše voli. Tezuka se potom posvetio mangi, ali je takođe završio medicinski fakultet u Osaki. Koristio je to znanje da obogati svoje priče, kao što je Blek Džek.[35][36] Tezuka je voleo entomologiju, dodavajuću čak svom pseudonimu kandži za „bubu” (虫). Voleo je takođe Dizni filmove i bejzbol, do te mere da je licencirao lika Kimbe za logo bejzbol tima Seibu Lajonz.[37][38] Bio je član kluba za ljubitelje Supermena.[39] Oženio se 1959. godine sa Ecuko Okadom. Par je imao dvoje dece, ćerku Rumiko i sina Makota. Makoto Tezuka je kasnije postao filmski i anime direktor.[37] Tezuka je 1965. godine dobio pismo od Stenlija Kjubrika koji je bio fan Astroboja. Režiser je hteo da Tezuka dođe u Englesku i radi sa njim na filmu 2001: Odiseja u svemiru. Tezuka je morao da odbije ponudu jer nije mogao da napusti Japan na godinu dana. Ipak, bio je veliki fan filma i često bi slušao njegov saundtrek.[40][41] Nasleđe Muzej Osamua Tezuke. Osamu Tezuka je bio pionir japanskog stripa i animacije. Osmislio je danas klasične karakteristike „anime“ stila, kao što su velike oči na likovima. Obučavao je mnoge velikane kao što su Šotaro Išimori i Go Nagai. Mangake Manki Panč, Kacuhiro Otomo, Akira Torijama i Naoki Urasava, naveli su Tezuku kao najveću inspiraciju.[42][43][44][45] Urasava i Takaši Nagasaki su u mangu Pluto ubacili elemente iz Tezukinog Astroboja.[46] U gradu Takarazuka je 25. aprila 1994. godine otvoren muzej u Tezukinu čast. Zgrada ima tri sprata i dvorište. U podrumu se nalazi radionica u kome posetioci mogu da prave sopstvene animacije, maketa grada i replika Tezukinog radnog stola. Na prizemlju se nalazi stalna izložba mangi i animea, dok se na drugom spratu nalaze mnoge izložbe, kao i biblioteka sa Tezukinim mangama i prostorija dekorisana motivima iz Kimbe. Napravljene su markice u Tezukinu čast, kao i igračke bazirane na njegovim likovima. Maurizio de Soza, Tezukin prijatelj, je 2012. godine objavio strip Monica Teen u kome se pojavljuju Tezukini likovi. On je bio prvi inostrani umetnik kome je Tezuka Prodašns dala to pravo.[47] Oktobra 2019. godine objavljen je „Tezuka 2020” projekat, u kome je veštačka inteligencija programirana da crta mange u Tezukinom stilu. Crteži su na početku bili izobličeni i jezivi, ali prikupljanjem novih informacija, program je uspeo da kopira mangakin stil.[48] Jedan od likova je inspirisao Urumua Cunogaja da napravi mangu. Iste godine, korporacija Kioxia je osmislila program koji će da napravi novu „Tezukinu“ mangu zvanu Paidon, odnosno Phaedo. U projektu su učestvovali i stvarni umetnici kao što su Šigeto Ikehara, Keniči Kiriki i već pomenuti Urumu. Tezukin sin je 26. februara 2020. godine održao ceremoniju u čast projekta, a sama manga je objavljena narednog dana u časopisu Morning. Izdavačka kuća je potvrdila da planira nastavak.[49][50][51][52][53][54]

U dobrom stanju! Korice malo zaprljane nista trasno unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Retko kod nas! Album: 435 pages Editeur : Casterman (2 mars 2009) Collection : Ecritures Langue : Français Četrnaest ljudi je ubijeno, a sedmoro se vodi kao nestalo u petak uveče, 24 sata nakon potonuća broda napunjenog ilegalnim imigrantima iz Komori, koji su došli potražiti svoje bogatstvo na francuskom ostrvu Indijski okean. Prema navodima preživelih, „kvassa“, tradicionalni ribolovni brod, prevozila je 33 osobe, uključujući sedmoro dece. Vjerovatno je pogodio stan, to jest pljusak koralja koji se otkriva u doba plime. Ribar je otkrio potonuće. Uspeo je da spasi osam ljudi tako što ih je postavio na plažu, pre nego što je alarmirao lokalnog petka u 01H05. Državni akcioni računar je odmah aktiviran da prati napredak operacija. Celu noć zvezda Vazduhoplovne i pogranične policije, još jedan žandarmerije i brod Pomorske žandarmerije učestvovali su u istraživanju, pojačanom mikro svetlošću u zoru. Četiri dodatna olupina brodova tako su mogao da se spasi. U prethodnom brodolomu `kvassa`, 24. jula, bilo je šest mrtvih i šesnaest nestalih kilometar od obale. Rođen 1968., Charles Masson je lekar ENT. Nakon što je radio u Francuskoj, sada živi i radi u Indijskom okeanu. Strastan od crtanja od uvek, deli svoje vreme između medicine i stripa. Casterman je u zbirci Vritings objavio svoja prva dva albuma koje su zapazili kritičari, Soupe Froide (Prik France Info) i Bonne Sante. Charles Masson, govori o ovoj strani Maiottea. ENT doktor koji u Reunionu praktikuje od 2002. godine, česte je zamene u Majoti. On posmatra, beleži i crta sudbine ovih Francuza na kraju sveta, crno-beli su se pomešali. `Crtam još od tinejdžera. Ovde imam vremena i mogu da vežem ploču za tri sata`, kaže bivši lekar hitne pomoći, koji voli da živi na suncu, u šortsu i šorcu ... `Njegov crtež debele linije crno-belo pojačava ton, kadriranje pojačava izraz geste ili osećaja. Krotkost nije jaka poanta ovog realističnog stripa u kojem su vidljivi autobiografski sastojci. Autor opisuje živote u bekstvu, bilo sentimentalne, profesionalne ili ideološke. Likovi se ukrštaju jedni druge bez pretvaranja Droit du sol u `komični hor`. Postoje oni koji otkrivaju Majotu i oni koji su već ružama, cinizam i zanos. Daniele je babica. Umorna od svog braka i svog života u Francuskoj, odlazi u Majotu da pomogne i vidi zemlju. Pjer, doktor, slabo oženjen, pridružio se nevladinoj organizaciji na ostrvu. U Majoti, Jeff, institut, i Jackues, bivši zavisnik od heroina koji se oženio Mahoreseom, prevario je svoju dosadu tako što su zakuhali i pecali uopšte, a da nisu zaboravili svoju levičnost iz mladosti. Serge, `beauf`, evoluirao, odgovoran za agenciju za mobilne telefone, očekuje veliku ljubav i vodi dnevnik. A tu su i iseljenici, koji najviše preplavljuju prezir i bahatost prema „ovim dobrim za ništa“ i ostrvo „gde nema ni McDo-a!“ Konačno, tu su i mlade žene, Lucie, Anissa, Marie. Skriveni ili mahorski, oni imaju samo jednu želju: izaći van, okončati tajnost ili siromaštvo. Za neke je „svjetlo prostitucije“ privremeni izbor. `Kad ste pronašli mini-suknju, već ste na pola puta odšli od bede`, rekao je lik, koji stvara poglede u kojima je sumorni sused sa groteskom. Ali da dobijem ove dosadne papire, jedini održivi horizont? to je često brak sa mouzoungouom. Ali kukavičluk belih ljudi ide ruku pod ruku sa iluzijama crnaca. U Francuskoj, zakletve ljubavi su raspodeljene i mandati ... Tajni su sveprisutni. Njihova navigacija u kvoici naglašava stranice Droit du sol. Ponekad njihova tela natapaju plaže. Ostali ocenjuju `bolje`: Iasmina rodi dečaka koga je imenovala Brice (`Ako je devojčica, to će biti Rachida!`) U klinici u kojoj je nega i dalje besplatna; dečak otkriva svoj božićni poklon; Anissa je probala prvi sladoled svog života. Ali strah ostaje. I PAF zna gde da nađe nešto za postizanje svojih kvota. Naslov Pravo na zemlju ukazuje da ga sve više i više ispituju francuski `soj` i Mahorais, besan što ilegalni imigranti Anjouannaisa, a posebno njihova deca, mogu imati garantovane medicinske beneficije do ovde tolerancijom nekih i humanošću drugih. Ovaj projekat, poput projekata CMU-a i RMI-ja, trebalo bi da bude otvoren nedavnim referendumom. S dozom nade i mnogim strahovima, Charles Masson je komično upozoravao na budućnost. Ovaj opis je grubo preveden sa francuskog na srpski pomocu gugl prevodioca K14