Knjiga je bila u dodiru sa vodom, stanje kao na slikama, gornji deo korica izgreban, omot u gornjem zalepljen za prednju koricu, fleka kroz celu knjigu na gornjem ćošku i gornjem delu knjižnog bloka, listovi blago izvitopereni, ne smeta čitanju, nije za poklon. Cena bitno smanjena. Autor - osoba King, Stephen, 1947- = King, Stiven, 1947- Naslov Kudžo / Stephen King ; prevela Svetlana Bezdanov Gostimir Jedinstveni naslov Cujo. srpski jezik Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2019 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2019 (Beograd : Vulkan štamparija) Fizički opis 334 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Bezdanov-Gostimir, Svetlana, 1956- = Bezdanov-Gostimir, Svetlana, 1956- (karton s omotom) Napomene Prevod dela: Cujo / Stephen King Tiraž 1.000 Na presavijenom delu omotnog lista autorova slika i beleška o njemu Prednji i zadnji forzec ilustr. Ovde sam. Oduvek sam bio ovde, šunjao se okolo, osluškivao. Ja sam čudovište, staro čudovište, i imaću te uskoro. Osećaš li kako sam ti sve bliži... i bliži... U Kasl Roku, mirnom gradiću u Mejnu, život ide svojim mirnim tokom. Omiljeni pas u kraju, dobroćudni bernardinac Kudžo, veselo trčkara kroz šume i poljane... sve dok jedne noći ne izroni iz tame, užarenog pogleda u očima koje obećavaju stravičnu smrt. Leto 1980. bilo je vrelo. A bilo je i krvavo. Sve je počelo tog toplog junskog dana, kada je Kudžo potrčao za zecom. Ili je možda počelo još one majske noći, kada je Ted Trenton video čudovište u ormaru... Naravno, roditelji su ga uverili da je to bila noćna mora, i da čudovišta ne postoje, zar ne? Ali prevarili su se: čak i u spokojnim, tihim gradićima, čudovišta vrebaju, skrivena u senci. Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primjeraka, mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga. Napisao je oko 200 kratkih priča, od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga. King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svjetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine dodijelila Nacionalnu nagradu za književnost. Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog cjelokupnog opusa, kao što su Svjetska nagrada za fantastiku za životno djelo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodjeljuju Pisci misterije u Americi (2007). King je 2015. godine nagrađen Nacionalnom medaljom za umjetnost, koju dodjeljuje Nacionalna zadužbina za umjetnost SAD za svoj doprinos književnosti. King se smatra „kraljem horora” Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King. Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi). Njegovi roditelji su se vjenčali 23. jula 1939. godine u Skarborou u Mejnu. Živjeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku. Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svjetskog rata, gdje su živjeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dvije godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gdje se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao njegovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe. King je vaspitan kao metodista, ali je tokom srednje škole izgubio vjeru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak vjeruje u postojanje Boga. Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne sjeća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dječakom, ubrzo došao nazad bez riječi i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dječakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija djela, ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000). MG31 (N)

MEKI POVEZ BROSIRAN 845 STRANA LEPO OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 ( GK )

PROGUTANA - Dejvid Kronenberg laguna Broj strana: 328 Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

OPEKOTINE- Lora Lipman Mračne tajne Zabranjene želje Neumitna izdajstva Hladnokrvno ubistvo Neodoljiv savremeni noar roman inspirisan klasičnim delima Džejmsa M. Kejna kao što su Poštar uvek zvoni dvaput, Dvostruka obmana i Mildred Pirs. Upoznali su se u baru u gradiću Belvil u Delaveru. Poli je namerila da ode na zapad. Adam kaže da je i on u prolazu. Ipak, ona ostaje u gradu, a ostaje i on – ne može da se odvoji od te tajanstvene riđokose žene čija ga nesvakidašnja tišina i smirenost uznemiravaju i uzbuđuju. Kako leto odmiče, Poli i Adam se upuštaju u burnu, senzualnu vezu. Međutim, oboje ponešto kriju – opasne, čak i smrtonosne tajne. Onda jedna osoba umre. Je li to bio nesrećan slučaj, ili deo plana? Životi i laži Adama i Poli već su se toliko prepleli da nijedno ne zna kako da se iz toga izvuče – pa čak ni da li to želi. Jedno od njih igra na duge staze. Ali ko? Nešto – ili neko – mora da strada. „Svaki put kada Lora Lipman objavi novu knjigu, sva se naježim zato što znam da ću joj ponovo pasti šaka. Ona je genijalna spisateljica, neustrašivi hroničar savremenog života u Americi, a Opekotine su njen blistavi noar dragulj. Obavezno pročitajte!“ Džilijen Flin, autor bestselera Iščezla „Pakleno napeto. Lipmanova čarobno piše, uvek je dobra, ali su Opekotine prelazak na viši nivo.“ Stiven King „Jasno je koliko se autorka zabavljala oživljavajući klasične elemente noar romana u savremenom dobu, i ta zabava je zarazna. Jak zaplet i brz ritam garantuju čitalačko zadovoljstvo.“ Kirkus Reviews „Ispričano sa stilom i prepuno obrta.“ New York Times Book Review Beograd 2019 god, 320 str, meki povez, u dobrom stanju. K.D.S.5.3.

DŽEJMS HERBERT PACOVI Prevod - Goran Skrobonja Izdavač - Paladin, Beograd Godina - 2008 188 strana 20 cm Edicija - Horor književnosti / Košmar ISBN - 978-86-87701-01-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Tek kada su otkrivene kosti prvih proždranih žrtava, uspaničeni grad je shvatio pravu prirodu i moć nebrojenih crnih stvorenja zuba oštrih kao brijač, gladnih ljudske krvi. Milionima godina, ljudi i pacovi bili su prirodni neprijatelji. Ali sada se prvi put – nenadano, na opšti užas i zaprepašćenje – odnos snaga promenio. Pacovi su prvi roman Džejmsa Herberta, čuven po tome što je pomerio utvrđene granice horor žanra detaljnim opisima smrti i sakaćenja; oni su ujedno i prvi roman u takozvanoj Pacovskoj trilogiji Džejmsa Herberta, koju čine još romani Leglo i Carstvo pacova. Džejms Herbert je britanski pisac bestselera broj jedan (to mesto zauzima od objavljivanja svog prvog romana). Istovremeno je i jedan od najboljih svetskih pisaca trilera i horora. Često oponašani, njegovi uticajni romani prodati su u više od četrdeset dva miliona primeraka širom sveta. Herbert istražuje mračna prostranstva zla i majstor je atmosfere preteće opasnosti i rastuće napetosti. On neumoljivo vodi čitaoca do krajnjeg otkrovenja u priči – završetka koji još dugo ledi krv u žilama posle sklapanja korica knjige. Njegovi bestseleri Magla, Mrak i Preživeo već odavno važe za klasike žanra. Plašite se pacova? U istoimenom romanu Džejmsa Herberta osećate kako mile po vama... i žive vas proždiru! Džejms Herbert je verovatno najbolji pisac palp-horora još od Roberta I. Hauarda... Herbertovi romani nisu puka proza; baš kao što je to činio Hauard, i Herbert kada piše najpre obuje svoje borbene cokule i jurne na čitaoca da ga zaspe užasima.” (Stiven King)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. James Herbert The Rats

Autor:: Džasper Devit Žanrovi:: Horor, Istorijski, Trileri, StarWay, StarWay Izdavač:: Stela Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 172 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Priča o užasu koji polako postaje sve veći... Misterija u stilu Stivena Kinga: Parker, mladi psihijatar, pun samopouzdanja, nov na svom poslu u duševnoj bolnici, pravi katastrofalnu grešku u lečenju tajanstvenog pacijenta. U nizu objava na internetu, mladi psihijatar Parker H. beleži mučne izveštaje o periodu koji je proveo u sumornoj duševnoj bolnici u Novoj Engleskoj. Parker se nada da će putem ovih objava približiiti svetu svoje napore da izleči jednog neverovatno čudnog pacijenta. Saznajemo, kao što je i Parker saznao prvog dana u bolnici, za najteži, veoma opasan slučaj – četrdesetogodišnjaka koji je prvi put primljen u bolnicu sa šest godina. Ovaj pacijent nema ustanovljenu dijagnozu. Čini se da se njegovi simptomi razvijaju tokom vremena, a svako ko je pokušao da ga leči, doveden je do ludila ili samoubistva. Očajni i uplašeni, direktori bolnice drže ga potpuno izolovanog, a osoblju dozvoljavaju samo minimalan kontakt s pacijentom radi njihove bezbednosti, uvereni da bi njegovo puštanje izazvalo katastrofu u spoljnom svetu. Briljantan i samouveren, Parker je rešen da otkrije šta muči ovog misterioznog pacijenta i konačno ga izleči. Međutim, već od prvog susreta s neobičnim pacijentom, stvari izmiču kontroli i, suočen s mogućnošću koju ni u najvećem ludilu ne bi mogao da zamisli, Parker je prinuđen da preispita sve što je mislio da zna. „Oštar i jeziv debitantski roman... Centralna radnja i način pripovedanja vas obuzimaju, izgrađeni na mudroj psihološkoj igri i dobrim, starim grozotama... napeto i zabavno. Dobro osmišljen koktel psihološkog trilera i natprirodnog horora.“ – Kirkus reviews c5

kao nova, bez pisanja (KutX) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Poštovani kupci, na mom nalogu možete naći dosta povoljnih, kvalitetnih i retkih knjiga raznih domaćih i stranih pisaca: Abnet Den, Agatston dr Artur, Ajovin Viki, Albahari David, Aleksijevič Svetlana, Alen Dejvid, Ambrozini Karlo, Amirezvani Anita, Anderson Kevin Džejms, Aničić Martina, ANIMA ART, Arakava Hiromu, Arkas Arkas, Armitano Paolo, Asimov Isak, Azevedo Fransisko, Bable Matje, Bajić Đorđe, Balard Dž. G., Balard Džejms Grejam, Ban Kalen, Barbato Paola, Barberi Mjurijel, Barker Pet, Barouz Džejsen, Beah Išmael, Beler Džordi, Benconi Žilijet, Bendis Brajan Majkl, Benet Alan, Benet Džo, Benson Majk, Bern Džon, Bes Žorž, Bester Alfred, Betl Erik, Beviklava Đakomo, Bilota Alesandro, Binči Mejv, Bjusijek Kurt, Blati Vilijam Piter, Bogavac Milena, Bols Ričard N., Bozeli Mauro, Brajan Kejt, Braun Majkl, Bruno Ena, Bujsema Džon, Bular Iber, Burguen Mikael, Buržon Fransoa, C. Oz dr Mehmet, C.Herman Iselin, Čajld Li, Čajna Mjevil, Čik Mejvis, Čobanov Vanja, d’Ansambur Toma, Dagan Džeri, Dajer Dr Vejn, Dankan Šenon, Davidović Mile, de Bever Moris, De Đovani Mauricio, de Jong Eme, De Nardo Đuzepe, de Vigan Delfina, Defalko Tom, Dej Silvija, Dejvid Piter, Dejvis Šejn, Delakur Gregoar, del Toro Giljermo, Depardje Žerar, Devil Patrik, Difo Žan, Dimitrijević Branko, Ditko Stiv, Dorizon Gzavje, Dr Vilijams Mark, Duenjas Marija, Dupro Džin, Dženkins Pol, Džojs Rejčel, Džons Džef, Džons Džef, Džordž Elizabet, Đenova Lisa, Eker T. Harv, Elbom Mič, Elrod Hal, Englhart Stiv, Enis Gart, Enok Luka, Ešli Triša, Evans Gejl, F. Rojzen dr Majkl, Ferari Žerom, Feri Žan-Iv, Finč Meredit, Fišer Tibor, Flečer Džared K., fon Zigesar Sesili, Ford Džasper, Ford Majkl Kertis, Foster Harold, Franken Andre, Fraud Brajan, Frenk Gari, Frenkel Lois P., Funke Kornelija, Furno Davide, Gajović Aleksandar, Garni Ron, Garsija de Urturi Eva, Gatalica Aleksandar, Gavande Atul, Gejman Nil, Gemel Dejvid, Genasija Žan-Mišel, Gera Pija, Gerber Majkl E., German Esterheld Hektor, Gez Olivije, Gibons Dejv, Gifen Kif, Gilbert D. R., Gišler Viktor, Gledvel Malkom, Gledvel Malkom, Glori Tijeri, Goldamer Frank, Golon An, Gosini Rene, Grandes Almudena, Grant Stiven, Graton Tesa, Grej Alasdir, Grejam-Smit Set, Grember Filip, Grendal Jens Kristijan, Grigorjev Ana, Grimaldi Viržini, Grimsrud Beate, Grin Grejam, Grujić Marija, Gudkajnd Teri, Gudž Ajlin, Guld Stiven, Gulnik Robert, Gurna Abdulrazak, Gvin Sem, H. Harison Hari, Hagena Katarina, Hajnlajn Robert A., Hajt Džonatan, Haldemen Džo, Hamet Dašijel, Haris Den, Haris Sem, Haris Šarlejn, Harison Lizi, Hazard Širli, Heg Peter, Hejvol Gaute, Hek Don, Hek Don, Herbert Brajan, Herbert Frenk, Higins Džordž V., Hiki Elizabet, Hikman Džonatan, Hil Suzan, Hislop Viktorija, Hjortsberg Vilijam, Hofman E. T. A., Hogan Čak, Hoking Amanda, Holmkvist Nini, Holt Ijan, Ipen Herman, Ivanov Aleksej, Ivković Živojin, J. Zajvert Lotar, Jaganjac Edo, Jakobsen Roj, Jangši Ču, Janković Branislav, Janson Klaus, Jaud Tomi, Jovanov Dragan, Jovanović Vladan, Juing Al, K. Hamilton Lorel, K. Von Brajan, Kabat-Zin Džon, Kadra Jasmina, Kamins Džanin, Kamunkoli Đuzepe, Kard Orson Skot, Karer Emanuel, Karkatera Lorenco, Kasteli Alfred, Kazali Mateo, Kej Gaj Gavriel, Kejgan Robert, Kejts Doni, Kent Kruger Vilijam, Keri Majk, Kerol Outs Džojs, Kešor Kristin, Kilifor Pejo Pjer, King Tom, Kirbi Džek, Kirkman Robert, Kistenmaher Tiki, Kiširo Jukito, Klark Artur Č., Klark Suzan, Klarkson Džeremi, Kler Kasandra, Klermont Kris, Klermont Kris, Klouvs Stiv, Koapel Olivje, Koh Ričard, Kokram Dejv, Kolen Reno, Kolins Katana, Kotjas Patrik, Kovil Brus, Krakauer Džon, Kristensen Sobi Laš, Kristof Džej, Kuk Darvin, Kunc Din, Kuper Suzan, Lagerkranc David, Laski Ketrin, Lašon Stig, Lauri Luis, Le Klezio Žan-Mari Gistav, Le Tandr Serž, Leki En, Leki Marijana, Lemetr Pjer, Lengl Madlen, Lerekile Žerom, Levinson Morus Ričard, Li Alan, LI Pol, Li Sten, Lihejn Denis, Lim Ron, Lindzi Dejvid, Lins i Silva Flavija, Ljamazares Hulio, Loazel Režis, Loer Džim, Lorens Doktorou Edgar, Lori Hju, LueLin LueLin, Luis Bernard, Luis Dejvid, Lukić Biljana, Lutz Ivan, Majkl Gilen Kjeron, Majron Viki, Makdonald Ros, Makgvajer Džejmi, Makjuan Ijan, Maknil Elizabet, Malije Vensan, Manfredi Đanfranko, Mankel Hening, Manko Leonardo, Mantel Hilari, Marfi Šon, Marijas Havijer, Marjanović Srđan, Marković Rade, Mastantuono Korado, Mazijeri Mikele, Mebijus Žan Žiro, Mek Dejvid, Meksted Ana, Melcer Bred, Menki Dag, Meseldžija Petar, Metison Ričard, Mijović Anja, Milar Margaret, Milar Mark, Milentijević Jovan, Miler Frenk, Milidrag Predrag, Minije Bernar, Minjako Luiđi, Moća Federiko, Morales Ralf Rags, Moravija Alberto, Morgenstern Erin, Morison Grant, Mur Alan, Napolitano En, Nat Han Tič, Nestor Džejms, Nikolić Dušan, Notomb Ameli, O`Flanagan Šila, O`Konor Džozef, O’Flanagan Šila, Oksanen Sofi, Olson Linda, Oskan Serdar, Pančić Teofil, Panić Ivan, Pantić Maja, Paolini Kristofer, Parnot Žoel, Pauš Rendi, Pec Monika, Penak Danijel, Penevski Zoran, Perez-Reverte Arturo, Persi Voker, Peter Nistrem Peter Molin, Petković Miloš, Petrimo Nikola, Petruševska Ljudmila, Pik Mervin, Pinčon Tomas, Pirsi Mardž, Pirsig Robert M., Polan Majkl, Portis Čarls, Prat Hugo, Prentis Džon, R. Kirnan Kejtlin, Radaković Žarko, Radosavović Đuro, Raf Met, Rajan Entoni, Rajs En, Raka Greg, Raviola - Magnus Roberto, Rejmond Aleks, Rejmond Aleks, Rekioni Roberto, Renije Mišel, Ribić Esad, Riju Paskvale, Rikar Matje, Robinson Merilin, Rodžer Stern, Rodžers Maršal, Rolins Džejms, Romita stariji Džon, Ros Aleks, Ros Luk, Rosinski Gžegož, Rosinski Žan Van Am, Rouling Dž.K., Ruis Safon Karlos, Sahnovski Igor, Salver Lidi, Samura Hiroaki, Sangani Radika, Sapkovski Andžej, Sarajlija Adrijan, Satrapi Marđan, Sebold Alis, Sem-Sandberg Stiv, Sent Džon Mandel Emili, Sera Antonio, Serl Rebeka, Sevidž Sem, Si Liza, Silverberg Robert, Simeoni Điđi, Simeoni Điđi, Simons Den, Simonson Helen, Sinkevič Bil, Skalera Mateo, Skalzi Džon, Skokin Katarina, Skot Kard Orson, Slot Den, Smit L. Dž., Snajder Skot, Sobi Kristensen Laš, Sorentino Andrea, Soul Čarls, Spurijer Sajmon, Stajn Gart, Sten Viveka, Sterdžen Teodor, Stjuart Dejv, Stojanović Gorčin, Stojanović Zoran S., Stoker Brem, Stoket Ketrin, Stražinski Dž. Majkl, Strugacki Arkadij i Boris, Stupar Marija, Sudžuka Goran, Šarlije Žan-Mišel, Šejić Stjepan, Šeli Meri, Šenkel Andrea Marija, Šepard Lucijus, Šin Kjung-suk, Šot Ben, Šou Dejvid, Šuter Džim, Švarc Toni, T. Pisegir Alen, Tabari Žan, Talajić Dalibor, Tejlor Tom, Tišma Slobodan, Tol Ekart, Tolkin Džon Ronald Ruel, Tomas Roj, Tomas Roj, Tomlin Matson, Tripković Milan, Tuj Kim, Tuševljaković Darko, Uderzo Alber, va Tiongo Ngugi, Vajnhaus Mič, Vakui Ken, Valta Gabrijel Hernandez, Van Ham Žan, Vasmu Herbjerg, Vejd Mark, Velman Fabijen, Vels H. Dž., Vels Marta, Vidal Gor Vijeti Stefano, Vilijams Najl, Vilijamson Džošua, Vindzor-Smit Bari, Vinik Džad, Vinsent Pol, Vinterson Dženet, Vise Jan, Vols Džanet, Volton Džo, Vort Dženifer, Vots Alan, Vulf Džin, Vulf Majkl, Vulfman Marv, Zab Džim, Zaslov Džefri, Zdarski Čip, Zerčer Patrik, Žibra Žan-Pjer, Žiljak Aleksandar, Žodorovski Alehandro, Žodorovski Ladron, Žonke Tjeri Polovna i nova roba, polovne i nove knjige, retke i povoljne knjige, samo prodaja, otkup ne.

Autor - osoba Šekspir, Vilijam, 1564-1616 = Shakespeare, William, 1564-1616 Naslov Kralj Ričard Drugi / Viljem Šekspir ; [preveli Živojin Simić i Sima Pandurović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂTragedy of King Richard the Second. srp Ostali naslovi Kralj Ričard II Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1953 (Beograd : Omladina) Fizički opis 162 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Simić, Živojin Pandurović, Sima, 1883-1960 = Pandurović, Sima, 1883-1960 Zbirka Svetski pisci / [Novo pokolenje] (Pl. sa omotom) Napomene Prevod dela: The tragedy of King Richard the Second / William Shakespeare Ričard II (engl. Richard II; pun naziv dela Život i smrt kralja Ričarda II, engl. The Life and Death of King Richard II), istorijska je drama Viljema Šekspira, verovatno napisana oko 1595. Zasnovana je na životu i smrti engleskog kralja Ričarda II (vladao 1377–1399) i prvi je deo tetralogije, koju neki naučnici zovu Henrijada, praćena sa tri drame koje se bave Ričardovim naslednicima: Henri IV, deo prvi, Henri IV, deo drugi i Henri V. Iako prvo Folio izdanje (engl. First Folio) iz 1623. navodi ovo delo kao istorijsku dramu, ranije Kvarto izdanje (engl. First Quarto) iz 1597. naziva je Tragedija kralja Ričarda Drugog (engl. The tragedie of King Richard the second). Likovi Kralj Ričard II Džon od Gonta, vojvoda od Lankastera – Ričardov stric Vojvoda od Jorka – Ričardov stric Vojvoda od Omerla – Jorkov sin[a] Tomas Mobri, vojvoda od Norfolka Kraljica – Ričardova supruga (neimenovani spoj njegove prve supruge Ane Češke i njegove druge žene Izabele od Valoa, koja je u vreme njegove smrti bila dete) Vojvotkinja od Jorka - Jorkova supruga (neimenovani spoj prve Jorkove supruge Infante Isabele od Kastilje i njegove druge žene Džoane Holand) Vojvotkinja od Glostera - udovica Tomasa od Vudstoka, vojvode od Glostera, kraljevog strica Pobunjenici Henri Bolinbruk – vojvoda od Hereforda, sin Džona od Gonta, kasnije kralj Henri IV Grof od Nortamberlanda Henri „Ognjeni“ Persi – Nortamberlandov sin Lord Ros Lord Viloubi Lord Ficvoter Ser Pirs Ekton Ričardovi saveznici Vojvoda od Sarija Grof od Salisburija Lord Berkli Buši – miljenik Ričardov Bagot – miljenik Ričardov Grin – miljenik Ričardov biskup Karlajla Opat Vestminstera Ser Stiven Skrup Vilijam le Skrup, prvi grof od Viltšira, van-scenski je lik koji se naziva „grof od Viltšira.“ Drugi Lord Maršal (položaj koji je 1399. zauzeo vojvoda od Sarija, mada to u predstavi nije prepoznato) Velški kapetan Dva glasnika Vrtlar Vrtlarev sluga Kraljičine dame Čuvar – tamničar u zatvoru Pomfret Konjušar Polaznici, gospodari, vojnici, glasnici, itd. Predstava se proteže samo u poslednje dve godine Ričardovog života, od 1398. do 1400. godine. Prvi čin počinje tako što je kralj Ričard veličanstveno sedi na svom prestolu u punom sjaju, nakon što je zatraženo da presudi oko spora između Tomasa Mobrija i Ričardovog rođaka, Henrija Bolinbruka, kasnijeg Henrija IV, koji je Mobrija optužio da je potrošio novac koji mu je Ričard dao za kraljeve vojnike, i za ubistvo njegovog strica, vojvode od Glostera. U međuvremenu, otac Bolinbruka, Džon od Gonta, prvi vojvoda od Lankastera, veruje da je za ubistvo njegovog brata odgovoran sam Ričard. Nakon nekoliko pokušaja da smiri obojicu ljudi, Ričard pristaje i odlučeno je da se stvar reši ustaljenim postupkom suđenja borbom između Bolinbruka i Mobrija, uprkos Gontovim prigovorima. Scena turnira je vrlo formalna s dugim, ceremonijalnim uvodom, ali kako se borci spremaju za borbu, Ričard ih prekida i osuđuje obojicu na progonstvo iz Engleske. Bolinbruk je prvobitno osuđen na deset godina progonstva, ali Ričard ga smanjuje na šest godina nakon što je video ožalošćeno lice Džona od Gonta, dok je Mobri proteran zauvek. Kraljeva odluka može se posmatrati kao prva greška u nizu koji na kraju vodi ka njegovom svrgavanju i smrti, pošto je greška koja ukazuje na mnoge njegove nedostatke u karakteru, pokazujući tako neodlučnost (u smislu da li dozvoliti da duel počne), naglost (Ričard čeka do poslednjeg trenutka da otkaže dvoboj) i samovolju (nema očiglednog razloga zašto bi Bolinbruku trebalo dozvoliti da se vrati, a Mobriju ne). Pored toga, odluka ne uspeva da otkloni sumnje oko Ričardove umešanosti u smrt vojvode Glostera – u stvari, tako grubo postupajući u toj situaciji i ne nudeći neko razumno objašnjenje za svoje rezonovanje, Ričard uspeva samo da izgleda još krivlji. Mobri predviđa da će kralj pre ili kasnije pasti od ruke Bolinbruka. Džon od Gonta umire, a Ričard II zaplenjuje svu njegovu zemlju i novac. To ljuti plemstvo, koje optužuje Ričarda da rasipa novac Engleske, da je uzeo Gauntov novac (koji je pripadao po pravu njegovom sinu, Bolinbruku) za finansiranje rata u Irskoj, oporezivanje stanovništva, i novčano kažnjavanje plemića za zločine koje su počinili njihovi preci. Zatim pomažu Bolinbruku da se potajno vrati u Englesku, sa planom da svrgnu Ričarda II. Ima, međutim, podanika koji ostaju verni kralju, među kojima su Buši, Bagot, Grin i vojvoda Omerl (sin vojvode Jorka), rođak i Ričarda i Bolinbruka. Kada kralj Ričard napusti Englesku da se pobrine za rat u Irskoj, Bolinbruk koristi priliku da okupi vojsku i izvrši invaziju na severnu obalu Engleske. POgubivši Bušija i Grina, on pridobija vojvodu od Jorka, koga je Ričard ostavio da vlada Engleskom u njegovom odsustvu. Po Ričardovom povratku, Bolinbruk ne samo da vraća svoje zemlje, već zahteva i sam presto. Proglasivši se kraljem Henrijem IV, on zatvara Ričarda u dvorcu Pomfret. Omerl i drugi planiraju pobunu protiv novog kralja, ali Jork otkriva izdajstvo svog sina i otkriva ga Henriju, koji je poštedio Oumerla kao rezultat posredovanja vojvotkinje od Jorka, dok je pogubio ostale zaverenike. Nakon što je protumačio „živi strah“ kralja Henrija kao aluziju na još uvek živog Ričarda, jedan ambiciozni plemić (Ekton) odlazi u zatvor i ubija ga. Kralj Henri odbacuje ubicu i obećava da će otputovati u Jerusalim kako bi se očistio od svog udela u Ričardovoj smrti. Teme i motivi Dvostruka priroda kralja U svojoj analizi srednjovekovne političke teologije, Kraljeva dva tela (engl. The King“s Two Bodies), Ernst Kantorovic opisuje srednjovekovne kraljeve kao da sadrže dva tela: smrtno telo i političko telo. Tema kraljeve dve prirode aktuelna je širom Ričarda II, od egzila iz Bolingbroka do deponiranja kralja Ričarda II. Tijelo prirodno je smrtno tijelo, podložno svim slabostima smrtnih ljudskih bića. S druge strane, telesni političar je duhovno telo na koje ne mogu uticati smrtne slabosti, kao što su bolest i starost. Ova dva tela čine jednu nedeljivu celinu, a telo je superiorno telesnom prirodnom. [2] Mnogi kritičari se slažu da se u Richardu II ova središnja tema kraljeve dve pripode odvija u tri glavne scene: scene na obali Velsa, u zamku Flint i u Vestminsteru. Na obali Velsa, Ričard se upravo vratio sa putovanja u Irsku i ljubi zemlju Engleske, demonstrirajući svoju kraljevsku privrženost svom kraljevstvu. Ova slika kralja postepeno bledi dok se Bolinbrukova pobuna nastavlja. Ričard počinje da zaboravlja svoju kraljevsku prirodu dok mu um zaokuplja pobuna. Ova promena prikazana je u sceni u dvorcu Flint tokom koje se jedinstvo dve prirode raspada i kralj počinje da koristi više poetički i simbolički jezik. Ričardova politička priroda uzdrmana je jer su se njegovi sledbenici pridružili Bolinbrukovoj vojsci, umanjivši Ričardov vojni kapacitet. Prinuđen je da se odrekne dragulja, izgubivši kraljevski izgled. Gubi strpljenje sa Bolinbrukom, ali ponovo dobija smirenost kada počne da se seća svoje božanske strane. U dvorcu Flint, Ričard je odlučan da se drži svog kraljevanja iako titula više ne odgovara njegovom izgledu. Međutim, u Vestminsteru sliku božanskog kralja podržava biskup Karlajl, a ne Ričard, koji u ovom trenutku postaje mentalno nestabilan kako mu autoritet izmiče. Biblijske reference koriste se za upoređivanje poniznog kralja sa poniznim Hristom. Imena Juda i Pilat koriste se da prošire ovo poređenje. Pre nego što je Ričard poslat u smrt, on se „raz-kraljuje“ predajući svoju krunu, žezlo i balzam koji se koristi za pomazanje kralja na presto. Scena sa ogledalom je konačni kraj dvojne ličnosti. Nakon što je ispitao svoj običan fizički izgled, Ričard razbija ogledalo na zemlji i na taj način se odriče svoje prošlosti i sadašnjosti kao kralj. Oslobođen svoje nekadašnje slave, Ričard konačno otpušta svoje političko telo i povlači se u svoje prirodno telo i svoje unutrašnje misli i tuge. Kritičar J. Dover Vilson napominje da je Ričardova dvostruka priroda, kao čoveka i mučenika, dilema koja prolazi kroz dramu koja na kraju vodi do Ričardove smrti. Ričard igra ulogu kraljevskog mučenika, a zbog prolivanja njegove krvi, Engleska neprekidno trpi građanski rat tokom sledeće dve generacije. Uspon makijavelističkog kralja Predstava se završava usponom Bolinbruka na tron, što označava početak nove ere u Engleskoj. Prema istorijskim istraživanjima, engleski prevod Makijavelijevog Vladaoca možda je postojao već 1585. godine, a uticao je na vladavine engleskih kraljeva. Kritičar Irving Ribner napominje da se u Bolinbruku može videti manifestacija makijavelističke filozofije. Makijaveli je napisao Vladaoca za vreme političkog haosa u Italiji i zapisao formulu kojom vođa može zemlju izvesti iz nemira i vratiti je u prosperitet. Čini se da je Bolinbuok vođa koji dolazi na vlast u vreme kada je Engleska u nemiru, i pažljivo sledi formulu koju je izrekao Makijaveli. Na početku Ričarda II Bolinbruk optužuje Mobrija i prikriveno napada vladu kralja Ričarda. On drži Nortamberlanda uz sebe kao oruđe za kontrolu određenih oblasti. Od trenutka kada Bolinbruk stupi na vlast, on uništava verne pristaše Ričarda, poput Bušija, Grina i grofa Viltšira. Takođe, Bolinbruk je veoma zabrinut za održavanje zakonitosti kraljevstva, važno načelo makijavelističske filozofije, i zbog toga primorava Ričard da preda svoju krunu i simbole vlasti, kako bi izbrisao bilo kakvu sumnju u pravog naslednika prestola. Ipak, Irving Ribner još uvek beleži nekoliko incidenata u kojima Bolinbruk ne sledi istinsku makijavelističku filozofiju, kao što je njegov neuspeh da uništi Omerla, ali takvi su incidenti sićušni u poređenju sa većim događajima u drami. Čak i poslednja izjava Bolinbruka prati makijavelističku filozofiju, kada aludira na putovanje u Svetu Zemlju, jer makijavelistička filozofija navodi da se vladari moraju činiti pobožnim. Stoga se ova predstava posebno može posmatrati kao prekretnica u istoriji Engleske, jer presto preuzima stroži i zahtevniji kralj u poređenju sa kraljem Ričardom II. Ekranizacija Britanska televizija BBC 2 izvela je 2012-2016. kompletnu ekranizaciju 8 najvećih Šekspirovih istorijskih drama, u obliku mini-serije pod naslovom Šuplja Kruna (engl. The Hollow Crown). Naslov serije uzet je iz stiha u drami Ričard II: Jer u šupljoj kruni Što okružuje smrtne slepoočnice kralja Smrt drži svoj dvor ... - Ričard II, čin 3, scena 2. Prva sezona, koja sadrži 4 drame koje obrazuju prvu tetralogiju (Ričard II, Henri IV, deo prvi, Henri IV, deo drugi i Henri V) snimljena je 2012. Ben Višo glumi kralja Ričarda II, Džeremi Ajrons igra Henrija IV, a a Tom Hidlston igra Henrija V. Druga sezona, pod naslovom Šuplja Kruna: Ratovi Ruža (engl. The Hollow Crown: The Wars of the Roses) snimljena je 2016. Druga sezona ekranizovala je istorijske drame druge tetralogije: sva tri dela Henrija VI (u dve epizode) i Ričarda III, sa Benediktom Kamberbačom u ulozi Ričarda od Glostera (kasnije Ričarda III). Napomene Vojvoda od Omerla je ista osoba kao i vojvoda od Jorka iz drame Henri V, koji gine kod Aženkura. MG49