...crna kao Đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo, slatka kao ljubav, takva bi kafa trebala biti! P. Š. Moris KAKO PRISTUPITI GLEDANJU U TALOG KAFE Postoje precizna pravila koja valja poštovati kod gledanja u talog kafe. Važno je da osoba koja namerava da se bavi takvim proricanjem sledi ova pravila koja potiču još iz drevnih vremena. 1. Kafa se pije čista, bez mleka, sa što manje šećera. 2. Poželjno je piti iz male okrugle šoljice. 3. Dobro je popiti kafu u nekoliko gutljaja dok je još vruća. 4. Levom rukom treba promućkati tri ili sedam puta talog, tako da se što bolje razlije. 5. Šoljicu okrenuti na tacni i čekati dobrih deset minuta da se talog osuši. 6. Ne treba dizati šoljicu da bi se proverilo koliko je talog već osušen jer će se tako simboli izobličiti. 7. Šoljica se zatim okrene tako da drška ostane s desne strane onoga koji gleda u talog. 8. Valja dobro pogledati sve simbole i tek ih tada zajedno povezati tako da dobiju svoj pravi smisao. Dobro gledanje se temelji na sastavljanju celokupne situacije koju međusobno povezani simboli predstavljaju. KADA SE GATA 1. Najpogodnije vreme za gatanje je u doba punog meseca, i to od izlaska do zalaska sunca. 2. Najpovoljniji dani su utorak i petak. 3. Jedini dan kad se ne gata je nedelja. 4. Ako je proricanje otežano i nakon učestalih pokušaja, proveriti da li je osoba kojoj se gata rođena u utorak. Ko je rođen u utorak, neka traži drugi način proricanja budućnosti jer njemu kafa ne daje odgovor...

Autor: Svetlana Đokić Povez: broširan Br. strana: 229 Format: 14 x 20 `Šolja čaja i očaja...Ispovesti poznatih!` Razgovori sa dramskim umetnicima - Mirom Banjac, Petrom Božovićem, Tanjom Bošković, Milanom Gutović, Borom Todorović, Mirom Stupicom, Duškom Kovačević...

Odlično očuvano sa manjim tragovima korišćenja , poseduje interaktivne delove 475 grama Matematika – dosadni detalji = svet otkrića Zašto je detelina sa četiri lista toliko retka? Koliko je velika beskonaćnost? I zašto matematičari tvrde da su šolja za kafu i krofna istog oblika? Pomoću sličica, iskakalica, preklopa, jezičaka, čak i kugle za rušenje, ova knjiga pokazuje na koji je način matematika u srži svakodnevnog života. Svet matematičke zabave te čeka! RL3

70, 70

Očuvano sa tragovima korišćenja, jedan preklapajući deo zalepljen selotejpom a ima i tragove belila , poseduje interaktivne delove Matematika – dosadni detalji = svet otkrića Zašto je detelina sa četiri lista toliko retka? Koliko je velika beskonaćnost? I zašto matematičari tvrde da su šolja za kafu i krofna istog oblika? Pomoću sličica, iskakalica, preklopa, jezičaka, čak i kugle za rušenje, ova knjiga pokazuje na koji je način matematika u srži svakodnevnog života. Svet matematičke zabave te čeka!

Knjiga ,,Kletva" predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana", (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile.

Ова сликовница намењена је малишанима у узрасту до три године. Уз заједничко читање приче с родитељима најмлађи читаоци ће се ослободити и лакше прихватити да флашицу из које пију замене шољом. Читањем се и родитељ повезује с дететом. Заједничко читање постаје важан ритуал, који ће код деце развити склоност ка књигама још у најранијем узрасту.

Autor: Džef Grin Povez: meki Format: 12,5 x 20 cm Strana: 151 Pismo: latinica Priručnik za preživljavanje Šta se dešava kada ona dva najnekompatibiljnija stvorenja - ljudski mužjak i ljudska ženka - sviju svoje gnezdo u zajedničkom životu i raspravama oko daske za WC šolju? Više puta nagrađivani komičar Džef Grin se otiskuje da sazna istinu. Zašto se `Uuu, ti super čistiš`, ne smatra komplimentom? I šta je to sa ženama i svećama...? Možete biti i beznadežno upareni ili blaženo sami, Od A-Ž živeti zajedno sadržo sve odgovore koji su vam potrebni. Jer, nisu samo muškarci nepristojni...

Rukopis, koji je pronašao Miloš Latinović, novo je lutanje po prostorima koliko stvarnim, odavno poznatim i bliskim, toliko nikada do kraja neotkrivenim. Njihovu prastaru suštinu od neupućenih brane lelujavi prividi na letnjoj vrelini, zimski potopi, jaki mirisi bilja što raste iz zmijarnika, zapah kanala i mandrača u kojima trule barke, stare mreže i mrtve ribe, mešajući se s kadom tamjana iz hladnih hramova. Na stranicama nije ništa do otisak sna, sanjanog otvorenih očiju koje su upijale prizore dalekih prostora zapljuskivanih vodama Središnjeg mora i njegovih zaumnih zaliva, s gradovima na zaboravljenom ostrvlju, izbeljenom solju i svetlošću, senovitim đardinima pod zidinama (prostranim onoliko koliko tla pokriva ženska marama od japanske svile, tajni poklon mornarskoj ljubavnici, kojim se pravdaju dani uzaludnog čekanja na molovima)... Čitač brzo hvata korak sa sanjačem, hodajući ulicom grada nasukanog u ravnici, samo jednog od zaboravljenih ostrva u dalekom uglu prastarog isušenog mora, na čijem se trgu ukrštaju vetrovi, i postaje saputnik ovog poetskog tumaranja. Milan Ristović

Pogled u budućnost Proricanje, sanovnik, hiromantija... Autori - Žarko Mijović, Radmila Popović Izdavač - Autorsko izdanje, Beograd, 2002.god Broširan povez, latinica, ilustrovano, 276. strana. Ljudska potreba da saznamo šta nas čeka u budućnosti postoji - koliko i ljudi na planeti Zemlji. Da li je proricanje složeni zakon verovatnoće ili puka slučajnost? Mogu li nam karte nešto otkriti o tome šta nas očekuje? A gledanje u šolju, šta nam može reći? Horoskop - pa, o tome je napisano na hiljade knjiga i nije slučajno svaki vladar u istoriji imao svog astrologa. Raspored zvezda često je umeo da kaže nešto o uspesima i neuspesima. Grafologija? Ona se već graniči sa psihologijom... Kockice? Tarot? Hiromantija? I Ching? Evo prilike da proverite šta znate o ovim metodama `provirivanja u budućnost`, šta su zablude, a šta istina u svemu tome, a ako ništa drugo, bar uvek možete da pogledate kako se tumači neki san koji ste upravo sanjali. Uživajte, zabavite se, naučite nešto novo i - bacite POGLED U BUDUĆNOST! Dobro očuvana.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom. Njemu Maja mora da pomogne! ``

Agata Kristi Nesreća nevinihTvrdi povez sa zaštitnim omotomНесрећа невиних (Ordeal by Innocence) (издат 1958) је детективски роман који је написала Агата Кристи, који су критичари хвалили као њен најбољи рад, а то је такође и роман за који је изјавила да јој је најдражи заједно са романом Зла кућа. Роман је први пут објављен у Великој Британији од стране издавачке куће "Collins Crime Club" 3. новембра 1958.[1] и у САД-у од стране издавачке куће "Dodd, Mead and Company" следеће године.Британско издање се продавало по цени од дванаест шилинга и шест пенија,а америчко по цени од 2,95 долара.Кључни сведок није свестан своје улоге као такве све до две године пошто је човек проглашен кривим за убиство. Када је схватио податке које поседује, он поново отвара бол губитка у породици и поново отвара питање ко је био убица претпрошле године.Овај роман је добио помешане критике у време објављивања пошто рецензенти углавном нису били задовољни психолошким аспектима приче. Радња је имала своју „уобичајену генијалност“, али јој је недостајала „смешност“ и била је „превише налик покушају психолошке фикције“.[4] Саосећања је изазвано за превише ликова, „али расплет је здрав и прича добро испричана“.[5] Други је рекао да има домишљатости и доброг краја, али радњи „недостаје централна жижа“ ​​и изгледа да „озбиљан друштвено-психолошки приступ не одговара“ Кристином писању.[6] Каснија рецензија га је сматрала једним од бољих Кристиних романа 1950-их и приметила да га је ауторка понекад називала својим омиљеним.[7]Геолог Артур Калгари појављује се у дому Аргајлових "Сунчани врх" две године пошто је Рејчел Аргајл, супруга и мајка петоро усвојене деце, претучена на смрт. Њен син Џеко је суђен и затворен, а преминуо је после 6 месеци затвора. Калгари објашњава да је Џеко невин за убиство јер је његово покриће било истинито. Калгари је човек који је одвезао Џека до града и разговарао са њим када се знало да се убиство догодило. Калгари је збуњен реаговањем породице на његове вести. Било је тешко суочити се с тим што се није појавио у време суђења, али нико није задовољан његовим настојањем да оствари правду. Брат Мики Аргајл одмах схвата да међу њима још увек постоји убица и посећује Калгарија у његовој хотелској соби да му то каже. Како нова полицијска истрага тече, они заузврат сумњају на Џековог оца Леа, брата Микија, сестре Мери, Тину и Хестер, тајницу његовог оца Гвенду и дугогодишња кућну помоћницу Кирстен. Калгари посећује браниоца који му даје више појединости о догађају и неке увиде у породицу и положај у који их вест ставља. Калгари сматра да сада мора да помогне породици у новом стању.Др. Калгари није знао за суђење јер га је ударио камион у року од неколико сати пошто је упознао Џека, а потрес мозга блокирао је његово недавно сећање. Напустио је земљу у дугој поларној експедицији када је полиција тражила возача кола. Џекова слика га је подсетила на повратак у Енглеску. Он се присетио разговора са Џеком. Калгари осећа своју дужност према правди да се јави касно, а полиција прихвата његове разлоге зашто се није појавио раније.Калгари затим посећује месног лекара у пензији др. Мекмастера да га пита за Џека. Мекмастер је био изненађен када је Џеко осуђен за убиство Рејчел, а не зато што је убиство било изван Џековог „скрупулозног домета“. Он види Џека као једног превише кукавичког да убије другог. Уместо тога, он би усмеравао саучесника. Калгари разговара са Морин која открива Џекове убедљиве начине са старијим женама: покретање афера, а затим узимање новца од њих. Хестер посећује Калгарија у Лондону јер не може да издржи напетост код куће. Свако се враћа у "Сунчани врх". Калгари се састаје са једном старијом женом која је пала на Џекове похвале и дала му новац. Полиција прикупља нове податке од чланова породице док трага за убицом. Мики планира да се састане са Тином да сазна шта је урадила у ноћи убиства и да јој исприча свој нови посао ван Енглеске. Мери Аргајл и њен супруг Филип Дарант бораве у "Сунчаном врху" током овог периода узнемирености. Филип покушава да пронађе кривца међу њима и његови напори подстичу убицу да поново нападне.На Филипов захтев, Тина долази у "Сунчани врх". Кад је стигла до његове собе, Кирстен је била на вратима са послужавником и виделе су да је Филип мртав за својим столом. Тина одлази па се срушила напољу, а Мики је видео кад је пала па ју је унео унутра. Долази доктор Крејг и каже да је Тина убодена у леђа и да мора да иде у болницу.Хестер говори Калгарију о Филипу и Тини. Калгари одлази до надзорника Хјуиша који понавља речи које је Тина изговорила у болници да је шоља, Филипова шоља, била празна што значи да је Кирстен излазила, а не улазила у собу. У "Сунчаном врху", Калгари открива свима у библиотеци да је убица кућна помоћница Кирстен. Џеко је убедио обичну Кирстен да је заљубљен у њу и наговорио ју је да убије госпођу Аргајл да би украо новац који жели, новац који му мајка није дала. Кирстен сазнаје да је Џеко био тајно ожењен када је упознала његову жену дан након убиства. Кирстен схвата каква је будала била и види зло у Џеку.Када је оптужена, Кирстен бежи из "Сунчаног врха". Породица очекује да ће је полиција ухватити. Док Мери оплакује свог вољеног мужа, њена сестра Хестер исповеда љубав према Артуру Калгарију. Она сумња да ће се Тина и Мики окупити када се Тина опорави. Лео се осећа слободним да се поново ожени.4/17

Autor: Dejv Hil Povez: broširan Br. strana: 324 Format: 13x20 „Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

„Duhovito, romantično i apsolutno šarmantno.“ – Journey of a Bookseller Atikus Kraftsmen je mladi britanski džentlmen koji sve rešava uz šolju čaja. Radi u izdavačkoj kući koja generacijama pripada njegovoj porodici. Jednog dana otac traži od njega da otputuje u Madrid i ugasi mali časopis u kome radi pet veoma složnih žena, duboko očajnih pri pomisli da će uskoro biti otpuštene. Kada Atikus neobjašnjivo nestane u srcu tame unutrašnjosti Španije, sumnja pada na tih pet dama, spremnih na sve samo da ne ostanu bez radnog mesta. Inspektor Mančego će biti zadužen da rasplete niti događaja u kojima se romantična komedija meša s najdirljivijom dramom, trilerski zaplet se završava vrhunskim književnim otkrićem svih vremena, gde teško postaje lako, a nevolje se utapaju u moru suza... od smeha. UPOZORENJE ČITAOCIMA: Ovaj roman uticaće ozbiljno na vaš pesimistički pogled na stvarnost. Izaziva grohotan smeh i želju da se smejete još više. Njegovi likovi su kao deca: što više posrću to ih više volimo. Čuvajte svoje srce jer se u njega može useliti neukrotiva želja. „Idealna priča za opušteno popodne, prijatna, duhovita, bez ikakvih pretenzija osim da osigura dobar provod.“ – lecturalia.com „Obradujte sebe ovim zabavnim, romantičnim romanom koji će vam vratiti osmeh na lice.“ – planetadelibros.com „Knjiga koja će vas podsetiti da ljubav još uvek postoji.“ Knjiga je bas kao nova, samo ja čitala - i uživala!!!!

Laguna, 2022. 196 strana. Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2000. god. Broširan povez, 22X22 cm. 132 str. Kunstdruk, ilustrovano Putovanje kroz svakodnevicu Mirjana Popović-Radović, istoričar književnosti i esejista, još jednom je skrenula pažnju javnosti knjigom `Poetika svakodnevnog`. Ovo štivo nije namenjeno samo ljubiteljima knjiga, već i svima onima koji vole život sam, putovanja, lutanja i u svemu tome traže i nalaze vrhunsku poetiku. `Poetika svakodnevnog` nas uvodi u svet čuda, koji je zapravo svet oko nas, samo je viđen i pročitan na nov, poetićki način. Mirjana Popović-Radović nam ovom knjigom dokazuje da književnost nije zatvoreni sistem, već da živi svoj puni i pravi život utkana u pulsiranja svetskih metropola. Autorka je tako našla tragove Čehovljeve `Kuće sa mecaninom` u finskom Saunalahtiju, Ćopićevu `Baštu sljezove boje` u japanskoj Cukubi, a čitav Dablin doživela kroz Džojsov `Ulis`, koji je blisko utkan u tajni život ovog grada. U tajnopisima grada Mirjana Popović-Radović otkrila je potpise Pikasa, Kafke i Renoara na ulicama Helsinkija i Tokija, jednu kuću sećanja-japansku čajdžinicu sa švajcarskim imenom `Sieger` u Cukubi, `Pikvik pab` u Helsinkiju i mnoga druga mala čuda-bisere, koji bacaju novu svetlost na postojanje. `Poetika svakodnevnog` poziv je na drugačije putovanje kroz svakodnevni zivot; ono putovanje u koje je utkano `vreme da se pomiriše i ruža` i trenutak budnog sna uz vrelu šolju kafe na bilo kom mestu u bilo kom gradu. Jer u trenutku kada život počnemo da živimo, a prestanemo da trošimo, poetika svakodnevnog postaje i naša baština.`Poetiku svakodnevnog` izdao je Prometej, a Aleksandra Radovanović je na Sajmu knjiga u Beogradu 2000. dobila nagradu za najbolje umetnički i tehnički opremljenu knjigu. S. Domazet

Polovna knjiga, korice blago pohabane, knjižni blok spolja potamneo, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2000. god. Broširan povez, 22X22 cm. 132 str. Kunstdruk, ilustrovano Putovanje kroz svakodnevicu Mirjana Popović-Radović, istoričar književnosti i esejista, još jednom je skrenula pažnju javnosti knjigom `Poetika svakodnevnog`. Ovo štivo nije namenjeno samo ljubiteljima knjiga, već i svima onima koji vole život sam, putovanja, lutanja i u svemu tome traže i nalaze vrhunsku poetiku. `Poetika svakodnevnog` nas uvodi u svet čuda, koji je zapravo svet oko nas, samo je viđen i pročitan na nov, poetićki način. Mirjana Popović-Radović nam ovom knjigom dokazuje da književnost nije zatvoreni sistem, već da živi svoj puni i pravi život utkana u pulsiranja svetskih metropola. Autorka je tako našla tragove Čehovljeve `Kuće sa mecaninom` u finskom Saunalahtiju, Ćopićevu `Baštu sljezove boje` u japanskoj Cukubi, a čitav Dablin doživela kroz Džojsov `Ulis`, koji je blisko utkan u tajni život ovog grada. U tajnopisima grada Mirjana Popović-Radović otkrila je potpise Pikasa, Kafke i Renoara na ulicama Helsinkija i Tokija, jednu kuću sećanja-japansku čajdžinicu sa švajcarskim imenom `Sieger` u Cukubi, `Pikvik pab` u Helsinkiju i mnoga druga mala čuda-bisere, koji bacaju novu svetlost na postojanje. `Poetika svakodnevnog` poziv je na drugačije putovanje kroz svakodnevni zivot; ono putovanje u koje je utkano `vreme da se pomiriše i ruža` i trenutak budnog sna uz vrelu šolju kafe na bilo kom mestu u bilo kom gradu. Jer u trenutku kada život počnemo da živimo, a prestanemo da trošimo, poetika svakodnevnog postaje i naša baština. `Poetiku svakodnevnog` izdao je Prometej, a Aleksandra Radovanović je na Sajmu knjiga u Beogradu 2000. dobila nagradu za najbolje umetnički i tehnički opremljenu knjigu. S. Domazet

Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema

BERIL BEJNBRIDŽ MLADI GOSPODIN DŽORDŽI Prevod - Vladislava Ribnikar Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2022 196 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4112-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Beryl Bainbridge Master Georgie

U dobrom stanju, verovatno nečitana Mladi gospodin Džordži / Beril Bejnbridž prevod sa engleskog i pogovor Vladislava Ribnikar Vrsta građe roman Cilјna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2022 Laguna, 2022 (Novi Sad : Artrint media) Fizički opis 196 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ribnikar, Vladislava, 1947- = Ribnikar, Vladislava, 1947- Prevod dela: Master Georgie / Beryl Bainbridge Tiraž 1.500 Pogovor: str. 193-196 Beleške: str. 191. Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. Korice sa sitnijim tragovima korišćenja. Posveta u donjem desnom uglu na predlistu. Unutrašnjost odlično očuvana. OPIS: Klasične, neponovljive priče, ličnosti i ambijent ponovo su tu: sve je toliko živo da nam se, dok čitamo, čini da se pred našim očima razmiče zavesa neke pozornice na koju izlaze likovi koje govore, misle i osećaju. Tu je lav, večiti kralj; magarac koji ne može bez gospodara; trapavi i priglupi medved, plašljivi zec i prepredena lisica... Iako je Lafontenovo vreme odavno prošlo, određene karaktere i ličnosti možemo sresti i danas, pa je to štivo i dalje aktuelno i može mnogo da pruži mladim čitaocima. SADRŽAJ: MAGARAC Magarac i psetance Magarac u lavljoj koži Životinje bolesne od kuge Magarac natovaren solju i magarac natovaren sunđerima Mlinar, njegov sin i magarac MAČAK i MAČKA Mačak i stari miš Mačak, lasica i zečić Mačka i dva vrapca Mačka i lisica Mačka i miš KONJ Konj i vuk Konj i magarac PAS Pas koji je zbog senke ostavio svoj plen Pas koji nosi ručak svog gospodara PETAO i KOKOŠKA Kokoška sa zlatnim jajima Petao i lisica Petao, mačka i mišić ŽABA Žabe traže kralja Žaba i vo INSEKTI Cvrčak i mrav Poštanska kola i muva ZEC Zec i žabe Zec i njegove uši Zec i kornjača LAV Lav i miš Lav i muva Ostareli lav Lav i magarac u lovu Krava, koza i ovca udružene s lavom Lav odlazi u rat Bolestan lav i lisica VUK Vuk i pas Vuk i lisica Vuk i ovce Vuk i roda Vuk i jagnje PTICE Dva goluba Orao, divlja svinja i mačka Kreja u paunovom perju Orao i sova Kornjača i dve divlje patke Slavuj i kobac Čaplja Golub i mrav Gavran podražava orla MEDVED Medved i dva lovca Medved i vrtlar RIBE Ribica i ribar Ribe i morski gavran MIŠEVI Miš iz sela i miš iz grada Miš i slon Mišji svet Miš i školjka LISICA Lisica i roda Lisica i grožđe Gavran i lisac Lisica odsečena repa Lisica, vuk i konj Lisica i jarac MAJMUN Torbe Majmun i mačak ČOVEK Zemljoradnik i sinovi Kočijaš u blatu Ostriga i parničari Obućar i bankar Hrast i trska Mlekarka i lonac s mlekom Starac i tri mladića Smrt i drvoseča NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Autor: Antonio Tabuki Povez: tvrd Br. strana: 128 Format: 14,5x21 Kada se o smrti govori veselim tonom Antonio Tabuki je bio dugogodišnji direktor Italijanskog kulturnog centra u Lisabonu. Priredio je i preveo celokupno delo velikog portugalskog pesnika Fernanda Pesoe na italijanski jezik. Upravo će ova autorova iskustva biti glavna inspiracija za mnoga njegova dela, a to se naročito odnosi na Rekvijem, koji je napisan upravo na portugalskom.Autor u Napomeni navodi da se ovaj roman i nije mogao napisati na nekom drugom jeziku. Okvirni hronotop romana Rekvijem je Lisabon, jedne vrele julske nedelje, na izmaku dvadesetog veka. Glavni junak, koji je istovremeno i pripovedno lice, govori o susretima sa neobičnim likovima: drogirani maldić, hromi prodavac lozova, stara Ciganka, prodavac priča. Junak se susreće i sa mrtvima iz svoje prošlosti: prijatelj Tadeuš, bivša ljubav Izadora, pesnik Fernando Pesoa... Svaki od tih susreta mogao bi da predstavlja jednu zasebnu narativnu celinu, koja se sa drugim celinama vezuje kroz ličnost glavnog junaka, koji je, kao i ostale ličnosti, prikazan sa izvesnim ironičnim prizvukom. Postupak podseća na stvaranje priče po principu omnibus filmova poput Noći na Zemlji Džima Džarmuša. Na prvom površinskom nivou, pisac je, dakle, zainteresovan za ljudske sudbine, za živote autsajdera, marginalaca, promašenih individua, ali i za one koji su umrli ne iskupivši se za grehove koje su počinili. Opisani živi i mrtvi junaci egzistiraju u istoj ravni, u kojoj se brišu prostorno-vremenske granice, što daje priči jednu drugu, višu ravan. Iz materijalne realnosti prelazi se u imaterijalnu, iz fizičkog prostora prelazi se u metafizički. Susret sa mrtvima i živima koji se odvija u istoj ravni jeste svojevrsna težnja da se prevaziđe dualizam duha i tela i nađe spona koja deli materijalni od duhovnog sveta. Ti prelazi, opštenja sa mrtvima, koji katkad podsećaju na dela pisaca magičnog realizma, motivišu se na razne načine - preobilnom i teškom hranom ili pićem (sarabuljo, porto, koktel), letnjom vrelinom, snom. Priče o ljudskim sudbinama, prerastaju tako u suštinska etička, estetička, filozofska pitanja.Hrana postaje jedan od bitnijih narativnih elemenata u ovom romanu, kao što je to slučaj i u romanima Izgubljena glava Damašena Monteira, Pereira tvrdi da... U romanu Rekvijem hrana se vaspostavlja kao materijalna kultura uz pomoć koje se leči duša, i njome se takođe pravi veza između dva sveta, pored toga što se opisivanjem tradicionalne portugalske kuhinje na zavodljiv način dočarava i sama Portugalija.U celini uzev, Rekvijem je `ispevan` za sene prošlosti sa kojima se svako mora suočiti, za zaboravljeni Portugal, za dvadeseti vek koji je iza nas.Neki od recepata koje nam otkriva glavni junak Rekvijema:SarabuljoPečenica se ispeče na jednake komade i začini sitno seckanim belim lukom, vinom, solju, biberom i kimom. Ovu smesu treba pripremiti dan ranije. Uzeti zemljanu posudu u koju se isecka loj i pustiti da se istopi na blagoj vatri. Zatim ubaciti kožure da porumene na jakoj vatri i ostaviti ih da se polako krčkaju. Kada meso bude skoro skuvano, izdinstati ga u marinadi od prethodnog dana, sve dok marinada ne ispari. U međuvremenu iseckati creva i džigericu i pržiti ih na masti dok ne dobiju zlatastu boju. Odvojeno na ulju propržiti iseckani crni luk i pomešati ga sa kuvanom krvlju i čašom belog vina. Na kraju sve to sipati u zemljani sud, začiniti sa još kima, ubaciti knedle ili pirinač.San zelenih prozora(Ovo je koktel koji je barmen Muzeja stare umetnosti u Lisabonu pripremio za glavnog junaka Rekvijema, pre nego što će otići da vidi čuvenu Bošovu sliku Iskušenje svetog Antona, koja se čuva u pomenutom muzeju.)3/4 votke, 1/4 soka od limuna, jedna kašika sirupa od nane. Sve to se stavi u šejker sa tri kocke leda, mućka se dok ruka ne zaboli i izvadi se led pre serviranja.

Autor - osoba Rodić, Vuk, 1958- Naslov Tužna felisidada / Vuk Rodić Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo ; Zagreb : Buybook, 2021 (Sarajevo : Dobra knjiga) Fizički opis 117 str. ; 21 cm Zbirka Savremena bh. književnost ISBN 978-953-8226-81-6 (Buybook, Zagreb) Napomene Slika autora i bilješka o njemu na korici. „Tužna felisidada” Vuka Rodića: Poetika haosa i samoće „Tužna felisidada” je roman koji imenuje, priziva i omogućava doživljavanje nemira koji je nastao kao posljedica liječenja na psihijatrijskoj klinici i života na književnoj i svakoj drugoj margini Tužna sreća, paradoks kojim je ispunjeno nešto više od stotinjak stranica posljednje knjige bosanskohercegovačkog književnika Vuka Rodića „Tužna felisidada”, pojavljuje se kao jedina smislena konstanta njegovog hazarderskog života. Ispovijest oblikovana u roman počinje i završava sa slikama iz svakodnevne stvarnosti, a ono što se nalazi između su različita egzistencijalna propitivanja i zaključci. Kako će to sam pisac i istaći, ovo je pokušaj ispisivanja romana koji prati tok svijesti i tog se dojma nećemo moći riješiti prilikom čitanja. Međutim, postoji nešto izvan ili iza te spisateljske nakane, a riječ je o izvanrednom poetskom oblikovanju misli koje Rodić pokušava ispravno artikulisati u svakodnevnici u kojoj mora paziti na majku, ali i na sebe kojem je dio života nepovratno zarobljen negdje u duševnim razaranjima. NAGRIŽENA SVIJEST Na trenutke ili ipak (po)često, ovaj će se roman neopreznom čitaocu činiti kao zbunjeno i nesuvislo tumaranje po kojekakvim ostacima onoga što se nekada nazivalo život; premda se ni pažljiviji čitatelj neće moći oteti utisku kako je ovo zaista knjiga u kojoj se pisac, sa prošlosti nagriženom sviješću i neizvjesnom sadašnjicom, bori u jednom kontinuiranom delirijumskom stanju, taj princip i pristup nije nužno prisutan kako bi pojačao nerazumijevanje ukupnosti knjige, naprotiv. Usudila bih se reći kako ne postoji življe i ljudskije pripovijedanje u vlastitom životu, negoli je ono ispričano kroz nestabilne fokalizatorske tačke, dakle, kroz meandre toka svijesti. „Ovo jeste u svojoj suštini roman toka svijesti u fragmentima, s digresijama u reminiscenciju. U prvom draftu stotinu stranica je otpalo – Damir kaže da je to dobar trening. Nisam pod presijom, nigdje ne žurim, kada laganim korakom hodam, brže stignem.” Pisac biva otvoreno zagledan u proces pisanja i nastajanja romana, vrlo svjestan kako čitaocu mora ponuditi knjigu, stvarnu knjigu, a ne kojekakve sumanute nacrte iz svakodnevnice. Vrijeme provedeno u umobolnici i život koji je uslijedio nakon, Rodić sažima u sljedećim riječima: „Moj život je tužna felisidada, dijabolični urnebes samoće, ludila. Teškog kokuzluka.” Egzistencija u ovome romanu biva opisana kao očaj samoće, ali i kao željena izoliranost koja, pak, vodi ka tjeskobi. Paradoksalno spajanje proturječnih osjećanja, tužne sreće i grozne ljepote, ovdje se ujedinjuje u pokušaju stvaranja jednog principa na kojem je zasnovan i njegov život i poetički izraz, a to je načelo haosa i užasa. „Tužna felisidada” je roman koji imenuje, priziva i omogućava doživljavanje nemira koji je nastao kao posljedica liječenja na psihijatrijskoj klinici i života na književnoj i svakoj drugoj margini. Ipak, ovo nije toliko lament o izopštenosti koliko u ovome romanu titra prkos i piščeva želja da se, još jedanput, otkrije svijetu. Stoga epizode koje ovdje čitamo obuhvataju raspon od najintimnijih, a usputnih sekvenci jednog dana, do velikih misli o apstraktnim stvarima i propitivanja životnog smisla. „Uživam u činu vršenja velike nužde. Ustanem sa WC šolje nasmijan, uđem u kuhinju. Ložim se na lijepe stvari koje bih volio da se dese. Ipak, to zvuči trivijalno, cijeli čovjekov život prođe u disaonici, u strašnom kontrapunktu. Ništa novo, ipak na momenat zvuči originalno. Nisam postao mudrac, doista to ne želim. Želim tako malo, gotovo ništa. Želim da živim. Što je to tako teško?” Književnost je u slučaju Rodićeve knjige viđena i mišljena kao oštro povećalo pod kojim se razlaže život pojedinca, često disfunkcionalnog i napadnutog različitim psihozama. Pisac rastače scene iz vlastite stvarnosti kako bi toj melanholiji, ponavljanju i ništavilu, ponudio smisao i pokušao ga razumjeti. Za njega je smisao njegovog svijeta sadržan u stihu, poeziji i umjetnosti – suština koja izbavlja iz paranoidnog mraka i pomaže da se redukuje pogled na svijet. „Od vlastitog života napravio sam eksperiment, stradao u strašnoj eksploziji. Osvanuo sam u komadima, nisam se lijepio sekundarnim ljepilom, stihom sam se lijepio, stih mi je kičmu ispravio. Poeziju, uopće umjetnost, doživljavam kao najbolju varijantu reanimacije. Ispljunuo sam sav mrak umobolnice.” Knjiga „Tužna felisidada“ u izdanju Buybooka Vuk Rodić nam ovdje ne ostavlja pretenciozni, uzvišeni traktat o svojoj bolesti, već ogoljava vlastiti život i propituje mehanizme ispisivanja književnog djela. Kao što se u čovjekovoj egzistenciji dese trenuci kada ne može misliti, raditi i živjeti, tako se i u piščevom životu dogode traumatični bljeskovi odsustva bilo kakve mogućnosti da se bilo šta napiše. Da li je tada posezanje za načelom strukture toka svijesti viđeno kao linija manjeg otpora? Kod nekih autora je to sasvim sigurno slučaj, ali je ovdje i više nego očigledno kako je pratiti i ispisivati tok sopstvene svijesti otpor ka letargiji i melanholiji, i pokušaj smislenog prodiranja u bit (svog) postojanja. „Pisanje doživljavam kao najbolju anesteziju za dušu, u ovo vrijeme kada mrak pod bubrege udara”, napisaće Rodić i pokazati nam kako je pisanje zaista njegov način na koji se pokušava nositi sa svim implikacijama svijeta i stvarnosti. Brojne nesigurnosti, nemiri i razočaranja se u ovome romanu kultivišu kroz kratke rečenice, isprekidani dah čovjeka koji hoda ulicom, sjedi u kafani, prisjeća se žena koje su mu prilazile, a sve kako bi konačno i sebi pokušao objasniti život. „Otkud odjednom iznebuha toliko srušenih ljudi, otkud taj grozni užas koji se pred mojim očima dešava. Nemam odgovor. Pomislim na tren da je čovjek po sebi samo otpadak civilizacije. Ne volim hipotetičko promišljanje, nisam vidovnjak, pred mojim očima blješti crniIo, crnje od mrke noći. Da ne ispadnem u ovoj priči gavran koji grakće, zlo priziva. Svjedok sam i žrtva ovog rasula. Ne znam očigledno šta hoću. I nije ni važno. Važno je da istresem trunje duvana iz džepova, otisnem se na ulicu – alternativni dom bezorijentisanog ludaka.” KNJIŽEVNOST JE KONTROLISANO LUDILO Fatalizam koji čitamo kod Rodića nije nužno samo rušilački. Uhodani užas koji čini dobar dio atmosfere ovoga romana nije bez mogućnosti izbavljenja. „Život je grozna ljepota. Možda me bašta privlači, tjera da istrajem u trci kroz pustoš. Puca me osjećanje besmisla, osjećanje opasnije od strašne nemani ipak istrajavam. Sam sam sebi fascinacija.” Ima nešto mazohističko u fascinaciji disfunkcionalnim čovjekom – nije u pitanju naslada tužnim životom, već oduševljenost trenutkom u kojem doznamo kako se naš junak, uprkos svim doživljenim stvarima, i dalje osjeća čovjekom i želi nam ponuditi još štošta od svijeta kojeg je dio. „Sam sam, jer ja to želim. Ne želim čak biti ni sretan. Život je igra, igra je strast, i ovo ispisivanje literarnih fleševa je igra, odista me ne zanima nikakva pobjeda”, rečenica je koja zvuči kao nada i trijumf koliko god da je neupitno natopljena tjeskobom. Odatle i naslov ovog romana odražava cjelokupni osjećaj svijeta i života doživljen očima pisca, junaka proznog djela, (bivšeg) luđaka, čovjeka koji više ne kleči, nije nijem pred ništavilom, i koji je prigrlio paradokse vlastitog postojanja. „Tužna felisidada” je roman koji pokazuje kako pred samoćom i užasom malo šta postaje stvarno utočište, sve je samo privid – sve osim pisanja, pripovijedanja koje u ovim teškim časovima ispunjava srce pisca životom. Ivana GLOJANIN MG46