Jednog dana u aprilu, nedaleko od obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pecao u svom čamcu. Odjednom je u vodi video prelepu mladu ženu, stvorenje iz mita - sirenu. Njeno ime je Ajkaja. Pre mnogo vremena, ljubomorne ostrvljanke su bacile kletvu na lepoticu - ona će zauvek živeti u telu ribe! Dejvid nije mogao da je zaboravi iako je njihov susret trajao samo jedan tren. Svakog se dana vraćao na isto mesto sa nadom da će je ponovo videti. A onda su jednog dana Ajkaju zarobili turisti iz Amerike. Dejvid rešava da joj pomogne. Spašava je i sakriva u svojoj kući. Tu se ona polako vraća u ženu. Polako se zaljubljuju jedno u drugo. Međutim, može li Ajkaja da pobegne od svoje sudbine sirene? Iz recenzija: „Izuzetno književno dostignuće.“ Sunday Times „Veoma moderna priča.“ Times „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ Margaret Atvud „Originalno.“ Daily Mail

Doktorka urgentne medicine u Santa Kruzu Kit pre mnogo godina izgubila je sestru u terorističkom napadu na voz. Tako je bar Kit verovala... Vesti o požaru u noćnom klubu u Oklandu sve menjaju. Dirljiva priča o dve sestre, moru laži i potrazi za istinom, o uništenom detinjstvu, izgubljenoj nevinosti, dugo skrivanim tajnama, obmanama i izdajama. Kamere su snimile požar u Oklandu i Kit je videla ženu koja posrće kroz dim. Da li je to njena sestra Džozi ili neko ko neverovatno liči na nju? Kitin svet se od tog momenta okreće naglavačke i bujica osećanja potiskivanih godinama preplavljuje je – tuga, patnja, bes – a može se smiriti samo kada sazna istinu i pronađe svoju sestru. Kitin dolazak na Novi Zeland oživljava bolne uspomene. Sećanja na dane provedene sa sestrom, delovi porodične traume, koje ih obe progone i njihovo suočavanje sa istinom, zbog koje mogu izgubiti sve.

Detinjstvo na nebu: Čaušeskuovi hajduci autora Milana Radina je dirljiva i emotivno nabijena pripovest koja odaje počast generaciji hrabrih dečaka koji su se suprotstavili režimu Nikolaja Čaušeskua. Knjiga oslikava tešku atmosferu Rumunije pod diktatorskom vlašću, gde je svakodnevica bila ispunjena strahom, cenzurom i stalnim osluškivanjem sirena koje su odzvanjale bez prestanka. Radin, kroz svoje pisanje, uvodi čitaoca u svet gde su dečaci slušali zabranjeni radio, ali nisu smeli o tome ni sa kim da govore, ukazivajući na teškoću života pod stalnim nadzorom i opresijom. Ova knjiga ne samo da priča priču o borbi protiv tiranije, već i o gubitku nevinosti u takvim okolnostima, pružajući jedinstven uvid u istorijski period koji je i dan-danas obavijen tajanstvenošću i strahom.

Mit i umetnost - Svetislav Ristić Izdavač - Vuk Karadžić , Beograd, 1984.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, latinica, ilustrovano, oštećeni su ćoškovi koričenja i zaštitnog omota, 490. strana. Solidno očuvana knjiga. Leksikon, temeljan vodič kroz mitologiju i umetnost antičke Grčke Grčka mitologija je korpus mitova koji vode poreklo iz antičke Grčke. Ove priče se bave poreklom i prirodom sveta, životom i aktivnostima božanstava, heroja, i mitoloških bića, kao i poreklom i značenjem kulta i rituala starih Grka. Savremeni naučnici proučavaju mitove u pokušaju da rasvetle religijske i političke ustanove antičke Grčke i njene civilizacije, i da steknu razumevanje prirode mita. Scene iz grčke mitologije prikazane u drevnoj umetnosti. U smeru kazaljke na satu od gornje leve strane: rođenje Afrodite, pijančenje Dionisa i Silena, Adonis svira kitaru Afroditi, Herakle ubija Lernejsku hidru, Kolkijanski zmaj regrutuje Jasona u prisustvu Atine, Hermes sa svojom majkom Majom, Trojanski konj, i Odisejev brod koji plovi pored ostrva sirena.

Prvi roman u serijalu o Maksu Heleru. Treći rajh je pred kolapsom. Velelepni grad Drezden je gotovo uništen. Glasine o užasavajućem ubici koji je pod zaštitom sirena za uzbunu iskasapio mladu medicinsku sestru kolaju gradom. Iskusni policajac Maks Heler mora da reši slučaj, a ubica ponovo udara… Grad je preplavljen izbeglicama, svi gladuju usled nestašice, a Heler, ophrvan brigom zbog sinova koji su i dalje na frontu, mora da vodi istragu bez ikakvih resursa, pod vođstvom novog šefa, okrutnog oficira SS-a. Sve deluje beznadežno. A onda, dok saveznici danonoćno bombarduju grad, Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u složen i žestok lov u kom se ne zna je li lovina on ili monstrum poznat kao Sejač straha. Frank Goldamer, rođen 1975. godine, nemački je pisac. Počeo je da piše sa dvadeset godina i do danas je objavio više od dvadeset pet romana. Šire priznanje i popularnost dobio je prvim istorijskim krimi-romanom o Maksu Heleru, Sejač straha. Romani o Heleru redovno se nalaze na bestseler listama u Nemačkoj. Goldamer živi i radi u rod-nom Drezdenu.

„Ne treba ništa izmišljati kada policajci naoružani dugim cevima dolaze po jednog petnaestogodišnjeg dečaka.“ „Moj lepi život u paklu je roman o životu pisca Ivana Ivanjija. Na tom putovanju započetom pre skoro devet decenija u Bečkereku, u idili imućne lekarske porodice, i prekinutom Drugim svetskim ratom, sledeća stanica je bila koncentracioni logor Buhenvald. Iskustvo koje je tamo stekao petnaestogodišnji Ivan odredilo je njegov odnos prema iskušenjima u budućnosti. Ivanji će postati svedok epohe, Titov prevodilac, diplomata, čovek koji će biti prisutan tamo gde se kroji istorija. O svojim zabludama i pogrešnim procenama govori otvoreno, primereno osobi koja je prošla kroz pakao života sačuvavši razboritost i dostojanstvo. Moj lepi život u paklu je izveštaj koji pisac podnosi samome sebi na poslednjoj deonici putovanja. Čini to bez sentimentalnosti, samoironičnim tonom.“ Dragan Velikić „Kao da istresa korpu sa starim igračkama i kasnije slučajno nagazi svaku oštru ivicu, glavni junak romana prolazi kroz najtragičnije događaje XX veka. Sklapajući lični katalog (ratova, logora, uzbuna, kuća, uživanja, susreta, predmeta, državnika, ljubavi, oproštajnih pisama) i spisak zvukova (sirena, brujanja tenkova, vozova, podizanja lifta, škripe kočenje starog forda) – pisac jednostavno i duhovito zatvara mozaik strašne tragedije jedne porodice kamenčićima lepog života posle pakla dušegupke.“ Mića Vujičić

Draž spisa "Nemilosrdni anđeo" je i u tome što nije naknadno ni preoblikovan ni dograđivan. Tako i nosi svežinu trenutka nastanka i obličje civilizacijskog sunovrata u kome nedužni građani preživljavaju noći od strave i užasa, teskobu od zavijanja sirena za vazdušnu uzbunu, strah od bombardovanja, bespomoćnost od rušenja i razaranja... Iz svakog retka dnevnika Miloša Jovanovića prisutna je spremnost i spretnost da sledi i svoje strahove ali i nevolje svih koji su postali krivi bez krivice. Prof. dr Ratko Božović Miloš Jovanović ovom knjigom pokazuje koliko su javnost i čovek, gotovo svaki čovek, pokazivali široku zainteresovanost ne samo za sebe, već i za društvo. Ta opšta i zajednička, odnosno, možda je bolje reći, nacionalna odgovornost, čini ovu knjigu aktuelnom, bliskom i potrebnom. Miloš Jevtić Miloš Jovanović nam snažno dočarava kako mu teško pada osećaj nemoći, bez ishoda, bespomoći, stanje kada ništa ne može da učini da promeni stanje, sputan a u stvari okovan sa svih stra- na, od svih u društvu, okružen silom zla, jednih na zemlji drugih na nebu. Prof. dr Srećko Đukić Postojanje jednog ovakvog dnevnika i njegovo čitanje danas višestruko je značajno, ne samo kao emotivno i misaono podsećanje na te strašne dane rata iz vazduha, već i kao opomena šta se može desiti s jednim narodom ako ne izvučemo pouke iz tih ratnih dana. I iz onoga što im je prethodilo. I onoga što je usledilo. Milan Tasić

Uspomene na nesrećnu savremenu istoriju Srbije, na 78 dana NATO bombardovanja. Ovo delo je izanredan istorijski dokument o nesrećnom periodu u našim životima, o bombardovanju Srbije, sada več davne 1999. godine. Iako je prošlo više od 15 godina, svi detalji ovih stravičnih događaja naviru u sećanja kada se čitaju rečenice ove knjige. Sve ono što je Ljubiša Rajić zapisivao u svom stanu u Beogradu, dok su se proori tresli i sirene zavijale, na žalost, ostalo je u sećanju mnogima od nas.

Džordž R. R. Martin je ostvario značajnu karijeru kao pisac naučne fantastike, horora, epske fantastike, kao scenarista i televizijski producent i kao urednik, priređivač i autor koncepta dugovečne serije priča i romana Divlje karte, na kojoj rade mnogi autori. Ono što je Džordž postigao u svakom od tih polja zadovoljilo bi mnoge profesionalce kao životno delo – i to životno delo vredno hvale. Ova retrospektiva je iscrpan vodič kroz jednu bogatu i raznovrsnu karijeru, i neizostavno štivo za sve ljubitelje naučne i epske fantastike i horora. U drugom tomu ove obimne retrospektive proslavljeni pisac nas vodi kroz svoje prve priče u žanru epske fantastike, kao i kroz fazu svog rada kojom je dominirao horor – ali često s primesama naučne fantastike, kao što su čuvena pripovetka Kraljevi peska o futurističkim kućnim ljubimcima koji se otimaju kontroli ili horor remek-delo Kruškasti čovek o istinski jezivom čoveku iz susedstva. Sve je to začinjeno Martinovim britkim zapažanjima o sumnjama, radostima i uspesima pisca koji pokušava da se profesionalno bavi svojom umetnošću. Izuzetno štivo ne samo za ljubitelje žanrovske književnosti već i za ljude željne da se oprobaju kao pisci. „Zašto volim epsku fantastiku? Verujem da fantastiku čitamo da bismo ponovo otkrili boje. Da okusimo jake začine i čujemo pesmu sirena. U fantastici ima nečeg drevnog i istinitog što se obraća nekom dubljem nivou u nama, onom detetu koje je sanjalo da će jednoga dana loviti u mračnim šumama, gostiti se pod bregovima, i pronaći ljubav koja će trajati zauvek negde južno od Oza i severno od zemlje Šangri La. Neka im njihov raj. Kad umrem, ja bih radije da odem u Srednju zemlju.“ Džordž R. R. Martin

Dobro došli u svet Sejača straha prvom romanu serijala o Maksu Heleru. Drezden, četrdesete godine XX veka, Treći rajh je pred izdisajem. Danonoćno bombardovanje savezničkih snaga, izbeglice, glad… Gradom se pronose glasine o zastrašujućem ubici, koji je brutalno ubio mladu medicinsku sestru, dok su se čule sirene za uzbunu. Maks Heler, ophrvan brigama zbog sinova koji sun a frontu, mora voditi istragu, dok novi šef oficir SS-a demonstrira svoju okrutnost. Sve deluje beznadežno. Ali Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u lov – lov u kojem se ne zna ko lovi, a ko je lovina.

Zajedno sa širenjem savremenog zapadnjačkog načina života po čitavoj planeti, širi se i metabolički sindrom - skup simptoma koji povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih bolesti.Dobre vesti: metabolički sindrom može se staviti pod kontrolu dobro promišljenim programom fizičkih vežbi, prirodne ishrane, kontrole stresa i kvalitetnog sna. U ovoj jezgrovitoj i vedroj knjizi doktor Vidž prečišćava mnoštvo medicinskih istraživanja i pravi jednostavan i efikasan program za vitalnost i zdravlje. Izbegavajući pomodarstvo i jeftine trikove, pruža čitaocima praktične savete, studije slučajeva običnih ljudi i jasne odeljke u kojima uspeva da raskrinka uobičajene medicinske mitove. Ako se pridržavate dokazano efikasnih metoda doktora Vidža, možete da kontrolišete dijabetes, izbegnete metaboličke poremećaje povezane s njim, izgubite višak kilograma i živite zdravijim i srećnijim životom, puni energije.

Istorijski roman zasnovan na činjenicama. Pročitaćete ga kao uzbudljivu avanturu. Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.

Uz pomoć ove knjigemoći ćete da iskoristite sav potencijal svog mozga širenjem mentalnih sposobnosti i održavajući mentalnu kondiciju. Delo je zasnovano na najaktuelnijim i najnovijim saznanjima iz oblasti neurologije. Iz recenzija: „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. Bez granica će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava.“ Novak Đoković „Džim zna kako da izvuče maksimum iz mene kao ljudskog bića.“ Vil Smit „Kad naučite da učite, sve je moguće, a Džim će vam to pokazati najbolje.“ Kvinsi Džons „Kvik vam pomaže da ovladate svojim mozgom i da ne uzmaknete u bici protiv rasute pažnje i negativnih razmišljanja.“ Džerard Batler „Čitavog sam života radio s filmskim superherojima i znam da je Džimova sposobnost da vam i učenje i život uzdigne na viši nivo jedna od velikih supermoći na svetu.“ Džim Đanopulos, predsednik korporacije Paramount Pictures

Vrhovnici su se iznenada pojavili iznad grada – intelektualno, tehnološki i vojno nadmoćni spram ljudske rase. Pošto im namere nisu zle, postavili su vrlo malo zahteva: da se Zemlja ujedini, da se iskoreni siromaštvo i da se okončaju svi ratovi. Čovečanstvo je, uz neznatan otpor, pristalo na to i tako je otpočelo zlatno doba. Ali po koju cenu? Širenjem sveopšteg mira, čovek je prestao da teži ka kreativnom ostvarenju i velika slabost zaposela je ljudski rod. Onima koji se tome opiru postalo je jasno da Vrhovnici imaju neki svoj plan. I hoće li oni, dok se civilizacija primiče prelomnoj tački, dovesti do njenog kraja… ili početka? Kraj detinjstva je jedan od ključnih romana Artura Č. Klarka, pisca slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru i mnogih drugih revolucionarnih dela naučne fantastike. Otkako je objavljeno 1951. godine, ovo uznemirujuće delo o prvom kontaktu koji nije pošao onako kako bi trebalo postalo je pravi klasik žanra.

Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film.

Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Veliki pisac kao novinar. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Opis Nijedna zbirka ne može biti sasvim objektivna. Ipak, nastojao sam da u izbor pre svega uđu Dazaijeve najpoznatije pripovetke, one koje se prvo spomenu uz njegovo ime, kao što su Melose, trči!, Sećanja ili Sto pogleda na planinu Fuđi. Tome je pridodat poseban osvrt na kod nas dosad neprimećenu stranu njegovog pisanja koja teži fantaziji, alegoriji, romansi, poput Kore bambusa, Samuraja i sirene, ili Romaneske. Fantazijsko prati autobiografsko u Dazaijevom stvaralaštvu još od najranijih dana. Pripovetke stoga nisu deljene tematski, već hronološki, od najranije do najkasnije. Čitalac će, međutim, moći da uoči neraskidivu vezu između nekih (poput Romaneske i Starog Hajdelberga), ili „cikluse” koje vezuje sličnost u materijalu ili metodu; npr. „autobiografski” (Sećanja, Braća, Lepotani i cigarete…), zasnovan na starijem predanju (Melose, trči!, O časnom siromaštvu…), skice (Konj bez galopa, Proleće…), i slično. Ipak, ove podele su daleko od neprikosnovenih. Fantazija uvek vreba na obodu svakodnevnog života (Sto pogleda na planinu Fuđi); svakodnevna Dazaijeva ogorčenja progovaraju i u fantaziji (Romaneska). Povrh svega, individualno čitalačko iskustvo nadmašuje u jasnoći svaku udžbeničku podelu. Kao što i sam Dazai kaže u predgovoru, lepotu ne osećamo po tuđem uputstvu, nego sami, iznenada nabasamo na nju. Tvoja je sloboda da li ćeš u ovoj zbirci naći lepotu ili ne. Sveto pravo čitaoca. Osamu Dazai (Šuđi Cušima) jedan je od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera XX veka. Rodio se 1909, a u ponoć 13. juna 1948, teško bolestan od tuberkuloze, napisao je testament i bacio se u reku, zajedno s Tomie Jamazaki, s kojom se slučajno upoznao u kafani. Njihova beživotna tela pronađena su 19. juna, na piščev 39. rođendan. Pre toga je dvaput pokušao da izvrši samoubistvo udvoje. Potiče iz stare aristokratske porodice i kao student ušao je u komunistički pokret, u koji se brzo razočarao. Postao je narkoman, izdao je drugove i predao se policiji. Osećaj krivice počinjenih grehova postaće jedna od bitnih tema njegove književnosti. Njegova prva knjiga priča Pozne godine (1936), iz koje se ističe pripovetka Sećanje, nominovana je za uglednu nagradu Akutagave, posle čega je stekao ugled vesnika novog senzibiliteta. Sledi roman Učenica (1939), pa nekoliko kraćih novela: Novi Hamlet, Melose trči!, Cugaru (1940–44), i na kraju Dazajieva dva poslednja, ali najbolja dela: Sunce na zalasku (1947) i Nečovek (1948).

Uvod : ’’Sir Džon Vudrofa, autora knjige ,,Zmijska snaga,, itd. Tantre imaju dvostruko značenje, kao priručnici za sadhanu, bilo putem obožavanja (upasana), ili širenjem prirodnih moći (sidhi), ili da se putem joge postigne Najviši Svet (paramartha). Joga aspekt je važan zbog svojih hatha vežbi koje razvijaju čoveka kao psihičku celinu, kao uvod za laja ili kundalini jogu. U stvari one su bogat izvor ove naročite vrste joge. Ja verujem da se se ta joga praktikuje s nekim rezultatima, ne zato što imam lično iskustvo u tim stvarima, nego zato što je joga drevna i što nije verovatno da bi je a priori ljudi praktikovali vekovima bez postizanja nekih rezultata. Kolika je njena vrednost, to je drugo pitanje i stvar u koju nisam ranije bio tako siguran kao što sam danas. Vrlo je očito da ovaj oblik joge vrši parapsihički uticaj. U takozvanom ,,spiritualnom,, aspektu vrednost joj je podjednako velika. Po mom mišljenju, među različitim jogama, od najveće važnosti su karma, bhakti i đnana joga. Međutim, očigledno postoje mnogi kojima se naročito sviđa kundalini joga i u njoj nalaze veliko zadovoljstvo. U svakom slučaju, test kundalini joge je ajurveda, naime njeni rezulati. Vremenom sam došao do zaključka da sam svojim kriticizmom u knjizi ,,Zmijska snaga,, potcenio njenu vrednost. Međutim, budući da je kundalini joga od velike naučne važnosti, parapsihičkog i metafizičkog sadržaja, drago mi je da sam pozvan da napišem ovaj uvod o ovom vrednom istraživanju. Jer, pored toga što joga mora da se shvati s metafizičke i religiozne strane, ona takođe ima i naučni aspekt s kojim se moraju baviti filozofi i drugi. Stoga sam veoma zadovoljan što je autor kompetentan naučnik i što je kundalini jogi dao naučnu perspektivu, koju ona zaslužuje. Njegov pristup je originalan, naime smatra da je kundalini prava vagus snaga. Rekao bih da kundalini nije samo to, ona je veliki potencijal. Kao takva, po mom mišljenju ona se ne sme identifikovati s jednim od proizvoda koje donosi. Rekao bih da je kundalini grubi oblik šakti. Kažem grubi oblik jer Gospod ima mnogo šaktija, takvih kao što su njegova ananda šakti i druge. Šta su u Gospodu đnana, krija i maja šakti, to su satva, radžas i tamas u pašuu. Kundalini šakti u telu je prakrti šakti, jedan razvijeni oblik Gospodove maja šakti. Iz ove poslednje i kančuke dolaze tatve puruša i prakrti. Prakrti je koren psiho-fizičke supstance koja razvija tatve od budhia do prithivia, a sačinjava tela atmana kao svest (ćit). Kao takva, po mom mišljenju ona nije nervna ili druga psihička supstanca, ili mentalna sposobnost, nego osnovna supstanca za obe. Probuđene, one se uzdižu i stapaju u više tatve završivši u Šiva-šakti tatvama, kada se kaže da se integrišu u Paramašivi. Uratko, joga je evolucionarni pokret, obrnut od involucije ili uplitanja u materiju koja sačinjava Univerzum. Kundalini je dinamički stvarna, kao moć koja ostaje nakon namirenja svih telesnih potreba (da iskoristimo grub izraz, jer ne možemo naći bolji), a nakon proizvodnje prithivia ona se sklupča oko statički realnog lingama i odmara se. Ako je to tako i ja sam u pravu, da li je autorova teorija bez vrednosti? Naprotiv, izgleda mi da je od velike vrednosti, ali treba je ispitati u pogledu identifikacije kundalini s nervnom snagom vagus, jer može biti da taj nerv u ovoj jogi ima funkciju od praktične važnosti, što autor tvrdi da je otkrio. To može da bude ne samo važno, nego kao što autor tvrdi, možda i najvažniji elemenat u stvarnom delovanju joge. Ja ne mogu reći da li je to tako ili ne, jer nisam fiziolog. I drugi naučnici treba da se bave analizom ispravnosti autorovog zaključka. Sve što sada mogu reći, i ako nisam dovoljno kompetentan da pružim naučnu kritiku ovog dela, ipak imam utisak da otvara nove horizonte u istraživanju kundalini joge i da treba pristupiti opsežnim praktičnim ispitivanjima ovde iznetih teorija. Istovremeno je poterebno da se izuče joga tekstovi koje sam naveo u svom delu ,,Zmijska snaga,,. Neki tekstovi možda nisu dobro shvaćeni jer postoje razlike u njihovim interpretacijama. Drago mi je da je čovek s naučnim postignućima, kakve je ostvario autor, uzeo stvar u svoje ruke i time ohrabrio druge da ga slede i kritikuju. Ako je izvršio nova otkrića, kao što tvrdi, utoliko bolje. U svakom slučaju vredno je to što je pažljivo razmotrio predmet i ponudio nam argumente koji podržavaju njegove zaključke. Za ono što treba učiniti u ovoj i svakoj drugoj oblasti datoj u šastrama, potrebno je veće obrazovanje od onog koje je po engleskom sistemu obrazovanja stekao indijac. Došao sam do zaključka da one sadrže više znanja nego što tako obrazovan čovek može pretpostaviti. Pored mene i mnogi drugi su zahvalni autoru za njegov posvećen rad, čiji proizvod preporučujem čitaocima, kako indijskim tako i drugim. Trenjem mentalne arani pali se vatra znanja. Okford, 11 februara 1927. Džon Vudrof’’