Predivna suknja SIRENA kroja,pozadi se širi, što je čini izuzetno elegantnom, vel L,a I rasteže se jer ima elastina. Ne zna se da li je lepša boja ili kroj. Prati liniju tela, savršeno stoji. Imam I lila torbicu.

Predivna haljina, na žalost, sada mi je mala, zato je prodajem. Šivena je po meri, pa zato obavezno pratite mere, posebno zato što je sirena fazon: širina ramena - 35 šrina grudi - 45 širina struka - 36 širina bokova - 46 ukupna dužina leđa - 130 zakopčava se dugačkim rajsfešlusom na leđima. Haljina je zaista predivna, prava letnja, bebi roze boje

Bordo crvena svilenkasta haljina, model sirena. Dugačka, raskošna, glamurozna, elegnatna. Rukavi su bogato naborani i mogu se sakupiti ili pustiti da padaju preko ramena. Pozadi se kopča dužim rajsferšlusom. Ukrašena je svetlucavim nitima, razbacanim po celoj haljini u vidu kvadratića, čineći je zaista posebnom. Haljina je dizajnirana u butiku u Beogradu, po ugledu na aktuelne modele svetski poznatih brendova. Savršeno stoji, s obzirom da je blago strukirana, odlično prati liniju tela. Par šavova bi trebalo malo ojačati. Veličina S i slabiji M. - Pazuh-pazuh 44 cm. - Poluobim struka 37 cm. - Dužina 142 cm.

Beograd, 2000. 294 strane. Lepo očuvana. Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost.

Sirena i Minotaur: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost / Doroti Dinerstin Beograd 2000. Mek povez, XXXIII + 294 strane. Napomena: na desetak strana blagi tragovi grafitne (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. V4 Kada sam prvi put pročitala Sirenu i minotaura 1977. godine, svet je za mene obasjala nova svetlost. U toj knjizi je, najzad, neko, u divnoj trodimenzionalnoj perspektivi opisao unutrašnje funkcionisanje nepravdi medu rodovima koje su mene pekle čitavog života. Zbog čega je i na koji način ova knjiga toliko uticala na mnoge ljude slične meni koji su je pročitali krajem sedamdesetih? Da bi se shvatio njen početni uticaj potrebno je, prvo, setiti se, ili zamisliti, kako je izgledala decenija pre buđenja našeg feminizma. Mizoginija je bila opšteprisutna: „Tokom dugih godina koje su prethodile drugom talasu feminizma žene i devojke bile su neosporno omalovažavane. Svakodnevno su ih vređali bez povoda. Nastojali su da ih onemoguće u postizanju uspeha. Agresivno su ih ignorisali ili su se, ne znajući zašto, agresivno prema njima ponašali. Podrazumevalo se da žene i devojke treba da im budu na usluzi, a kada to nisu bile nazivali su ih kučkama ili vešticama, Izgledalo je da su žene stvorene da budu ponižavane dok je njihovo iskazivanje ponosa izazivalo blagi podsmeh.`... Na moje zaprepašćenje ali i duboko olakšanje, Doroti Dinerstinje pisala o ono e što sam osećala a nisam uspevala da iskažem: „Kameni zidovi o koje udara naš pokret zatrpavaju njegove temelje.” Njena knjiga je predstavljala anatomiju muškaraca koji upravljaju svetom ali se ljute kao uplašena deca kada im žene koje imaju manju moć u svetu kažu „bau.” Takvi muškarci, po njenom mišljenju, nastavljaju svoj beskrajni čin odvajanja od majke, vladarke iz njihovog detinjstva. Žene takođe imaju udela u svakodnevnoj nepravdi kojoj su izložene jer ni one nemaju poverenja u majku u njima samima. Dinerstinova suptilno otkriva i opisuje pogodbe koje su muškarci i žene tradicionalno sklapali među sobom, uključujući i za mene u početku nejasno objašnjenje postiđenog ženskog mirenja sa muškom moći kao i našu ambivalentnost u pogledu sopstvene upotrebe sile. Ona smatra daje ženski monopol u podizanju dece odlučujući za stvaranje svekolike asimetrije među rodovima u društvenom životu koji potom sledi. Upravo nas žena uvodi u svet pre nego što možemo da je prepoznamo kao ograničeno i smrtno biće kakvi smo i sami. Borba da se otrgnemo kontroli te prve privlačne i naizgled svemoćne osobe predstavlja prvu borbu u našem životu. Iscrpljeni, bežimo iz mora punog sirena na kopno gde nas čeka minolaur koji se šepuri i riče. Međutim, izgleda da je njega mnogo lakše pripitomiti jer je racionalan, za razliku od majke koja nas još uvek vreba iz infantilnog sloja naše ličnosti. Iz Uvoda En Snitou Sadržaj: En Snitou, Uvod Predgovor PRVI DEO: Sirena i Minotaur 1. Termini i ciljevi 2. Ljudski projekat polne slobode DRUGI DEO: Ljuljanje kolevke i vladanje svetom 3. Ljuljanje kolevke Uvodne beleške za poglavlje 4 4. Higamus-hogamus Uvodne beleške za poglavlje 5 5. „Deca, eto šta su” Uvodne beleške za poglavlje 6 6. „Ponekad se pitate da li su ljudska bića` Uvodne beleške za poglavlje 7 7. Prljava boginja Uvodne beleške za poglavlje 8 8. Vladanje svetom TREĆI DEO: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Uvodne beleške za poglavlje 9 9. Mama i sumanuta megamašina 10. Na ivici Beleške Bibliografija

Nova roze top sirena haljina S ili M.Sirovinski sastav 95% poliester 5% elastin.Dimenzije-Obim grudi od 80-106cm Obim struka od 64-84cm Obim kukova od 86-102cm Duzina 142cm Duzina slica 80cm Nova italijanska pozadi dodat deo da bude kao slep.Pogledajte moje ostale oglase na vise kupljenih stvari dajem popust .Razmene ne radim

Sirena i Minotaur odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Doroti Dinerstin mek povez 293 strane

ATLAS SIRENA SENTIMENTALNO PUTOVANJE MEĐU BIĆA KOJA NAS VEKOVIMA OČARAVAJU MITOLOGIJA Šifra artikla: 386698 Isbn: 9788651926085 Autor : Anjeze Grijeko Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK Atlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epoham... Detaljnije Atlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima. Sirene pripadaju bezvremenom mitu. Videli smo ih u Homerovim i Rilkeovim stihovima, čuli smo njihovu pesmu na stranicama Džojsovog Uliksa i u Vagnerovoj muzici. Ponovo smo ih nalazili u olujnim valovima Mediterana i na pučini dalekih mora. Anjeze Gri jeko krmani sigurnom rukom znalca kroz carstvo sirena, osluškujući njihove glasove, ali i glasove onih koji su sirene videli, čuli, voleli, pratili, zarobili ili ih čak i pojeli. Od sirena koje su iskušavale Odiseja na njegovom povratku na rodnu Itaku do onih koje su ometale Henrija Hadsona i njegovu posadu na plovidbi po Severnom ledenom okeanu, od sirena koje plešu po Debisijevim pentagramima do filmskih junakinja koje se pojavljuju nasred Menhetna, bezbroj je priča, umetničkih dela, anegdota sakupljenih na stranicama Atlasa sirena. Anjeze Grijeko se vraća u prošlost da istraži poreklo mita o sirenama i prati njihove beskrajne preobražaje i mnoge tragove koje su ostavile u književnosti, slikarstvu, muzici i nauci kako bi, jednom zasvagda, otkrila tajnu sirena. Glas sirena u grčkom svetu u stanju je da vlada elementima, da smiri ili da podigne vetar i oluju. Onako kako je to uradila Arijel u Šekspirovoj Buri.Nastavimo da sledimo crvenu nit reči koje u antičkom grčkom svetu definišu svojstvo glasa sirena. U Palatinskoj antologiji sirena se, na primer, naziva lale, brbljiva. A „pridev lalos u stvari označava neprestan, monoton zvuk, nalik žuborenju vode ili cvrčanju nekog insekta, ali i besmisleno brbljanje danguba i žena“. Kod Aristotela pojam seiren označava vrstu pčele samice. Zbog stalnog, upornog zujanja. Dok Sokrat u Fedru upoređuje dejstvo glasa sirena sa cvrčanjem cvrčka, ne slučajno u podne, najpovoljnijem delu dana za ova krilata stvorenja. Platonov dijalog opisuje očaravajuću moć „prirodnog glasa“ cvrčaka i sirena, njegovo hipnotičko dejstvo koje može da ugasi volju u onome ko sluša, da zamagli i uspava čak i um. Glas grčkih sirena kao da je čist, prirodan glas, rasprostranjen zvuk. Glas koji nam se ne obraća rečima, što ne znači da nam ne priča, da sa nama ne komunicira. Ili smo, možda, mi ti koji tvrdoglavo mislimo da taj glas, taj zvuk želi da nam nešto saopšti? Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MITOLOGIJA Autor Anjeze Grijeko Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 19x24,5 Strana 235 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Svecana haljina za mrsavice. Materijal je kao saten, ima postavu. Bretele se skidaju. Pozadi je malo duza. Stanje odlicno. Nema elastina, pratite dimenzije: - sirina od pazuha do pazuha 36,5 cm - sirina struka 31,5 cm - sirina kukova 45 cm - duzina od pazuha 129 cm

Nova K crna sirena haljina sa belom cipkom vel S ili M .Sirovinski sastav 95% poliester 5% elastin.Dimenzije-Obim grudi od 86-104cm Obim struka od 60-78cm Obim kukova od 84-104cm Obim ruba haljine 26ocm Duzina 175cm Negde otprilike od kolena se siri Nova italijanska .Pogledajte moje ostale oglase na vise kupljenih stvari dajem popust .Razmene ne radim

Trikotažna suknja. Polovna. Možda može i za 42. Sirena kroj.

Prelepa duga sirena haljina Savrseno istice obline, kvalitetan materijal Kupljena u Americi Velicina S

Lepa H&M sirena suknja. Nošena, u odličnom stanju.Veličina je 40, ali meni je velika, odgovara broju 42.

Nosena ali u odlicnom stanju bez ostecenja, velicina M sirena ramena 42, duzina rukava mereno od ispod pazuha 50, sirina jakne ispod pazuha 57, duzina 85cm

Made in Indonesia,cipka je meka,postava u boji koze,takodje meka( nije ona pucketava plastika).obucena samo jednom za neku priliku.nema fleke ni ostecenja.Model sirena,u gornjem delu uska,elasticni je materijal,u donjem delu,od kolena se siri. Devojka na slikama je u obimu grudi 88cm,struk 69,kukovi 97 cm i njoj je haljina mozda malo i veca,tj.prati joj telo ali nije rastegnuta nigde ,tako da moze osoba i koja je malo sira. Lagana,udobna,efektna haljina.

Odiseja misterija resena Zlatko Mandžuka mek povez - udžbenički format, 441strana, izdavač: Čigoja - Beograd kao nova ...... Odiseja se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena.Knjiga „Odiseja, misterija rešena” na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo.

Autor: Brat Luis de Leon Povez: broširan Br. strana: 422 Format: 12x20 Rasprava `O Hristovim imenima` ne može se u potpunosti razumeti, ako se ne postavi u okvire tradicije jevrejskog porekla, koja je imala velikog uspeha u staroj i srednjevekovnoj hrišćanskoj tradiciji pisanja rasprava o Božijim imenima i o značenju Božijeg imena ili Tetragrama. Sa uvođenjem Kabale i njenim širenjem kroz hrišćansku misao u Renesansi, nastaje sve više takvih tekstova. Govoreći o tajnama koje sadrže hebrejska slova, kako u broju tako i u rasporedu, Luis de Leon govori o Neizrecivom imenu ili Tetragramu i završava rečima da su to stvari veoma poznate onima koji znaju hebrejski jezik, naročito zato što spadaju u ono što oči vide, a ovako, izrečene i saslušane, postaju nejasne...

07535) HILJADITA GODINA , Žorž Dibi , Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci Novi Sad 2018 , Knjiga ovog velikog francuskog medijevaliste stavlja na njihovo pravo mesto pretpostavke o mračnjaštvu visokog srednjeg veka. Ova studija predstavlja svojevrsni opis straha hiljadite godine, `tog mračnog, pokornog doba, izvora svih starinskih praznoverica`. Strah koji se javlja za vreme hiljadite godine nije neopravdan, jer je sama godina tek početak velikih stradanja u srednjem veku. Reformom crkve i širenjem vere polako se priprema i sveti rat. Izvori za proučavanje nisu uvek relevantni, s obzirom na to da je hrišćanstvo težilo da sakralizuje istoriju, te je svekolika pisana kultura uvedena u strogo crkvene okvire. Takođe, jedina književnost pisana je na latinskom, u tesnoj vezi sa obrazovnim ustanovama, a `autoriteti` čuvani u bibliotekama govore samo o životima kraljeva, pa i književnost nije dobro polazište za proučavanje svakodnevnog života srednjeg veka. Između slabo obrazovanog društva i rata koji se sprema ostaje prostor za natprirodno, te se hiljadita godina vezuje za mistično, za obmane, za razne poremećaje - znake veoma bliske opasnosti. mek povez, format 12 x 17,5 cm , ćirilica, 290 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici ostavljene beleske drvenom bojicom i grafitnom olovkom, i 20 tak recenica podvuceno isto grafitnom olovkom i drvenom bojicom, sve ostalo uredno! Majstor Ekhart (nem. Meister Eckhart; oko 1260–1328)[1] bio je srednjovekovni nemački filozof, dominikanski teolog i mistik. Biografija Majster Ekhart (pravo ime Eckhart von Hochheim O.P.) rodio se 1260. godine u Tiringiji. Obrazovao se u Strazburu, Parizu i Kelnu, pod uticajima Alberta Velikog, Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao je u Parizu, gde je stekao majstorsko dostojanstvo, odnosno magisterijum. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburu. Pripadao je dominikanskom redu katoličke crkve. Držao je propovedi i po manastirima. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu crkvu da mu se suprotstavi, posle čega je inkvizicija počela da progoni sve one koji su izražavali njegove stavove. Njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči njegovu pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Ekhart je odbio optužbe inkvizitora, ali je pozvan pred papu u Avinjon. Majster Ekhart se poslednji put pominje kao živ 1327. godine.

Politička analitika i menadžment u politici Садржај предмета чине три ужа проблемска круга. Први укључује сегменте попут одређења појма, улоге, функција и узрока конфликата, као и њихове класификације и типологије, односно својеврсну анатомију конфликта – њихово мапирање. Други, конфликтна динамика анализира ток, активности и исходе конфликтне интеракције и посебно се бави стварањем и одржавањем и ширењем коалиционих аранжмана. Трећи круг даје увид у тактике и технике преговарања, моделе регулације и институционализације конфликата, као и претпоставке за стварање консензуса или баар постизање компромиса. Основни циљ је да пружи систематична знања и увид у друштвени контекст, структуру и актере конфликата, ток и исходе регулације и оспособи их за вођење успешне ненасилне друштвене акције. Predmet ima za cilj da polaznicima omogući da kroz predavanja i radionice, kao i izradu sopstvenih mapa konflikata ostvare kritički uvid u: uzroke i neposredne povode konflikata mehanizme regulacije i pacifikacije konflikata tok, aktivnosti i prirodu konfliktne interakcije stvaranje koalicija i nenasilnu borbu metode medijacije i regulacije konflikata Na taj način bi se osposobili za konfliktni menadžment, odnosno vođenje nenasilnih akcija i upravljanje konfliktima i posredovanje u njima. еоријска настава: 1) Појам, улога и функције конфликата; 2) Узроци конфликата; 3) Врсте друштвених конфликата; 4) Системски конфликти – кризе, ратови и револуције; 5) Стратегије и активности актера; 6) Ненсилна акција; 7) Заблуде о ненасилној борби; 8) Грађење коалиција; 9) Ток и исходи конфликата; 10) Тест, израда и анализа упитника; 11) Процедуре и приступи регулација конфликата; 12) Преговарачки стилови и тактике; 13) Нација, национализам и међунационални конфликти; 14) Приватизација и транзициони губитници и добитници; 15) Завршна расправа kao nova sa posvetom autora SKAJ.2

k4 zk 1808. године почиње уређење ослобођене територије, која је била подељена на 12 нахија, отварају се прве школе, које су до тада биле по манастирима. Крајем устанка 1813. године у Србији је било 40 школа, међу којима се налазила и основна школа у Трстенику , која касније добија име Живадин Апостоловић (по учитељу и борцу, који је стрељан 1943. године). Развојем привреде, посебно индустрије, долази до повећања броја становника у Трстенику. Већи број ученика доводи до деобе Осмогодишње школе `Живадин Апостоловић` на две потпуно одвојене школе ОШ `Живадин Апостоловић` и ОШ `Миодрег Чајетинац - Чајка`. И након деобе број ученика се непорестано повећава, тако да се све више истиче проблем простора. Почетком 1956/66 године ОШ `Живадин Апостоловић` добија нову школску зграду, у којој се и сада налази. Након интеграције 1970. године са ОШ `Радоје Крстић` у Попини школа добија четири подручна одељења у Попини, Дубљу, Брезовици и Стублицама. Ширењем града и изградњом новог насеља `Трстеник 2` стварају се услови за изградњу још једне основне школе, која добија назив ОШ `Свети Сава`, којој су припала сва одељења наше школе. Одлуком СО Трстеник 1989. године нашој школи припаја се подручно одељење у Богдању, које је удељено 4,5 км од матичне школе. Школске 1994/95 године залагањем колектива и учешћем друштвене средине штампана је монографија ` 180 година ОШ Живадин Апостоловић` - професора Љубивоја Бајића, у којој су сумирани сви резултати рада школе. По мерилима за вредновање и процењивање у основним школама наша школа је освајала I и II места за укупне резултате у остваривању образовног процеса.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brzi razvoj poslednjih godina u bazičnoj nauci i farmakologiji znatno je povećao razumevanje uzroka anksioznih poremećaja. Ovo je dovelo do velikog broja novih tretmana lekova iz farmaceutske industrije. Ova knjiga daje smisao ovom napretku i predstavlja koherentan prikaz dijagnoze i lečenja sa kliničke tačke gledišta. Poglavlja su u obliku pregleda i sažetaka novije literature i ispresecana su kliničkim smernicama, dijagnostičkim i terapijskim tačkama. Anksiozni poremećaji je zajednički naziv za raznorodni skup poremećaja u kojima dominira simptom anksioznosti, odnosno neodređenog straha. To je hronično stanje tenzije, brige, straha od nepoznate ili neprepoznate percepcije straha ili konflikta. Panični poremećaj je vrsta poremećaja u kojem dominira iznenadan, bezrazložan, snažan i nesavladiv napad straha, praćen drhtanjem, ubrzanim disanjem, stezanjem u grudima, širenjem pritiska iz grudi u ruke noge i vrat, trnjenjem brade i jezika, gušenjem, vrtoglavicom, nesvesticom, osećanjem dezorijentacije i derealizacije. Za razliku od anksioznosti, kod paničnog poremećaja postoji doživljaj potpune katastrofe, intenzivni strah od smrti ili ludila i potpunog gubitka kontrole Socijalna fobija je nerazumljiv, preteran strah od odlaska u društvo, od javnog nastupa, pa čak i od samog prisustva i pogleda drugih ljudi. Posebno može biti intenzivan strah od neposrednog dodira sa drugim ljudima, od kontakta licem u lice, oči u oči. Socijalna fobija može varirati od blage zebnje i nelagodnosti do paničnog straha pri samoj pomisli na izlazak među ljude. Poreklo socijalne fobije je u osećanju nesigurnosti, inferiornosti, stida i osećanja krivice ili u potisnutim agresivnim i egzibicionističkim težnjama...

U dobrom stanju Pogledi na Nas/Vas i na Drugoga / Trajan Stojanović Ostali naslovi Pogledi na Nas i na Drugoga Pogledi na Vas i na Drugoga Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1999 Beograd : Equilibrium, 1999 (Beograd : Zavod za grafičku tehniku Tehnološko-metalurškog fakulteta) Fizički opis 94 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Đokić, Vlastimir Biblioteka Dijalozi / [Equilibrium, Beograd] ; knj. 1 Tiraž 350 O piscu / V. [Vlastimir] Đokić: str. 93-94 Autorova slika i beleška o njemu na koricama Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice West, Rebecca, 1892-1983 -- `Crno jagnje i sivi soko` Civilizacija -- Balkanske države Balkanske države -- Geopolitika Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike... U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.

KLARENS ŠMIT - CLARENCE SCHMIDT - engleski jezik Biografija i dela Godina izdanja: 1946 Broj strana: 112 Povez: mek sa zaštitnim omotom Format: 23x21 Bogato ilustrovano Stanje kao na slici. Korice malo iskrzane, unutrašnjost u odličnom stanju. Clarence Schmidt (11. septembra 1897. u Njujorku - 9. novembra 1978. u Njujorku) bio je „autsajder“ i pionir monumentalne skulpture. Njegovo kontinuirano životno delo, „Čudo na planini“, izgrađeno je od pronađenih predmeta i recikliranog materijala između 1940. i 1972. godine, koji su evoluirali na zadnjoj padini planine Ohajo. Vajarstvo nije više fiksan pojam koji bi se za stalno primenio na određenu kategoriju predmeta ili skupa aktivnosti, već se radi o imenu jedne umetnosti koja se neprekidno razvija, menja, i širi svoje aktivnosti; neprestano uvrštavajući nove vrste predmeta u svoj okvir. Širina pojma u drugoj polovini dvadesetog veka je već bila daleko veća nego što se to moglo zamisliti nekoliko desetljeća ranije, a u fluidnom stanju umetnosti na početku 21. veka niko ne može sa sigurnošću predvideti šta se sve može uvrstiti u vajarsko delo u bližoj ili daljoj budućnosti. Određene karakteristike koje su u prethodnim vekovima smatrane suštinskim za umetnost vajarstva, najvećim delom nisu više prisutne u modernom vajarstvu, te tako više ne mogu pripadati njegovoj definiciji. Jedna od najbitnijih je ona koja se tiče predstvljanja prirode. Pre dvadesetog veka, vajarstvo je smatrano predmetnom umetnošću, onom koja imitira oblike prirode, najčešće ljudski lik, ali takođe i nežive predmete, igre, različite tipove pribora i knjige, obično u pratnji vajane ili klesane ljudske figure. Početkom dvadesetog veka, međutim, u vajarstvu se takođe pojavljuju nepredmetne, apstraktne forme. Za funkcionalne predmete i objekte kao što su namještaj, vaze, i građevine, je i ranije smatrano da mogu biti ekspresivni i lepi iako nisu ogledalo prirode, ali se tek u dvadesetom veku javljaju nefunkcionalna, nepredmetna (apstraktna) trodimenzionalna umetnička dela. Pre 20. veka, vajarstvo je prvenstveno smatrano umetnošću čvrste forme, ili mase. Istina, i ranije su postojali negativni elementi vajarstva, odnosno rupe i šupljine u masi čvrste forme, i oni su bili sastavni deo dizajna, ali je njihova uloga bila sekundarna. Međutim, u modernom vajarstvu najveći broj dela je sasvim obrnuo ovakvo shvatanje, usmeravajući pažnju posmatrača na prostorne aspekte vajarskog dela koji su sada postali dominantni. Prostorno vajarstvo je danas generalno prihvaćeno kao grana vajarstva. U prošlosti je takođe smatrano da su vajarsko delo i komponente koje ga čine nepromenjljivog oblika i veličine, kao i da su lišene mogućnosti kretanja. Razvojem kinetičkog vajarstva i ova shvatanje je dovedeno u pitanje, budući da se nepokretnost i postojanost više ne mogu smatrasti suštinskim za umetnost vajarstva. Vizuelne umetnosti podrazumevaju ne samo tradicionalne umetnosti kao što su slikarstvo i skulptura, već i sve one umetnosti nastale širenjem mogućnosti proizvođenja vizuelnog u tehnološkom kroz fotografiju, video i film.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Areopagitica; Govor gospodina Johna Miltona za slobodu nelicenciranog tiska u engleskom parlamentu je prozna polemika iz 1644. engleskog pjesnika, učenjaka i polemičkog autora Johna Miltona koji se protivi licenciranju. Areopagitika je jedna od najutjecajnijih i najutjecajnijih filozofskih obrana načela prava na slobodu govora i izražavanja u povijesti. Mnoga njegova izražena načela tvorila su osnovu za suvremena opravdanja tog prava. Džon Milton (engl. John Milton, London, 9. decembar 1608 — London, 8. novembar 1674) engleski je književnik, to jest poznati esejista, pesnik i dramatičar.[1] Njegov religiozni ep Izgubljeni raj smatra se jednim od najboljih dela napisanih na engleskom jeziku. To delo je napisano u vreme ogromanog verskog fluksa i političkih preokreta. Ono se bavi padom čoveka, uključujući iskušenje Adama i Eve od strane palog anđela Satane i njihovo proterivanje iz Rajskog vrta. Izgubljeni raj se smatra jednim od najvećih književnih dela ikada napisanih, i uzdigao je Miltonovu široku reputaciju kao jednog od najvećih pesnika u istoriji.[2][3] Milton je aktivno učestvovao u političkim borbama svoje epohe. Kad je nakon pogubljenja kralja u januaru 1649. objavio spis u kojem opravdava taj Kromvelov postupak, imenovan je sekretarom novoosnovanog državnog veća. Na tom poslu je izgubio vid 1652. godine. Nakon trijumfa kontrarevolucije 1660, njegove knjige su javno spaljivane, a on bačen u tamnicu, mada je ubrzo oslobođen. Vilijam Hejlijeva biografija iz 1796. godine ga naziva „najvećim englekim autorom”,[4] i on se generalno smatra „jednim od najprominentnijih pisaca na engleskom jeziku”,[5] mada je kritički prijem oscilovao tokom vekova nakon njegove smrti (često zbog njegovog republikanizma). Samjuel Džonson je hvalio Izgubljeni raj kao „poemu koja ... u pogledu dizajna može da zauzme prvo mesto, a što se tiče performanse, drugo, među produkcijama ljudskog uma”, mada nije podržavao Miltonovo političko opredeljenje.[6] Rani život i obrazovanje Plava ploča u londonskoj ulici Bred, u znak sećanja na Miltonovo rodno mesto Portret Miltona kad je imao 10 godina u Miltonovoj kući, Čalfont St Gajls, na slici Kornelisa Jansensa van Kelena Džon Milton je rođen u ulici Bred broj 9 u Londonu dana 9. decembra 1608. godine, kao sin kompozitora Džona Miltona i njegove supruge Sare Džefri. Stariji Džon Milton (1562–1647) preselio se u London oko 1583. pošto ga je njegov pobožni katolički otac Ričard „Rendžer“ Milton razbaštinio zbog prihvatanja protestantizma.[7][8] U Londonu se stariji Džon Milton oženio Sarom Džefri (1572–1637) i postigao trajni finansijski uspeh kao pisar.[9] On je živeo je i radio u kući u Čipsajdu, u ulici Bred gde se nalazila kafana Sirena. Stariji Milton je bio poznat po svojoj veštini kao muzički kompozitor, a ovaj talenat ostavio njegovog sina sa doživotnum zahvalnošću za muziku i prijateljstvo sa muzičarima kao što je Henri Laz.[10] Blagostanje Miltonovog oca omogućilo je njegovom najstarijem sinu da dobije privatnog učitelja, Tomasa Janga, škotskog prezbiterijanca sa magistraturom stečenom na Univerzitetu Sent Endruz. Jangov uticaj je takođe poslužio kao pesnikov uvod u verski radikalizam.[11] Nakon Jangovog tutorstva, Milton je pohađao školu Svetog Pavla u Londonu, gde je počeo da uči latinski i grčki; klasični jezici su ostavili pečat na njegovu poeziju i prozu na engleskom (on je takođe pisao na latinskom i italijanskom). Prve Miltonove kompozicije poznatog datuma nastanka su dva psalma napisana kad mu je bilo 15 godina u Long Beningtonu. Jedan od savremenih izvora su Kratki životi Džona Obrija, neujednačena kompilacija koja uključuje izveštaje iz prve ruke. U tom delu, Obri citira Kristofera, Miltonovog mlađeg brata: „Kada je bio mlad, veoma je naporno učio i sedeo je do veoma kasno, obično do dvanaest ili jedan sat noću”. Obri dodaje: „Njegov ten je bio izuzetno lep — bio je toliko lep da su ga zvali dama Hristovog koledža.“[12] Godine 1625, Milton je ušao u Hristov koledž na Univerzitetu u Kembridžu, gde je diplomirao 1629. godine,[13] rangirajući se na četvrtom mestu od 24 diplome sa počastima te godine na Univerzitetu u Kembridžu.[14] Zatim spremajući da postane anglikanski sveštenik, Milton je magistrirao na Kembridžu, okončavši studije dana 3. jula 1632. Moguće je da je Milton bio rustikovan (suspendovan) u prvoj godini na Kembridžu zbog svađe sa svojim učiteljem, biskupom Vilijamom Čapelom. On je svakako bio kod kuće u Londonu u vreme posta 1626; tamo je napisao Elegia Prima, svoju prvu latinsku elegiju, Čarlsu Diodatiju, prijatelju iz Svetog Pavla. Na osnovu napomena Džona Obrija, Čapel je „išibao” Miltona.[12] Ova priča je sada sporna, iako je Milton zasigurno mrzeo Čapela.[15] Istoričar Kristofer Hil primećuje da je Milton očigledno bio rustikovan, i da su nesuglasice između Čapela i Miltona mogle biti verske ili lične.[16] Takođe je moguće da je, poput Isaka Njutna četiri decenije kasnije, Milton poslat kući iz Kembridža zbog kuge, koja je značajno pogodila Kembridž 1625. Na Kembridžu je Milton bio u dobrim odnosima sa Edvardom Kingom; kasnije mu je posvetio „Lajsidas”. Milton se takođe sprijateljio sa anglo-američkim disidentom i teologom Rodžerom Vilijamsom. Milton je podučavao Vilijamsa na hebrejskom u zamenu za časove holandskog.[17] Uprkos tome što je stekao reputaciju u pogledu pesničke veštine i opšte erudicije, Milton je patio od otuđenja među svojim vršnjacima tokom svog boravka u Kembridžu. Nakon što je jednom prilikom posmatrao svoje kolege studente kako pokušavaju da izvedu komediju na bini koledža, zabeležio je, „oni su sebe smatrali galantnim muškarcima, a ja sam ih smatrao budalama“.[18] Milton je takođe prezirao univerzitetski nastavni plan i program, koji se sastojao od pompeznih formalnih debata vođenih na latinskom o nejasnim temama. Njegov sopstveni korpus nije bio lišen humora, posebno njegova šesta predigra i njegovi epitafi o smrti Tomasa Hobsona. Dok je bio na Kembridžu, napisao je niz poznatih kraćih engleskih poema, uključujući „U jutro Hristovog rođenja“, „Epitaf o divnom dramskom pesniku, V. Šekspiru“ (njegova prva štampana pesma), L`Allegro, i Il Penseroso.