Povez: tvrdi Izdavač: Unireks, Podgorica Godina izdanja: 2008 Obim: 277 Stanje: odlično Sadržaj: 1. Rene Dekart, život i djelo; 2. Pravila za usmjeravanje duha; 3. Rasprava o metodi; 4. Istraživanje istine.

Oeuvres de Honore de Balzac. Le Lys dans la vallée. Published by Rene Hilsum, Paris, 1931. 293 strane. Novi vlasnik će morati da raseče listove. Pristojno očuvana, ima pečat u koji je upisan inventarski broj.

STRASTI DUŠE RENE DEKART GRAFOS B e o g r a d 1 9 8 1 HORIZONTI Prevod i pogovor: MILAN TUBIĆ Broš Latinica Šiven povez 1 3 4 stranice NEKORIŠĆENO perfekT garancijA kondicijA: 1O

RENE DEKART RASPRAVA O METODI PŽM - MILOSAVLJEVIĆ VALJEVO - ZEMUN 1999 ESTETIKA Predgovor: PETAR Ž. MILOSAVLJEVIĆ Prevod: Dr RADMILA ŠAJKOVIĆ Dr DUŠAN NEDELJKOVIĆ .................................................................... LATINICA B R O Š 21 CM 118 STRANICA NEKORIŠĆENO U/4/5

Par Rene Benjamin Izdavac - Nelson Editeurs, Paris Godina - 1937. Honore de Balzac, Balzak, Francuska knjizevnost Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa pecatom prethodnog vlasnika na par strana,mek povez,format 16 cm,384 str. (33)

RENE DESCARTES MEDITACIJE O PRVOJ FILOZOFIJI U kojima se dokazuje božja egzistencija i razlika između ljudske duše i tijela PLATO BEOGRAD 1998 Biblioteka `EPISTEME` 11 Prevodilac TOMISLAV LADAN ........................................................... 6 MEDITACIJA BROŠ LATINICA 21 CM 6O STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO Ekstra ********* mdsp3

Rene Filep Miler SVETI ĐAVO Raspućin i žene Narodno delo, Beograd, ne mogu da pronađem godinu izdanja. 564 strane, tvrd povez. Spoljašnosti kao na slikama. Listovi požuteli i sa žutim flečicama, dva - tri zacepljena. Nema podvlačenja, zapisa...sem potpisa prethodnog vlasnika na poslednjoj praznoj strani.

Knjiga koju je napisao zet Luja Pastera, Rene Vallery-Radot, koji ga je branio od bezrazložnih napada raznih šarlatana i brinuo o njegovom zdravlju zadnjih godina života. Po mnogim ocenama jedina prava biografija Luja Pastera. Tvrdi povez, platno, 24x16cm, 685 strana, ponegde podvlačen tekst, ali običnom olovkom, ostalo odlično.

55581) Le Sažov Žil Blaz Santilanac II , Alen Rene Lesaž, preveo Lazo Zuban 1834 god ; Alen Rene Lesaž (franc. Alan-Rene Lesage; Sarzo, 6. maj 1667 — Bulonj sir Mer, 17. novembar 1747) je bio francuski književnik, začetnik modernog realističkog romana. Najbolje i najpoznatije Lesažovo delo je Istorija Žil Blasa od Santijane (franc. Histoire de Gil Blas de Santillane). Lesaž je ovaj roman dugo pisao i objavljivao u velikim vremenskim razmacima (1715, 1724, 1735). Roman o Žil Blasu spada u roman razvoja i obrazovanja pojedinca gurnutog u nepoznati i raznoliki svet, pojedinca koji se bori za svoje mesto u tom svetu. To je takozvani „Bildungsroman“, roman razvoja ličnosti i njenog društvenog uspona, koji će tokom 18. veka doživeti veliki uspeh. Prvi deo romana najobimniji je i pravi avanturistički roman. Odlikuju ga brojne epizode, vezane za česte promene Žil Blasove službe i njegovog kruga poznanika. On je tu pomalo skitnica, pomalo lopov, a najčešće lakej. Nošen mladalačkom bezbrižnošću, on se probija kroz život prepušten igri slučaja i okolnosti. U drugom delu Žil Blas postiže vrtoglavi uspeh postavši sekretar ministra vojvode od Lerme, ali spušta se i do najniže tačke moralnog pada. U trećem delu ton romana je opet promenjen. Izašavši iz zatvora, Žil Blas proživljava moralni preobražaj. On doživljava kratkotrajnu bračnu idilu, časno služi poštenog prvog ministra Olivaresa i prati ga u izgnanstvo. Roman se završava u građanskoj porodičnoj idili, u povlačenju iz sveta i posla, kao preduslovu za srećan i miran život. Tvrd povez , format 13 x 19,5 cm, slavenosrpski jezik, predvukovski pravopis , 168 strana, potpis na predlistu

J. René Chevaillier, Pierre Audiat, Edouard Aumeunier - Les nouveaux textes français, classe de sixième Hachette, 1940 366 str. tvrdi povez stanje: dobro augùentées de quelques illustrations en noir et blanc hors texte et sur le 1er plat - 1 annotation en page de garde Nonfiction Les nouveaux textes francais, classe de sixieme, Rene

... И ВЕЧНО РИТАМ ИЗ ФРАНЦУСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2О. ВЕКА Избор, препев и белешке о песницима НИКОЛА ТРАЈОВИЋ ОБОД ЦЕТИЊЕ 1975 Р е ф е р е н ц е КЕНО АПОЛИНЕР АРАГОН БРЕТОН ГИЈЕВИК ДЕСНОС ЕЛИЈАР ЕМАНИЈЕЛ ЖАКОБ ИМО КЛОДЕЛ КОКТО МАНДИЈАРГ МИШО ПЕРС ПОНЖ ПРЕВЕР РЕВЕРДИ РУСЛО САНДРАР СЕГЕРС СИПЕРВЈЕЛ ФАРГ ЦАРА ТРИСТАН ШАР РЕНЕ ........................................................... Ћирилкица Тврде корице Шивен повез 381 страница

Аутор - особа Bailly, René, 1910-1987 = Баји, Рене, 1910-1987 Toro, Michel de Наслов Dictionnaire des synonymes de la langue française / par René Bailly ; sous la direction de Michel de Toro Врста грађе речник ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик француски Година 1946 Издавање и производња Paris : Librairie Larousse, 1947 Физички опис XII, 626 str. ; 20 cm. ISBN (Karton) Напомене Štampano dvostubačno. Предметне одреднице Francuski jezik -- Sinonimi -- Rečnici

GIJOM APOLINER (1880-1918) SAVREMENIK 5. maj 1982 Književne novine B e o g r a d 1 9 8 2 GIJOM APOLINER (1880-1918) Mihailo B. Pavlović: GIJOM APOLINER Gijom Apoliner: PESME ZA LU Filip Reno: STRUKTURA ALKOHOLA: `MAGIČNI PUT` Remond Žan: APOLINEROVA EROTIKA Mišel Dekoden: APOLINER U TRAGANJU ZA POBEDOM NAD PROSTOROM I VREMENOM Mišel Dekoden: `APOLINEROVA NAGLA PROMENA` Mihailo B. Pavlović: GIJOM APOLINER KOD JUGOSLOVENA ...................................................... PISMA MLADOG BERĐAJEVA Broš Latinica NEKORIŠĆENO PerfekT Kondicija: 1O

MANIRIZAM U KNJIŽEVNOSTI Alkemija jezika i ezoterično umijeće kombiniranja Prilozi poredbenoj povijesti evropskih književnosti GUSTAV RENE HOCKE CEKADE Z a g r e b 1 9 8 4 ZNACI velika edicija R e f e r e n c e MAGIČNO SLOVO SVIJET U SLIKAMA PARARETORIKA I KONČETIZAM ČOVJEK KAO UMJETNIČKA FIKCIJA ČOVJEK KAO MANIRISTIČKA TEMA Dodatak: EVROPSKI KONČETI (Minijaturna antologija) ....................................................... Preveo: ANTE STAMAĆ Registar naziva Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 2 9 5 stranica Odličan primerak - praktično nekorišćen

DISIONARIETTO TASCABILE ITALIANO E FRANCESE (TUTTE E DU LE PARTI), contenente tutte le parole dell’ uso cotidiano e quelle piu necessarie per chi viaggia, compilato a cura del Dr G. M. Lombardo, Felix C. W. Frank, Colonia sul Reno / NOUVEAU DICTIONAIRE DE POCHE FRANCAIS & ITALIEN (LES DEUX PARTIES) contenant tout les mots emoployes a la maison et en voyage, par Dr G. M. Lombardo, Felix C. W. Frank, Cologne, s.a. Originalni tvrdi povez od veštačke kože, mek na dodir (ispod je tanak sloj vate). Vrlo dobra očuvanost listova; korica je pohabana, odvaja se od listova (prednja skroz, zadnja 2/3). Jezik italijanski i francuski, latinica, 494+14 str. Štampa: „Morrison & Gibb Limited“ Edinburgh.

SEDAM KNJIGA NARODNE KNJIŽNICE Narodna knjižnica, Beograd, bez god. izdanja tvrde korice Korice svih knjiga su više ili manje oštećene na ćoškovima, papir požuteo i ivice knjižnog bloka potamnele. Posebna oštećenja, ako ih ima, navedena su uz svaku knjigu. 1. Anri Divernoa, JEDNE KIŠNE NOĆI, 94 str. Na predlistovima postoji malo oštećenje (vidi sliku). 2. Rene Boalev, IGRAČICA UZ TANAGRE, 68 str. Otcepljen donji ćošak prvog lista (vidi sliku). 3. Franc Elens, ZLOČIN NEPREDVIĐEN ZAKONOM, 96 str. 4. Žip, KORIZINA UDAJA, 165 str. 5. Arnold Benet, ANA PETORGATKA, 264 str. Zacepljen donji kraj hrbata. 6. Jakob Vaserman, NEPOLJUBLJENA USTA/TROJNIC I AURORA, 109 str. Oštećen donji kraj hrbata (nedostaje deo 2 cm; vidi sliku). 7. Julije Zajer, MANDRANINE PUSTOLOVINE, 181 str. Malo oštećen predlist.

ČASOPIS MISAO Broj 87-88 1923 128 strana 27 x 13 cm Urednik - Ranko Mladenović SADRŽAJ: Dr. RANKO MLADENOVIĆ - Diboldova kritika anarhije u drami ISIDORA SEKULIĆ - Intelektualac i siromaštvo IVO VOJNOVIĆ - Na krmi dalje purpurnih jedara. Pesma DUŠAN VASILJEV - Pesme o životu. Pesme RASTKO PETROVIĆ - Priča oca Pantelejmona iz mladosti. Pripovetka V. ŽIVADINOVIĆ - Ironija. Pripovetka ALEKSANDAR DROZDOV - Dar Bogu. Pripovetka FRANČESKO DAL ONGARO - Novi podatci o Njegošu (kraj) BRANISLAV PETRONIJEVIĆ - Aristotelo. studija (iv) MOMČILO SELESKOVIĆ - Esej o metodi izučavanja književnosti STANISLAV VINAVER - Jezične mogućnosti. Četvrti članak DIM. BUROVIĆ - Pregled teorija o postanku mita MIHAILO ILIĆ - Srazmerno predstavništvo u opštinama Književni pregled : engleska kritika oprevodu šekspira kod nas. — Rene Gil o našoj poeziji. – Nada srpske Golgote. -- Međunarodna pitanja: Leon Bourgeois. La morale internationale. - James W. Garner: la Reconstitution du droit international. Louis Le Fur: Races, nationalites, etats. - A. Pillet: La guerre et le droit. — Muzički pregled: folklor gđe Plevicke. - Koncerti „Osvita“ – Pisma. povodom novih podataka o Njegošu. - Primljene knjige. Tekst bez podvlačenja

Revue des Deux Mondes, tome cinquantieme. U knjizi su zajedno ukoričena četiri broja: od 01. marta, 15. marta, 01. aprila i 15. aprila 1929. godine. Ukupno ima 958 stranica. Obzirom na starost požutele strane i žute flekice i tačkice su očekivane. Knjiga je bila u Cerole Francais u Vukovaru. Tri lista (stranice 13-18) su blago zacepljene, list sa stranicama 103 i 104 fali parčence papira na margini, nema oštećenja na tekstu. Listovi sa stranicama 107-108 i 109-110 su bili prepolovljeni po vertikali pa ih je prethodni vlasnik lepio selotejpom i ima znatnija količina fleka što od vlage što od lepka. Sam tekst je u potpunosti čitljiv bez preklapanja i uz blago smicanje redova na prvom listu. U pitanju je tekst pod naslovom: `Lettres inedites de Diderot a Sophie Volland`. Urednik ovog izdanja je Rene Doumic (uređivao od 1916.-1937.), poznati francuski književni kritičar, član Francuske Akademije, vitez Legije časti, profesor na Univerzitetu u Parizu. Napisao i nekoliko članaka za Katoličku Enciklopediju. Većina stvari koje sam napomenuo ovde se može videti sa fotografija. Ukoliko imate nekih pitanja ili želite još fotografija javite Kupindo porukama. K2

57623) MK1 KRALJ JACINT , Labulej , Izdaje i štampa štamparija Šumadija A. Jovanovića Kragujevac 1927 , Zamislite balsku dvoranu u jednom dvoru srednjovekovne Francuske. Ona predstavlja životopisni proplanak u prastaroj šumi, a na balu su, u svečanim kostimima i raskošnim odorama jujnaci ovog neobičnog romana: kralj, princeze, grofovi, baroni, vitezovi...Labulej je pisac bajkovitih slika i efekata i onda kada se njegovo delo bavi zakonima i državnim odnosima u upravljanju carstvom... drugo izdanje , s francuskog preveli Milan J. Majzner direktor gimnazije u penziji i Žika Tomić , direktor ženske gimanzije u Kragujevcu ; Edouard Rene Lefebvre de Laboulaie (1811 —1883) bio je francuski pravnik, pesnik, pisac i aktivista protiv ropstva. Tokom Američkog građanskog rata, bio je revnosni zagovornik Unije i ukidanja ropstva, objavljujući istorije kulturnih veza dva naroda. Po završetku rata 1865. godine, postao je predsednik francuskog komiteta za emancipaciju koji je pomagao novooslobođenim robovima u SAD. Iste godine imao je ideju da predstavi statuu koja predstavlja slobodu kao poklon Sjedinjenim Državama. Skulptor Frederik Ogist Bartoldi, jedan od Labuleovih prijatelja, pretvorio je ideju u stvarnost. mek povez, format 13,5 x 20,5 cm , ćirilica, 135 strana ,malo oštećenje ćoška naslovne korice ,

kao na slikama Istorija Francuske iz 1860. informacije se vide na slici 2 Histoire De France, Les Quatre Stuarts, Vie De Rance (Nouvelle Edition) Chateaubriand Published by Garnier Freres, Editeurs, Paris (1860) 591 pages Rođen je u Sen-Malou, mestu u Bretanji, kao deseto dete grofa i brodovlasnika Šatobrijana. Školovao se u Dolu, Renu i Dinanu (1777—1779). Otac mu je pribavio čin potporučnika, ali ga vojnički poziv ne privlači već književnost. Dolazi u Pariz, ulazi u književne krugove i objavljuje prve pesme u listu Almanah muza. Nakon revolucije odlazi u Ameriku, gde brzo ostaje bez materijalnih sredstava, pa se vraća u Francusku. Tu se i oženio. Priključuje se kontrarevolucionarnoj vojsci. Nakon što je ranjen u jednom okršaju odlazi u Englesku (1793), gde živi u teškim uslovima, izdržavajući se davanjem privatnih časova. Objavljuje svoj Esej o revolucijama (1797). Godine 1800. vraća se u Pariz. Naglo stiče književnu reputaciju svojim delima Atala i Duh hrišćanstva. Ulazi u Napoleonovu diplomatsku službu kao sekretar ambasade u Rimu (1803), ali već iduće godine daje ostavku zbog Napoleonove naredbe da se otme i strelja vojvoda od Angena. Šatobrijan tada kreće na putovanje po istočnim zemljama. Kao protivnik Napoleona podržava restauraciju, ulazi u politički život, postaje ambasador i ministar. Godine 1829. napušta aktivno bavljenje politikom, zbog suprotstavljanja ultrarojalističkoj politici. Nakon toga posvećuje se redigovanju svojih Memoara. Umro je u Parizu. francuzi istorija francuske francuska ...

`U ovoj svesci „Narodne Knjižnice“ donosimo jednu divnu pripovetku, jednu od onih retkih „pesama mladosti“ koje se čitaju i ponovo prelistavaju uvek sa nekim naročitim osećanjem u sebi: sa osmeom na usnama, ali i sa nešto malo tuge u dnu srca. Njen pisac je Anri Bordo, član Francuske akademije, popularni pisac mnogih romana, u kojima se opisuju naročito Alpijski krajevi: Savoja i Dofineja, krajevi koje Bordo najbolje poznaje i neizmerno voli. Bordo je do sada ostao najbolji opisivač Alpa, njenih lepota, užasnih bura, snežnih polja i grandioznih vrhova nad glečerima i provalijama. Bordo je inače pripovedač i romansijer, koji pored Rene Bazena, nasuprot Mopasanu, Margeritu i Marselu Prevou, prikazuje Francuskinju u sasvim drugoj boji. On je pesnik i branilac tradicija, porodice i buržoaskog morala, na koji inače nismo često navikli kod francuskih prozatera. Zato ga „slobodniji“ u književnosti ne vole, čak i ne cene, ali stvarnu vrednost mnogih njego vih dela ne može mu niko poreći. Bordo je pisac i nekoliko romana iz velikog rata, u kojima je, kao pravi ratnik, prikazao preživljene grozote rata na zapadnom frontu. Sada piše romane sa posleratnom atmosferom. Neki su od njih mnogo čitani. njegove kraće stvari prevođene su često na naš jezik. Od većih, koliko nam je poznato, preveden je pre nekoliko godina roman „Vunena haljina.”` ispao poslednji odjavni list dobro očuvana NARODNA KNJIŽNICA Beograd štamparija `Progres` oko 1930.godine

maj 1961. - decembar 1961 od 1. do 16. ukoričeni komplet 16 brojeva 44 x 31 cm nepoznato da li je samo 16 brojeva izašlo ili ih ima još nema podataka na netu... izuzetne očuvanosti RETKO/JEDINSTVENO u ponudi u REDAKCIJI: Dobrica Ćosić, Najdan Pašić, Miodrag Protić, Radomir Konstantinović, Slobodan Džunić, Enriko Josif, Miodrag Novaković, Bogdan Bogdanović, Đorđe Radenković, Miloš Stambolić, Stevan Majstorović,Drago Drušković, Ivan lalić, Dimitar Solev, Vuk Krnjević, Čedo Vuković... OVAJ LIST nastojaće da daljoj humanizaciji i demokratizaciji kulturnog i umetničkog života da svoj doprinos, boreći se za njegov viši nivo i kvalitet kao i za njegovu što tešnju povezanost sa naraslim potrebama sredine i socijalističkog društva... Neki od zanimljivih tekstova: TITO i PJER dnevnik Marka Ristića Parega + paralipomena = prolegomena/Homo sideralis Ruža vetrova Dušan Matić Riznica naše muzičke prošlosti Vigoovo shvatanje tragedije, Trifo, Rene, Šabrol, Godar, Luis Bunjuel, Trifo trgom Limijera Iz neobjavljene knjige o zagrebu za vreme okupacije Likovni život Dušan Džamonja,Da li je umetnik nenormalan-Ivan Foht, Dragoš kalajić-tiranija formata, hegedušić, Petar Lubarda, Pad ili obnova slikarstva Knjige naše starostavne Etatizam i nauka Moderni čovek u potrazi za dušom K.G.Jung Dogmatizam Đe se dede car Nemanje blago O nedostižnosti apsolutnog Darelov lirski kvartet Platon i Vuk Karadžić Kraljeva zavera (29.maj ubistvo knezaMihail/29.maj ubistvo kralja Aleksandra) Vizantijska umetnost i naš ikonopis Rembo ili negacija poezije Filozofija V.Diltaja Raslovi principi humanizma.. samo delić od mnoštva zanimljivi i jedinstvenih tekstova...

ANRI BORDO KRALJICA PTICA Prevod - Nikola Trajković Izdavač - Narodna knjižnica, Beograd Godina - 19?? 78 strana 20 cm Edicija - Narodna knjižnica Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima potpis prethodnog vlasnika na predlistu, tekst bez podvlačenja `U ovoj svesci „Narodne Knjižnice“ donosimo jednu divnu pripovetku, jednu od onih retkih „pesama mladosti“ koje se čitaju i ponovo prelistavaju uvek sa nekim naročitim osećanjem u sebi: sa osmeom na usnama, ali i sa nešto malo tuge u dnu srca. Njen pisac je Anri Bordo, član Francuske oni pisac mnogih romana, u kojima se opisuju naročito Alpijski krajevi: Savoja i Dofineja, krajevi koje Bordo najbolje poznaje i neizmerno voli. Bordo je do sada ostao najbolji opisivač Alpa, njenih lepota, užasnih bura, snežnih polja i grandioznih vrhova nad glečerima i provalijama. Bordo je inače pripovedač i romansijer, koji pored Rene Bazena, nasuprot Mopasanu, Margeritu i Marselu Prevou, prikazuje Francuskinju u sasvim drugoj boji. On je pesnik i branilac tradicija, porodice i buržoaskog morala, na koji inače nismo često navikli kod francuskih prozatera. Zato ga „slobodniji“ u književnosti ne vole, čak i ne cene, ali stvarnu vrednost mnogih njego vih dela ne može mu niko poreći. Bordo je pisac i nekoliko romana iz velikog rata, u kojima je, kao pravi ratnik, prikazao preživljene grozote rata na zapadnom frontu. Sada piše romane sa posleratnom atmosferom. Neki su od njih mnogo čitani. njegove kraće stvari prevođene su često na naš jezik. Od većih, koliko nam je poznato, preveden je pre nekoliko godina roman „Vunena haljina.”` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Henry Bordeaux

str. 158, dim. 21 x 15 cm. naslovnu stranu ilustrovao DRAG. STOJANOVIC posveta RASKU DIMITRIJEVICU RAŠKO DIMITRIJEVIĆ (Beograd, 15.03.1898 — Beograd, 30.07.1988) Raško Dimitrijević, književnik, prevodilac i književni kritičar, profesor Beogradskog univerziteta rođen je 15. marta 1898. godine u Beogradu. Studirao je književnost u Parizu i Strazburu. `Bio je jedan od naših najboljih besednika i prevodilaca, čovek koji je bio simbol najlepšeg dela Beograda, izvrsni pijanista i ljubitelj Betovena, a pre svega posvećenik literature i profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.` `Svoj radni vek posvetio ne samo tumačenju književnosti, već, kako to često kažu njegovi nekadašnji đaci i studenti, `na izuzetan način umeo je da u nama razbudi tragalačku želju za lepotama i dubinama života``. `Ostaće zapamćen kao predavač retkog govorničkog dara. Najčešće je govorio o francuskim temama, ali i o nemačkim, ruskim i domaćim kompozitorima i piscima. Ovaj veliki epistolar napisao je oko 50 hiljada pisama. Preveo je sa francuskog i nemačkog preko 50 dela klasika i savremenih pisaca. Neprestano se iskazivao kao veliki humanista i erudita.` `Profesor Dimitrijević gajio je veliku ljubav prema Francuskoj, koja je bila njegova druga otadžbina. Počeo je da studira medicinu u Monpeljeu, ali ga je književnost privukla u Strazbur. Na našu Katedru za opštu književnost i teoriju književnosti došao je zaslugom profesora Vojislava Đurića, obnovitelja te katedre. Pored Dimitrijevića, bio je tu sjajan tim znalaca: Radoslav Josimović, Vladeta Košutić, Milan V. Dimić, Ivo Tartalja, Nikola Milošević. Raško je bio `glavni solista u tom orkestru`, i sačekivao je mlade, koji su željni kulture i znanja dolazili iz čitave zemlje. Mnogi od njih postali su dobri pisci; Danilo Kiš, Predrag Bajčetić, Muharem Pervić, Slobodan Rakitić, Milisav Savić, Nikola Koljević, Matija Bećković, rekao je profesor Nedeljković, podsetivši i na to da su Katedru za opštu književnost posetili i Rober Eskarpi, Rene Velek, Robert Jaus, Žan-Pol Sartr.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Borivoje Ž. Milojević (Carina, 22. decembar 1885 — Beograd, 22. oktobar 1967)[1] bio je srpski geograf, profesor Beogradskog univerziteta, akademik SANU. Biografija Rođen je 10/22. decembra 1885. godine u selu Carina, u učiteljskoj porodici od oca Živojina i majke Nerandže. Njegove mlađe sestre su bile Draga Milojević (1888-1932), glumica i Vukosava Milojević (1898-1985), profesorka francuskog jezika i publicista. Prva četiri razreda osnovne škole završio je u Krupnju 1892 — 1896 i ostao blisko vezan za ovaj kraj.[2] Studije geografije upisuje 1904. godine, a već na kraju 4. semestra (1906) biva izabran za asistenta. Nakon diplomiranja radio je jedno vreme kao gimnazijski profesor. Slušao je zimski semestar 1911/12 u Haleu kod istaknutih geografa A. Penka, O. Šlitera, J. Valtera i drugih. Tokom Prvog svetskog rata povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije. Zatim 1918/19 odlazi u Lozanu gde sluša predavanja iz geologije i privredne geografije. Doktorirao je 1920. godine, i iste godine izabran za docenta, a već 1921. za vanrednog profesora beogradskog univerziteta. Jovan Cvijić (1865—1927) ga predlaže 1925. godine za redovnog profesora, ali je B. Ž. Milojević to zvanje stekao tek po Cvijićevoj smrti, 1927. godine, kada je preuzeo Katedru geografije i rukovođenje geografskim društvom. On je bio Cvijićev učenik, zatim saradnik i na kraju naslednik.[2] Sve do odlaska u penziju, 1956. godine, bio je redovni profesor Beogradskog univerziteta. Prisustvovao je 6. aprila 1910. osnivanju Srpskog geografskog društva koje su tada osnovali Jovan Cvijić, Pavle Vujević (1881—1966) i još nekoliko prirodnjaka, profesora univerziteta. Bio je jedan od saurednika „Glasnika“ Srpskog geografskog društva u periodu 1912-1927 i glavni i odgovorni urednik u periodu 1928-1962. Bio je sekretar, potpredsednik i predsednik Srpskog geografskog društva do 1962. kada se zbog bolesti povukao. Objavio je preko 250 naučnih radova i priloga, od kojih su najistaknutiji: „Dinarsko primorje i ostrva“ (Beograd, 1933, 483 str.), „Visoke planine u našoj Kraljevini“ (Beograd, 1937, 459 str.), „Glavne doline u Jugoslaviji“ (Beograd, 1951, 447 str.) i udžbenik „Opšta regionalna geografija“ (Beograd, 1956, 451 str).[2] Od ostalih radova pomenimo još i „Lesne zaravni i peščare u Vojvodini“ (Novi Sad, 1949, 102 str). Njegov prvi rad, značajan za Rađevinu i Jadar, je „Rađevina i Jadar, antropogeografska ispitivanja“ (Naselja srpskih zemalja, knj. 9, Beograd, 1913, pp. 633–816.) gde je na terenu istraživao poreklo stanovništva, broj domaćinstava, stara prezimena, krsnu slavu i od toga načinio knjigu koja je polazište za svako dalje traganje za svojim korenima ljudi ovoga kraja. Borivoje Ž. Milojević je bio počasni doktor univerziteta u Monpeljeu (od 1947), Grenoblu (1947) i Renu (1947), a izvan Francuske još i univerziteta u Pragu (1948). Bio je počasni član sedam inostranih geografskih društava, jedan od samo devet počasnih inostranih članova Geografskog društva Sovjetskog Saveza. U bivšoj SFRJ bio je počasni član Geografskog društva Hrvatske. Bio je nenadmašan predavač — popularizator geografije. Ostala je zapamćena popularnost i posećenost njegovih predavanja u maloj sali Kolarčevog univerziteta u Beogradu. Kažu da je toliku popularnost među posetiocima Kolarčevog univerziteta uživao još i akademik Ivan Đaja. 1948. postao je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. 1955. izabran je za redovnog člana - saradnika Matice srpske. Zbog celokupnog svog doprinosa nauci izabran je 1947. za dopisnog a 1961. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Preminuo je 22. oktobra 1967. godine u Beogradu. Po sopstvenoj želji, akademik Borivoje Ž. Milojević sahranjen je na groblju u Krupnju. Po njemu osnovna škola u Krupnju nosi ime „Borivoje Ž. Milojević“.