Stanje: Kao Nova - Nekorišćena Naslov: Picasso Autor: Carsten-Peter Warncke Izdavač: Taschen Pismo: Latinica Format: Mek Br. Str.: 240 _____ Rođen je 25. oktobra 1881. godine u Malagi, u Španiji, kao prvo dete u porodici. Otac mu je bio slikar, a radio je kao profesor crtanja u jednoj školi u Malagi. Pikaso je još od malih nogu počeo da usvaja od oca slikarske veštine, a kada mu je bilo 13 godina, već je bio veštiji slikar od oca. Ubrzo je izgubio volju za školom, i umesto da pohađa časove, dane je provodio crtajući. Kada se sa porodicom preselio u Barselonu 1895. godine, Pikaso, kao četrnaestogodišnjak, upisuje Akademiju lepe umetnosti. „Slikarastvo je samo drugi način da vodite dnevnik.“ – Pablo Pikaso Dve godine kasnije se seli u Madrid, gde pohađa Kraljevsku akademiju San Fernando. Međutim, nije mu se svidelo što je akcenat Akademije bio na klasičnim predmetima, pa je ponovo počeo da izbegava časove, lutajući ulicama grada i slikajući ono što vidi, uglavnom cigane, prosjake i prostitutke. Već 1899. godine se vraća u Barselonu, i tamo počinje da proučava istoriju umetnosti i savremenu umetnost. U Barseloni se, takođe, združio s umetnicima i intelektualcima koji su se okupljali u kafiću „Četiri mačke“. Inspirisan anarhistima koje je tamo sretao, Pikaso odlučno odstupa od klasičnih tehnika kojima su ga učili, i započinje proces eksperimentisanja, koji će trajati čitav njegov život. Ubrzo napušta Barselonu i odlazi u Pariz, gde nastaju njegova najveća dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Morfologija i varijabilnosti Mirko pl. Vidaković (Lemeš, 29. listopada 1924. - Zagreb, 15. kolovoza 2002.) je bio hrvatski botaničar i dendrolog, stručnjak za genetiku šumskog drveća. Po struci je bio šumarski inženjer. Rodom je bio bački bunjevački Hrvat.[1] Bio je član HAZU i predavač na Šumarskom fakultetu u Zagrebu, kao i višegodišnjim predstojnika Arboretuma u Trstenom. Radio je kao stručnjak za UNDP i FAO u Pakistanu, Vijetnamu i Mađarskoj. Osnovao je zajedno sa šumarima uprave Našice prvu klonsku sjemensku plantažu hrasta lužnjaka u Hrvatskoj 1996. godine. Vidaković, Mirko, hrvatski šumarski stručnjak (Svetozar Miletić kraj Sombora, Vojvodina, 29. X. 1924 – Zagreb, 15. VIII. 2002). Diplomirao je (1949) i doktorirao (1953) na Poljoprivredno- šumarskom fakultetu u Zagrebu. Redoviti profesor Šumarskoga fakulteta od 1971. Vodio je Odjel za šumarsku genetiku u bivšem Jugoslavenskom institutu za četinjače, Jastrebarsko 1960–74. Redoviti član JAZU od 1981. Kao ekspert FAO-a u Šumarskom institutu u Peshawaru (Pakistan) 1966–69., a kao konzultant FAO-a u tri navrata u Vijetnamu. U ime IUFRO-a rukovodio je izradbom monografija eur. vrsta šumskog drveća. Sustavnim istraživanjima međuvrsne hibridizacije otkrio je postojanje spontanih hibrida između munike i crnoga bora, crnog i alepskoga bora, alepskog i brucijskoga bora. Objavio je više od 150 znanstvenih i stručnih djela. Glavna djela: Četinjače, morfologija i varijabilnost (1982), Golosjemenjače (2004., s J. Franjićem). God. 1977. dobio je godišnju nagradu »Ruđer Bošković«, 1981. Nagradu za životno djelo, a nagradu IUFRO-a 1990.

Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Elektične zastave“. Stanje kao na slikama.

1.5 l 2 + Pulsna snaga Svi delovi perivi u sudomašini Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni Dve posude za seckanje i mlevenje Kapacitet malih posuda: 500ml 500 W Crna 20 x 17.3 x 37.5 cm 1.6 kg Blender Vox TM6003 snaga 500W/posuda 1,5l Multipraktici i kuhinjski roboti Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

VOX Štapni mikser MS 5010 Boja Crni Tip blendera Štapni Tip posude / Kapacitet posude / Brzina/Snaga 2 / 600W Ostale karakteristike metalni uklonjivi nastavak za blendiranje, tihi rad Easy Storage Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan System safety Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje Svi delovi perivi u sudomašini Garancija 2 godine

OpisDeklaracijaRecenzije (0) Tip blendera: Štapni Broj brzina: 2 Boja: Crni Garancija: 25 meseci Pogodnosti: Jednostavno čišćenje Svi delovi perivi u sudomašini Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Snaga: 600 W Neto težina: 0.98 kg Dimenzije uređaja (ŠxVxD): 5.3 x 37.4 x 5.3 cm Bezbedna upotreba: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji

VOX Štapni blender MS 5008 Boja Crna Tip blendera Štapni Tip posude Seckalica, mutilica i posuda Kapacitet posude / Brzina/Snaga 2 / 600 W Ostale karakteristike Metalni uklonjivi nastavak za blendiranje, tihi rad Easy Storage Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan System safety Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje Svi delovi perivi u sudomašini Garancija 2 godine

OpisDeklaracijaRecenzije (0) Model VOX TM 6003 Snaga 500 W Zapremina posude 1,5 l Dodaci Dve posude za seckanje i mlevenje Kapacitet malih posuda: 500 ml Brzine 2 + Pulsna snaga Ostalo Svi delovi perivi u sudomašini System safety – Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni Boja Crna Dimenzije (ŠxVxD) 20 cm x 17,3 cm x 37,5 cm Težina Neto: 1,6 kg Bruto: 1,98 kg

Autor - osoba Mamford, Luis Naslov Mit o mašini. 1 : Tehnika i razvoj čovjeka / Lewis Mumford ; prijevod Nikica Petrah Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 (Zagreb : GZH) Fizički opis 359 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Mith of the Machine. Tiraž 2.000 Bibliografija: str. 323-354. Predmetne odrednice Čovek -- Tehnika Antropologija, socijalna Autor - osoba Mumford, Lewis Naslov Mit o mašini. 2 : Pentagon moći / Lewis Mumford ; prevod Nikica Petrak Jedinstveni naslov ǂThe ǂMith of the Machine. hrvatski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 Fizički opis 512 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC ISBN 86-399-0036-1 (karton s omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂMith of the Machine Tiraž 2.000 Bibliografija: str. [469]-506. Predmetne odrednice Tehnika -- Antropološki aspekti Moć Luis Mamford (oktobar 19. 1895 – januar 26. 1990) je bio američki istoričar, sociolog, filozof i književni kritičar. Bio je posebno primećen zbog svojih istraživanja o gradovima i urbanoj arhitekturi ali je takođe imao značajnu karijeru kao pisac. Mamford je bio inspirisan radom škotskog teoretičara Ser Patrika Gedesa i blisko je sarađivao sa njegovim saradnikom Viktorom Branfordom. Luis Mamford je rođen u Njujorku (Flašing, Kvins). Studirao je na Njujorškom univerzitetu, smer sociološka istraživanja, ali se razboleo od tuberkuloze i morao je da napusti studije. Godine 1918. Pridružio se mornarici kako bi učestvovao u Prvom svetskom ratu, gde je bio u službi radio električara. Otpušten je 1919. godine i iste godine postaje kourednik tada jednog od najuticajnijih madernističkih književnih časopisa , The Dial. Kasnije je radio za časopis The New Yorker, gde je pisao kritiku arhitekture i davao komentare na aktuelne probleme. Mamfordove prve knjige iz oblasti književne kritike imaju trajan uticaj na savremene američke književne kritike. Njegova knjiga Zlatni dan ujedno je i oživela naučne radove iz 1850. godine raznih američkih autora, među kojima je i Herman Melvil: Učenje o njegovom životi kao i njegova vizija efikasno je pokrenula oživljavanje radova Herman Melvila. Ubrzo nakon toga sa knjigom The Brown Decades, počeo je jasno da se definiše kao važan organ kada se radi o američkoj kulturi i modernom stilu života, koji je on uvek interpretirao u sociološkom kontekstu. U svojoj knjizi Stanje čoveka (1944), objasnio je svojpogled na učenje o čovečanstvu kao organski humanizam . Ovaj termin je važan zato što stavlja ograničenja na ljudske mogućnosti, ograničenja koja se slažu sa prirodom ljudskog tela. Mamford nikada nije zaboravljao na kvalitet vazduha, dostupnost hrane, kvalitet vode, ugodnost prostora, stvari koje čovek mora da poštuje kako bi napredovao. Ideje Po njegovom mišljenju, tehnologija i proces nikada ne bi bili na izmaku dokle god je organski humanizam tu da služi kao kočnica. Iz ove perspektive je gledao ljudski mozak i okarakterisao ga hiperaktivnim, što je dobro jer je pomoglo čovečanstvu da prevaziđe mnoge prirodne poteškoće, ali i potencijalno loše ako nije stimulisano na pravi način. Mamfordovo poštovanje prema ljudskoj prirodi, poslužilo je kao osnova za priču o tehnologiji. Njegova kritika i saveti sa poštovanjem prema gradu i tehnologiji su organizovani oko teme organskog humanizma koji mu je pripisan. Iz perspektive organskog humanizma je objavio kritičku procenu Maršala MekLuhana, koji je istakao da će tehnologija pre prirodnog okruženja, na kraju preuzeti glavnu ulogu u prirodi čovečanstva. Tu mogućnost je Mamford već prepoznao ali je gledao na nju kao na najgori mogući ishod. MG114 (N)

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Iz Carigradskih Turskih arhiva Muhimme Defteri - Glisa Elezovic Gligorije Gliša Elezović (Vučitrn, 6/18. januar 1879 — Beograd, 17. oktobar 1960) je bio srpski istoričar. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a gimnaziju u Solunu i Carigradu. Studirao je srpsku istoriju i geografiju i srpski i staroslovenski jezik sa dijalektologijom na Filozofkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Diplomirao je 1905. a profesor je postao 1907. godine. Bio je suplent i u Pljevaljskoj gimnaziji, u srpskoj gimnaziji u Solunu i Skoplju, srpskoj bogosloviji u Prizrenu i učiteljskoj školi u Skoplju. Bio je u vezi sa revolucionarnom organizacijom.U Pljevaljskoj gimnaziji radio je istovremeno i poznati filozof i pisac Vasa Stajić učenik čuvenog filozofa Aleksandra Sandića.Međutim prilike nakon Mladoturske revolucije omogućile su javni politički rad. Izabran je 1908. u centralni odbor Srpske demokratske lige, prve srpske stranke u Osmanskom carstvu. Na svim ovim položajima je bio do 1926. godine sa prekidom tokom Prvog svetskog rata. Godine 1915. radio je kao profesor u gimnaziji u Valjevu. Još kao student na Velikoj školi bio je aktivan član omladinskog pokreta i jedan od osnivača kluba Slovenski jug kao i zadruge Srpska braća (1905). Bio je član Srpske demokratske lige i saradnik njenog glasila Vardar 1909. godine. Zajedno sa Mihajlom Čemerikićem pokrenuo je nezavisni politički list Glas naroda (1912, 1920 — 1922). Bio je urednik Privrednog glasnika, jedan od osnivača Skopskog naučnog društva i saradnik Glasnika SND (1925 — 1933). Sarađivao je sa oko četrdeset naučnih i stručnih časopisa i dnevnih listova. Bio je redovni član istorijskog instituta u Novom Sadu (1934), dopisni član SAN (1946), naučni saradnik Istorijskog, Etnografskog i Instituta za jezik SANU. Objavio je 147 naučnih i stručnih radova od kojih neki predstavljaju kapitalna dela. Bio je svestrani istraživač. U njegovom opusu zastupljene su filologija, dijalektologija, turkologija, etnologija, istorija umetnosti, islamistika, antropologija, istorija i antropogeografija. Bio je član Odbora za istočnjačku istorijsku i književnu građu Srpske kraljevske akademije od osnivanja ove ustanove 1931. godine i priređivač prve knjige Zbornika za istorijsku i književnu građu, objavljene u dve sveske 1940. i 1952. pod naslovom Turski spomenici. U njoj se nalaze prevodi 226 turskih dokumenata iz perioda od 1348. do 1776. godine. U ovoj knjizi nalazi se veliki broj njegovih komentara koji su toliki po obimu da se mogu svrstati u posebnu knjigu. U istoj ediciji izašla je njegova knjiga Iz carigradskih turskih arhiva- mühimne defteri. Ova knjiga izašla 1951. obeležila je početak aktivnog interesovanja srpskih naučnika za najobimniju zbirku arhivske građe iz vremena osmanske vladavine. Kroz čitav niz knjiga objavio je veliki broj turskih dokumenata: Turski spomenici u Skoplju (prva knjiga 1926; druga 1929; treća 1930), Sokolari i sokolarstvo (1923) i Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva (1932) koji predstavlja njegov najznačajniji naučni rad u ovoj oblasti. Takođe je značajan njegov rad na prevođenju turskih dokumenata iz tzv arhiva Beogradskog pašaluka koje je sporadično objavljivao u Beogradskim opštinskim novinama, Politici i Trgovinskom glasniku. Njegovo interesovanje zaokupljali su i turski narativni izvori. Zahvaljujući njemu naša naučna javnost je po prvi put stekla uvid u turske izvore. Objavljivao je prevode odlomaka iz Putopisa Evlije Čelebije. Srpska istoriografija se zahvaljujući Elezoviću upoznala sa delom poznatih turskih hroničara Ašikpašomzada i Dursun bega. Objavio je prevode iz istorije Mehmeda Nešrija i zvaničnog letopisca Osmanskog carstva Dževdet paše. Sem izdavanja istorijskih izvora bavio se i istoriografskim radom. Najznačajniji njegov rad iz ove oblasti je rasprava nekretna dobra Ahmed paše Hercegovića u Dubrovniku (1950).

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA - 1950 - 574 STRANE, MEK POVEZ. NA OBODU LISTOVA SE VIDE `STARAČKE PEGE`. Gligorije Gliša Elezović (Vučitrn, 6/18. januar 1879 — Beograd, 17. oktobar 1960) je bio srpski istoričar. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a gimnaziju u Solunu i Carigradu. Studirao je srpsku istoriju i geografiju i srpski i staroslovenski jezik sa dijalektologijom na Filozofkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Diplomirao je 1905. a profesor je postao 1907. godine. Bio je suplent i u Pljevaljskoj gimnaziji, u srpskoj gimnaziji u Solunu i Skoplju, srpskoj bogosloviji u Prizrenu i učiteljskoj školi u Skoplju. Bio je u vezi sa revolucionarnom organizacijom.U Pljevaljskoj gimnaziji radio je istovremeno i poznati filozof i pisac Vasa Stajić učenik čuvenog filozofa Aleksandra Sandića.Međutim prilike nakon Mladoturske revolucije omogućile su javni politički rad. Izabran je 1908. u centralni odbor Srpske demokratske lige, prve srpske stranke u Osmanskom carstvu. Na svim ovim položajima je bio do 1926. godine sa prekidom tokom Prvog svetskog rata. Godine 1915. radio je kao profesor u gimnaziji u Valjevu. Još kao student na Velikoj školi bio je aktivan član omladinskog pokreta i jedan od osnivača kluba Slovenski jug kao i zadruge Srpska braća (1905). Bio je član Srpske demokratske lige i saradnik njenog glasila Vardar 1909. godine. Zajedno sa Mihajlom Čemerikićem pokrenuo je nezavisni politički list Glas naroda (1912, 1920 — 1922). Bio je urednik Privrednog glasnika, jedan od osnivača Skopskog naučnog društva i saradnik Glasnika SND (1925 — 1933). Sarađivao je sa oko četrdeset naučnih i stručnih časopisa i dnevnih listova. Bio je redovni član istorijskog instituta u Novom Sadu (1934), dopisni član SAN (1946), naučni saradnik Istorijskog, Etnografskog i Instituta za jezik SANU. Objavio je 147 naučnih i stručnih radova od kojih neki predstavljaju kapitalna dela. Bio je svestrani istraživač. U njegovom opusu zastupljene su filologija, dijalektologija, turkologija, etnologija, istorija umetnosti, islamistika, antropologija, istorija i antropogeografija. Bio je član Odbora za istočnjačku istorijsku i književnu građu Srpske kraljevske akademije od osnivanja ove ustanove 1931. godine i priređivač prve knjige Zbornika za istorijsku i književnu građu, objavljene u dve sveske 1940. i 1952. pod naslovom Turski spomenici. U njoj se nalaze prevodi 226 turskih dokumenata iz perioda od 1348. do 1776. godine. U ovoj knjizi nalazi se veliki broj njegovih komentara koji su toliki po obimu da se mogu svrstati u posebnu knjigu. U istoj ediciji izašla je njegova knjiga Iz carigradskih turskih arhiva- mühimne defteri. Ova knjiga izašla 1951. obeležila je početak aktivnog interesovanja srpskih naučnika za najobimniju zbirku arhivske građe iz vremena osmanske vladavine. Kroz čitav niz knjiga objavio je veliki broj turskih dokumenata: Turski spomenici u Skoplju (prva knjiga 1926; druga 1929; treća 1930), Sokolari i sokolarstvo (1923) i Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva (1932) koji predstavlja njegov najznačajniji naučni rad u ovoj oblasti. Takođe je značajan njegov rad na prevođenju turskih dokumenata iz tzv arhiva Beogradskog pašaluka koje je sporadično objavljivao u Beogradskim opštinskim novinama, Politici i Trgovinskom glasniku. Njegovo interesovanje zaokupljali su i turski narativni izvori. Zahvaljujući njemu naša naučna javnost je po prvi put stekla uvid u turske izvore. Objavljivao je prevode odlomaka iz Putopisa Evlije Čelebije. Srpska istoriografija se zahvaljujući Elezoviću upoznala sa delom poznatih turskih hroničara Ašikpašomzada i Dursun bega. Objavio je prevode iz istorije Mehmeda Nešrija i zvaničnog letopisca Osmanskog carstva Dževdet paše. Sem izdavanja istorijskih izvora bavio se i istoriografskim radom. Najznačajniji njegov rad iz ove oblasti je rasprava nekretna dobra Ahmed paše Hercegovića u Dubrovniku (1950).

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg

BRAUN SE810 depilator za lice Tip Depilator pinceta Boja Bela Ostalo Baterija Broj brzina/Jačina svetlosti 1 brzina; 10 Mikro pinceta – zahvataju i najfinije dlačice veličine (0.02mm); Namenjeno predelima vilične kosti gornje usne, održavanju vaših obrva; Čišćenje lica 6 puta bolje nego kad to radite sami; Mikro oscilacije uklanjaju šminku, nečistoće i nežno pilinguju lice; Wet&Dry za upotrebu pod tušem kao deo vaše svakodnevne rut Garancija 2 godine

BOB KLASENS ŽAN RUSO BROJGEL NAŠ SAVREMENIK Prevod - Olivera Stefanović Izdavač - Jugoslovenska revija, Beograd; Vuk Karadžić, Beograd Godina - 1977 312 strana 35 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FELIKS TEMERMANS - Umesto predgovora Uvod Izvori Svet u previranju Epoha Habsburgovaca Srce i duh Legenda i istorija Oko i ruka Brojgel - naš savremenik Hronološki pregled Opšta bibliografija Spisak ilustracija O autoru ove knjige `Ova knjiga poznatog belgijskog likovnog kritičara Boba Klasensa i Žane Ruso nije samo prilog više bibliografiji velikog slikara na našem jeziku. Ova fundamentalna studija neosporno je najpotpuniji i najsavremeniji prikaz širom sveta poznatog i cenjenog flamanskog slikara, koji ne prestaje da zaokuplja pažnju naših brojnih ljubitelja umetnosti. Autori smatraju da je za potpuno sagledavanje života i umetničkog opredeljenja velikog slikara od suštinskog značaja prikazati doba u kome je živeo i atmosferu u kojoj je radio. Zato veliki deo ove knjige obrađuje i osvetljava - sa savremene tačke gledišta - društvena, ekonomska i kulturna zbivanja u šesnaestom veku. Posebno se Klasens osvrće na istorijske događaje u Nizozemskoj koji su bili od presudnog značaja za formiranje Brojgelove umetničke ličnosti. Mnogi kritičari i naučnici posvetili su se istraživanju i izučavanju složene ličnosti ovog izuzetnog slikara, kao i njegovog — za ono vreme neobičnog stvaralaštva, ali ni u jednoj knjizi nije, kao u ovoj, sakupljeno toliko obilje podataka o njemu i njegovom delu i reprodukovan gotovo ceo njegov stvaralački opus. Neke slike.i crteži prikazuju se u ovoj knjizi prvi put.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Bob Claessens Our Bruegel Jeanne Rousseau Edicija Velike monografije slavnih slikara

Mek povez - 366 strana - veći format 33 cm MARKS BLEEDS BEOGRAD 2012 Korice sa vidljivim znacima korišćenja malo iskrzane na rikni Tragovi presavijanja na stranicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja IB Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Wonders Are Collectible: Taxidermy: The Beauty of Beetles, Bugs and Butterflies Јероен Лемаитре (1987) је младић из Леувена чији је таленат 2014. године препознао Мусее дес Артс Децоратифс, музеј декоративне уметности и дизајна у Паризу. Од тада је радио под етикетом Анимаук Специаук напредујући даље са својим креацијама користећи животиње, инсекте и лептире из тропских крајева. • Weird and wonderful overview of the fine art of taxidermy • From Animaux Speciaux Belgian artist, Jeroen Lemaitre Aren`t we all rendered speechless by the ultimate beauty that nature has to offer? Don`t we all want to capture it and indulge in these images forever? To capture animals in all their glory in such a way that it shows every flamboyant, scintillating detail is a delicate art. This book gives an overview of the history, the myths and the symbolism, the process, the most wonderful collections and interiors, decorated as true Wunderkammers, and the craftsmen and artists from past and present who elevated taxidermy to fine art. • Чудан и диван преглед ликовне уметности таксидермије • Од белгијског уметника Анимаук Специаук, Јероена Лемаитреа Нисмо ли сви остали без речи од крајње лепоте коју природа нуди? Зар не бисмо сви желели да га снимимо и заувек се препустимо овим сликама? Ухватити животиње у пуном сјају на такав начин да показују све блиставе, светлуцаве детаље је деликатна уметност. Ова књига даје преглед историје, митова и симболике, процеса, најдивнијих колекција и ентеријера, уређених као истински вундеркамери, и занатлија и уметника из прошлости и садашњости који су таксидермију уздигли до ликовне уметности.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Poslednjih nekoliko stranica malo uflekano (verovatno kafa), ostalo sve uredno. Zbog toga cena niza. Knjiga ima svoje izdanje na srpskom,engleskom i nemačkom jeziku.Ova kapitalna monografija akademika Medakovića je dosad najubedljivije svedočanstvo o ekonomskoj moći i kulturnim dometima Srbije u 18. i 19. veku, jer obuhvata vremenski raspon od kraja 17. veka pa sve do sloma Austro-ugarske monarhije 1918. godine. Delo je prvi, celovit prikaz o viševekovnom prisustvu Srba u ovom gradu. Obrađeni su svi bitniji, naučno provereni dokazi o Srbima u Beču, o njihovoj crkvenoj organizaciji stvorenoj u 18. veku.Beč je tada postao i glavno središte u kojem su štampane naše knjige, njih preko 300, tu je, posle vekovnog prekida proradila i prva srpska štamparija. Iako su Srbi u 18. veku u Beču prisutni prvenstveno kao nosioci balkanske trgovine, postoje brojni dokazi o njihovom kulturnom uzdizanju, u prvom redu preko školovanja u čuvenoj Bečkoj umetničkoj akademiji. U tom je gradu izvršena konačna evropeizacija našeg slikarstva, ovde deluju i borave mnogi naši kulturni i javni radnici, školuju se naučnici i vojnici. Sve to potvrđuje zaključak da je Beč presudno uticao na razvoj naše nacionalne ideologije u 19. veku. Delo akademika Medakovića ima nemerljiv značaj za našu kulturu i afirmaciju pred svetom, a Medakovićeva interpretacija mnogih činjenica i događaja, propraćena brojnim autentičnim dokumentima, fotosima i reprodukcijama ne samo da svedoči o kulturnim dometima, Srbije u prošlosti i njenom prisustvu u evropskim okvirima. Knjiga je dragocen prilog i austrijskoj kulturi i istoriji, a bogate ilustracije će zadiviti i Bečlije. Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

K020 Prednja korica neznatno savijena. Knjiga namijenjena trenerima i sportašima-atletičarima podijeljena je u dva dijela. U prvom dijelu knjige prikazane su moderne teorijske osnove treninga i razvoj sposobnosti, dok je u drugom dijelu knjige prikazana primjena teorije na trening pojedinih atletskih disciplina. Autori knjige dali su svoj doprinos američkoj atletici kao treneri s iskustvom na svim stupnjevima, od juniorskog do olimpijskog, pri čemu su radili s nekim od ponajboljih američkih atletičara olimpijaca.

Opis proizvoda Tip blendera: Klasičan Snaga: 500 W Kapacitet posude: 1.5 l Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Ostali benefiti: Dve posude za seckanje i mlevenje Lako skladištenje: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Bezbednosni sistem: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Dimenzije aparata (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm Bruto težina: 1.98 kg Vidi još informacija

Жак Ле Гоф: СРЕДЊОВЕКОВНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1974.год. Тврди повез, заштитни омот, илустровано, латиница Очувано као на фотографијама. `Жак Ле Гоф, један од најзначајнијих светских познавалаца средњег века, одлучио је да постане историчар када му је било 12 година, пошто је прочитао роман `Ајванхо` Валтера Скота. Наследник школе `Анала` и један од оснивача `нове историје`, француске послератне историографске школе која се од великих историјских личности и догађаја окренула свакодневици обичних људи, њиховим обичајима и сновима, Ле Гоф је желео да промени представу о средњем веку као о `мрачном добу`. Епоха инквизиције али и трубадура и катедрала, Дантеа и Бокача васкрсла је у свом романескном богатству у његовим књигама на граници између литературе и историје. У реконструисању живота средњовековног човека прибегавао је друштвеним наукама, антропологији, етнологији, археологији и психологији, али и романима Монтења и Раблеа. Његов пријатељ, Умберто Еко, написао је да је његов дуг Ле Гофу огроман: `Његови радови су ми буквално отворили очи о култури и материјалном животу епохе која је грешком сматрана мрачном`. Италијански писац је 1964. године први пут писао о радовима Ле Гофа о цивилизацији на средњовековном западу, што је означило почетак међународне славе француског историчара. Председник париске Високе школе за друштвене науке од 1972. до 1977. године, иноватор у делима попут `Рођење чистилишта` (1981) и у у биографијама Светог Луја (1996. године) и Светог Фрање Асишког (1999. године) Ле Гоф, чија дела чине читаву библиотеку, познат је и као дугогодишњи водитељ радио емисије о историји и предавач који је формирао две генерације медиевиста из читавог света. За овог историчара, средњи век је основа модерног друштва, епоха у којој су постављени темељи уједињења коме данас теже Европљани...`

Odlično stanje MARKO ČELEBONOVIĆ Tekst: Stojan Ćelić Monografija 1977 srpska akademija nauka i umetnosti tvrd povez veliki format Marko Čelebonović (Beograd, 21. novembar 1902 — Sen Trope, 23. jul 1986) je bio jedan od najistaknutijih srpskih slikara 20. veka. elebonović je rođen u Beogradu. Osnovnu školu je završio u Beogradu, a srednju u Cirihu i Lozani tokom Prvog svetskog rata. Studije je započeo 1919. u Oksfordu, a diplomirao prava 1922. u Parizu. Godine 1922. došao je u vajarski studio Antoana Burdela u Parizu sa namerom da se posveti vajarstvu, ali je od 1923. počeo da slika. Maja 1925. po prvi put je izlagao svoja dela u Salonu Tiljerije (Salon des Tuilleries), a u junu iste godine je otišao u Sen Trope. Tu je radio uz Vijara, Sinjaka i druge. Pre Drugog svetskog rata živeo je u Sen Tropeu. Godine 1937. imao je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, dok je 1938. izlagao sa grupom „Dvanaestorica“. Tih godina povremeno je posećivao Jugoslaviju; Beograd, crnogorsko primorje i srednjovekovne manastire. Iako je živeo u Francuskoj, ostao je blizak sa jugoslovenskim slikarima koji su povremeno posećivali Francusku (Sreten Stojanović, Marino Tartalja, Petar Lubarda). Za vreme rata pripadao je francuskom pokretu otpora. U preriodu 1948—1960, bio je profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu. Često je izlagao u Parizu, Beogradu, Cirihu, Ženevi, Sarajevu, Skoplju i Nišu. Izlagao je i na kolektivnim izložbama jugoslovenske umetnosti u Francuskoj, Engleskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Brazilu. Čelebonovićevo delo je u stilu generacije francuskih umetnika iz 1930-ih. Ipak, njegova dela pokazuju balkanske i orijentalne karakteristike, naročito u žestini upotrebe boje, uzdržanim gestovima i masama ljudskih figura. Srpsko slikarstvo xx veka apstraktno slikari srbi 20. vek