Štamparija SV: ĐORĐE, Beograd 51 str. ; 11,5 x 15,5 cm - Latinica

Štampa TUCOVIĆ, Beograd, 1927. 62 strane, manji format. Posveta pisca. Veoma očuvana, nerasečenih tabaka. stan

Bezalkoholna prerada voća i grožđa Pavle S. Petković Voćni sokovi - Šira Štamparija Sv.Sava, Beograd, 1928. 16 strana, manji format. Požutela. Očuvana. stan

Dragiša Lapčević PRAVNI SAVETI ZA TEŽAKE Štamparija DOM MALOLETNIKA, ne mogu da pronađem godinu izdanja. 29 strana, manji format. Požutela. Veoma očuvana. stan

SVEŽE VOĆE Pavle Petković Berba, pakovanje, transport i čuvanje svežeg voća Štamparija Sv.Sava, Beograd, 1929. 30 strana, manji format. Požutela. Očuvana, nerasečenih tabaka. stan

ZAKON O SUZBIJANJU SKUPOĆE ŽIVOTNIH NAMIRNICA I NESAVESNE SPEKULACIJE I PRAVILNIK ZA IZVRŠENJE ISTOG ZAKONA Beograd, 1922. Manji format, 31 strana. Lepo očuvana, požutela, potpis na predlistu. stan

CICERONOV GOVOR za Tita Anija Miliona Varaždin Manji format, 86 strana. Korice kao na slici, požutela, potpis bivšeg vlasnika, sem toga je dobro očuvana. CICERON, Tit Anije Milion... stan

NEŠTO O UNAPREĐENJU ŽIVINARSTVA Jovan Sretenović Kao poljoprivrednoj grani i potrebi racionalnog gajenja živine od Jovana M. Sretenovića Štamparija Sv. Sava, 1930. 24 strane, manji format. Očuvana. Požutela. stan

A.N.Donskov. NAŠI VELIKANI Štamparija I.Popov, Beograd, ne mogu da pronađem godinu izdanja (oko 1930). 32 strane, manji format. Požutela. Tabaci lošije rasečeni pa u gornjem delu ima oštećenja - ništa strašno. Generalno, očuvana. stan

M. V. Knežević MIOZOTIS proza Beograd, 1921. 13 x 20 cm, 30 strana. Požutela i odvojila se od korica, odsečena gornja margina prvog predlista - pogledajte slike, upisan inicijal, par flečica, sem toga očuvana. Milivoje Knežević stan

1936 godina Dobro očuvano ali ima malo tragova korišćenja i starosti , vidi slike ... 350 strana 480 grama ličnost, izjave, govori i politički rad vođe hrvata Dra Vladka Mačka hrvatska politička biblioteka svezak prvi Vlatko Maček - Vladko Maček stan

Zakon o rasprostiranju važnosti zakona Kraljevine Srbije... Pravilnik za izvršenje odredaba... Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1922. 127 strana, tvrd povez, manji format. Spoljašnosti kao na slikama. Nema podvlačenja, zapisa... Poslednji list ima manje oštećenje u donjem delu. Požutela. stan

Euklid i varvari Od Larbauda do Harasimovića Marginalije do Przibosa Lingvistička poezija O neshvatljivosti u poeziji Putovanje Georga Trakla u pakao Duineser Elegien Gottfried Benn Osip Mandeljštam ili dijalozi sa bogom istorije Sveti Jovan Pers T. S. Eliot Pesme Donalda Finkela traganje za transcendencijom Hans Magnus Encensberger Miron Białoszevski varvari Tytuł: Euklides i barbarzyńcy.Szkice literackie Autor: Jan Prokop Kategoria: Eseistyka - polska Wydawnictwo: Czytelnik Rok wydania: 1964 Liczba stron: 218 Język: polski Stan: dobry

izd 1928, tvrd povez, crteži Ivan radović nema pisanih i sl stana, na jednom mestu sastavljenjo selotejpom inače u odličnom stanju

GLAMUR I EZOTERIJA VLADIIR ĐURIĆ ĐURA NEA B e o g r a d 2 O O 3 a) Beograd - Kulturni život - 1978-1983 ........................................................ R e f e r e n c e Časopis `Vidici` Časopis `Izgled` Tajna istorije kulture Knjižara u Cetinjskoj Rok utopija Šezdesetosmaški buntovnici Pankeri Beogradski duh i kulturne institucije Koncept i glamur Nodi talas muzike Sumrak idolA `Novi talas` Barouz Ezoterija Bit Utopija Tito kao ezoterična ličnost Amerika ......................................................... NOVOTALASNA MUZIKA (tekst!) AZRA Teško vrijeme Tople usne Vrijeme odluke Gracija Krvava Meri Marina Kurvini sinovi Odlazak u noć Ravno do dna Duboko u tebi Flach IDOLI Amerika Maljčiki Plastika Kenozoik Schwule uber Europek Nemo Rusija ELEKTRIČNI ORGAZAM Krokodili dolaze Nebo Zlatni papagaj Kapetan Esid ŠARLO AKROBATA Niko kao ja Oko moje glave Ona se budi BIJELO DUGME Na zadnjem sedištu moga auta Tramvaj kreće EKATERINA VELIKA Aut FILM Neprikagožen Zamoli život u ritmu uzike za ples HAUSTOR Djevojke u ljetnjim haljinama OLIVER MANDIĆ Sutra imam prazan stan U ŠKRIPCU Siđi do reke .......................................................... Ilustracije Broš 135 stranica NEKORIŠĆENO

prva četiri broja časopisa iz 1946. godine 636 str. oštećene korice i malo povijene Isidora Sekulić Ivo Andrić Milan Dedinac Hugo Klajn Oskar Davičo Ljubomir Ivanović Oto Bihalji Merin Stana Đurić Klajn Aleksandar Vučo ...

Grigorije Božović: POD ZAKONOM : PRIPOVETKE Mek povez, 161strana, izdavač: GECA KON - Beograd 1939. očuvana!! sadržaj: - TVRDA DUŠAA - STANA POPOVA - BILO TO I KAZUJU LJUDI - ĐULIJA POLUŽA - MAJČIN ODVOJAC - NAJTEŽI UZMAH - PRVI SNOP JEČMENA - ČUDNA OSVETA - IZ DUŠE - BEGOVSKI KRMAK - A BIVALO JE I OVAKO - GRANIČARSKA KOB - DRUKČIJE SE NI MOGLO NIJE - LJEVOREČKO ČOJSTVO - KARIJERA HASAN-JUSENA - DMITAR KOKERA

Vladimir Velmar Janković NOVA OTADžBINA I PROSVETA Ratno izdanje, Beograd, 1941. 16 strana. Spoljašnosti kao na slikama. Žuta fleka u donjem delu. Mora se stvarati nova otadžbina. Preobražaj srpskoga naroda, kome se nadamo posle katastrofe, ili će biti korenit i dubok, i zavisan u prvom redu od mere naše moralne obnove, ili ćemo onda još dublje potonuti i propasti jednom sasvim nedostojnom propašću. Danas o nama ne misli tako dobro kao što je mislio ranije, ni prijatelj ni neprijatelj. Danas ne mislimo ni mi sami dobro o sebi. Žao nam je naše prošle slave i krvi koja je još ne tako davno davana sa sigurnom svešću za šta se daje. I jasno nam je svima, sem onima koji su saboteri i kockari, da svoje mesto u svetu moramo iznova da osvajamo i to pod uslovima nečuveno teškim... Kolika je krivica svih nas zato što smo do ovog ponora doterali? Na to pitanje hiljade moraju da odgovore. Svi Srbi, svaki za sebe i potom svi zajedno... Moramo se, ma kako bolno bilo, i da ne bude još bolnije, vratiti na onaj dan kad se pitanje `kolika je krivica svih nas` postavilo pred Srbima u svoj svojoj jezovitosti: na 6. april 1941. Izvod iz govora koji je Vladimir Velmar-Janković održao pred beogradskim nastavnicima 18. oktobra 1941 u okupiranom Beogradu. Izdanje Ministarstva prosvete (pod okupacijom), novembar ili decembar 1941. godine. Stan

FRANCUSKI BUKVAR ZA NIŽE RAZREDE SREDNJIH ŠKOLA Priredio: Sva Z. Jakić Izdavač: Knjižara Velimira Valožića, Beograd Godina izdanja: 1904. Broj stana: 61 Pismo: Ćilirica Povez: mek Format: 21x15 Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice i ivice liskova iskrzane, korice imaju fleke, listovi požuteli od starosti, na par listova podvijeni ćoškovi, izuzev toga u dobrom stanju. Veoma redak i vredan Francuski bukvar izdatog u Beogradu 1904. godine

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stranice sa gornje strane jos uvek ne opsecene. 1939. g Dr Vojislav Voja Vučković (Pirot, 18. oktobar 1910 — Beograd, 24. decembar 1942) bio je muzikolog, kompozitor i dirigent. Biografija Rođen je 18. oktobra 1910. godine u Pirotu. Revolucionarnom studentskom pokretu pristupio je početkom tridesetih godina, za vreme studija u Parizu. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1933. godine. Svoju antifašističku i komunističku opredeljenost izražavao je i u muzici (simfonijske poeme „Burevestnik“, „Ozareni put“ i dr). Februara 1934. položio je doktorat iz filozofije na Karlovom univerzitetu u Pragu, s tezom `Muzika kao propagandno sredstvo`.[1] Bio je organizator studentskih recitativnih horova. U njegovom stanu, u Skadarskoj ulici, držani su ilegalni partijski sastanci. A 1938. godine u njegovom stanu se Josip Broz Tito sastao sa grupom intelektualaca-komunista. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, uključio se u Narodnooslobodilački pokret. Sredinom 1941. morao se povući u ilegalnost, jer je bio potkazan policiji, ali je i dalje nastavio, aktivno, da radi. Organizator je akcije za prikupljanje potpisa kulturnih i naučnih radnika, kao odgovor na „Apel srpskom narodu“. Uhapšen je 24. decembra 1942. godine, a sutradan je umro, od zadobijenih rana prilikom hapšenja i mučenja u Specijalnoj policiji. Osnovna muzička škola u Čačku nosi njegovo ime, kao i muzička škola u Beogradu.

SUTON I SENKE - Petar J. Odavić Petar J. Odavić rođen je 1866. godine. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu, a prava u Parizu, 1887. Od 1890. do 1906. bio u državnoj službi, koju je završio kao inspektor Ministarstva unutrašnjih dela. Beograd nova štamparija Davidović oko 1910 g L. 1. POL. BELA. 1 Izdavao je i uređivao ilustrovani časopis `Život i umetnost`. Pisao je pesme, pripovetke, oglede i prikaze. Objavio je više knjiga: zbirke pesama `Pesme` (1906), Mostar, `Suton i senke` (1909), Beograd, Nova štamparija `Davidović`, `Putem čežnje i snova` (1911), `Večiti motivi` (1930); pripovetke `Novele` (1905), `Krize mladosti` (1910), `Srodne duše` (1923); ogledi `Razmišljanje o Lepom` (1907), Beograd, `O umetnosti i o umetnicima` (1921), `Eseji` (1923), `Skulptorska dela g. Meštrovića` (1934), Beograd, `Politički nemoral naše najveće zlo`. 26. maja 1905. godine, u stanu Srpske književne zadruge, doneta je odluka o osnivanju Srpskog književničkog društva. Jedan od osnivača i prvi članova društva bio je Petar Odavić.

Novi Sad 1913. Mek povez, ćirilica, 263 strane. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. U romanu Jarani Ćorović prikazuje muslimansko stanovništvo iz Hercegovine u burnim vremenima pred prestanak turske i početak austrougarske vlasti. Naslov je simboličan jer se u delu pokreće pitanje značaja zajedništva, snažnih veza prijatelja, uz pomoć kojih oni mogu da nadjačaju iskušenja. Likovi romana nalaze se pred raznim životnim ispitima, a iz njihovih postupaka jasno se vidi moć prave ljubavi, sigurnosti koju daje porodica, kao i koliko je bitno poštovanje tradicionalnog i očuvanje imovine stečene napornim radom. `Svetozar Ćorović rodio se 29. maja 1875. godine u Mostaru, gdje je završio osnovnu i trgovačku školu. Od 1887. godine objavljivao je radove u mnogim listovima i časopisima: Golub, Neven, Bosanska vila, Luča, Otadžbina i Brankovo kolo. Bio je aktivan član mostarskog društva „Gusle“.[2] Ogledao se i u drugim književno-kulturnim aktivnostima: urednik kalendara Neretljanin (1894, 1895), pokretač i urednik (prva tri godišta) časopisa Zora (1896—1901), član redakcije i saradnik opozicionog lista Narod (1907). Za vrijeme aneksione krize 1908. izbjegao je u Italiju. U bosanski sabor za poslanika je bio izabran 1910. Po izbijanju rata 1914. je uhapšen, odveden u taoce, potom mobilisan i kao vojnik poslan u Mađarsku. Teško bolestan vratio se u Mostar 1917. godine. Svetozar Ćorović umro je u Mostaru 17. aprila 1919. godine. Umro je od bolesti koju je dobio u austrijskim logorima i internacijama, u kojima je proveo prve tri godine Prvog svjetskog rata. Njegov brat je Vladimir Ćorović, srpski istoričar. Pisao je mnogo: objavio je desetak knjiga pripovjedaka, skoro isto toliko romana i nekoliko drama. Od pojedinačnih djela izdvajaju se romani „Majčina sultanija” (1906) s neobičnim likom palanačke kaćiperke u središtu, „Stojan Mutikaša” (1907), gdje je ispričana istorija čovjeka koji od siromašna seoskog dječaka postaje velik trgovac, zelenaš i poganac, i „Jarani” (1911), u kojima je prikazan muslimanski živalj Hercegovine u nemirna vremena uoči prestanka turske vlasti. Ćorović je vješt pripovjedač, piše lako i brzo, njegovo je pripovijedanje jednostavno i prirodno, kompozicija kako u kratkim tako i u dužim formama spretna, motivi dobro odabrani, radnja sigurno vođena. Njegova najpoznatija djela su: „Ženidba Pere Karantana” (1905), „Majčina sultanija” (1906), „Stojan Mutikaša (1907), „U ćelijama” (1908), „U mraku” (1909), „Jarani” (1911), „Zulumćar” (1913), „Kao vihor” (1918); pripovijetke („Bogojavljenska noć”, „Prijatelji”, „Pod pećinama”, „Na vodi”, „Na Vaskrs”) i najzad nekoliko pozorišnih komada: dvije šaljive igre „Poremećen plan” i „Izdaje stan pod kiriju” (1899) i aktovke „On”, „Adembeg”, „Ptice u kavezu” i „Povratak”.`

Samizdat, objavljeno u piščevom izdanju u Švedskoj, izuzetno retko u ponudi. Oblast: Biografije i Memoari Izdavač: Piščevo izdanje Autor: Petar P. Žegarac Opis: amatersko izdanje, meki povez, stanje odlično Naslov: April 41. : zapisi jednog komordžije Vrsta građe: roman Jezik: srpski, ćirilica Godina: 1987 Izdavanje i proizvodnja Štokholm : [P. Žegarac], 1987 Fizički opis: 152 str. ; 22 cm Pisac o svom trošku Petar Žegarac 1906–1993 Vreme brzo, neobično brzo, teče i menja se. Događaji se smenjuju kao na traci. Ono što se dogodilo samo pre pola časa, pola meseca ili pola godine zna se nepovratno izgubiti ako se ne zabeleži. Mudrost, da se stvarno dogodilo samo ono što je zapisano, potvrđuje se uvek iznova. U poodmakloj životnoj dobi, dakle u dobi kada se počinju svoditi računi sa životom i njegovim učinkom, jedan čovek počinjao se sećati i pomalo beležiti. Na nagovor prijatelja odlučio je da svoje beleške učini dostupnim širem krugu ljudi. One što su odlučivali o ulaganju društvenog novca u očuvanje naše kulture i jezika u tuđini, njegove knjige, nažalost, nisu interesovale. Verujući, međutim, u reč svojih prijatelja odlučio je, zbog toga, postati pisac o svom trošku. Zvao se Petar Žegarac. Dobro je, čak bi se moglo reći da je i opšta korist, što je tako odlučio. Staro znanje za nove ideje Bio je mašinski inženjer. Pre Drugog svetskog rata bio je direktor prodajnog odeljenja petrolejske kompanije „Šel“. Kao visokoobrazovan stručnjak posle rata radio je na odgovornim mestima u privredi. Pedesetih godina će se teže razboleti i zbog lečenja, duže će odsustvovati sa posla. U dokolici probude se stara znanja stečena za vreme studija u obradi kovanog gvožđa. Naučeno na fakultetima kombinuje i upoređuje sa literaturom iz umetnosti. Odlučuje se da pokuša i uspeva kovano gvožđe koristiti kao materijal za umetnički izraz. Posle šest godina upornog rada, nakon izložbi u otadžbini i inostranstvu (Italija, Nemačka, Luksemburg, SAD i Švedska), Petar Žegarac je postao član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Trosoban stan na izložbi Vrhunac kao primenjeni umetnik Žegarac će ostvariti 1962. godine reprezentativnom izložbom „Metal u savremenom domu“. Izložba je bila postavljena u Muzeju za primenjenu umetnost u Beogradu. U stvari na izložbi Žegarac je opremio svojim delima trosoban stan. Nameštaj je bio od kovanog gvožđa modernog oblika i Žegarčevog dizajna, dekorativna ogledala sa ornamentima iz naših srednjevekovnih manastira, tapacirane fotelje, stolovi od kovanog gvožđa sa pločama od staklenog mozaika, a u vitrinama su bili emajl eksponati, zdele, tanjiri, čiraci, vise modela posuđa za kafu. Pisac unikatnih dela U poznim godinama, kao afirmisan umetnik primenjene umetnosti, Petar Žegarac, na sreću, okušava se kao pisac. Zaista je to srećna okolnost, jer je Žegarac, sa izbrušenim osećajem za detalje i opštim zapažanjima, ostavio vredna dela. Njihova vrednost je u slici života osamdesetih godina ovog veka, uspešno izvajanoj slici naših domaćina, Šveđana, ali i u izvanrednim opisima mesta, ljudi i pojava koje su, od detinjstva u Sremskoj Mitrovici do smrti u Stokholmu, ispunjavale život ovog neobičnog čoveka. Humorističko satirične priče „Kako postati pravi Šveđanin“, uz knjige sećanja; „Sećam se...“ i „Nova sećanja“, izdvajaju se svojom zrelošću. Ako zanemarimo jezičke i gramatičke greške, na koje se i pisac u obraćanju čitaocu žali, jer nema među useljenicima lektora, spomenute knjige, verujemo, u budućnosti će se sve više spominjati. Švedska verzija knjige „Kako postati pravi Šveđanin“ od strane švedskih kritičara proglašena je „kao unikatno delo svoje vrste“, piscu je donela godišnju nagradu opštine Stokholm i prijem u članstvo Udruženja švedskih književnika. Neopravdano zapostavljen Kao primenjeni umetnik Petar Žegarac je dobio punu satisfakciju. Kao pisac za života je bio zapostavljen, moglo bi se reći i potcenjen. Neopravdano. Dovoljno je bilo pročitati njegove opservacije o našem i mentalitetu Šveđana, pa se uveriti u umetničku, a posebno dokumentarnu vrednost onog što je Žegarac napisao. Međutim, to nije jedino. Knjige napisane „o svom trošku“ mogu biti, a one su to već i danas, dragocene za sve one koji požele osvetljavati puteve nas razvejanih po belom svetu. _____________________________________________ Sve knjige Petra Žegarca: „Po mirisu mi dođi“, humorističke i druge priče, 1979. „Sećam se...“, priče, 1982. „Att bli äkta svensk“, „Norsteds“ 1982. „Kako postati pravi Šveđanin“, 1985. „Tamo-amo po Evropi“ – putopisi sa originalnim fotografijama, 1986. „April ´41“ – zapisi jednog komordžije, 1987. (ćirilica) „Biser u moru“, priče, 1988. „Članci i eseji“, 1988. „Leni“, roman, 1988. „Nova sećanja“, 1991. (ćirilica) Sve knjige Petra Žegarca, osim jedne napisane na švedskom jeziku ( „Att bli äkta svensk“ – Kako postati pravi Šveđanin), objavljene su u izdanju autora. Knjigu humorističko-satiričnih priča na švedskom objavila mu je poznata izdavačka kuca „Norsteds“ 1982. Dve knjige koje je objavio u vlastitom izdanju Petar Žegarac je posvetio svojoj supruzi Karin Almberg, jednu Mili Vidaković, dok je jednu knjigu posvetio drugarima sa kojima je proveo mladost: Kosti i Nikoli Milinovu, Aleksandru Beriću i Zvonku Veljkoviću. Biografija: Petar Žegarac rođen je 1906. godine u Sremskoj Mitrovici. Školovao se u rodnoj Mitrovici i Novom Sadu gde je maturirao. Studirao je na Tehničkim fakultetima u Beogradu i Zagrebu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije (ULUPUS) i Udruženja švedskih književnika. U Švedsku je došao 1969. godine. Bio je oženjen Šveđankom Karin Almberg. Imao je više samostalnih i zajedničkih izložbi u Srbiji i inostranstvu. U vlastitom izdanju objavio je devet knjiga. Jednu knjigu objavilo mu je švedsko izdavačko preduzeće „Norsteds“. Bio je član prvog Odbora Srpsko-pravoslavne crkvene opštine u Stokholmu. Umro je u Stokholmu 1993. godine, gde je i sahranjen. MG113 (N)

V R A Č A R SVETLANA VELMAR-JANKOVIĆ PROSVETA BEOGRAD 2005 Z N A K 1 v a) BEOGRAD - VRAČAR - U LITERATURI ............................................................... `... Despot je, Visoki Stefan, Lazarev sin, prema toj priči krenuo na put jednog majskog dana 1422. ili 1423. godine. BeoGrad, koji je bio poDigao iz ruševina i preTvorio ne samo u moćnu tvrđavu nego i u rajsku baštu, kako su to svedoČili putnici iz onog vremena, naSeobinu preLepih kula i vrtova, punu kladenaca i retkog bilja, još je spavao u prvim rasvetljenjima predzorja. Despot je jahao, sa svitom, putem koji je vodio preko današnjih Terazija, kroz Vračarsko polje pa, dalje, preko Vračarskog brega ka Žrnovu, na Avali. Bilo je jutro u maju, svetlost svitanja je osVajala, sve je izGledalo proZračno ali ne i neObično do časa u kojem se Despot zaUstavio kao omađijan: učinilo mu se da pred njim, na tom ravnom i obRađenom Vračarskom polju, pod prvim zracima sunca isKošenim na pRamenju jutarnjih izMaglica, izrasta ogromna kuPola, sva od sjaja i svetlosti. Bio je to čarovit prizor, PreLep i strahotan, i Despot, posle prvog trenutka nedoumice, poTera konja u naMeri da se priBliži toj kupoli i da stane pod nju... (Михајло Грушић) ....................................................... Uredio i oblikovaO: DOBRILO M. NIKOLIĆ 54 preLepih ilustracijA u boji (kao iz bajke!) ĆIRILICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 94 STRANICE KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 2005 BIBLIOFILSKI primerak dsp11

veoma dobro stanje kao na slikama u pitanju je kompletno delo, broj dva se odnosi na poziciju knjige u okviru edicije Аутор Мургић, Божидар Наслов Život, rad i misli Dra Ante Radića / Božidar Murgić Врста грађе књига Језик хрватски Година 1937 Издавање и производња Zagreb : `Danica`, 1937 ([s. l. : s. n.]) Физички опис 242 str., [4] lista s tablama, [6] str. s tablama ; 21 cm Збирка Hrvatska politička biblioteka ; sv. 2 Предметне одреднице Старчевић, Анте, 1823-1896 Antun Radić rodio se u selu Desnom Trebarjevu kod Siska 1868. godine. Završivši pučku školu u Martinskoj Vesi kod Siska odlazi u Zagreb gdje nastavlja školovanje u gornjogradskoj gimnaziji, zatim je studirao slavistiku i klasičnu filologiju u Zagrebu i Beču. Doktorirao je u Zagrebu 1892. godine s temom O nekim eshatološkijem motivima u hrvatskoj književnosti. Od 1893. godine je u školskoj službi i službovao je u Osijeku, Požegi, Varaždinu i Zagrebu. Nakon izbora za Sabor 1897. godine, na zahtjev bana Khuena, otpušten je iz službe jer nije htjeo glasati za vladinog kandidata. Od 1897. do 1901. godine urednikom je Zbornika za narodni život i običaje Južnih Slavena. Od 1901. pa do 1909. godine radi kao tajnik u Matici hrvatskoj te je jedan od osnivača i uređivača Matičina časopisa Glasa Matice hrvatske. Dugo je uređivao i list Dom (kojega je osnovao 1899. godine) kojim znatno utječe na kulturni i nacionalno-politički razvoj hrvatskoga sela. Godine 1917. ponovno se zapošljava kao profesor na zagrebačkoj gornjogradskoj gimnaziji gdje ostaje sve do svoje smrti 10. februara 1919. godine. Nakom smrti Antuna Radića vlasti u novouspostavljenoj državi Kraljevini SHS nisu odobrile penziju Radićevoj udovici Vilmi pa je ona ostala bez sredstava za život, a kada je dobila sudski nalog da napusti stan zbog neplaćanja stanarine otišla je 6. jula 1919. godine na grob svoga supruga Ante i tamo popila otrov. U to vrijeme su od vlasti bili progonjeni i zatvoreni mnogi vođe HPSS-a (Stjepan Radić bio je zatvoren, bez suđenja, 339 dana, Vladko Maček i Ljudevit Kežman držani su u zatvoru 9 mjeseci, Ivan Pernar 3 mjeseca a Josip Predavec 2 mjeseca) te se mislilo da je Vilma Radić počinila samoubistvo u znak protesta protiv progona stranke njezinog pokojnoga supruga. Sahranjen je na zagrebačkome groblju Mirogoju. Naučni rad Svojim etnološkim istraživanjima uticao je na političko djelovanje brata Stjepana. Antun Radić isticao je povezanost nacionalnog oslobođenja sa socijalnim, upozoravajući da se samim uklanjanjem tuđinskoga nacionalnog tlačenja ne postiže potpuna narodna sloboda. Svoje poglede iznosi s velikom privrženošću hrvatskom narodu, kojima ide u red najistaknutijih hrvatskih intelektualaca. Pored etnologije, u naučnom se radu bavio i književnoistorijskim temama te je također, prevodio djela ruske književnosti. Političko djelovanje S mlađim bratom Stjepanom 1904. godine osnovao je Hrvatsku pučku seljačku stranku (HPSS) te je sudjelovao u izradi programa stranke. Godine 1910. izabran je u Hrvatski sabor u kojemu se aktivno zalagao za reformu lokalne uprave i školstva. tags: Život, rad i misli Dr / doktora Ante Radića / Božidar Murgić hrvatska pučka seljačka stranka etnologija hrvatski nacionalizam hrvatsko oslobođenje ...