Veliki čičak (Arctium lappa), poznat i samo kao čičak, repuh ili lopuh je jedna od biljaka koja je nepravedno zapostavljena kod nas i smatra se korovskom biljkom. Kod cicka je lekovit svaki deo, koren, list i seme. Koristi se koren dvogodisnje biljke, deluje protiv otrova, pospesuje izlucivanje urina i znoja, cisti krv, jaca kosti i nervni sistem, prociscava organizam, leci polne bolesti, cireve, giht, reumu, gnojne rane, opekotine, lisajeve, celavost... Mlado lisce se koristi kod zapaljenja zeluca i nadutosti, kod osipa, čireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme ima isto dejstvo kao koren i list samo jace. Recepte za lekovite preparate mozete vrlo lako naci na internetu. Cicak je koristan i kao namirnica u ishrani. Koren i list se mogu jesti svezi, u salatama, bareni ili kuvani u corbama ili kao prilog. Dobar je dodatak mesu a narocito se uklapa uz ribu. Od korena se moze spremati i pire. Veoma je bogat vlaknima, vitaminima A, B1, B2, B3 i C, od minerala kalcijumom, kalijumom, fosforom, gvozdjem, manganom, hromom, selenom, silicijumom i cinkom. Bogat je i aminokiselinama a ima malo kalorija. Lako se uzgaja iz semena, seje se direktno nakon opasnosti od mraza, voli rastresita zemljista da bi se koren sto vise razvio. Koren je najveci druge godine i vadi se najkasnije do cvetanja jer tad postaje zilav za jelo ali i dalje je upotrebljiv u lekovite svrhe. Moze se sejati i u kontejnere pa rasaditi na stalno mesto kad biljke malo porastu. Stalno mesto moze biti i velika saksija, dubine bar 25-30 cm i zapremine od minimum 10 litara po biljci.

Prve semenke kupio preko Ali-ekspresa iz Kine pod nazivom plava bamija.Iako nije plava,ipak se razlikuje od zelene bamije,pošto joj je boja tamno zelena i purpurna. Bamija je grmolika biljka, razgranata i raste u visinu i do 100 cm. Cvetovi traju samo jedan dan, kao i cvet hibiskusa koji pripada istoj familiji Malvaceae.Koristi se plod na sve moguće načine : Svež,obradjen,osušen,zamrznut-u zamrzivaču može da stoji 1god bez da izgubi svoja svojstva.Bamija se može konzervirati sušenjem, zamrzavanjem, sterilizacijom i mariniranjem. U prehrambenoj industriji sasušena se koristi kao prirodni emulgator, a djeluje i kao antioksidans. Smanjuje kristalizaciju šećera, što se koristi u konditorskoj industriji. Zrelo seme u nekim zemljama Azije i Afrike prži. Toploljubiva je biljka i seje se u aprilu i maju. Kod bamije se koriste mladi plodovi. Biljka zahteva mnogo vode i mora se redovno navodnjavati. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke.. Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Lupina može da se seje u proleće, od marta ili u kasnu jesen. Pre setve, seme je potrebno natopiti u mlakoj vodi i ostaviti 6-8 sati. Ona voli da raste na laganom peskovitom ili peskovito-ilovačastom zemljištu, dobro podnosi kisela tla i ne prija joj suša (posebno u vreme cvetanja), ali je zato veoma otporna na niske temperature. Može da raste na osunčanoj ili poziciji u polu senci, a najbolje izgleda kada se sadi u skupovima. Pošto je reč o visokoj biljci, treba voditi računa da ne zakloni one manje. Ako se sadi više biljaka, razmak između njih treba da bude 45-50 cm. Cveta od juna do kraja jula, septembra. Lupina je vrlo lagana za uzgoj. Prihrana nije potrebna ukoliko se aplicira 3-5 cm malča i komposta. Što se tiče zalivanja, dok ne ojača potrebno je zalivati svaki dan, a kasnije na svakih 2-3 dana. Važno je pustiti da se zemlja osuši pre sledećeg zalivanja. Ukoliko je reč o ilovačastoj zemlji, ona duže zadržava vodu nego peskovita zemlja. Zaliva se oko korena, ne cela biljka. Cveće koje je prezrelo treba pojedinačno odstranjivati ili može se pričekati da se završi period cvetanja i onda ukloniti cele stabljike sa cvetovima do dna biljke. Takođe, potrebno je uklanjati oštećene ili obolele listove. Rezano cveće dugo ostaje sveže u buketima. Kako orezivanje podstiče novi rast, biljka se ne orezuje nakon 1. septembra jer joj je potrebno da se pripremi za zimu. Može se ostaviti da prezimi, a nakon zime, u rano proleće pre nego što počne novi rast, treba iseći odrvenele delove na 10 cm iznad zemlje. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Biljka visine do 1.5m. Cveta u leto. Listovi su krupni, nekad široki i do 20 cm, a dužine i do pola metra. Cveta veoma bogato i intenzivno, cvetovi su asimetrični, crvene, žute, narandžaste ili roze boje. Seme je krupno, veličine graška, crne boje i nalazi se u trodelnoj čauri. Razmnožavanje: Razmnožava se sečenjem, deljenjem gomolja ukoliko ima na gomolju pupoljaka. Svaki deo gomolja sa jednim pupoljkom daje novu biljku. Kad prođu februarske hladnoće, rizome indijske kane počinju da se razvijaju. Rizome tad podelite na dva-tri dela, u zavisnosti od veličine. Stavite rizome u saksije sa rastresitom zemljom, bogatom hranljivim materijama, mesto treba da bude svetlo. Temperatura bi trebala da bude oko 15°C, dok se ne formiraju prvi listovi, zalevajte pomalo. Nakon toga počnite sa nedeljnim prihranjivanjem i zemlju zalevajte češće da bude umereno vlažna. Kad prođe opasnost od mrazeva, biljku postavite (posadite) na sunčano mesto zaštićeno od vetra. Sade se na rastojanje 40-50 cm (niže vrste), a visoke vrste na rastojanje 60-70 cm. Kad počnu hladniji dani i jesenji mrazevi, biljka se vadi iz zemlje, odrežu joj se listovi i delovi stabla na 15-20 cm od rizoma. Oko rizoma se ostavlja zemlja u što većem busenu, prekriju se peskom ili piljevinom i tako sklonjene čekaju narednu sezonu. Rizom se može sačuvati više godina i iz njega svake godine izraste nova biljka. Mogu se razmnožavati i smenom. Supstrat: Vole plodno, dobro nađubreno zemljište. Svetlost: Najbolje je kanu posaditi na sunčano mesto zaštićeno od vetra. Zalivanje: Tokom leta treba je obilno zalivati. Presađivanje: Presađivanje se obavlja na dubini od 10-20cm. Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAZNO !!!!!!!! NE SALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Klasični jermenski krastavac je ustvari dinja po genetici. Zbog toga ima dvostruku primenu, dok je mlad koristi se kao običan krastavac i tad mu je ukus identičan krastavcu, a kad sazri koristi se kao dinja. Kad sazri kora mu požuti a meso postaje narandžasto i dobija ukus ananas dinje. Uz dobre uslove može porasti i do jednog metra, ali za to je neophodno odstranjivati višak plodova. U normalnim uslovima mlad krastavac poraste do 60 cm i veoma je rodan, a najbolje ih je brati kad su oko 45 cm. Plod je rebrast i gladak, Kora je tanka i ne mora se skidati, jer nikad ne postaje gorak. Ako se uzgaja horizontalno plodovi se često krive, a ako se biljka penje plodovi vise i ostaju ravni. Ako se mlad krastavac ne ubere, nastavlja da sporije raste u dužinu i širinu sve dok ne požuti. Ukusan je čak i kad se formiraju semenke, koje se lako odstranjuju. Može se jesti svež, u salatama a dobar je i za kiseljenje. Uzgaja se kao i svaki drugi krastavac. Potrebno je primenjivati sredstva zaštite od plamenjače kao kod običnog paradajza. Najčešće je dovoljan plavi kamen ako je na otvorenom. Kupujete sortu tamnije kore. Od setve do berbe treba oko dva do dva i po meseca. Moja je proizvodnja. Nije hibrid niti GMO, radi se o staroj organskoj sorti. Kad jednom uzgojite ovaj krastavac, verovatno će vam u budućnosti potpuno zameniti obične salatne krastavce Na zadnjoj slici je plod u punoj zrelosti kada intezivno mirise na dinju i ima njen ukus, a slikano je na led panelu dimenzija 60x60 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAZNO!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

Klasični jermenski krastavac je ustvari dinja po genetici. Zbog toga ima dvostruku primenu, dok je mlad koristi se kao običan krastavac i tad mu je ukus identičan krastavcu, a kad sazri koristi se kao dinja. Kad sazri kora mu požuti a meso postaje narandžasto i dobija ukus ananas dinje. Uz dobre uslove može porasti i do jednog metra, ali za to je neophodno odstranjivati višak plodova. U normalnim uslovima mlad krastavac poraste do 60 cm i veoma je rodan, a najbolje ih je brati kad su oko 45 cm. Plod je rebrast i gladak, Kora je tanka i ne mora se skidati, jer nikad ne postaje gorak. Ako se uzgaja horizontalno plodovi se često krive, a ako se biljka penje plodovi vise i ostaju ravni. Ako se mlad krastavac ne ubere, nastavlja da sporije raste u dužinu i širinu sve dok ne požuti. Ukusan je čak i kad se formiraju semenke, koje se lako odstranjuju. Može se jesti svež, u salatama a dobar je i za kiseljenje. Uzgaja se kao i svaki drugi krastavac. Potrebno je primenjivati sredstva zaštite od plamenjače kao kod običnog paradajza. Najčešće je dovoljan plavi kamen ako je na otvorenom. Kupujete sortu tamnije kore. Od setve do berbe treba oko dva do dva i po meseca. Moja je proizvodnja. Nije hibrid niti GMO, radi se o staroj organskoj sorti. Kad jednom uzgojite ovaj krastavac, verovatno će vam u budućnosti potpuno zameniti obične salatne krastavce Na drugoj slici je plod u punoj zrelosti kada intezivno mirise na dinju i ima njen ukus, a slikano je na led panelu dimenzija 60x60 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Datura Stramonium, jedna od devet vrsta datura, je jednogodisnja ukrasna i lekovita biljka cija visina dostize i do dva metra. Ova sorta ima nazubljene listove i krupne bele cvetove koji se otvaraju ujutru i uvece. Latice se uvijaju na specifican nacin slicno spirali. Cvetovi dostizu duzinu do 10 cm a u precniku do 5 cm. Ima plod u obliku bodljikave caure koji se rasprsne kad sazri. Ne zahteva bogato zemljiste i uspeva skoro svuda. Voli polusenku. Seme proklija za 3-6 nedelja na 15 stepeni C. Ova biljka je poznata po sirokom spektru dejstva na ljudski organizam, služi kao afrodizijak, analgetik, antiastmatik, antispazmatik i u razne druge svrhe. U narodnoj medicini se koristi u lečenju: nervnih poremećaja, Parkinsonove bolesti, astme, jakog iritirajućeg kašlja, reume, ukočenosti, upale očiju i dr. Za vanjsku upotrebu preporučuju se tinktura, masti i flasteri kod mišićnih i reumatskih bolova, hemoroida, fistula, te raznih površinskih infekcija kože. Homeopatski preparat Straminum se daje osobama, koje imaju jaki strah od: vode i to duboke i tamne, klaustrofobija i to naročito od tunela, podruma, mračnih prostora, pasa, smrti, nasilja, samoće noću, usamljenosti, izolovanosti i dr. U basti je izuzetno korisna kad se sadi pored krompira, za prirodnu borbu protiv krompirove zlatice. List dature ispusta specifican miris koji privlaci zlaticu u periodu nosenja jaja tako da nosi jaja na list dature, medjutim larve uginu za kratak period kontakta sa listom zbog alkaloida koji se nalaze u njemu. UPOZORENJE Biljka se zbog alkaloida koje sadrzi smatra otrovnom ako se konzumira. Upotreba u lekovite svrhe ili bilo kakvo konzumiranje nekog dela biljke se preporucuje samo osobama koje dobro znaju sta rade, uz ekstreman oprez. Prodaje se prvenstveno kao ukrasna biljka. Predoziranje njenim alkaloidima moze izazvati razne nezeljene posledice pa cak i smrt. Vise informacija potrazite na internetu.

Rosopas ili rusa, lastina trava ili lisavica (lat. Chelidonium majus) je biljka iz porodice makova. Visegodisnja je biljka i poraste od 30 do 100 cm u visinu a voli plodna i senovita mesta. Svi delovi biljke, uključujući i koren, sadrže žuti, mlečni sok, koji je veoma oštrog, nagrizajućeg ukusa. Biljka sadrzi mnoge lekovite sastojke. U soku rosopasa nalazi se čak 20 različitih alkaloida koji su srodni alkaloidima opijuma. Jedan od njih je citotoksičan, otrovan za ćelije, zato se listovi i stabljike rosopasa ne smeju žvakati. Rosopas se vec dugo koristi za lečenje najrazličitijih tegoba. Koristi se za probleme sa želucem, žuči, crevima, za uklanjanje bradavica, ekcema, oboljenja kože, astmu... Caj od rosopasa je delotvoran kod grčeva u želucu, crevima ili žuči, i protiv astme, a spolja se primenjuje za tretman kožnih bolesti. Sok od biljke uklanja bradavice tako sto se maze na bradavice svaka 3 sata tokom 3-4 dana. Tinktura se koristi za bolesti jetre i za lecenje zutice. Rosopas deluje i na bakterije, narocito gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatickom dejstvu ove biljke. U narodnoj medicini se koristi i kao sredstvo za lecenje tumora i promena na zenskim polnim organima, kao caj i kao sredstvo za ispiranje. Rosopas se koristi i za lecenje ociju, uklanja sivu mrenu i pege sa roznjace a pomaze i kod krvarenja mreznjace. Recepte za spremanje preparata mozete pronaci na internetu. Treba biti oprezan i informisati se o nacinu primene, narocito za unutrasnju upotrebu i za oci. Pre primene bilo kog preparata posavetujte se sa vašim lekarom naročito kod unutrašnje primene. Ukoliko se rosopas biljka pravilno primenjuje i dozira, propratnih nuspojava nema. Seme je sitno i najbolje je sejati ga prvo u kontejnere tako da ga prekrije veoma tanak sloj supstrata, oko 1 milimetar.

Kres salata je jednogodišnja je zeljasta biljka visine oko 20-60 cm, s tankom i čvrstom stabljikom. Kao salata gaji u mnogim povrtnjacima, a može se sejati svake dve nedelje i brati tokom cele godine. Mladi nadzemni delovi ili listovi imaju ukus senfa, koriste se kao začin u kulinarstvu, beru se pre cvetanja. Kres salata je pravi prirodni antibiotik koji pojačava otpornost organizma na neke bolesti, a neke čak i leci. Lako se uzgaja, a tokom zimskih meseci može se gajiti i u zatvorenom prostoru – na prozorskoj dasci. Kupujete 50 semena.

Sukulent Echeveria carnicolir u ukrasnoj posudi, sa slika. Echeveria carnicolor izdržljiv je, atraktivan sukulent član porodice Crassulaceae. Biljke iz roda Echeveria dobro se drže ako se drže kao sobna biljka ili kada se uzgajaju na otvorenom u povoljnom okruženju. Kad se brinete za ove biljke, morate pažljivo rukovati lišćem. Srećom, Echeveria se lako neguje i obično ne zahteva puno rukovanja ili orezivanja. No, odvajanje mladunaca od matičnih biljaka prema potrebi sprečava prenapućenost. Mrtvo ili oštećeno lišće odcepite ili pažljivo odrežite. Rano cveta, od januara do kraja marta. Pričekajte da se tlo gotovo potpuno osuši, a zatim temeljito zalivajte. Pustite vodu da teče kroz drenažne rupe na dnu spremnika vaše biljke. Prodaje se biljke sa slika, sa ukrasnom saksijom. Zbog osetljivosti listova na grubo rukovanje, iste ne šaljem poštom i kurirskom službom. Moguće je lično preuzimsnje u Zemunu, ili dostavljanje po dogovoru u Zemunu i N. Beogradu Lično preuzimanje u Zemunu .

Smeđa slačica se koristi kao bela ili crna slačica samo što ima drugačiju aromu. Ima malo manje ljut ukus od bele slačice i podseća na orah. Ona je jedna od najcenjenijih vrsta povrća na bliskom istoku i u velikoj meri je prisutna u kuhinjama azijskih i africkih država. Ima visok sadržaj A i K vitamina. Jedu se listovi, seme i cvet, sirovi ili obrađeni. Biljka poraste do 80 cm u visinu. Seje se u proleće ili jesen i već za oko 30 dana list se može jesti. Tad je sitan ali je najmekši. Što je biljka starija lišće je krupnije ali postaje sve čvršće, sve dok ne postane žilavo nakon nekih 75 dana od setve. List se koristi kuvan, u čorbama ili kuvan sa mesom, svež list se koristi za salate a u Indiji je čuvena turšija od debelih stabljika lista smeđe slačice. Ako je posejana u proleće tokom leta ide u seme koje ima široku upotrebu. Može se koristiti za pravljenje senfa, ulja (seme sadrži 30% ulja), kao začin za jela i zimnice... Kod izrade senfa može se koristiti u kombinacijama sa belom i crnom slačicom ili samostalno. Senf dobijen od nje naziva se smeđi senf i izuzetno je cenjen u svetu..

Kinoa (Chenopodium quinoa) je jednogodišnja biljka poreklom sa Anda i uzgaja se kao žitarica. Jedna je od najstarijih žitarica i hiljadama godina je bila osnova ishrane Inka. Postoji mnogo vrsta kinoe, a najpopularnije su bela, crna i crvena. Veoma je blizak rođak kanihue s tim da kinoa ima nešto krupnije zrno. Crna kinoa se jednako dobro i lako kuva kao i bela, malo je hrskavija i ima orašastiji ukus. Izuzetno je hranljiva, odličan je izvor kalcijuma i ima bolji sastav aminokiselina od bilo koje druge žitarice. Ima najbolji balans aminokiselina, a sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Odlican je izvor gvožđa, fosfora, vitamina B i E. Jača organizam. Koristi se kao pirinač: kao glavno jelo, kao kaša ili kao prilog uz povrće, pasulj, u salatama i supama. Generalno jača celo telo i greje telo. Tonificira bubrege. Odlična je hrana za vegeterijance koji jos uvek imaju želju za mesom. Ne sadrži gluten. Seje se direktno nakon opasnosti od mraza i prekriva se što tanjim slojem zemlje. Održava se konstantna vlažnost zemljišta sve dok biljke ne niknu. Manji broj biljaka se može uzgajati i u kontejnerima pa se presaditi na stalno mesto kad prerastu kontejner. U principu odlično podnosi sušu i nije zahtevna što se tiče zemljišta. Seme je testirano i klijavost je visoka.

Visegodisnje povrce, veoma zdravo i hranljivo. Korsiti se kao spanat ili se prave sarmice od zelja. Lako se uzgaja. 30 svezih semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke*

Grm koji prirodno raste u Aziji, dostiže do 2,5m u visinu. Beru se zrele bobice koje su crvene boje, zatim se suše ili koriste sveže. Bogat je vitaminima B-1,B-2,C i E Sadrži velike količine amino kiselina. Važan sastojak je beta karoten. U licijumu se nalazi u velikim količinama i to u obliku koji organizam može lako da iskoristi. Zona otpornosti : 3a / -39.9 C (-40 F) Godži bobice sade se u jame veličine 40 x 40 x 40, na razmaku od oko 1.5 m. Najpre se na dno jame stavlja đubrivo, a zatim sledi sloj zemlje, nakon čega ostane dubina 15 - 20 cm. Ispod sadnice stavlja se supstrat. Nakon sadnje, sadnica se dobro pokrije zemljom i zalije vodom. Preporučuje se da se mlade biljke pričvrste uz naslon kako bi im se pružio oslonac. Upotreba: Godži bobice upotrebljavaju se u svežem stanju, ali moguće ih je i sušiti na direktnom suncu ili mehaničkom dehidracijom. Pravilno skladištene, bobice se mogu skladištiti do godinu dana. Pogodne su za pripremanje čajeva, sokova i likera. U svetu je smatraju voćem veka ili vitaminska ’’bomba’’ zbog svih svojstava koja poseduje. Biljka Goji potiče sa Tibeta ( Lycium barbarum) i smatra se hrana i lek za dug vek. Nazivaju je i crveni dijamant u medicini. Smatraju je kao prirodna pomoć za revitalizaciju opšteg stanja zdravlja organizma, olakšanje bolnog stanja zglobova, zaštite i bolje funkcionisanje jetre i srca, opušta krvne sudove i pojačava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni pritisak, sprečava starenje kože, rešava problem uvećanja prostate, poboljšava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba. Seme se sadi tokom cele godine, na temperaturi 20-25 stepeni. Posejte ga u kupovnu zemlju za cveće, na dubini od 0,5 - 1cm. Posudu držite na svetlom mestu i održavajte zemljište vlažno i mlade biljčice će vas ubrzo iznenaditi. Možda već u prvoj nedelji ili drugoj, to će zavisiti od uslova. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAŽNO!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

Jako retka sorta nauta koja je poreklom iz Afganistana,koja fenomenalno uspeva kod nas i veoma je rodna.Sadrži visok procenat antocijanana,vise od borovnice.Plod je skroz crne boje,u ishrani se koristi,nezreo ili zreo.Od njega se spremaju razni specilajiteti,a najpoznatiji su Humus(biljna pašteta,izuzetnog ukusa i hranjivosti) koristi se kao varivo na razlicite nacine i mnogim drugim specijalitetima.U zemljama bliskog istoka melju ga u brašno i od tog brašna,prave vrhunaska peciva.Medutim kod nas,naut se uglavnom pece ili prži i koristi se kao grickalica.Na internetu se može naci na desetine nacina,kako se sprema naut. U semenu nauta je sva energija tako da je veoma hranjiv,odlican je izvor energije pri psihickim naprezanjima i kod povišenih intelektualnih aktivnosti kao npr kod studenata.Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, cak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.Sadrži:20% belancevina, oko 60% ugljenih hidrata, 5% biljnog ulja, 5% celuloze. Jedna izuzetno zdrava namirnica. Seje se od polovine aprila do pocetka juna,može da se seje na klasican nacin kao pasulj na kuce ili u redu.Uglavnom princip sejanja je isti kao,grašak ili pasulj.S tim da je bolje da se seje u redu vec na kuce. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Bob je stara kultura koju su gajili još stari Grci i Rimljani. Sa porastom gajenja graška i pasulja, u 19. veku, smanjuje se proizvodnja boba. To je jednogodišnja biljka, koju gajimo zbog mladih, zelenih mahuna, odnosno semena. Kod nas se bob uglavnom gaji kao baštenska vrsta, na malim parcelama. Na pijacama ga možemo veoma retko naći. Nažalost, jer su hranjive vrednosti boba izuzetne. Bogat je ugljenim hidratima, proteinima oko 25%, vitaminima B1, B2, a sadrži i visok procenat kalcijuma i fosfora. Bogat je izvor folata. Takođe, dobar je izvor različitih mineral kao što su gvožđe, kalijum, kalcijum, zatim, mikroelemenata bakra i mangana. Po najnovijim istraživanjima mlade mahune mnogih sorti, imaju u sebi supstancu koja blagotvorno deluje na obolele od Parkinsonove bolesti. Cvetovi i mahune se koriste za spravljanje čajeva koji ublažavaju bolove prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Za ishranu se koriste sveže, mlade mahune i zrna, kako zelena tako i suva. U rano proleće lišće se može koristiti kao salata. Zrna se koriste u raznim varivima, supama ili proteinskim salatama. Od suvih zrna boba se dobija brašno koje se može mešati sa ostalim vrstama brašna a može se koristiti i samostalno. Mlade mahune se beru dok su krte i sočne. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

Ašvaganda (Withania somnifera) je biljka iz porodice solanacea, višegodišnja zimzelena biljka oblika malog žbuna. Međutim, temperature niže od oko -5 C je ubijaju, tako da kod nas preko zime mora biti na toplijem mestu, ili je morate sejati svake godine. Ona je jedna od najcenjenijih biljaka u Ayurvedi, tradicionalnom zdravstvenom sistemu Indije. Ašvaganda je adaptogen, što znači da pomaže telu, ali i umu da se prilagodi stresu. Ona vraća snagu i polet u trenucima kad se oseća nedostatak energije. Stimuliše imuni sistem i pomaže zdravo funkcionisanje organizma. Povećava vitalnost i fizičku izdržljivost, usporava starenje, aktivira anabolitičke procese. Štiti telo od raznih bolesti, pomaže u prevenciji raka a deluje i kao afrodizijak. Efikasno se bori sa svim oblicima stresa i pomaže kvalitetan i redovan san. Služi kao prevencija i lek za bolesti uzrokovane stresom, dijabetes i visok krvni pritisak. Jedan je od najjačih prirodnih sedativa i antidepresiva. Smiruje anksioznost, hrani i jača nervni sistem i uspostavlja mir uma. Duboko prodire u tkiva i čisti nečistoće, detoksifikuje organizam, pojačava metabolizam i cirkulaciju, stimuliše varenje i čisti sluz. Korisna je pri dugotrajnom lečenju astme, koristi se u periodima između napada. Preporučuje se kod hemoterapije i zračenja. U lekovite svrhe se koriste koren i list, u obliku čajeva, ekstrakata ili praha koji se dobija sušenjem i mlevenjem delova biljke. Po podacima sa interneta, čaj se sprema tako što se 3-6 grama suvog usitnjenog korena potopi u 3 i po šolje kipuće vode i ostavi 15 minuta da odstoji, a zatim se piju 2-3 šolje takvog čaja dnevno. Ašvaganda se uzima mesec dana a zatim se pravi nedelju dana pauze, pa se opet uzima mesec dana itd. Trudnice i dojilje nikako nebi smele uzimati ašvagandu jer može doći do pobačaja, kao i osobe sa otvorenim ranama i osobe koje očekuju operacije. Najbolje je početi sa manjim dozama pa povećavati. Znaci predoziranja mogu biti proliv, nesvestica ili usporen puls. Može pojačati dejstvo sedativa, lekova za sniženje pritiska i alkohola. Veoma lako se uzgaja iz semena. Seme brzo proklija i poželjno ga je prvo sejati u saksije ili kontejnere pa rasaditi. Može se bez problema uzgajati u malo većoj saksiji. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM....... Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

U pakovanju se lanazi 100 semenki, sezona 2020. Zuti nocurak je biljka visine od 80 cm do 2 M.Cvetovise otvaraju nocu i sa prvim zracima sunca zatvara se. Ranom zorom pcele ga oprase i sutradan navece otvara se sledeci cvet. Cak se moze videti otvaranje cveta sto je jako lepo videti. Biljka je jako lekovita odnosno lekoviti su koren, mladi listovi cvetovi i seme.

U pakovanju se nalazi 100 semenki, sezona 2022. Nazva se Americka kresa a ona uposte ne potice iz Amerike vec iz Evrope. Divlja biljka, odlicna salata kada su mladi listici a kada je starija moze se blago obariti preliti hladno cedjenim uljem i malo belog luka.Moze da se kombinuje sa maslackom, zeljem pa na kropir i tako dalje...Ima finu aromu hrena ali nije ljuta.

Bamija je grmolika biljka, razgranata i raste u visinu i do 100 cm. Cvetovi traju samo jedan dan, kao i cvet hibiskusa koji pripada istoj familiji Malvaceae.Koristi se plod na sve moguće načine : Svež,obradjen,osušen,zamrznut-u zamrzivaču može da stoji 1god bez da izgubi svoja svojstva.Bamija se može konzervirati sušenjem, zamrzavanjem, sterilizacijom i mariniranjem. U prehrambenoj industriji sasušena se koristi kao prirodni emulgator, a djeluje i kao antioksidans. Smanjuje kristalizaciju šećera, što se koristi u konditorskoj industriji. Zrelo seme u nekim zemljama Azije i Afrike prži. Toploljubiva je biljka i seje se u aprilu i maju. Kod bamije se koriste mladi plodovi. Biljka zahteva mnogo vode i mora se redovno navodnjavati. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke.. Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Bela valerijana (Centranthus ruber) je u narodu poznata i kao ostrugica i mamuzica. Biljka je iz porodice valerijane ali se prilično razlikuje od svima poznate valerijane sa smirujućim dejstvom. Višegodišnja je biljka, veoma je otporna na sve uslove, odlično podnosi jako sunce, sušu, siromašna zemljišta, zimu, raste čak i na kamenu. Raste žbunasto i lako se sama rasejava. Uzgaja se uglavnom kao dekorativna biljka, jer cveta preko celog leta mnoštvom belih cvasti. List i koren su jestivi, list mladih biljaka se koristi u salatama i kuvan a koren se kuva u supama i čorbama. List starijih biljaka nije tako ukusan kao mlad, postaje malo gorak. Seje se u kontejnere ili čaše pa se rasađuje na stalno mesto kad biljke malo porastu. Kupujete seme skupljeno 2020. Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAZNO !!!!!!!! NE SALJEM POUZECEM....... Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

Kupujete pola grama semena obične bele breze (Betula pendula). Pola grama sadrži oko 800 semenki koje oko sebe imaju mala krilca. Seme je klijavo bez ikakvog predtretmana i kreće se oko 30%, što je dobar procenat za brezu. Na slici možete videti klijavost bez tretmana. Ako se odradi proces hladne stratifikacije (držanje semena u frižideru u vlažnoj sredini) u trajanju od oko mesec dana klijavost se višestruko povećava. Realno je da se od ovih pola grama može dobiti oko 150 sadnica bez ikakvog predtretmana semena, pa i više. Breza je svima poznato drvo, raste relativno brzo, veoma je dekorativno i ima široku upotrebu, od proizvodnje nameštaja, drvenih crepova do proizvodnje obuće, prirodnih lepkova ili hleba od kore drveta. List i kora su lekoviti, u narodu se koriste za čišćenje organizma, urinarne infekcije, reumu, artritis, giht, bradavice, ekceme, psorijazu, za izbacivanje tečnosti, visok krvni pritisak, visok holesterol, gojaznost... Sok iz stabla skupljen u rano proleće jača i čisti organizam. Sok sadrži oko 1% šećera i koristi se kao i javorov sirup a čuveno je i vino od breze koje se dobija od ovog soka. Sok se istače veoma lako, bušenjem rupice u stablu, koja ne šteti biljci.

Sorta je identična sorti Maxidor, odnosno ekvivalent ili zamena za Maxidor. Rana sorta veoma visokog prinosa sa tankim, okruglim, pravim mahunama (nisu iskrivljene) dužine do 15 cm, zlatno žute boje. Biljka poraste oko 60 cm u visinu, odnosno dužinu ako se ostavi da puzi po zemlji. Nije joj potreban oslonac ali ako ima neki kolac, pritku ili kanap, uhvatiće se za oslonac umesto da puzi po zemlji. Na taj način se malo uštedi na prostoru i olakšava se berba. Plod je veoma mesnat, ukusan i nema konce. Seme je sitno i bele boje. Sorta nije hibrid i može se čuvati seme.

Ukrasne tikvice sade se kad vreme malo otopli. Obično se semenke stavljaju u hranljivu (humusnu) zemlju u bašti, ili u žardinjeru, a zatim dobro zaliju. Seme niče za sedam do deset dana i ukoliko svako nikne, biljčice treba razrediti. Preporučuje se da se ostave po dve na jedan dužni metar. Odmah im treba obezbediti oslonac uz koji će vreža da se penje. Mlade biljke treba da su dvadesetak centimetara odmaknute od oslonca ili zida, da bi se obezbedilo dovoljno mesta za razvoj plodova. Redovno ih zalivajte, a jednom u dve-tri nedelje u vodu za zalivanje dodajte malo tečnog mineralnog đubriva. Ponekad se dogodi da ukrasna tikva ne zametne plodove iako je cvetala. Jedan od razloga može biti taj što su cvetovi bili zatvoreni u vreme kada dolaze insekti koji ih oprašuju. Da vam se to ne bi dogodilo možete i sami da ih oprašite - u kasnim popodnevnim satima četkicom prenesite polen sa prašnika jednog cveta na tučak drugog. Ukoliko želite da plodove osušite i čuvate za ukras u stanu, oberite ih tek u oktobru, kada sasvim sazru, ili posle prvih mrazeva. Suše se na promajnom mestu, udaljeni jedan od drugog i mogu da traju duže od godinu dana. Tikvice možete zasaditi između žbunova bobičastog voća, ispod jabuke, uz žičanu ogradu, ili da ih vodite uz pergolu na terasi. 10 semena u pakovanju