Стивен Кинг: ЛАНГОЛИЈЕРИ Издавач: РИЂОБРАДИ ПРЕС, Врање, 1990.год. Меки повез, 291 страна, латиница. Тираж 100 ! Очувано као на фотографијама. РЕТКО У ПОНУДИ. `Стивен Едвин Кинг (енгл. Stephen Edwin King, 21. септембар 1947) амерички је писац, сценариста, музичар, колумниста, глумац, филмски продуцент и редитељ. Његове књиге су до сада продате у преко 350 милиона примјерака, многе од којих су адаптиране у игране филмове, мини-серије, телевизијске серије и стрипове. Кинг је објавио 61 роман (укључујући седам под псеудонимом Ричард Бакман) и шест нефиктивних књига. Написао је око 200 кратких прила, од којих су многе објављене у колекцијама књига. Кинг је освојио Награду Брема Стокера, Свјетску награду за фантастику и награду Британског друштва за фантастику. Национална фондација за књигу му је 2003. године додијелила Националну награду за књижевност. Такође је добио награде за свој допринос књижевности, на основу свог цјелокупног опуса, као што су Свјетска награда за фантастику за животно дјело (2004) и Награду велемајстора, коју додјељују Писци мистерије у Америци (2007). Кинг је 2015. године најграђен Националном медаљом за умјетност, коју додјељује Национална задужбина за умјетност САД за свој допринос књижевности. Кинг се сматра „краљем хорора”. Младост Стивен Кинг је рођен 21. септембра 1947. године у Портланду, у америчкој савезној држави Мејн. Његов отац, Доналд Едвин Кинг, био је поморски трговац. Доналд је рођен као Доналд Полок, али је касније користио презиме Кинг. Стивенова мајка била је Нели Рут (рођена Пилсбери). Његови родитељи су се вјенчали 23. јула 1939. године у Скарбору у Мејну. Живјели су са Доналдовом породицом у Чикагу, а затим су се преселили у Кротон на Хадсону у Њујорку. Породица Кинг вратила се у Мејн пред крај Другог свјетског рата, гдје су живјели у скромној кући у Скарбороу. Када је Стивен имао двије године, његов отац је напустио породицу. Стивенова мајка је сама одгојила Стивена и његовог старијег брата Дејвида, а повремено су имали велике финансијске проблеме. Они су се преселили из Скарбора и зависили од рођака у Чикагу; Кротону-на-Хадсону; Вест Де Переу у Висконсину; Форт Вејну, Индијана; Молдену, Масачусетс; и Стратфорду, Конектикат. Када је Стивен имао једанаест година, његова породица се преселила у Дарам, гдје се његова мајка бринула о својим родитељима до њихове смрти. Затим се запослила као његоватељица у локалној институцији за ментално заостале особе. Кинг је васпитан као методиста, али је током средње школе изгубио вјеру у организовану религију. Иако више није религиозан, Кинг ипак вјерује у постојање Бога. Као дијете, Кинг је присуствовао трагедији када је његовог пријатеља ударио и убио воз, иако се више не сјећа овог догађаја. Породица му је рекла да је, када је напустио кућу како би се играо са тим дјечаком, убрзо дошао назад без ријечи и у шоку. Тек касније је породица сазнала за дјечакову смрт. Неки критичари претпостављају да је овај догађај психолошки инспирисао Кинга за нека његова мрачнија дјела, али то Кинг не спомиње у свом мемоару О писању (2000). Библиографија Изабрани романи 1974: Кери, ISBN 978-86-10-00658-2 1977: Исијавање, ISBN 978-86-10-00837-1 1981: Куџо, ISBN 978-86-10-02993-2 1982: Мрачна кула: Револвераш, ISBN 978-86-10-01801-1 1983: Гробље кућних љубимаца, ISBN 978-86-10-01198-2 1986: То, ISBN 978-86-10-00548-6 1987: Мизери, ISBN 978-86-10-01543-0 1996: Зелена миља, ISBN 978-86-10-02326-8 2009: Под куполом, ISBN 978-86-10-00716-9 2011: Далас `63, ISBN 978-86-10-00720-6 2014: Господин Мерцедес, ISBN 978-86-10-01273-6 2015: Ко нађе - његово, ISBN 978-86-10-01808-0 2016: Крај бдења, ISBN 978-86-10-02166-0`

Izdavač: Vulkan izdavaštvo, Beograd Prevod: Vladan Stojanović Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 615 Nekoliko tačkica po vrhu knjižnog bloka, odlično očuvana. Dana 22. novembra 1963. godine tri pucnja odjeknula su u Dalasu. Džon Kenedi je ubijen i svet je zauvek izmenjen. Šta bi bilo kada bi to moglo da se promeni? Šta ako jedan čovek ima mogućnost da se vrati kroz vreme i izmeni tok istorije? Džejk Eping je tridesetpetogodišnji nastavnik engleskog jezika u američkoj državi Mejn. Jednog dana, prijatelj Al će mu otkriti neverovatnu tajnu: u njegovoj ostavi nalazi se vremenski portal koji vodi u 1958. godinu. Al ubeđuje Džejka da krene u neverovatnu misiju – koja je odjednom nestvarno stvarna – da pokuša da spreči Kenedijevo ubistvo. Tako počinje Džejkova avantura, u kojoj kao Džordž Amberson dospeva u svet Elvisa i Džona Kenedija, upoznaje osobenjaka Lija Osvalda i lepu bibliotekarku Sejdi Danhil, koja postaje ljubav njegovog života. Džejkov novi život prevazilazi sve zakone fizike i normalne granice prostora i vremena, ali da li će to biti dovoljno da ostvari svoju misiju? Oda jednom jednostavnijem vremenu i napeta misterija koja će vas ostaviti bez daha. Dalas ’63 je još jedno Kingovo remek-delo epskih razmera. (K-87)

Stranice na obodima malo pozutele. K99

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Revolveras - Tri tarot karte (Posveta) U prvoj knjizi ove briljantne serije, autor Stiven King upoznaje čitaoce sa jednim od svojih najzagonetnijih heroja, Rolandom od Gileada, poslednjim revolverašem. On je lovac i usamljenik na neverovatnom putovanju kroz dobro i zlo. U svom izolovanom svetu, koji zastrašujuće oslikava i ovaj naš, Roland goni čoveka u crnom, upoznaje privlačnu ženu po imenu Alis i ostvaruje prijateljstvo sa Džejkom, dečakom iz Njujorka. Podjednako realističan i iluzoran, roman Revolveraš ostavlja čitaoce bez daha. Smeštena u svet neverovatnih okolnosti, puna zapanjujuće slikovitih detalja i nezaboravnih likova, prvi deo romana Mračna kula je nešto što nikada do sada niste pročitali. Sa vizionarskog aspekta, ovo je najbolje delo Stivena Kinga, magična kombinacija fantazije i horora koji zajednički dostižu vrhunac uzbuđenja. Krenite u osvajanje Mračne kule. Tamo udružuje snage sa drskim Edi Dinom I hrabrom Odetom Holms. Počela je divljačka bitka u kojoj podzemno zlo I neprijatelji kuju zaveru da zaustave Rolanda u njegovoj očajničkoj potrazi za Mračnom Kulom. U svetu neobičnih okolnosti, puna zadivljujućih scena i nezaboravnih likova, serijal Mračna Kula ne može da se uporedi ni sa čim što ste čitali do sada. Ovo je najmaštovitiji roman Stivena Kinga, magična mešavina fantazije I horora. Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primjeraka,[2] mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga.[3] Napisao je oko 200 kratkih prila,[4][5] od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga. King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svjetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine dodijelila Nacionalnu nagradu za književnost.[6] Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog cjelokupnog opusa, kao što su Svjetska nagrada za fantastiku za životno djelo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodjeljuju Pisci misterije u Americi (2007).[7] King je 2015. godine najgrađen Nacionalnom medaljom za umjetnost, koju dodjeljuje Nacionalna zadužbina za umjetnost SAD za svoj doprinos književnosti.[8] King se smatra „kraljem horora” Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King.[10][11][12] Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi).[12] Njegovi roditelji su se vjenčali 23. jula 1939. godinne u Skarborou u Mejnu.[13] Živjeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku.[14] Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svjetskog rata, gdje su živjeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dvije godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gdje se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao njegovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe.[1] King je vaspitan kao metodista,[15] ali je tokom srednje škole izgubio vjeru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak vjeruje u postojanje Boga.[16] Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne sjeća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dječakom, ubrzo došao nazad bez riječi i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dječakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija djela,[17] ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000).

lepo očuvana

Anđeosko Srce Vilijam Hjortsberg ZLOČIN, OKULTIZAM, MAGIJA, VUDU .. `Jedna od najboljih misterija, ikada napisanih – ANĐEOSKO SRCE – briljantno kombinuje klasičan noir roman, a la Rejmond Čendler i mračnu fantaziju u stilu moderne gotike. Stiven King smatra da je ovo `Isterivač đavola kako bi ga napisao Rejmond Čendler` i to me je zainteresovalo. Mislim da ANĐEOSKO SRCE spada u isti red sa knjigama UBITI PTICU RUGALICU Harper Li i Dikensovim DEJVIDOM KOPERFILDOM ili SENOVITOM KUĆOM – delima koja predstavljaju najsjajnije i najčistije domete umetnosti pripovedanja. Ponekad je bolje ne znati za đavola. Uživajte, i pazite na svoju dušu.` Karlos Ruis Safon Po knjizi je snimljen istoimeni film,u režiji Alana Parkera, sa Miki Rurkijem i Robert de Nirom u glavnim ulogama. RETKO, RASPRODATO IZDANJE Čista, bez posvete

-Izdavač: `Alnari` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Format: 21 cm -Stanje: dobro očuvano Jedan od najboljih i najgrandioznijih romana Stivena Kinga. Smak sveta nastupa u nanosekundi, sa računarskom greškom u tajnoj vojnoj laboratoriji i milion slučajnih kontakata koji su samo karike u lančanom pismu smrti. Sumorni svet posle toga lišen je svih institucija i devedeset procenata stanovnika. To je svet u kojem šačica uspaničenih preživelih bira stranu – ili biva izabrana. U tom svetu, dobro počiva na krhkim plećima Majke Ebigejl stare 108 godina – dok su najgori košmari zla otelotvoreni u čoveku smrtonosnog osmeha i neobjašnjivih moći: u Rendalu Flegu, mračnjaku. Trenutak konačnog obračuna se bliži, krug se zatvara. Preživeli okupljeni oko sila dobra i zla moraju se upustiti u presudni sukob kako bi odredili sudbinu čovečanstva.

Kategorije: Istorijski / Trileri / Horor / Fantastika Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 441 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009. „Simonsovi romani su uvek dobri, ali Drud je remek-delo.“ Stiven King Mislim da je vreme, dragi čitaoci iz moje posthumne budućnosti, da vam ispričam ponešto o drugom Vilkiju. Moram pretpostaviti da ste sve do sada smatrali kako je taj drugi Vilki ili proizvod moje mašte, ili posledica laudanuma koji sam primoran da uzimam. On nije niti jedno, niti drugo... U ovoj jezivoj povesti o profesionalnoj ljubomori i mogućem ludilu, Vilki Kolins pripoveda o svom prijateljstvu i rivalitetu sa Čarlsom Dikensom, i o tajanstvenom stvorenju po imenu Drud, koji ih obojicu prati. Dikens i Kolins silaze beskrajnim stepeništima u londonsku kanalizaciju u potrazi za obitavalištem te gnusne aveti. U međuvremenu, bivši detektiv upozorava Kolinsa da je Drud odgovoran za više od sto trideset devet ubistava, i da će uništiti Dikensa u svojoj potrazi za besmrtnošću. Kolins je sitničav, tašt i surov, ali i najnepouzdaniji pisac, zavisnik od opijuma, sklon košmarnim vizijama. A Dikens je odlučio da napiše Drudovu biografiju... Da li su Drud i Dikens načinili FAUSTOVSKU POGODBU? b5

Sarajevo NOVO Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja.Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, „Češljugar“ je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti „Češljugar“ je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi „Njujork tajmsa“ nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...“ Mičiko Kakutani„Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...“ Stiven King„Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ―Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ―Veniti fer

Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Četvrti, završni deo serijala o Enderu. Veoma dobro očuvano.Autor - osoba Card, Orson Scott Naslov Deca uma. 1–2 / Orson Skot Kard ; prevod Zvezdana Šelmić Jedinstveni naslov Children of the mind Ostali naslovi Deca uma Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1999 (Beograd : Junior) Fizički opis 175 str. ; 180 ; 20 cm Drugi autori - osoba Šelmić, Zvezdana Zbirka ǂSerija naučne fantastike ǂPolaris ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Children of the mind Tiraž 250 Kard se previše trudio da Enderov serijal uokviri remek-delom koje definiše karijeru. Pored Govornika i Ksenocida nije kao da je imao šta da dokazuje. Uobičajena zamka kada piščevo stvaralaštvo postigne uspeh i popularnost, što obavezno dolazi u paketu sa prevelikim očekivanjima obožavaoca. Delo trpi, ne zbog ravnodušnosti ili nesposobnosti pisca, već zbog truda za postizanje maksimuma po svaku cenu. Kard je sa Decom uma napisao previše zapleta, previše emocija, previše svega. Moguće da je to problem sa decom, toliko su vam u umu i srcu da roditelju pada teško da se odmakne i uvidi kako su zalutala. Za razliku od Govornika i Ksenocida, Deca uma se nastavljaju tik na događaje iz predhodnika. Što stvara osećaj čvrstog kontinuiteta. Nakon dva nastavka sa velikim vremenskim razmakom u priči lepo je ne razmišljati šta je bilo pre. Ipak ova praksa se pokazala kao mač sa dve oštrice. Kao i mnogi autori Kard ubacuje „dogodilo se u predhodnom periodu“ kako bi osigurao čitaocima da budu u toku sa svim događajima. Ova tehnika je poprilično čudna kada čitate knjige u sekvenci jednu za drugom. Dodatno u Deci uma dostiže nesrećne ekstreme. Ponavljanje radnje uzima formu karaktera koji događaje koji su se upravo dogodili objašnjava drugom liku, veoma svesnom dešavanja koji mu se upravo prezentuju. Razumem potrebu sigurnosti da su čitaoci bez sumnje upoznati sa prošlim dešavanjima ali u ovoj knjizi to čini da važni karakteri deluju tupavo i neinteligentno uprkos reputaciji da brzo uče i pažljivo posmatraju. Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju u ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Ovaj koncept pomera priču blizu granice na kojoj se susreću naučna fantastika i bajkovita fantazija. Romantična drama koju Kard uvodi je traljavo izvedena novost. Iako najslabija knjiga u serijalu priču o Enderu zapovedniku, Enderu Govorniku za mrtve i Enderu Ksenocidu dovodi do zadovoljavajućeg završetka. Orson Skot Kard (engl. Orson Scott Card; 24. avgust 1951. Ričland, Vašington) je američki pisac, kritičar, esejista i kolumnista. Pisao je različite žanrove, ali je najpoznatiji po naučnoj fantastici. Njegovi romani Enderova igra i njegov nastavak Govornik za mrtve su dobili i nagrade Hjugo i Nebjula, čime je postao jedini autor koji je dobio obe ove nagrade dve godine uzastopno. Privatni život Orson Skot Kard je dete mormonskih roditelja. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar Mormonske crkve. Oženjen je Kristinom Alen Kard, sa kojom ima petoro dece. Karijera Dobio je 1981. master diplomu engleskog na Juta univeriztetu, Izuzetno je plodan i i dalje aktivan autor sa preko 50 objavljenih naslova. Pored naučne fantastike pisao je i savremenu fikciju, stripove, istorijske romane, scenarije za drame i mjuzikle, a sarađivao je i u izradi video igara: Advent rajzing, Dig, Tajna majmunskog ostrva. Knjige su mu organizovane u nekoliko saga, od kojih je najpoznatija Enderova saga (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid), zatim Senka saga, Posmatrači prošlosti i Priče o Alvinu Mejkeru. Visokobudžetna filmska adaptacija Enderove igre snimljena je 2013, ali nije dostigla uspeh knjige, dobila je slabe kritike i nije ostvarila očekivanu zaradu. Dela prevedena na srpski jezik 1985. Enderova igra (Ender`s Game) 1986. Govornik za mrtve (Speaker for the Dead) 1987. Sedmi sin (Seventh Son) 1991. Ksenocid (Xenocide) 1999. Deca uma 1 i 2 (Children of the mind) 1996. Posmatrači prošlosti: iskupljenje Kristofera Kolumba (Pastwatch: The Redemption of Christopher Columbus) 1998. Legende (Stiven King, Teri Pračet, Teri Gudkajnd, Orson Skot Kard, Robert Silverberg, Ursula L. Legvin, Tad Vilijams, Džordž R. R. Martin, En Makafri, Rejmond E. Fajst, Robert Džordan) (Legends: Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) 2000. Sara i Avram (Sarah) 2001. Rebeka i Isak (Rebekah) 2003. Legende II: zmaj, mač i kralj (Teri Bruks, Džordž R. R. Martin, Dajana Gabaldon, Orson Skot Kard, Elizabet Hejdon) (Legends II: New Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) Orson Skot Kard rođen je 24. avgusta 1951. godine u Ričlandu, u Vašingtonu, ali kao dete mnogo se selio, tako da je živeo u više američkih država. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar-volonter za Mormonsku crkvu. On je pisac neverovatno širokih interesovanja i inspiracije. To slikovito potvrđuje i broj (više od pedeset) i raznovrsnost njegovih dela. Autor je naučnofantastičnih romana, istorijskih romana, drama, mjuzikla (za koji je muziku pisao njegov rođeni brat), radijskih drama, kao i brojnih scenarija za video-igre. Napisao je i dva romana inspirisan starim pričama o duhovima, kao i jedno delo romantične sadržine. Bogatstvo umetničkog izraza, zanimljivi zapleti, složeni likovi i iznad svega uzbudljive moralne dileme koje čitaoce nagone na razmišljanje i polemiku svrstavaju ga u najintrigantnije pisce današnjice. Osim serijala o Enderu (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma), postoji i paralelni serijal koji se bavi ličnostima koje su na neki način u vezi s Enderom (Enderova senka, Senka hegemona, Senka marioneta). Niko nikada nije osvojio dve najprestižnije nagrade iz oblasti naučne fantastike, Hjuga i Nebjulu, dve godine zaredom osim Orsona Skota Karda s knjigom Enderova igra i njenim nastavkom Govornik za mrtve. Doktorirao je na univerzitetima Brigam Jang i Juta. Orson Skot Kard je profesor književnosti koji povremeno drži kurseve za mlade pisce na univerzitetima Grinsboro i Juta. Napisao je i dve knjige iz ove oblasti. Kristofer Paolini, mladi autor ciklusa Nasleđe, više puta je istakao da su Kardove knjige o pisanju imale izuzetan uticaj na njegovo formiranje kao pisca. Oženjen je Kristinom, s kojom ima petoro dece. MG124 (N)