Autor: Branka Veselinović Izdavac: Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, 2003. Mek povez, 319 str. posveta na predilistu Istinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 38

SVETLANA BOJKOVIĆ Ksenija Šukuljević Marković Str 448 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Ovo izdanje posvećeno je popularnoj dramskoj umetnici kao 21. laureatu „Dobričinog prstena“, najprestižnije glumačke nagrade koja joj je, u ovom istom pozorištu, uručena prošle godine. U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao Mihailo Janketić, između ostalog je navedeno da je Svetlana Bojković „mnogostruko obdarena ličnost kojoj ne nedostaje nijedna dimenzija koja bi je omela da bude to što jeste; glumica prve vrste, od onih vanrednih i posebnih“. Svetlana „Ceca“ Bojković (Zemun, 14. decembar 1947) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Bojkovićeva je diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio, i televiziju u Beogradu 1970. godine. Ostvarila je veliki broj uloga u pozorištu, kao i na filmu i na televiziji, od kojih treba istaći sledeće : „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Neka druga žena“ (1981), „Halo taksi“ (1983), „Bolji život“ (TV serija) (1987–1991), „Smrt gospođe ministarke“ (TV) (1991), „Srećni ljudi“ (TV serija) (1993–1996), „Porodično blago“ (TV serija) (1998–2001). Karijeru je započela 1967. godine, filmom Jednog dana moj Jamele, da bi deset godina kasnije ostvarila svoj najveći uspeh na filmu, zahvaljujući ulozi Mike u socijalnoj drami Pas koji je voleo vozove. Ceca je devedesetih svakako bila najveća domaća televizijska zvezda zahvaljujući ulogama u izuzetno popularnim TV serijama Siniše Pavića: najpre kao Emilija Popadić u Boljem životu, zatim kao sestra Antonija u Srećnim ljudima, i na kraju kao Valerija Gavrilović u Porodičnom blagu. Uloga glavne medicinske sestre Antonije smatra se remek-delom domaćeg glumišta. Iz braka sa glumcem Milošem Žutićem za koga se udala 1968. godine, ima kćerku, takođe glumicu Katarinu Žutić (1972). Bojkovićeva se 2011. godine udala po treći put, za diplomatu Slavka Kruljevića, ambasadora Republike Srbije u Finskoj. Naredne godine se preselila u Helsinki, i na kratko prekinula svoju karijeru...

Miloš Paramentić: BOJA MRAKA, Formark Beograd 1995, str. 120. Film; Filmske kritike. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Ugledni filmski poslenik i publicista Miloš Paramentić preminuo je 26. aprila 2019. u Beogradu. Veliki zaljubljenik u sedmu umetnost celu svoju karijeru posvetio je filmu i televiziji. Rođen je 1954. godine u Valjevu, gde je završio znamenitu Valjevsku gimnaziju. Diplomirao je 1976. etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije pohađao postdiplomske studije moderne umetnosti – filma kod velikana prof. Lazara Trifunovića. Miloš Paramentić je bio urednik Beograd filma, zatim i generalni direktor tog nekada najvećeg prikazivačkog preduzeća u našoj zemlji. U dva navrata bio je odgovorni urednik u TV Beograd (Komercijalni program i Redakcija filmskog i stranog igranog programa). Zatim je tokom devet godina bio direktor Direkcije Festa i vodio naš najpopularniji međunarodni festival Fest, kao i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma i festival domaćih ostvarenja Sofest u Sopotu. Paramentić je objavio pet knjiga. Među njima su one filmsko-publicističkog karaktera: „Boja mraka”, „15 godina Boje mraka – Autori i glumci govore, Srpski igrani film od 1988. do 2003.”, „Deset godina Direkcije Festa”. Bio je jedan od koautora značajnog izdanja SANU i Jugoslovenske kinoteke „100 godina filma u Srbiji”. Objavio je više od 200 stručnih članaka o filmu (analiza, feljtona, kritika, razgovora, izveštaja) u časopisima i listovima NIN, Oko, Sineast, Filmograf, Večernje novosti, Blic, na Radio Beogradu… Godine 2012. objavio je i „Tri knjige u jednoj”, koju čine moderan roman u 20 priča „Rastanci i susreti”, scenario za igrani biografski film o lirici i životu Desanke Maksimović pod naslovom „Tražim pomilovanje” i autobiografija „Bilo, jednom”. U njegovom opusu su i dva televizijska projekta – „Bisko”, sa kratkim reklamno-filmskim emisijama (1986-87 ) i dokumentarno-igrana tv-serija, u 18 jednosatnih epizoda, „Boja mraka – Srpski igrani film od 1988. do 2003.”. Bio je producent dva domaća igrana filma – „Poslednji krug u Monci i „Mala”.

NA DNU SMEHA LEŽE SUZE Branka Veselinović Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi stinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života.

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 128402 Figure za torte za sve uzraste Vaša proslava. Zaslužuje sve najbolje. Trudimo se i uspevamo da napravimo najbolje za naše kupce. Bilo koju vašu želju možemo pretvoriti u predivnu figuru. Figure su toliko kvalitetno urađene da će biti postojane dugo vremena posle proslave. Figure se šalju u specijalnom blister pakovanju, tako da ne može doći do oštećenja prilikom transporta. Ako vam se dopadne neka postojeća figura, a želite da dodamo neki detalj koji je važan vama i vašim mališanima, budite sigurni da potpuno verodostojno radimo dogradnju. Figure su urađene od fondana, boje koje se koriste su prehrambene, kao i sav materijal koji se koristio za izradu figura. Vaše je samo da izaberete, naše je ulepšamo vaše slavlje. Tu smo za vas! Mladena 064 55 13 450

SALVADOR DALI MISLI Prevod - Živojin Kara Pešić Izdavač - Gradac, Čačak Godina - 2002 64 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Alef ISBN - 86-83507-10-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Reći bilo šta o idejama i mislima Salvadora Dalija znači biti u idealnoj prilici da se izrekne besprekorna glupost. Svaka Dalijeva ideja je na ivici čiste sublimacije čovekovog uma jer je neopterećena zamkama didaktičnosti, držanja pridika, zadrtosti i ispraznosti. Njegove ideje su čista dvosmislenost, i često protivreče samima sebi, ali i celom prirodnom sistemu, što je najpouzdaniji znak uzvišenosti ljudske imaginacije i stanja, kako Dali kaže, „permanentne intelektualne erekcije“. Prema njegovom ubeđenju, nije tajna u tome da svet funkcioniše onako kako je to zakonima čovekove logike ustrojeno. I čovekova logika je deo jedne velike nelogičnosti koja se uočava kada se suočimo sa svim mogućim načinima svetske organizovanosti. Sve može da bude obrnuto, nasuprot, da dubi na glavi, da bude protivrečno samom sebi samo ako mi to želimo („Mlinovi prave brašno. Ja, pak, od mlinova pravim brašno“). Svima je jasno da u svetu vlada nered racija. Potrebno je da zavlada lucidni red ludila. Potreban je ludi realizam. Samo tako bi svet mogao da spozna svoju devedesetprocentnu ispraznost, nemoć i odvratnu pohotu za posedovanjem svega i svačega. („Većina blesana ima potrebu da radi kako bi zaradili pare. Ja imam potrebu da zaradim pare kako bih radio u miru.“). Tako bi svet uvideo kako je znanje jednako neznanju, i da se u tom neznanju krije jedan drugi, paralelni život kosmosa i ove planete. Dali to zna, i njemu umetnost, nauka i druga saznanja služe da predoči taj drugi svet, svet beskrajne nespoznativosti (`Pomoću lasera fotografisaću Boga`). Da bi raznolikost i višeznačnost sveta bili spašeni, svet mora da bude sublimisan, suprotstavljen entropiji. To je posao genija. Njihova uloga u svetu je da teže koncentričnosti, da sve što postoji i ne postoji usmeravaju prema žiži sjedinjenosti. Dali je često prepričavao jedan svoj susret sa Koktoom. U razgovoru je postavljeno pitanje šta bi njih dvojica spasili kada bi se zapalio muzej Prado. Kokto je odgovorio da bi on spasio - vatru. Dali je odgovorio da bi on spasio - vazduh, vazduh sa Velaskeskovih Menina. Tajna sveta, dakle, nije u rasprostranjenosti i brojnosti, ona je u najsitnijem deliću stvarnosti, u njenom plamenu, u zrnu peska koje može da bude čitav svet. Branko Kukić` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

NOVO! ! ! HANDMADE Idealan i originalan poklon, ručno pleteni privezak za goste na venčanju koji će sve goste podsećati na najlepši dan u životu mladenaca ili krštenju, punoletstvu, devojačko-momačkoj večeri i raznim drugim proslavama. . . Makrame tehnikom pletenja su urađeni privesci od čistog pamuka koji se češlja, izbor boje birate sami, kao i oblik figure koja će biti ispletena (ovde na slikama je: andjeo, srce i dva spojena cveta), veličine 5x16cm. Postavljeni su na tvdom hamer-papiru, sami birate tekst koji će biti ispisan kao i sliku koja se štampa kao detalj (u ovom slučaju palma), upakovani u čvrst celofan, veličina poklona je 10x20cm. Cena bez štampe slike i teksta, je 120 dinara. Primam razne predloge i ideje, radim veći broj komada, sve po dogovoru. Postoji mogućnost: - slanje putem kurisrske službe post express i plaćanje pouzećem. - uplatom na moj tekući račun i slanje CC pošiljke, pri preuzimanu se plaća cena ptt usluge, - lično preuzimanje u centru Beograda ili u Mladenovcu, po dogovoru.

MAGIJA SLIKE OPŠTA UMETNOST Šifra artikla: 230411 Isbn: 9788676141517 Autor : Jelica Roćenović Izdavač : DRASLAR Knjiga novinarke Jelice Roćenović "Magija slike", koja obuhvata njene razgovor koje je više od četvrt veka vodila s našim istaknutim slikarima i književnicima. Roćenovićevu je promišljanje o lepoti odvelo od fresaka u Gračanici viđenih u detinjstvu do slika i uopšte umetničkih dela nekih od najve... Detaljnije Knjiga novinarke Jelice Roćenović "Magija slike", koja obuhvata njene razgovor koje je više od četvrt veka vodila s našim istaknutim slikarima i književnicima. Roćenovićevu je promišljanje o lepoti odvelo od fresaka u Gračanici viđenih u detinjstvu do slika i uopšte umetničkih dela nekih od najvećih savremenih srpskih slikara i ta promišljanja je sakupila u knjizi.Knjiga, obuhvata razgovore koje je Roćenovićeva vodila kao novinar i urednik u listu "Jedinstvo", na Prvom i Drugom programu RTS-a i za emisiju Radio Beograda "Vreme radoznalosti". Sarađivala je u mnogim časopisima, a objavila je četiri knjige među kojima je i knjiga razgovora sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem (Radovićem) "Svi smo jedno u Hristu". U "Magiji slike", ona je sakupila razgovore sa Cvetkom Lainovićem, Batom Mihailovićem, Momom Kaporom, Vojim Stanićem, Petrom Omčikusom, Milićem od Mačve, Mladenom Srbinovićem, Milanom Miletićem, Milošem Šobajićem, Jarmilom Vešović, Vladimirom Dunjićem, Vasom Dolovački, Ljubom Popovićem, Kostom Bradićem, Đorđem Ilićem, Slobodanom Sotirovim, Kosom Bokšan, Slobodanom i Vladimirom Peškirevićem i Peđom Miloševićem.U predgovoru autorka izražava žaljenje što o temi lepote nije mogla da razgovara sa još nekim umetnicima, ali "lepota ostaje tajna oka" i ona "ne može zamisliti život bez tog uzvišenog osećanja koje rasplamsava duh". Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija OPŠTA UMETNOST Autor Jelica Roćenović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač DRASLAR Pismo Latinica Godina 2010 Format 17x24 Strana 148 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Sigurnosne brave za bebe Sigurnosne brave za bebe za frižider, zamrzivač, ormara, ormarića, fioka, itd. Zaštitna brava za decu Kućne brave za vrata frižidera Brave za frižider Sigurnosna zaštita za bebe Zaključavanje vrata Ormarića Graničnik Upotreba: Pametno rešenje za zaključavanje ormara, ormarića, fioka, frižidera itd. Sigurnosna brava obezbeđuje sigurnost bebama i mališanima i kućnim ljubimcima. Ne morate da brinete o nevolji da beba ili kućni ljubimci budu povređeni kada se igraju sami sa sobom. Možete se fokusirati na stvar koju radite, sve je pod kontrolom. 100% potpuno novo i visokog kvaliteta Materijal: Napravljen od visokokvalitetnog plastičnog materijala, izdržljiv Bela boja Veličina: (D) × (Š): 6,4 × 6 k 1 cm (približno) Uputstva: 1. Uverite se da je površina čista i suva pre instalacije. Skinite oba pozadinska 3M lepka i zalepite sigurnosnu bravu na orman, fioku ili bilo koja vrata koja su u istoj ravni. Pritisnite i držite čvrsto najmanje 60 sekundi. Bolje je sačekati najmanje 24 sata za potpunu adheziju pre testiranja. 2.Lako otklanjanje Koristite fen za kosu na visokom nivou i ispuhajte vrući vazduh 45-60 sekundi iznad mesta gde se lepkovi nalaze. Polako povucite i ogulite lepkove da biste ih potpuno uklonili. Očistite preostali lepak. Sifra artikla 26

RADMILA GRAOVAC - reprodukcije Izdanje: oktobara, 1985. POVODOM IZLOŽBE U DOMU JUGOSLOVENSE NARODNE ARMIJE U BEOGRADU Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Radmila Graovac (Vučitrn, 6. jun 1920 — Beograd, 16. januar 2011) bila je srpska vajarka. Rođena je kao Radmila Ris. Ona je živela u Novom Sadu od 1932. godine gde je i maturirala. Studirala je hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu ali njene studije prekida početak Drugog svetskog rata. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1949. godine kod profesora Sretena Stojanovića, Tome Rosandića i Ilije Kolarovića. Po završetku osnovnih studija 1953. Graovčeva se vratila u Novi Sad gde je radila kao profesor vajarstva i keramike na Višoj pedagoškoj školi, do 1976. Tokom 1956. godine usavršavala se u Pragu. Izlagale je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Retrospektivnu izložbu imala je 1985. godine u Domu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Bila je članica Udruženja likovnih umetnika Srbije. Dodeljena joj je nagrade Umetničke kolonije u Ečki 1962. i Zlatnog dleta 1965. godine. Autor je dvadesetak spomenika širom Srbije, predominatno bisti u bronzi. Kreatorka je medalje nagrade „Paja Jovanović”. Njeno omiljeno sredstvo za pravljenje skulptura bila je glina. Kasnije se okreće upotrebi teraokote. Legat Radmile i Nikole Graovac nalazi se u Galeriji Matice srpske i bio je izložen tokom 2021.

THE BEST OF Umetnička muzika u PGP-u MUZIKA Šifra artikla: 311950 Isbn: 9788687107687 Autor : Marija Maglov Izdavač : FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, drušveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće k... Detaljnije Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, drušveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće koja sprovodi odluke o formiranju svojevrsnog zvučnog ‘muzeja’ reprezentativnih artefakata muzičke produkcije. Naslov knjige se nametnuo kao slikovita formulacija za više problema razmatranih tokom istraživanja. Iako prevashodno vezana za popularnu muziku, formulacija the best of može se sresti i kada je umetnička muzika u pitanju, pri čemu ukazuje na mnogobrojne strategije popularizacije sprovođene sa namerom da se umetnička muzika učini atraktivnijom za potencijalne kupce ploča. Formulacija the best of takođe služi kao metafora za druge probleme. Razmatrano je formiranje kanona zapadno-evropske umetničke muzike, ali i lokalne tradicije, koje predstavlja odabir reprezentativnih dela. Ona su u određenom trenutku postavljena kao ‘najbolja od’ ukupne produkcije umetničke muzike. U kontekstu koncepta demokratizacije kulture i socijalističkoj kulturi svojstvenog ‘prosvetiteljskog’ napora da se publika ‘edukuje’, umetnička muzika, ali i ‘visoka’ umetnost uopšte, nude se kao ‘ono najbolje’ što društvo, kada je kultura u pitanju, može da pruži. U ovoj knjizi razmatraju se naznačeni problemi i nudi se pregled izdanja umetničke muzike u PGP-u u doba SFRJ. PGP: NASTANAK INSTITUCIJE U OKVIRU RADIO BEOGRADA / 15 KULTURNA POLITIKA U JUGOSLAVIJI I ULOGA MUZIKE / 21 OD IMAGINARNOG MUZEJA DO SNIMKA KAO MUZIČKOG ARTEFAKTA / 39 Institucija građanskog koncerta / 42 Paradigma zapadno-evropske umetničke muzike / 46 Betoven i oko Betovena / 50 Problematika kanona / 54 Svet umetnosti i institucije umetnosti / 56 Od institucije konce ................. Marija Maglov je muzikološkinja koja se u svom radu bavi interdisciplinarnim muzikološkim istraživanjima muzike i medija, muzičkih praksi 20. i 21. veka, muzičke industrije i medijskih institucija. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MUZIKA Autor Marija Maglov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Pismo Latinica Povez Broš Godina 2016 Format 14,5x20,5 Strana 134 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Adel Abdel Rahman : UMETNIČKI AMBASADOR , Gradska biblioteka Pančevo / Galerija Lucida 2020, str. 195, [40] стр. с таблама : фотогр. ; 25 cm, kolor reprodukcije Očuvanost 4. Проф. др Рахман је рођен у Каиру 1958. године, али је студирао и докторирао историју уметности у Немачкој. Има знање ликовног уметника и дизајнера. У Србији је имао пет самосталних изложби. Бави се новинарством од 1995. године, као критичар и историчар уметности у штампаним и електронским медијима. Књига „Уметнички амбасадор“ је састављена од текстова у форми између есеја и ликовне критике. Реч је о избору уметника, а писана је веома јасно и језгровито, имајући у виду да др Рахман разуме различите ликовне светове српских, арапских, афричких, руских, европских, јапанских и кинеских уметника. Проф. др Рахман је редовни професор на Универзитету за дизајн Факултета уметничке едукације у Каиру. Током своје досадашње професионалне и уметничке каријере, радио је и у Министарству културе Египта на високим функцијама и веома је цењен како међу истакнутим књижевницима и уметницима у Египту, тако и шире. РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Монографска збирка есејистичких текстова – ликовних критика, осврта и приказа проф др Абдела Рахмана „Fine Arts Ambasador“ / „Уметнички амбасадор“, у којој су заступљени и шири описи те анализа уметничког искуства селектованих визуелних стваралаца, настала је као плод десетогодишње сарадње аутора и Љубише Вечанског као организатора програма уметничког боравка иностраних и домаћих визуелних уметника у Панчеву. Од 2008. године до данас у оквиру поменутог програма, у Панчеву је гостовало више десетина стваралаца из скоро двадесет земаља (Италија, Немачка, Норвешка, Холандија, Русија, Украјина, Белорусија, Тунис, Алжир, Египат, Нигерија, Етиопија, Ирак, Иран, Индија, Тајланд, Јапан) као и из мноштва градова широм Србије. Конципиран као мобилни аранжман и својеврсна ликовна колонија са базом у домаћем окружењу, још увек активни Програм подразумева(о је) обилазак референтиних културних институција у Београду и Новом Саду, затим изабраних културно-историјских споменика и природних знаменитости на просторима Србије и Црне Горе, а пре свега узајамну комуникацију и свеобухватну размену креативног искуства, и – наравно – сталан рад/бележење виђеног/сликање призора доживљене стварности и атмосфере амбијента. У том смислу, међународна културна сарадња између иностраних и овдашњих уметника, с једне стране, и појединих институција, струковних организација и удружења с друге, успостављена је и континуирано развијана захваљујући непроцењивом ангажману и доприносу појединих прегалаца – у првом реду, проф др Абдела Рахмана, пок. Пала Дечова, сликара и управника Галерије „Јован Поповић“ из Опова, руководства галерије „Боем“ из Старчева, Градске Галерије Краљево и Градске библиотеке Панчево, те овим путем приређивач изражава неизмерну захвалност свима који су својом подршком омогућили да Програм гостовања уметника у Панчеву настане, постоји и траје до данас, као и да ова Монографија настане и остане неизбрисиви траг свеукупног труда и умећа у времену данашњем, али и за времена будућа оних сензибилних природа којима слика као естетски феномен непомериво почива у срцу. Уметнички амбасадор = Art ambassador / Aдел Абдел Рахман = Аdel Abdel Rahman ; приредио Љубиша Вечански ; = prepared by Ljubisa Vecanski ; [превод са енглеског Тијана Чоловић]

Tvrdi povez, kvalitetan papir, divno ilustrovana sa lepim fotografijama, crno-belim i u boji, 105 stranica, latinica Vrlo malo korišćena, namenski za pisanje rada o staroj Grčkoj Autor - osoba Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 = Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 Naslov Stara Grčka : estetski pristup arhitekturi, skulpturi i slikarstvu / Aleksa Čelebonović ; [likovno i grafičko oblikovanje Dobrilo Nikolić] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1973 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 = Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 Zbirka ǂBiblioteka ǂSusret sa umetnošću ; 1 ISBN (Karton) Napomene Opis ilustracija uz mitološka objašnjenja: str. 83-103 Registar. Predmetne odrednice Arhitektura -- Antička Grčka Vajarstvo -- Antička Grčka Slikarstvo -- Antička Grčka ALEKSA ČELEBONOVIĆ (Lozana, 29. decembar 1917 – Beograd, 26. maj 1987) slikarski izazov Iako je rođen u Lozani, gde je porodica izbegla po izbijanju Prvog svetskog rata, Aleksa Čelebonović je ceo vek, uz mnogobrojna putovanja u toku života, proveo u Beogradu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, diplomirao na Pravnom fakulteti (1941). Rođen u porodici poznatog beogradskog advokata, Jakova Čelebonovića, Aleksa nije bio jedino dete koje je studiralo prava. Njegov znatno stariji brat Marko takođe je diplomirao prava kojima se, kao i mlađi brat, nije nikada bavio. Studije prava osiguravale bi, kako se verovalo, životnu sigurnost iako je obojici osnovna preokupacija bila umetnost u veoma širokom njenom poimanju. Još kao đak srednje škole Aleksa je sa svojim drugarom iz klupe, Juricom Ribarem (koji je takođe studirao na Pravnom fakultetu), počeo da slika. Obojica su s još dvoje mladih slikara (Danica Antić i Nikola Graovac) januara meseca 1934. svoje radove izložili u prostorijama tadašnjeg Udruženja prijatelja Francuske. Ovu grupu sastavio je slikar Jovan Bijelić, koji je i govorio na otvaranju izložbe. Publika je s interesovanjem dočekala izložbu a nisu izostali ni komentari ondašnje kritike. Slikarstvo nastavlja i kada upisuje studije prava i ponovo izlaže sa slikarima najmlađe generacije (Danica Antić /1910–1989/, Ljubica Sokić /1914–2009/, Dušan Vlajić /1911–1945/, Nikola Graovac /1907–2000/, Borivoje Grujić /1904-?/, Milivoj Nikolajević /1912–1988/, Jurica Ribar /1918–1943/, Stojan Trumić /1912–1983/ i Bogdan Šuput /1914–1942/) koji će, iako kratko vreme, činiti Grupu DESETORICA. Oni su uoči Drugog svetskog rata učili kod Jovana Bijelića ili u Umetničkoj školi i pojavili su se u februaru mesecu 1940. na prvoj izložbi u Beogradu, koja je krajem godine preneta u Zagreb. I ova izložba je bila zapažena. Slikar Petar Lubarda, stariji kolega, u tekstu Izložba desetoro mlađih likovnih umetnika u Paviljonu, objavljenom tim povodom,[i] zapisao je: „Karakter ovoj grupi daju Ljubica Sokić, Jurica Ribar, Bogdan Šuput, Nikola Graovac i Aleksa Čelebonović.“ Dalji rad grupe prekinuo je Drugi svetski rat. Neki su nestali u vihoru rata, neki su kasnije skoro zaboravljeni a Čelbonović, zapažen kao slikar pre 1941, posle oslobođenja i povratka[ii] u Beograd slikarstvo, kao javnu delatnost, napušta s uvek prisutnom željom da mu se jednog dana vrati. Posvetio se novim izazovima, iako je još neko vreme izlagao s ULUS-om i u Salonu 56 u Rijeci. Priredio je i dve samostalne izložbe u Beogradu (1957) i Novom Sadu (1959) ulazeći sve dublje u kritičarski rad. Kritičarski rad započeo je veoma rano, i to pre Drugog svetskog rata, u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, u kome su sarađivali levo orijentisani mlađi intelektualci. Kada se tome gotovo isključio posvetio, Čelebonović je bio redovni kritičar Književnih novina (1951–1952), potom Borbe (1952–1954), povremeno je pisao za NIN i Politiku. Sarađivao je u časopisima Književnost, Delo, Umetnost kao i u mnogim drugim publikacijama sveta i Jugoslavije i onim koji su kao domaći listovi objavljivani na stranim jezicima (Međunarodna politika, Jugoslavija...). Godinama je bio saradnik engleskog časopisa The Studio. Čelebonović se kretao kroz celokupnu istoriju umetnosti od praistorije do moderne, obuhvatao široka geografska prostranstva, interesovao se i za pozorište što ga je dovelo do Ežena Joneska i razgovora s književnikom kao i za druge umetničke pojave kod nas i u svetu. Baveći se kritikom i esejistikom preko pedeset godina, Čelebonović nije bio samo hroničar, svedok pojava ličnosti i novih trendova, već i tumač i sudija. Pisao je i pratio i starije i one koji stupaju na likovnu pozornicu, a radoznalog duha i uočavajućeg dara za nepoznato i nepriznato, nije se libio da, po nečijoj molbi, napiše tekst. Interesovao se i za najnovije umetničke pojave o kojima se brzo obaveštavao kao poznavalac stranih jezika i stalni putnik iz poslovnih ili privatnih razloga. Kao kosmopolita, govorio je nekoliko stranih jezika: nemački, francuski, italijanski je znao odlično, a engleski slabije. Njegova majka je bila Bečlijka pa je svoj deci maternji jezik bio nemački. Aleksa ga je dobro znao, ali se stalno žalio da je šteta što nema s kime da vežba. Koristio je svaku priliku da jezik „vežba“ a to je najčešće radio s prijateljem Dejanom Medakovićem, koji je perfektno nemački govorio. U slučajnim susretima ili pak u zakazanim terminima kad su se nalazili i šetali pričali bi na nemačkom. Društvo bi im tada pravio Medakovićev jazavičar Gavra. Možda je najbolje poznavao likovnu scenu Pariza. Tamo je, kao i na jugu Francuske, kod svog brata Marka, često boravio s mnogim umetnicima, likovnim kritičarima i teoretičarima bio u direktnom kontaktu. Uživao je veliko poštovanje kod stranaca. Susret s Pjerom Frankastelom doveo je do prevoda i štampanja knjige Umetnost i tehnika[iii] s Čelebonovićevim predgovorom. Iz kontakta sa Žanom Dibifeom nastao je intervju štampan u Politici, kao i saradnja na knjizi posvećenoj umetniku. Kasnije, kada je Dibife premestio svoju fondaciju u Lozanu, pomogao mu je u pronalaženju nekih veoma interesantnih eksponata za kolekciju. U dva pisma, upućena Čelebonoviću, sâm Dibife se divi tačno uočenim elementima u njegovim delima i, između ostalog, piše: „Znam veoma malo tekstova koji se tiču mojih dela u kojima su osvetljene, tako dobro kao što su u vašem, ključne tačke i pokretači u mojim slikama, njihove pobude, ciljevi i duhovne pozicije kojima one teže.“ Iz zahvalnosti Dibife je Čelebonoviću poklonio jednu svoju statuu i nekoliko crteža. Sem pojedinačnih tekstova pisanih raznim prilikama i potrebama,[iv] objavio je nekoliko dragocenih knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti, među kojima ima i nezaobilaznih, kapitalnih studija: monografija o Dušanu Vlajiću (Prosveta 1959), Za pristup umetnosti (Rad 1960), Savremeno slikarstvo Jugoslavije (Jugoslavija, 1965), Stara Grčka (Jugoslavija, 1973). Knjiga Ulepšani svet (Jugoslavija, 1975), odmah po objavljivanju, izazvala je veliku pažnju u našoj a i inostranoj sredini. Predstavljala je „tematsko i strukturno iznenađenje i dokazala da za radoznalog pisca i za sveobuhvatan duh, kakav je Čelebonovićev, ne postoje tabu teme“. Knjiga je prevedena i štampana u osam zemalja (Jugoslavija, Austrija, Nemačka, Francuska, Engleska, SAD, Holandija i Rumunija). Ovako obiman posao nije ga sprečavalo da se bavi i društvenim radom. Bio je pokretač i osnivač novih časopisa i novina za umetnost. Tek je postao punoletan (a punoletstvo se tada sticalo sa 21. godinom), Čelebonović je pre Drugog svetskog rata bio glavni i odgovorni urednik (1938–39) u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, organa Saveza studentskih kulturnih udruženja na Beogradskom univerzitetu. Istom onom u kome je započeo svoju spisateljsku karijeru. Budući da je za vreme Drugog svetskog rata bio u izbeglištvu u Italiji i Švajcarskoj radio je na izdavanju lista Nova Jugoslavija namenjenog Jugoslovenima u Švajcarskoj. Uoči samog rata bio je sekretar ULUS-a, a posle rata jedan od njegovih najaktivnijih članova. U želji da inostranstvo upozna s našom umetnošću i njenim vrednostima, inicirao je osnivanje Jugoslovenske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) i bio njen predsednik desetak godina. Jedan je od osnivača i prvi upravnik JUGOSLOVENSKOG TRIJENALA LIKOVNIH UMETNOSTI (1961), komesar naših selekcija na bijenalima u Veneciji i Sao Paulu, član mnogih domaćih i međunarodnih žirija za selekciju dela ili dodelu nagrada. Po povratku u zemlju radio je u ustanovama: Jugoslovenski Crveni krst, Savez likovnih umetnika Jugoslavije, Grafička industrijska škola, Sekretarijat za kulturu SR Srbije. Dugo je bio urednik, potom glavni urednik i direktor Izdavačkog zavoda „Jugoslavija“. Svoju životnu i profesionalnu karijeru završava kao profesor po pozivu (1976–1985) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a poslednjih godina držao je tzv. autorizovana predavanja iz predmeta Istorija moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu – Grupa za istorju umetnosti. Kao profesor prepričavao je mnoge anegdote s ispita. Nije ih beležio pa u sećanju ostaje poneka. Na jednom od ispita student izvuče pitanje „Impresionisti“. Krene da zamuckuje. A onda počne da priča da je slabog imovnog stanja itd. Profesor pita: „Kolega, žao mi je, ali kakve to veze ima s pitanjem?“ Studentov vickasti odgovor je bio da nije imao para da ode u Pariz. A na to Čelebonović: „Kolega, evo vama petica jer nije samo što ne znate nego vas i ne zanima: slike impresionista imate ovde pored (scena se zbiva na Filozofskom fakultetu u blizini koga se nalazi Narodni muzej).“ Bila su to srećna vremena kada je Narodni muzej bio otvoren, iako je godinama docnije generacijama studenata bio uskraćen ulaz u Narodni muzej. Ako bi se jednostavno i s mnogo suštine mogla okarakterisati ličnost Alekse Čelebonovića bilo bi: vrsni umetnik, esteta, istoričar i organizacioni pregalac, kako je to davno zabeležio slikar Mića Popović. Tih i nenametljiv, ogromne kulture i znanja, Aleksa Čelebonović je bio omiljen u društvu. Imao je veliki krug prijatelja i poslovnih i privatnih. Sa svojom suprugom Milicom bio je dragi gost u mnogim kućama a ljudi su voleli da bivaju u toploj atmosferi porodice Čelebonović u Čubrinoj 5a. Aleksa je bio dobar prijatelj s pesnikom Ivanom V. Lalićem. Jedno vreme su radili zajedno u Izdavačkom zavodu „Jugoslavija“. Kad bi jedan od njih otišao na bilo kakvo putovanje, znalo se da mu je obaveza da onome drugom napiše pesmicu od 3 do 4 reda. Tek da se javi prijatelju i stane na razglednicu. Na jednoj od fotografija s Mljeta Aleksa sedi za stolom i nešto piše s vrlo ozbiljnim izrazom. Nije to bilo ništa iz istorije umetnosti nego pesmica Ivanu. MG24

Niš, 1990. 101 strana. Knjiga se prodaje po sniženoj ceni jer je zbog ranijeg vlaženja valovita i sa žutim mrljama. Ima posvetu na predlistu. I dalje VEOMA UPOTEREBLJIVA. Boris Kovač je kompozitor, instrumentalista i multimedijalni umetnik koji piše muziku za kamerne sastave koje obično sam uvežbava i void, a mnogi od njegovih projekata rađeni su za pozorište i film. Predvodio je sastav Ritual Nova, LaDaABa orchest, orkestar La Campanella, Kamerni muzički teatar Ogledalo, Akademiju lepih veština i vodio nekoliko radionica. Izvodio je svoje kompozicije na preko 500 koncerata i oko 250 festivala nove muzike, world music i savremenog pozorišta u oko 30 zemalja. Njegovi albumi su se 5 puta nalazili na listi deset najboljih albuma u izboru panela Radio DJeva Evropske radiodifuzne unije (WMCE), a časopis Songlines je uvrstio Poslednji balkanski tango među „50 najznačajnijih albuma“ svih vremena. Boris Kovač, danas sa ovih prostora verovatno najpoznatije i na stranim top listama najzastupljenije ime takozvane world music scene, osnovao je ansambl Ritual nova još 1982. godine, ali prvi album, takođe nazvan Ritual Nova, izašao je za Symposion rec tek 1986. godine. U skladu sa naslovom albuma od samog početka, a i dobrim tokom devedesetih, Boris Kovač je svoju muziku okarakterisao kao ``novu pagansku muziku``. ``Tumačeći mitsku prirodu muzike dolazim do centralne te­me ovog poetičkog, perspektivističkog traktata o novoj mu­zici. Tek umetnički projekat koji sam (ne bez razloga) nazvao Novi ritual pravi je razlog postojanja ovog teksta kome nije stalo do bezinteresnog estetičkog preludiranja na temu: da li estetika mita ili estetika koda? Tu temu u svoj njenoj širini treba ostaviti do­konim estetičarirna... Dakle, zašto novi ritual?`` Ovo pitanje otvara poglavlje pod nazivom Novi ritual iz istoimene knjige Borisa Kovača (Izdanje SKC Niš i Naisus Recordsa, 1990) u kojoj je izložio svoje poglede i odgovore na pitanje ``zašto nova ritualna muzika``, a tu između ostaloga kaže i sledeće: ``Zvuči kao: novi primitivizam, retrogradno, romantično, naturalistički itd... Ipak, podsetimo se. Prvobitna funkcija muzike je bila ritualna. Kao takva, ona je imala jaku ontološku osnovu - bila je utkana u svetovni i religiozni život i u njima imala važnu ulogu. Pripisivana su joj nadnaravna svojstva jer je čoveka dovodila (uz ples) u ekstatično stanje nadilaženja profane stvarnosti. To je bio i način komunikacije između ljudi (u okviru plemena kao veoma koherentne zajednice) i način komuniciranja sa bogovima i duho­vima. Nikad kasnije muzika nije imala tako važnu društvenu ulogu, bila toliko uticajna na čovekov duševno-duhovni život. Ta metafi­zička, ontološka zasnovanost ritualne muzike je najhitniji razlog zarad kojeg ovu temu potežemo iz jednog drugog vremena i što u mogućoj novoj ritualnosti vidim put do revitalizacije moderne muzike (pa i umetnosti). Jer razvoj (posebno zapadne) muzike tekao je upravo u smeru udaljavanja od rituala, {to je plod njene prirodne težnje ka emancipaciji u `čistu umetnost` - autonomnu od društvenih, religioznih, filosofških funkcija. Takođe, sa muzikom se dešava isto što i sa ostalim ljudskim delatnostima - one se specijalizacijom izdvajaju i udaljavaju jedna od druge. Tako muzika sve više gubi vezu sa plesom, slikom, gestom, pričom, tj. mitom, koju je imala kao izvorno ritualna.`` s

Jedna od najvažnijih knjiga u istoriji filmske teorije! Bela Balaž (mađ. Balázs Béla), pravim imenom Herbert Bauer (nem. Herbert Bauer; Segedin, 4. avgust 1888 - Budimpešta, 17. maj 1949) bio je mađarski književnik, pesnik simbolizma, filmski scenarista i teoretičar. Bela Balaž se rodio kao Herbert Bauer[1][2] u nemačko-jevrejskoj porodici. Stekao je zvanje doktora filozofije, a u mladosti je bio član levičarskog književnog kružoka Zontagkrajs[3], idejno se povezavši sa Đerđom Lukačom, jednim od začetnika Zapadnog marksizma u Mađarskoj.[4] Učestvovao je u mađarsko-sovjetskoj revoluciji i nakon njene propasti bio je prinuđen da emigrira najpre u Austriju i Nemačku (u Beču i Berlinu je boravio do 1931. godine), a zatim u SSSR, gde je do 1945. godine radio kao profesor teorije filma[1] na VGIK-u (Vserossiйskiй gosudarstvennый institut kinematografii imeni S. A. Gerasimova).[4] Godine 1945,se posle Drugog svetskog rata vraća u Mađarsku, a predavanja je potom držao i u ČSSR-u i u Poljskoj. Teorija filma Bela Balaž je prvi sistematski proučavao filmsku umetnost i otkrio takozvane specifičnosti filmskog izraza po kojima se film razlikuje od pozorišta[5], koji su u suštini dva medija iste genetske prošlosti.[4][6] To su: promenljiva tačka snimanja; krupni plan; montaža.[5] Bio je pristalica čiste vizibilnosti, želeo je da pomiri formu i sadržinu u filmskom delu, koje je shvatio kao dva aspekta izražajnog jedinstva. Verovao je u vaspitavanje filmskog gledaoca i u širenje filmske kulture.[5] Kasnije je zastupao montažnu teoriju o kontrapunktu zvuka i slike, po uzoru na Sergeja Mihailovića Ejzenštejna i Vsevoloda Ilarionovića Pudovkina. Iako je bio pod uticajem sovjetske montaže pripisujući joj uspostavljanje vremensko-prostornog kontinuiteta, omogućavanje asocijacije ideja (metaforična i intelektualna, a posebno montaža sećanja), ritma i subjektivnosti, obuhvatajući pod tim pojmom i promene kadra bez montaže, on ipak posebno naglašava ulogu krupnog plana koji produbljuje sliku života, otkrivajući skriveno, omogućava da vidimo ono što ne vidimo jer sa njim predmeti dobijaju lice, a dimenzije prostora i vremena gube značaj, otkrivajući novu dimenziju fizionomije, a to je da se fizionomija odnosi prema prostoru kao melodija prema vremenu. Promenljiva tačka snimanja, opet, kao sredstvo stilizacije, određuje stil filmskog dela. Prihvatio je dolazak zvuka kao obogaćenje montažnih mogućnosti medijuma otkrivanjem naše akustične okoline, što će se ostvariti kada film rastvori buku na sastojke i izdvoji pojedinačne intimne glasove u zvučne krupne planove, nižući ih zvučnom montažom u osmišljeni poredak.[6] Balaž je takođe uveo u teoriju pojam identifikacije što je mogućnost gledaoca da svoj pogled izjednači sa pogledom objektiva kamere, čija mu premeštanja u prostoru omogućavaju da optički i psihološki stane na mesto nekog junaka u filmskoj priči i posmatra zbivanje njegovim očima.[5] Knjige Sva Balaževa dela su prerada jedne te iste knjige.[4][5] Zapravo, njegova prva knjiga: Vidljivi čovek ili filmska kultura (Der sichtbare Mensch oder die Kultur des Films) iz 1924. godine i njegov drugi rad: Duh filma (Der Geist des Films) iz 1930. godine, koji se uglavnom odnosio na zvučni film, u zajedništvu daju sve ostale naslove kao sumu svega već rečenog: Umetnost filma (Iskusstvo kino), 1945. Filmska kultura, filozofija filmske umetnosti (Filmkultúra, a film müvészetfilozófiája), 1948. Dok su prve dve knjige objavljene u Austriji i Nemačkoj, a treća u Sovjetskom savezu, poslednja knjiga je izašla u Mađarskoj.[5]

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 113653 PRIVATNI VRTIC NOVI SAD PRIVATNI VRTIC NOVI SAD Predškolska ustanova Playroom nudi celodnevni boravak dece u predivnom ambijentu namenski izgrađenog objekta od čak 1.400 kvadrata! Uz subvencije grada Novog Sada. Uz prateće dvorište, idealno za boravak na svežem vazduhu, u ovom vrtiću sve prostorije adaptirane su prema potrebama dece kako bi mogli nesmetano i slobodno da se igraju, a da pri tom budu i pod maksimalnom pažnjom zaposlenih. Višegodišnje iskustvo u radu sa decom kroz rođendaonicu i igraonicu Playroom, donelo nam je mnogo lepih trenutaka i dragocenog praktičnog znanja. Na osnovu stečenih iskustava napravili smo još jedan korak u radu sa decom i osnovali jednu od najsavremenijih predškolskih ustanova. Pored celodnevnog boravka dece, na raspolaganju su Vam: kreativne radionice rad sa logopedom slana soba školica engleskog školica baleta sport za decu i još mnogo toga drugog. Sve svoje napore ulažemo u pravilan rast i razvoj svakog deteta koje boravi kod nas, tako da zajedno neprestano stvaramo nove ideje i dodajemo nove programe prilagođene upravo njihovim aspektima razvoja. Dopustite svom detetu da bude srećno, zadovoljno i veselo dete, da voli sebe i svet koji ga okružuje a da pri tom kroz igru nauči mnogo toga iz najrazličitijih oblasti. Upišite ga u Predškolsku ustanovu Playroom i s mirom odlazite na posao, jer o njemu ima ko da brine. Radno vreme: pon-pet 6:30 – 17 h; vikendom ne radimo E-mail: [email protected] Predškolska ustanova Playroom, Kraljevića Marka 32, Kraljev park, Novi Sad Za sve informacije vezane za predškolsku ustanovu : 066/5092110 Za sve informacije vezane za igraonicu Playroom kids koja se nalazi u ul. Rumenačka 142 : 064/8553250 Za sve informacije za igraonicu Playroom ,koja se nalazi u ul. Veselina Masleše 32a : 064/8553249

ABJEKTNO KAO SIMPTOM AVANGARDE OPŠTA UMETNOST Šifra artikla: 290731 Isbn: 9788683305568 Autor : Margarita Petrović Izdavač : ORION ART Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta rad... Detaljnije Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija OPŠTA UMETNOST Autor Margarita Petrović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ORION ART Pismo Latinica Godina 2011 Format 17x24 Strana 74 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

SIMOR STAJN GARET MARFI PESMA SIRENE - moj život u muzici Prevod - Slobodan Loka Nešović Izdavač - Mascom EC, Beograd Godina - 2020 308 strana 21 cm ISBN - 978-86-7806-395-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ćošak knjige ima trag kvašenja, ne oseća se na vlagu, tekst bez podvlačenja `Knjiga koja će pomeriti vaše shvatanje muzike! Ako ste muzički fanatik, imate izgrađen muzički ukus i definisan stav po pitanju muzike, poznajete žanrove, izvođače i znate mnoštvo trivija o njihovim životima i karijerama, volite i umete da slušate muziku – onda je ovo knjiga za vas! Vrhunska poslastica za muzičke znalce i sladokusce iz pera Simora Stajna, teškaša muzičke industrije, lovca na talente koji je pomogao usponu velikog broja zvezda od Smitsa i Hedsa, preko Madone do Sila i Ajs Tija! „Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ (Kej Di Leng) „Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ (Kris Franc i Tina Vejmut) „Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ (Ajs Ti) „Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ (Džoni Mar, Smits)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Seymour Stein Siren Song

Milosav Mićo Ristanović : Mića Ristanović sa svojim ansamblom Serbian Dance Folk Music - Najlepša kola za slušanje i igranje / Notni zapisi Književni klub Sirin Beograd 2017, str. 94., ilustrovano, 25 cm. Pogovor Milutin J. Todorović str. 93- 94 Ovo je samo knjiga sa notnim zapisima bez CD. Očuvanost 4. Malo je majstora na violini kao što je Milosav Mićo Ristanović - umetnik u sviranju, umetnik u izradi muzičkih instrumenata. Svoju umetničku radionicu nikad nije skrasio na jedno mesto, a stalno ima posla. - Rođen sam u Gornjoj Gorevenici kod Čačka, tačnije iznad Čačka, jer ona Donja je kod Mrčajevaca. U mojoj porodici su svirali, neki harmoniku, neki klanet, posebnu vrstu klarineta. U mojoj porodici bilo je i zanatlija: jedan stric kovač, drugi stolar, treći opančar. Kao dete sam im pomagao u poslu, još kad se varilo bez švajsaparata. Pravili smo ćumur od šljivovog drveta i smrvljenog belog kamena koji je bukvalno topio gvožde - priča Mića Ristanović. - Kod jednog zanatlije, kolarice, upoznah neke Cigane koji skupljaju `sekundarne sirovine`. Jedan od njih je imao izdrndanu violinu koja mi se mnogo svidela. Moj otac je obavio razmenu, i tako sam dobio prvu violinu. Malo sam je doveo u red, i na osnovu nje počeo da pravim novu. Imao sam 12 godina kad sam počeo da gradim prvu violinu, u četrnaestoj sam je završio. Mićina umetnička svestranost proključala je u više pravaca: pravio je razne predmete i figure od drveta, pisao pesmice, sviruckao po narodnim veseljima. - Počeo sam da sviram na sluh i odlazio kod komšije kolarice i njegovog ansambla. Vodili su me kao atrakciju po svadbama i igrankama, služio sam kao jelka za kićenje. Muzičari me popnu na stolicu, ja u sredini, a kolo svuda naokolo. Neke malo slobodnije devojčice dođu i sednu na tu stolicu, baš između mojih nogu. Svirajući violinu počeh i da se zaljubljujem, i to odmah pa čulom dodira. Družeći se sa muzikantima, naleteo je na zbirku Krnjevčevih kola sa notnim zapisima. Bio je to početak Mićinog muzičkog opismenjavanja. - Zakucam u Muzičku školu u Čačku. Nastavnici su se začudili kad sam im pokazao violinu koju sam sam napravio. Pozvali su novinare i pojavio se prvi članak o meni: `Dečak sa svojom violinom`. Tad sam dobio i prave savete, da učim i muziku i graditeljstvo uporedo. - Ubrzo mi se i sudbina osmehnula. Svirajući na sestrinoj svadbi, oduševio sam zetovog brata Božu Milovanovića. Odmah me pozvao u svoj Zagreb i odveo kod Gradskog sekretara za kulturu gospodina Donadinija. Gospodin me odveo kod nekih majstora za violine da me nauče zanatu. Odveo me i u `Poduzeće Glazbalo` i posle nedelju dana dobijem posao. - U tom čuvenom preduzeću za izradu muzičkih instrumenata položio sam majstorski ispit i dobio zvanje graditelja gudačkih i trzačkih instrumenata. Ostao sam sedam godina u tom preduzeću. Toliku su me voleli u Zagrebu, da sam morao da izmislim da su mi roditelji bolesni kako bih se vratio u Srbiju i zaposlio u preduzeću `Skala`. Početkom sedmdesetih u Beogradu upoznaje Miju Krnjevca, Miodraga Jašarevića, Dragana Aleksandrića, Tomicu Miljića, Antuša Gabrića, i sa njihovim ansamblima učesetvuje na koncertima i na snimanjima gramofonskih ploča. Pre pola veka snimio je Mićo i dve gramofonske ploče sa svojim autorskim kolima: `Moravski zaplet`, `Čačanski vez`, `Ciganska zavrzlama`, `Mićino čergarsko kolo`, `Mićina Carevka`, `Ćaletovo`, `Veljkovo`, `Momački poskok`. - Komponovao sam kola i za merak i za igru, trudeći se da svako kolo bude jedna priča na violini. Najveći kompliment mi je kada kolege muzičari prepoznaju moje kolo na radiju. Primera radi, zamišljao sam kako Cigani lutaju svojim čergama. Kad se nađu pored reke, tu se usidre, rašire šatre, založe vatre, a Ciganka ode da gata i skuplja jaja i koke po selu. Kad se dobro najedu kreće igra. Taj ambijent sam zamislio i pretočio u `Mićino čergarsko kolo`. U sviračkoj karijeri oduševio je i šefove Narodnog orkestra. U Mićinu umetničku radionicu dolaze i klasičari, simfoničari, džezeri. - Kad je šef Narodnog orkestra Miodrag Jašarević (naš bata Rade) čuo moja kola, pozvao me je da budem stalno zaposlen u Radio Beogradu, da se javim na audiciju. Posle nekoliko dana bata Rade je nastardao u saobraćajnoj nesreći, a ja više nikad nisam imao želju da uđem u Narodni orkestar. - Pravio sam i oporavljao mnoge instrumente: kontrabas, violončelo, violu, violinu, tambure, buzuki, balalajke, sve što ima žicu. Ne samo da sam pravio i popravljao instrumente, ja sam pravio i alate kojima pravim instrumente.

Izdavač:AUTORSKO IZDANJE Broj strana:111 Pismo:LATINICA Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1996 Očuvana knjiga,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Lutkarstvo je grana teatra u kojoj predstavu izvode lutke, koje na sceni pokreću glumci - lutkari, najčešće skriveni od gledaoca, oni umjesto lutaka izgovaraju tekst uloge koju glumi lutka. Lutkarstvo je i zanat umijeće izrade lutaka. Tipovi lutaka Postoji puno različitih tipova lutaka. Svaki ima svoje karakteristike, a za svaki postoji adekvatni dramski materijal. Određeni tipovi razvili su se pod određenim kulturnim ili geografskim uvjetima.[1] Najvažniji tipovi su; Ručna lutka (ginjol, zijevalica) Englezi takve lutke zovu puppet, Talijani burattino, Francuzi guignol, Nijemci puppe.[2] Te lutke imaju šuplje tijelo pokriveno tkaninom koja prekriva ruku lutkara, pa on prstima može ući u glavu i ruke lutke i tako je pomicati. Publika vidi lutku od struka prema gore, a umjesto nogu tkaninu nalik na suknju. Kako su bile lake kako težinom tako i za manipulaciju, bile su jako popularne kod manjih putujućih teatara po čitavoj Evropi (praktički je samo jedan lutkar mogao održati čitavu predstavu) a bile su popularne i po Kinii.[1] Štapna lutka (javajka) Takvim lutkama se manipulira odozdo - štapovima. Lutkar većim i dužim pomiče čitavog lutka, a manjim pomiče ruke i po potrebi noge. Taj tip lutaka tradicionalan je na indonezijskim otocima [[Java (otok)|Javi i Baliju, gdje su poznate kao wayang golek. U Evropi su dugo vremena bile ograničene na Porajnje, sve dok ih početkom 20. vijeka Richard Teschner nije počeo koristiti u Beču. U Moskvi je sa njima eksperimentirala Nina Efimova, i time možda inspirirala moskovski državni teatar kog je vodio režiser Sergej Obrazcov, da tokom 1930-ih postavi na scenu brojne predstave sa tim tipom lutaka. Nakon Drugog svjetskog rata Obrazcov je često gostovao po zemljama Istočne Evrope pa je to utjecalo na lutkare u tim zemljama da i oni počnu raditi sa takvim lutkama.[1]Takve lutke zahvalne su za spore pokrete, ali za normalne i brže treba i po 2-3 lutkara da manipuliraju jednom lutkom na sceni....

Knjiga enigmatičnog naziva Odložba nije izložena rađena je kao istorijsko-umetnička studija o radu Likovne galerije Kulturnog centra Beograda kao reprezentativnog izlagačkog prostora tokom 55 godina delovanja u likovnoj kulturi grada i šireg prostora nekadašnje zemlje, od osnivanja početkom 60-ih do sredine druge decenije novog milenijuma. U tekstovima u formi prikaza, analitičkih studija, recenzija i intervjua kritičara i kustosa predstavljena je programska politika Galerije koja se menjala etapno, sa razvojem institucije u društveno-političkom okruženju, izlagačkim koncepcijama koje su se formirale prema kretanjima na savremenoj likovnoj i vizuelnoj sceni kod nas i u svetu, kustoskim praksama u skladu sa razvojem novih medija i tehnologija, i participativnim procesima komunikacije sa publikom. Sadržaj knjige ima više tematskih celina. Dominantno mesto pripada tekstovima i prilozima koji se bave elaboracijom pojedinih izlagačkih faza koje su obeležile decenije rada Galerije tokom njenog dugog trajanja a koje potpisuju profesonalci različitih generacija, naši renomirani kritičari savremene vizuelne umetnosti, kao što su Jerko Denegriji, Jovan Despotović, Radonja Leposavić, Nela Tonković, Bojan Kovačević, i kustosi, nekadašnji i sadašnji, od dr Stanislava Živkovića, Srete Bošnjaka, Aleksandre Estele Bjelice Mladenović i Gordane Dobrić. Dragocen prilog autorskim i studijskim tekstovima predstavlja i hrestomatija odabranih eseja, recenzija i predgovora preuzetih iz kataloga izložbi, čiji pisci su naši i strani renomirani istoričari umetnosti, teoretičari i sami umetnici, kojima se akcentuju oni inovativni i tradicionalni projekti, manifestacije i događaji koji su obeležili programski identitet i poziciju Likovne galerije u muzejsko-galerijskoj mreži institucija savremene umetnosti u prestonici i okruženju. Poseban segment monografije, takođe, čini hronologija programa koji se dešava u periodu 1961-2015, sa spiskom od oko 2500 samostalnih, tematskih, autorskih, revijalnih izložbi. Programi evidentirani na godišnjem nivou sadrže sve relevantne podatke koji se odnose na ime izlagača i naziv izložbe, medij izlaganja, termin održavanja, autore teksta i prevoda, tehničku podršku, štampu, itd. Vizuelni segment knjige čine crno-bele fotografije umetničkih dela, postavki, kataloga izložbi, pratećih programa i kreativnih radionica preuzetih iz galerijske dokumentacije, kao i kolor blok sa oko 30-tak reprodukcija slika, skulptura, izlagačkih ambijenata iz ličnih arhiva umetnika, dokumentacije galerije i dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja i Galerije reprodukcija u Beogradu. Monografija ima prateću naučnu aparaturu, obim je 450 strana. Grafički dizajn knjige je radila Isidora M. Nikolić, urednica izdanja je Gordana Dobrić. ✰Izdavač: Kulturni centar Beograda, 2019. ✰Povez: Broširan, 449 strana, tiraž 700 ✰Nepodvlačena, ima posvetu, bogato ilustrovana, težina 660 grama **

Knjiga enigmatičnog naziva Odložba nije izložena rađena je kao istorijsko-umetnička studija o radu Likovne galerije Kulturnog centra Beograda kao reprezentativnog izlagačkog prostora tokom 55 godina delovanja u likovnoj kulturi grada i šireg prostora nekadašnje zemlje, od osnivanja početkom 60-ih do sredine druge decenije novog milenijuma. U tekstovima u formi prikaza, analitičkih studija, recenzija i intervjua kritičara i kustosa predstavljena je programska politika Galerije koja se menjala etapno, sa razvojem institucije u društveno-političkom okruženju, izlagačkim koncepcijama koje su se formirale prema kretanjima na savremenoj likovnoj i vizuelnoj sceni kod nas i u svetu, kustoskim praksama u skladu sa razvojem novih medija i tehnologija, i participativnim procesima komunikacije sa publikom. Sadržaj knjige ima više tematskih celina. Dominantno mesto pripada tekstovima i prilozima koji se bave elaboracijom pojedinih izlagačkih faza koje su obeležile decenije rada Galerije tokom njenog dugog trajanja a koje potpisuju profesonalci različitih generacija, naši renomirani kritičari savremene vizuelne umetnosti, kao što su Jerko Denegriji, Jovan Despotović, Radonja Leposavić, Nela Tonković, Bojan Kovačević, i kustosi, nekadašnji i sadašnji, od dr Stanislava Živkovića, Srete Bošnjaka, Aleksandre Estele Bjelice Mladenović i Gordane Dobrić. Dragocen prilog autorskim i studijskim tekstovima predstavlja i hrestomatija odabranih eseja, recenzija i predgovora preuzetih iz kataloga izložbi, čiji pisci su naši i strani renomirani istoričari umetnosti, teoretičari i sami umetnici, kojima se akcentuju oni inovativni i tradicionalni projekti, manifestacije i događaji koji su obeležili programski identitet i poziciju Likovne galerije u muzejsko-galerijskoj mreži institucija savremene umetnosti u prestonici i okruženju. Poseban segment monografije, takođe, čini hronologija programa koji se dešava u periodu 1961-2015, sa spiskom od oko 2500 samostalnih, tematskih, autorskih, revijalnih izložbi. Programi evidentirani na godišnjem nivou sadrže sve relevantne podatke koji se odnose na ime izlagača i naziv izložbe, medij izlaganja, termin održavanja, autore teksta i prevoda, tehničku podršku, štampu, itd. Vizuelni segment knjige čine crno-bele fotografije umetničkih dela, postavki, kataloga izložbi, pratećih programa i kreativnih radionica preuzetih iz galerijske dokumentacije, kao i kolor blok sa oko 30-tak reprodukcija slika, skulptura, izlagačkih ambijenata iz ličnih arhiva umetnika, dokumentacije galerije i dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja i Galerije reprodukcija u Beogradu. Monografija ima prateću naučnu aparaturu, obim je 450 strana. Grafički dizajn knjige je radila Isidora M. Nikolić, urednica izdanja je Gordana Dobrić. ✰Izdavač: Kulturni centar Beograda, 2019. ✰Povez: Broširan, 449 strana, tiraž 700 ✰Nepodvlačena, ima posvetu, bogato ilustrovana, težina 660 grama ****

IZLOŽBA INDIJANSKO POZORIŠTE Izdavač: MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI, Beograd Godina izdanja: 1969. Povez: mek Format: 20x16 Ilustrovano. Stanje kao na slici. Odlično očuvana, ima pečat na prvoj strani. Muzej pozorišne umetnosti Srbije je ustanova kulture od nacionalnog značaja koja postoji od 1950. godine i finansira se iz budžeta Ministarstva kulture RS. Smešteni smo u Božićevoj kući, zdanju iz 1836. koje je podigao svinjarski trgovac Miloje Božić i koje je samo po sebi spomenik kulture, a nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici 19 u Beogradu. U Muzeju se čuva teatrološka građa koja svedoči o razvoju pozorišta u Srbiji od XIII veka do danas. Muzejski fond čine predmeti značajni za naučna istraživanja ili amatersko proučavanje klasične dramske, operske i baletske umetnosti kao i novih multimedijalnih scenskih formi. Težimo da na jednom mestu sakupimo, obradimo, čuvamo i prikazujemo što više elemenata neophodnih za rekonstrukciju nekog minulog pozorišnog čina: od rukopisa drame, preko rediteljskih knjiga i beležaka, propagandnog materijala štampanog uz predstave, do fotografija, audio i video zapisa izvođenja, kritika i drugih izvoda iz štampe, svedočanstava izvođača, njihovih savremenika ili potonjih istraživača. Uz građu koja se odnosi na institucije, prikupljamo i materijale značajne za profesionalne biografije pozorišnih stvaralaca, ali i svedočanstva o privatnom životu umetnika. Dragocene prepiske, fotografije, školska svedočanstva i brojni lični predmeti pomažu nam da upotpunimo sliku o određenim epohama, odnosno o institucijama i ljudima koji su u njima živeli i radili. Fond muzeja je sistematizovan prema vrsti građe na zbirke: Arhivska građa i dokumentacija, Pisma, Rukopisna dela, Plakati i programi, Fotografije, Audio i video zapisi, Likovni i memorijalni predmeti, Scenografske i kostimografske skice, Zaostavštine, Biblioteka i Hemeroteka. U okviru internet prezentacije Muzeja, korisnicima je dostupan Teatroslov, online teatrografska baza podataka sa pratećim digitalnim kolekcijama formiranim na osnovu građe koja se čuva u muzejskim zbirkama, ali i pri pozorištima tj. u privatnim zbirkama. Teatroslov takođe obuhvata i online stalnu postavku Muzeja, kao i elektronske verzije tradicionalnih muzejskih izložbi. Raspolažemo sa jedva 250 m2 koje se koriste kao kancelarije, za smeštaj građe, i kao izložbeni prostor koji istovremeno služi i za odvijanje svih drugih programskih aktivnosti (promocije, tribine, predavanja, projekcije, koncerti…) U proceduri je rešavanje pitanja depoa. Pored izložbene, Muzej ima bogatu izdavačku delatnost. Samostalno, ili u saradnji sa nekim drugim izdavačem, objavljeno je preko dve stotine naslova, a već tri decenije u izdanju Muzeja izlazi časopis “Teatron”. Edukativni programi odvijaju se u vidu organizovanih grupnih poseta i radionica i namenjenih deci, omladini i odraslim posetiocima.

Autor - osoba Goldman, Violeta, 1982- = Goldman, Violeta, 1982- Naslov Vizualno mišljenje u kreativnom procesu glumca / Violeta Goldman Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Sterijino pozorje, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 291 str. : ilustr. ; 17 cm Zbirka ǂEdicija ǂEkspozicija ; ǂknj. ǂ5 (broš.) Napomene Tiraž 300 O autorki: str. 291 Bibliografija: str. 271-286. Predmetne odrednice Glumci -- Kreativni proces Knjiga je opsežna i jedinstvena analiza principa vizualnog mišljenja u kreativnom procesu glumca i predstavlja dragocen doprinos razumevanju vizualizacije kod umetnika kao prva naučna analiza vizualnog mišljenja u procesu nastajanja uloga. Ovaj rad je dragoceno proširenje uvida o samoj prirodi kreativnog postupka u umetnosti te ukazuje na puteve unapređenja glumačkih metoda i tehnika kroz specifične intervencije zasnovane na stimulaciji vizualnog mišljenja. Rad objedinjuje filozofska, psihološka i teatrološka znanja o povezanosti vizualnog mišljenja i imaginacije. Komparativna analiza otkriva značajne pedagoške implikacije s obzirom na to da je vizualno mišljenje u kreativnom procesu glumca značajna i nedovoljno obrađena tema u dosadašnjim teorijskim i empirijskim studijama. Rezultati eksperimentalnog istraživanja i analize otvaraju novi put glumačkom istraživanju putem vizualne stimulacije, uz mogućnost razvoja tehnika koje se mogu primeniti u njihovom kreativnom procesu. Istraživanje dr Violete Goldman otkriva visok stepen inovativnosti u okviru razumevanja fenomena vizualizacije, a naučni doprinos ovog rada je nesporan kao i njegovi ishodi. Prof. dr Irena Ristić Dr Violeta Goldman je glumica i psihodramska psihoterapeutkinja (evropski sertifikat – EAR). Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je radila kao asistentkinja na predmetu Gluma. Stručno se usavršavala u Njujorku (Michael Chekhov Acting Studio), Prinstonu (American College of Orgonomy) i Čikagu (Columbia College Chicago). Magistrirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u grupi za Film i medije tezom „Psihološki gest u tehnici glume Mihaila Čehova i tehnike rada na oklopu Vilhelma Rajha“. Doktorirala je na FDU disertacijom „Principi vizualnog mišljenja u kreativnom procesu izvođačkih umetnika“. Edukaciju za psihodramsku psihoterapeutkinju završila je na Institutu za psihodramu u Beogradu, pod okriljem Evropske asocijacije za psihoterapiju u Beču (European Association of Psychotherapy, Vienna). U oblasti psihoterapije stručno se usavršavala na seminarima i konferencijama širom sveta (Amerika, Engleska, Nemačka, Italija, Slovenija, Hrvatska). Takođe je na završnoj godini studija Psihologije na FMK-u u Beogradu. Naučna interesovanja praćena su kontinuiranim umetničkim radom. Aktivna je u okviru pozorišnih i filmskih projekata. Igrala je u pozorištima: SNP Novi Sad, Atelje 212, Bitef i Madlenijanum. Njena predstava Persian Black igrala je na festivalu monodrama u Engleskoj (SOLO Festival London, 2013). Autorka je dokumentarnog filma Gadan sapun, koji je prikazan na festivalima u Americi, Nemačkoj, Engleskoj i koji je dobio zlatnu medalju za fotografiju na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma 2015. MG62

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.1.O.1.POL.2