Cena: 2500 din (dostava je 400 din)  (otkup + poštarina = 2900 din) Zašto Iron KOMFOR MASIVE Sklekeri? Prilikom konstrukcije sklekera razmišljali smo o sledećim poboljšanjima:1. ) Kod većine sklekera sam rukohvat je prečnika od fi 22-30mm i često se useca u dlan i žulja ruke. Utrenirani vežbači (koji imaju snage da urade veliki broj sklekova) kao i početnici se često žale na uske rukohvate kod sklekera. Iron sport je konstruisao novi model rukohvata prečnika fi 50mm koji je ergonomski prihvatljiviji i koji se proizvodi u 4 boje od mekanog gumiranog pvc-a (bez mirisa). Rukohvat ima dodatna poboljšanja: ne uvrće se i maksimalno je kvalitetno uradjen da je skoro neuništiv, za razliku od neprenskih ručica koje se vremenom pocepaju.2. ) Većina sklekera u donjem delu ima zalepljene antiklizne gumene stopice. .. (koje mogu vremenom da se odlepe). Naša ideja je da sklekeri u donjem delu imaju široke gumene navlake koje ne mogu lako da spadnu i koje su ujedno šire, tako da su sklekeri bukvalno zakucani za podlogu. Time se kod vežbača značajno eliminiše strah od razdvajanja sklekera prilikom izvodjenja vežbi.Iron `KOMFOR MASIV` sklekeri su pravi izbor kako za kućno vežbanje tako i za teretane ( zbog svoje izrade i trajnosti ) Proizvode se u dve osnovne boje: crnoj i sivoj sa rukohvatima koji mogu biti u četiri boje: žutoj, crvenoj, plavoj i crnoj. Položaj sklekera prilikom izvodjenja vežbi može biti paralelan, horizontalan ili pod uglom u zavisnosti od targetiranja odredjene grupe mišića.Čvrsti metalni sklekeri napravljeni u Srbiji kod kojih težina vežbača nije ograničena.Za dostavu i račun potrebni:    Ako ste građanin (fizičko lice):  GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:  NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:  023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Elite Whey Protein je savršena mešavina koncentrata proteina iz surutke, ion-exchange izolata proteina iz surutke i peptida iz surutke. Ovaj proizvod je bez dodataka šećera, fruktoze, soli i ugljenih hidrata. Svaka porcija proteina je enzimski tretirana u laboratoriji radi poboljšane apsorpcije i biodostupnosti sto u praksi znaci da su veze izmedju lanaca aminokiselina delom raskinute te da tako organizam moze brze da ih upotrbi Dymatize-ov Elite Whey Pro sadrži u sebi i patentiranu smešu enzima" Aminogen" Ovi enzimi su od velikog značaja za razgradnju unete hrane u organizam (od količina enzima zavisi koliko će se dobro razgraditi hrana).Znaci-što je veći broj enzima, bolja je razgradnja, a time je naravno brža iskorišćenost unetih materija u organizmu. Dymatize-ov Elite Whey Protein je i obrađen radi zaštite od ponovnog umreženja proteinskih lanaca koji rezultuje lošiju resorpciju proteina. Elite Whey Protein sadrži vrlo visoku koncentraciju Anti-kataboličkih razgranatih lanaca amino kiselina (BCAA). Ti razgranati lanci amino kiselina su odličan izvor ekstra goriva za mišiće koje može da se istroši tokom intenzivnog treninga. Ti isti razgranati lanci amino kiselina regenerisu ćelije i pomažu njihov rast. Razgranati lanci amino kiselina se ubrzo nakon treninga koriste od strane mišićnih ćelija i važan su deo svake dijete. Izuzetnog ukusa pomoci ce Vam da se sa uzivanjem izborite sa bilo kojom dijetom!!! Preporučena upotreba: sadržaj dozera rastvoriti u 2-3 dl mleka, voćnog soka ili vode, mešati min. 20 sekundi dok se ne rastvori 1. posle treninga sa ili bez prostih ugljenih hidrata 2. između dva obroka 3. pred spavanje 4. nakon noćnog sna

cena: 2.922,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 5,000 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Intex vazdušni krevet King 203x183x25cm 64755 Intex King Klasik vazdušni krevet sa dimenzijama 183x203x25cm (model 64755) je vrhunski izbor za udobno spavanje kako u zatvorenom prostoru, tako i na otvorenom, tokom kampovanja ili sličnih aktivnosti. Ovaj krevet nudi izuzetnu udobnost i kvalitet izrade zahvaljujući naprednoj Fiber-Tech konstrukciji. Ključne tehničke karakteristike ovog kreveta uključuju Dura-Beam tehnologiju koja pruža izuzetnu stabilnost i čvrstoću, čime se obezbeđuje da krevet zadržava svoj oblik i podršku tokom noći. Bez obzira na to koliko vremena provedete na njemu, krevet neće deformisati. Integrisani Air-Lock sistem olakšava naduvavanje i pražnjenje kreveta, čime štedite vreme i trud. Ventil 2 u 1 je praktičan i omogućava brzo postavljanje i pakovanje kreveta. Spavaći deo kreveta je obložen plišem koji dodaje dodatnu mekoću i udobnost. Ovaj materijal sprečava klizanje sa kreveta i obezbeđuje prijatan osećaj tokom spavanja. Maksimalno opterećenje kreveta iznosi 272kg, što znači da je dovoljno snažan i izdržljiv za spavanje dve odrasle osobe. Sa svojom težinom od 4.7 kg, ovaj krevet je takođe praktičan za prenos i prenosivost. Intex King Klasik vazdušni krevet je savršen izbor za sve koji traže udobno i stabilno spavanje na putovanjima, kampovanju ili kao dodatni krevet kod kuće. Njegove tehničke karakteristike i kvalitet izrade ga čine pouzdanim rešenjem za udobnost tokom spavanja. Karakteristike proizvoda Dimenzije: 183x203x25cm Dura-Beam tehnologija koja pruža izuzetnu stabilnost Air-Lock sistem Pliš na spavaćem delu Težina: 4.7 kg Max. opterećenje: 272kg

nazad NOW GABA 500mg 100 kapsula Proizvođač: NOW Food Lager: Ima na lageru Pakovanje: 100 kapsula Broj serviranja: 100 Cena: 2150,00 RSD Dodaj u korpu Dodaj u omiljene proizvode fb messenger kontakt GABA - NOW FOODS.... GABA ili gama-aminobuterna kiselina je aminokiselina koja je otkrivena 1883. godine u Berlinu i klasifikovana kao neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu, tj. supstanca koja prenosi nervne impulse od jedne nervne ćelije do druge ili do ćelije drugog tkiva. Esencijalana je za moždani metabolizam, obezbeđuje normalno funkcionisanje mozga, umanjuje posledice starenja i stresa, depresiju i anksioznost, pomaže kod epilepsije i Parkinsonove bolesti. U organizmu se nalazi u većim koncentracijama u hipotalamusu, koji se nalazi u zadnjem delu mozga, i reguliše cikluse spavanja, telesnu temperaturu i aktivnost hipofize. Mnogobrojne kliničke studije pokazale su da je GABA prirodni stimulator glavne endokrine žlezde - hipofize, koja između ostalih luči i hormon rasta (GH), poznatog po svom anabolnom i lipotrofnom svojstvu. Stručnjaci su primetili da što je veći nivo hormona rasta u krvi, to je manje telesne masnoće i bolja je definisanost mišića. GABA ima sledeća svojstva: - smanjuje masne naslage - povećava mišićnu masu i snagu - pomaže ciklus spavanja - omogućava čvrst, okrepljujući san i lako buđenje - dobar je regulator krvnog pritiska - ublažuje bol kod reumatskih bolesti Dokazano je da nakon samo 90 minuta od uzimanja GABA nivo hormona rasta u krvi povećava se i do pet puta. Starenjem nivo sekrecije hormona rasta opada, pa naučnici smatraju da je to razlog što stariji ljudi teže gube višak kilograma. PODACI O NUTRITIVNOJ VREDNOSTI: Broj doza po pakovanju: 100 Sastav po serviranju: 1 kapsula: Vitamin B-6 2mg GABA (Gamma Amino Butyric Acid) 500mg PAKOVANJE: 100 kapsula. UPOTREBA: za odrasle 1 do 2 kapsule pre spavanja na prazan stomak, što znači najmanje 45 minuta posle večere. Na ovaj način dejstvo GABA se poklapa sa prirodnim lučenjem hormona rasta i u skladu je sa njenim blagim umirujućim dejstvom. Efekti uzimanja se mogu primetiti nakon 2 do 8 nedelja. nazad

GABA ili gama-aminobuterna kiselina je aminokiselina koja je otkrivena 1883. godine u Berlinu i klasifikovana kao neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu, tj. supstanca koja prenosi nervne impulse od jedne nervne ćelije do druge ili do ćelije drugog tkiva. Esencijalana je za moždani metabolizam, obezbeđuje normalno funkcionisanje mozga, umanjuje posledice starenja i stresa, depresiju i anksioznost, pomaže kod epilepsije i Parkinsonove bolesti. U organizmu se nalazi u većim koncentracijama u hipotalamusu, koji se nalazi u zadnjem delu mozga, i reguliše cikluse spavanja, telesnu temperaturu i aktivnost hipofize. Mnogobrojne kliničke studije pokazale su da je GABA prirodni stimulator glavne endokrine žlezde - hipofize, koja između ostalih luči i hormon rasta (GH), poznatog po svom anabolnom i lipotrofnom svojstvu. Stručnjaci su primetili da što je veći nivo hormona rasta u krvi, to je manje telesne masnoće i bolja je definisanost mišića. GABA ima sledeća svojstva: - smanjuje masne naslage - povećava mišićnu masu i snagu - pomaže ciklus spavanja - omogućava čvrst, okrepljujući san i lako buđenje - dobar je regulator krvnog pritiska - ublažuje bol kod reumatskih bolesti Dokazano je da nakon samo 90 minuta od uzimanja GABA nivo hormona rasta u krvi povećava se i do pet puta. Starenjem nivo sekrecije hormona rasta opada, pa naučnici smatraju da je to razlog što stariji ljudi teže gube višak kilograma. Pakovanje: 100 vegan kapsula Preporučena upotreba: za odrasle 1 do 2 kapsule pre spavanja na prazan stomak, što znači najmanje 45 minuta posle večere. Na ovaj način dejstvo GABA se poklapa sa prirodnim lučenjem hormona rasta i u skladu je sa njenim blagim umirujućim dejstvom. Efekti uzimanja se mogu primetiti nakon 2 do 8 nedelja. Uvoznik: Limax d.o.o. Zemlja porekla: SAD

GABA ili gama-aminobuterna kiselina je aminokiselina koja je otkrivena 1883. godine u Berlinu i klasifikovana kao neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu, tj. supstanca koja prenosi nervne impulse od jedne nervne ćelije do druge ili do ćelije drugog tkiva. Esencijalana je za moždani metabolizam, obezbeđuje normalno funkcionisanje mozga, umanjuje posledice starenja i stresa, depresiju i anksioznost, pomaže kod epilepsije i Parkinsonove bolesti. U organizmu se nalazi u većim koncentracijama u hipotalamusu, koji se nalazi u zadnjem delu mozga, i reguliše cikluse spavanja, telesnu temperaturu i aktivnost hipofize. Mnogobrojne kliničke studije pokazale su da je GABA prirodni stimulator glavne endokrine žlezde - hipofize, koja između ostalih luči i hormon rasta (GH), poznatog po svom anabolnom i lipotrofnom svojstvu. Stručnjaci su primetili da što je veći nivo hormona rasta u krvi, to je manje telesne masnoće i bolja je definisanost mišića. GABA ima sledeća svojstva: - smanjuje masne naslage - povećava mišićnu masu i snagu - pomaže ciklus spavanja - omogućava čvrst, okrepljujući san i lako buđenje - dobar je regulator krvnog pritiska - ublažuje bol kod reumatskih bolesti Dokazano je da nakon samo 90 minuta od uzimanja GABA nivo hormona rasta u krvi povećava se i do pet puta. Starenjem nivo sekrecije hormona rasta opada, pa naučnici smatraju da je to razlog što stariji ljudi teže gube višak kilograma. Pakovanje: 100 vegan kapsula Preporučena upotreba: za odrasle 1 do 2 kapsule pre spavanja na prazan stomak, što znači najmanje 45 minuta posle večere. Na ovaj način dejstvo GABA se poklapa sa prirodnim lučenjem hormona rasta i u skladu je sa njenim blagim umirujućim dejstvom. Efekti uzimanja se mogu primetiti nakon 2 do 8 nedelja. Uvoznik: Limax d.o.o. Zemlja porekla: SAD

OPIS UPUTSTVO I UPOZORENJE ZA SPREJ ZA SAMOODBRANU SVETLEĆI SASTAV BOCE: Oleorsan capiscum - aktivna materija i propan-2 OL. 30% sadržaja bočice je zapaljivo. Datum isteka roka upotrebe je utisnut na dnu. Domet: 3-4m. UPOTREBA: Kada ste u opasnosti, uperite mlaznicu prema napadaču na razdaljini od 1-3m. u razmacima po 1sec., obavezno u pravcu vetra, nikada suprotno. Ne koristiti u skučenom prostoru i na manjoj razdaljini od 1m. jer možete ugroziti i sebe. Dejstvo (suzenje očiju, kašalj) na napadača deluje oko 30 minuta UPOTREBA SIJALICE: Pre prve upotrebe, izvući traku na poklopcu u smeru strelice. Lampa se aktivira podizanjem poklopca. Uputstvo za zamenu baterije je zakačeno na poklopcu ambalaže. PAŽNJA: Sprej je namenjen isključivo za samoodbranu i krivično delo je upotrebiti ga u druge svrhe. Držati na suvom i tamnom mestu na sobnoj temperaturi, dalje od izvora toplote, izvan domašaja dece i neovlašćenih lica. Ne pušiti kada se koristi. UPOZORENJE: Izaziva iritaciju kože, očiju i disajnih organa. Bočica je pod pritiskom i ne sme se bušiti ili spaljivati ni kada je prazna. PRVA POMOĆ: Ako dodje u kontakt sa očima, pažljivo ispirati vodom nekoliko minuta. Ako dodje u kontakt sa kožom, ispirati vodom i sapunom, ne koristiti kreme i ulja. Ako se slučajno udahne, izaći na svež vazduh i mirovati, a ako posledice traju duže od 1h. obratiti se lekaru. Ako dodje do gutanja, odmah potražiti pomoć lekara. Pakovanje: 50ml.

L-citrulin ili 2-amino-5-(karbamoilamino) pentanoinska kiselina, je alfa-aminokiselina prisutna u praktično svim živim organizmima. Jedan od bogatijih izvora je lubenica (Citrillus vulgaris) iz koje je prvi put izolovana I po kojoj je dobila ime. Kao ne-esencijalna aminokiselina, sintetiše se u organizmu, osim u posebnim slučajevima (sindrom kratkog creva, nastaje posle hirurškog odstranjivanja dela tankog creva), kada se javlja deficit. Kako je L-citrulin osnovni precursor L-arginina, javlja se deficit obe aminokiseline I neophodno je unositi ih hranom. L-citrulin, koji se sintetiše u crevima cirkulacijom ide do bubrega gde se metaboliše u L-arginin. L-arginin je precursor u stvaranju azotnog oksida (NO), koji je veoma važan za kardiovaskularni, imuni I nervni system. L-citrulin deluje antioksidativno, antihipertenzivno, a pod određenim uslovima, predpostavlja se da deluje I anabolički, ali tačan mehanizam još nije poznat. Ispitivanja su pokazala da je L-citrulin bolji oblik za suplementaciju L-argininom od njega samog. On povećava biodostupnost I L-citrulina I L-arginina u sistemskoj cirkulaciji, bez povećanja izlučivanja uree I može poboljšati ravnotežu azota kod ljudi. Kao neproteinska aminokiselina I prekursor L-arginina, L-citrulin se može koristiti kod tretiranja/lečenja hipertenzije, metaboličkog sindroma I kardiovaskularnih bolesti. Može se koristiti za održavanje/poboljšanje metabolizma proteina kod nekih bolesti creva i nekih naslednih poremećaja ciklusa uree, može se koristiti I kao zamena kod poremećaja koji nastaju zbog deficit L-arginina. Može imati pozitivnu ulogu u metabolizmu proteina u mišićima. Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-citrulin. Pre upotrebe se treba posavetovati sa lekarom. Zbog nedovoljno studija, ne preporučuje se kod trudnica I dojilja. Oralna doza do 15 g dnevno se dobro podnosi. Kod visokih doza se mogu očekivati reakcije GIT, pre svega dijareja. Nisu registrovane interakcije sa lekovima, hranom, dijetetskim suplementima ili biljkama. U dijetetskim suplementima se obično preporučuje 3 g L-citrulina dnevno. Optomalne doze nisu utvrđene. Oblik L-citruline DL-malate kombinuje efekte aminokiseline L-citrulina I jabučne kiseline (malic acid, engl.). Jabučna kiselina se nalazi u zelenim jabukama I grožđu I daje im kiseli ukus. Važan je intermedijer u Krebs-ovom ciklusu, otuda ima važnu ulogu u stvaranju ATP u organizmu. Ova kombinacija potencijalno deluje na povećanje nivoa ATP I bolju cirkulaciju u angažovanim mišićima, što bi moglo dovesti do smanjenja zamora, veće izdržljivosti I brže regeneracije. Magnezijum U jednoj dozi (5 g) proizvoda CITRULIN, prašak, pakovanje 200 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-citrata) deklarisana je na 125 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 125 mg magnezijuma. Pakovanje: 200 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (5 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис L-citrulin ili 2-amino-5-(karbamoilamino) pentanoinska kiselina, je alfa-aminokiselina prisutna u praktično svim živim organizmima. Jedan od bogatijih izvora je lubenica (Citrillus vulgaris) iz koje je prvi put izolovana I po kojoj je dobila ime. Kao ne-esencijalna aminokiselina, sintetiše se u organizmu, osim u posebnim slučajevima (sindrom kratkog creva, nastaje posle hirurškog odstranjivanja dela tankog creva), kada se javlja deficit. Kako je L-citrulin osnovni precursor L-arginina, javlja se deficit obe aminokiseline I neophodno je unositi ih hranom. L-citrulin, koji se sintetiše u crevima cirkulacijom ide do bubrega gde se metaboliše u L-arginin. L-arginin je precursor u stvaranju azotnog oksida (NO), koji je veoma važan za kardiovaskularni, imuni I nervni system. L-citrulin deluje antioksidativno, antihipertenzivno, a pod određenim uslovima, predpostavlja se da deluje I anabolički, ali tačan mehanizam još nije poznat. Ispitivanja su pokazala da je L-citrulin bolji oblik za suplementaciju L-argininom od njega samog. On povećava biodostupnost I L-citrulina I L-arginina u sistemskoj cirkulaciji, bez povećanja izlučivanja uree I može poboljšati ravnotežu azota kod ljudi. Kao neproteinska aminokiselina I prekursor L-arginina, L-citrulin se može koristiti kod tretiranja/lečenja hipertenzije, metaboličkog sindroma I kardiovaskularnih bolesti. Može se koristiti za održavanje/poboljšanje metabolizma proteina kod nekih bolesti creva i nekih naslednih poremećaja ciklusa uree, može se koristiti I kao zamena kod poremećaja koji nastaju zbog deficit L-arginina. Može imati pozitivnu ulogu u metabolizmu proteina u mišićima. Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-citrulin. Pre upotrebe se treba posavetovati sa lekarom. Zbog nedovoljno studija, ne preporučuje se kod trudnica I dojilja. Oralna doza do 15 g dnevno se dobro podnosi. Kod visokih doza se mogu očekivati reakcije GIT, pre svega dijareja. Nisu registrovane interakcije sa lekovima, hranom, dijetetskim suplementima ili biljkama. U dijetetskim suplementima se obično preporučuje 3 g L-citrulina dnevno. Optomalne doze nisu utvrđene. Oblik L-citruline DL-malate kombinuje efekte aminokiseline L-citrulina I jabučne kiseline (malic acid, engl.). Jabučna kiselina se nalazi u zelenim jabukama I grožđu I daje im kiseli ukus. Važan je intermedijer u Krebs-ovom ciklusu, otuda ima važnu ulogu u stvaranju ATP u organizmu. Ova kombinacija potencijalno deluje na povećanje nivoa ATP I bolju cirkulaciju u angažovanim mišićima, što bi moglo dovesti do smanjenja zamora, veće izdržljivosti I brže regeneracije. Magnezijum U jednoj dozi (5 g) proizvoda CITRULIN, prašak, pakovanje 200 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-citrata) deklarisana je na 125 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 125 mg magnezijuma. Pakovanje: 200 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (5 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

L-citrulin ili 2-amino-5-(karbamoilamino) pentanoinska kiselina, je alfa-aminokiselina prisutna u praktično svim živim organizmima. Jedan od bogatijih izvora je lubenica (Citrillus vulgaris) iz koje je prvi put izolovana I po kojoj je dobila ime. Kao ne-esencijalna aminokiselina, sintetiše se u organizmu, osim u posebnim slučajevima (sindrom kratkog creva, nastaje posle hirurškog odstranjivanja dela tankog creva), kada se javlja deficit. Kako je L-citrulin osnovni precursor L-arginina, javlja se deficit obe aminokiseline I neophodno je unositi ih hranom. L-citrulin, koji se sintetiše u crevima cirkulacijom ide do bubrega gde se metaboliše u L-arginin. L-arginin je precursor u stvaranju azotnog oksida (NO), koji je veoma važan za kardiovaskularni, imuni I nervni system. L-citrulin deluje antioksidativno, antihipertenzivno, a pod određenim uslovima, predpostavlja se da deluje I anabolički, ali tačan mehanizam još nije poznat. Ispitivanja su pokazala da je L-citrulin bolji oblik za suplementaciju L-argininom od njega samog. On povećava biodostupnost I L-citrulina I L-arginina u sistemskoj cirkulaciji, bez povećanja izlučivanja uree I može poboljšati ravnotežu azota kod ljudi. Kao neproteinska aminokiselina I prekursor L-arginina, L-citrulin se može koristiti kod tretiranja/lečenja hipertenzije, metaboličkog sindroma I kardiovaskularnih bolesti. Može se koristiti za održavanje/poboljšanje metabolizma proteina kod nekih bolesti creva i nekih naslednih poremećaja ciklusa uree, može se koristiti I kao zamena kod poremećaja koji nastaju zbog deficit L-arginina. Može imati pozitivnu ulogu u metabolizmu proteina u mišićima. Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-citrulin. Pre upotrebe se treba posavetovati sa lekarom. Zbog nedovoljno studija, ne preporučuje se kod trudnica I dojilja. Oralna doza do 15 g dnevno se dobro podnosi. Kod visokih doza se mogu očekivati reakcije GIT, pre svega dijareja. Nisu registrovane interakcije sa lekovima, hranom, dijetetskim suplementima ili biljkama. U dijetetskim suplementima se obično preporučuje 3 g L-citrulina dnevno. Optomalne doze nisu utvrđene. Oblik L-citruline DL-malate kombinuje efekte aminokiseline L-citrulina I jabučne kiseline (malic acid, engl.). Jabučna kiselina se nalazi u zelenim jabukama I grožđu I daje im kiseli ukus. Važan je intermedijer u Krebs-ovom ciklusu, otuda ima važnu ulogu u stvaranju ATP u organizmu. Ova kombinacija potencijalno deluje na povećanje nivoa ATP I bolju cirkulaciju u angažovanim mišićima, što bi moglo dovesti do smanjenja zamora, veće izdržljivosti I brže regeneracije. Magnezijum U jednoj dozi (5 g) proizvoda CITRULIN, prašak, pakovanje 200 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-citrata) deklarisana je na 125 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 125 mg magnezijuma. Pakovanje: 200 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (5 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karl Gama (rođen 19. septembra 1927) - švajcarski alpski skijaš.Učestvovao je u muškom slalomu na Zimskim olimpijskim igrama 1948. Skijanje na snegu je način kretanja snežnim površinama upotrebom skija koje su skijaškim vezovima pričvršćene za noge skijaša.[1][2][3] Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao način transporta odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni način rekreacije i sport. Osim skijanja na snegu, poznato je i skijanje na vodi, pri čemu skijaš koristi vučnu silu motornog čamca da ostvari brzinu potrebnu za održavanje na vodi. Počeci skijanja se, prema nedavno pronađenim crtežima u pećinama otkrivenim nakon povlačenja lednika, vežu uz lovce koje istoričari smeštaju u doba egipatskih faraona. Tehnike skijanja u to doba su najverovatnije ličile načinu skijanja koji danas nazivamo skijaškim trčanjem ili nordijskom skijaškom disciplinom. Ocem modernog skijanja smatra se Norvežanin Sondre Norhajm. On je u 19. veku konstruisao skijaški vez koji je omogućio upravljanje skijom, i to tehnikom koja se danas naziva telemark. Kasnija usavršavanja skijaškog veza i skijaških cipela dovela su do daljeg usavršavanja skijanja i pojavu tzv. alpskih skijaških disciplina. Ranih godina 20. veka Austrijanac Hanes Šnajder predstavio je tehniku upravljanja skijom rotacijom gornjeg dela tela koja se po imenom Arlberg tehnika (nazvana prema kraju iz kojeg je poticao) vrlo brzo raširila kao popularna rekreacija i sport. Vrste skijanja Danas je skijanje vrlo retko način transporta, već je uglavnom popularan vid rekreacije. Većina skijaša danas su rekreativci koji na uređenim skijaškim stazama korišćenjem žičara (kako bi se popeli na vrhove planina) provode slobodne trenutke uživajući u spuštanju niz snežne padine. Skijanje je toliko raširen način zimskog odmora da pojedine države veći deo turističke ponude zasnivaju upravo na rekreativnom skijanju. Najbolji primer takve države je Austrija, koja poseduje preko stotinu uređenih skijališta. Ostale države koje imaju brojna uređena skijališta su Francuska, Italija, Švajcarska, SAD, Novi Zeland, itd. U Nordijskim zemljama rašireno je i skijaško trčanje kao popularan vid rekreacije, iako se staze za skijaško trčanje mogu naći i u svakom alpskom skijalištu. Posebno je zanimljiva ponuda dvoranskog skijanja, gde se u pojedinim bogatijim državama (primeri su Japan ili Ujedinjeni Arapski Emirati) zbog nedostatka prirodnih skijaških staza i dovoljnog broja snežnih dana u godini čak izrađuju skijaške staze u velikim dvoranama, opremljene veštačkim klimatskim uslovima i veštačkim snegom. Skijanje je i atraktivan sport, gde se pojavljuju takmičari u brojnim disciplinama iz sve većeg broja zemalja i gotovo svih kontinenata.

Luteina Moćni antioksidansi iz porodice karotenoida 1 kapsula dnevno Podrška zaštititi oka Lutein i zeaksantin su antioksidansi iz porodice karotenoida koji se nalaze u najvećoj koncentraciji u organizmu u centralnom delu retine oka – makuli. Ova dva karotenoida se nazivaju još i žuta mrlja, retinalni karotenoidi ili makularni pigmenti. Služe kao pomoćni pigmenti za skupljanje svetla i zaštitu od toksičnih efekata UV zračenja i oksidacije (slobodni radikali). Takođe štite i od fototoksičnih oštećenja. Lutein i zeaksantin na ljudsko oko deluju kao zaštitni filteri od destruktivnog plavog UV svetla koje može da ošteti makulu, kao i od slobodnih radikala koji oštećuju delikatnu strukturu zadnjeg dela oka. Zbog tog svog svojstva dovode se u vezu sa zaštitom od makularne degeneracije retine koja se javlja u starosti i koja je vodeći uzrok slepila kod odraslih i starijih osoba. Lutein i zeaksantin su prirodni liposolubilni pigmenti, i kao i svi karotenoidi predstavljaju žuti pigment u listovima i plodovima povrća i voća i fotosintetskim bakterijama. Ovi karotenoidi uživaju veliku popularnost zbog svojih zaštitnih svojstava. Iako lutein sačinjava veliki deo pigmenta retine oka, destruktivno UV zračenje sunca, kao i atmosferski uticaji, mogu u znatnoj meri da smanje nivo luteina u organizmu, pa je ponekad neophodna suplementacija preparatima bogatim fitonutrijentima, kao što su ekstrakti semena grožđa i zelenog čaja, likopen i karotenoidi uopšte (lutein, zeaksantin, astaksantin, beta-karotin, vitamin A). Ipak, samo za lutein i zeaksantin je karakteristično da se u najvećoj meri nalaze u oku, u makularnoj regiji i retini, pa su oni najzaslužniji za zaštitni efekat na funkciju vida od svih karotenoida. Glavni izvori luteina i zeaksantina su: kukuruz, žumanca, zeleno voće i povrće (brokoli, boranija, praziluk, grašak, prokelj, kupus, kelj, blitva, spanać, zelena salata, kivi, dinja), latice žutog cveća (kadifa, neven), kopriva, alge, zrnasto povrće i dr. U zelenom povrću, voću i jajima nalaze se u neesterifikovanoj formi, ali mogu da se nađu i u obliku mono- i di-estara masnih kiselina – dipalmitati, dimiristati i monomiristati u laticama kadife (Tagetes erecta), biljke bliske nevenu. Žumanca kokošijih jaja su bogat izvor luteina i zeaksantina – prosečan sadržaj luteina u žumancu je oko 290 µg, a zeaksantina oko 210 µg po jajetu. Lutein kao dodatak ishrani može pomoći u sledećem: - oftalmoprotektivno delovanje - smanjenje rizika od nastanka makularne degeneracije u poznijim godinama života - može da smanji rizik od pojave glaukoma - ima ulogu u zaštiti od formiranja katarakte koja nastaje usled starenja - podrška je normalnoj i zdravoj funkciji vida - izuzetno je jak antioksidans - može imati ulogu i u zaštiti od nekih vrsta kancera Ostrovit Lutein se dobija iz poznatog cveća kadife – Tagetes erecta, potpuno prirodnog izvora, a ekstrakt je standardizovan na lutein i na zeaksantin. Istovremena upotreba zeksantina i luteina sa holestiraminom, holestipolom, mineralnim uljima, orlistatom, beta-karotenom i pektinom, može smanjiti apsorpciju karotenoida. A njihova apsorpcija može biti povećana ako se uzimaju sa trigliceridima srednje dužine lanca (MCT). U literaturi ne postoje zabeleženi slučajevi predoziranja luteinom i zeaksantinom. Namena: dodatak ishrani u kapsulama koji sadrži lutein i zeaksantin poreklom iz kadife (Tagetes erecta). Doziranje i način upotrebe: popiti 1 kapsulu dnevno, uz obrok. Veličina doze: 1 kapsula. Broj doza po pakovanju: 30. Aktivni sastojci U dnevnoj dozi (1 kapsula) %NRV* Lutein 40 mg ** Zeaksantin 2 mg ** *NRV – nutritivna referentna vrednost; **NRV nije ustanovljena. Sastojci: kapsula (želatin), humektant (glicerol), voda, SOJINO ulje, ulje šafranike, suvi ekstrakt cveta kadife (Tagetes erecta) standardizovan na lutein i zeaksantin, boje (crni i crveni gvožđe-oksid) Alergeni: Može proizvode od SOJE. Može da sadrži tragove MLEKA, JAJA, KIKIRIKIJA, SUSAMA, OVSA, ŠKOLJKAŠA, RIBE i JEZGRASTOG VOĆA. Upozorenje: Proizvod nije namenjen deci, trudnicama i dojiljama, kao ni osobama preosetljivim na neki od sastojaka proizvoda. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračitii. Napomena: dodaci ishrani ne predstavljaju zamenu za raznovrsnu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Način čuvanja: čuvati dobro zatvoreno na suvom mestu, na sobnoj temperaturi, zaštićeno od vlage i direktne sunčeve svetlosti. Držati van domašaja dece. Zemlja porekla: EU Uvoznik i distibuter: Lama d.o.o. Beograd

Magnetni i toplotni pojas za lumbalni deo. Ovaj pojas je napravljen od pamuka i najlona. Pomaže kod problema sa ukočenim leđima. U sebi ima ugrađene magnete koji utiču tako da se pojačava mikrocirkulacija u lumbalnom delu. Na taj način pogodno utiče na otklanjanje neprijatnih bolova u leđima. Ovaj pojas daje i podršku pravilnom držanju vaših leđa. Udoban je i veoma prijatan za nošenje. Veoma je tanak i lako prilagodljiv vašem telu, tako da se neće primetiti ukoliko ga nosite i ispod tankih komada odeće. Sa strane ima prozračne elastične otvore kako ne bi dolazilo do prekomernog znojenja u predelu stomaka. Preporučljivo je da pojas ne stavljate direktno na kožu (posebno važi za osobe sa osetljivom kožom), već preko tanke pamučne majice, kako ne bi došlo do iritacije kože usled dužeg nošenja. Predstavlja odličnu podršku za struk, čime održavate dobar položaj tela. Samim povećanjem mikrocirkulacije i grejanjem ima i dodatne efekte na sagorevanje masti u predelu stomaka, i na taj načim može poslužiti i kao pomoćno sredstvo za smanjenje težine. Posebno je pogodan za vozače, kacelarijske radnike koji duže vremena u sedećem položaju. Pravi osečaj grejanja osetićete nakon 40 minuta nošenja. Budite strpljivi i uporni. Pojas nosite koliko vama odgovara. Održavanje: 1. Čuvati na suvom i provetrenom mestu 2. Pojas ne izlagati direktnom dejstvu sunca 3. Ne peglati 4. Ne potapati u vodu duže vreme 5. Čisti se vlažnom krpom - laganim trljanjem (veoma je zahvalan i lak za održavanje) 6. Voditi računa da se pojas ne izlaže dejstvu jakih magnetnih polja Broj magneta: 20 Dužina pojasa: 117cm širina pojasa: 14,5cm Moguće lično preuzimanje, ili slanje brzom poštom POST EXPRESS (poštarinu plaća kupac)

Multi Mineral Complex obezbeđuje dodatnu nutritivnu podršku za normalan razvoj kostiju i funkciju muskulature, za reprodukciju i metabolizam. Minerali se prema količini u organizmu dele na: makroelemente i mikroelemente. Prvi se još zovu makrominerali i oni se izražavaju u miligramima (mg). To su: kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum, hlor, sumpor, gvožđe, bakar, jod i cink. Drugi se još zovu oligoelementi ili minerali u tragovima i izražavaju se u mikrogramima (mcg). To su: hrom, kobalt, mangan, molibden, selen i fluor. Multi Mineral Complex je izvor preporučene dnevne količine svih potrebnih minerala. Najbolje se apsorbuje kada se unese tokom obroka. Posebno se preporučuje sportistima, čiji naporni trening dovodi do pojačane potrebe za važnim mineralima, kao i ljudima koji zbog brzog života i loše ishrane ne unose dovoljnu količinu minerala. Preporučena upotreba: Uzimati jednu dozu (2 tablete) dnevno. Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivna vrednost Po dozi (2 tablete) Na 100 g proizvoda Energija 5.43 kJ/1.296 kcal 167.472 kJ/40 kcal Proteini 0.0324 g 1 g Masti 0 g 0 g Ugljeni hidrati 0.2916 g 9 g Vlakna 0 g 0 g Sastav proizvoda: Sastojci Količina po dozi (2 tablete) %PDU Količina na 100 g proizvoda Kalcijum ( u obliku kalcijum-karbonata i dikalcijum-fosfata) 666.676 mg 56% 20.576 g Gvožđe (u obliku gvožđe-fumarata) 12 mg 60% 370.4 mg Fosfor ( u obliku dikalcijum fosfata) 100 mg 14% 3086.41 mg Jod (iz mrkih algi) 100 mcg 67% 2.058 mg Magnezijum (u obliku magnezijum-oksida) 266.66 mg 67% 8.230 g Cink (u obliku cink-oksida) 10 mg 67% 308.64 mg Selen ( u obliku natrijum slenita) 16.66 mcg 17% 600.24 mcg Mangan (u obliku mangan-sulfata) 3.332 mg 83% 68.56 mg Hrom ( u obliku hrom hlorida) 16.66 mcg 8% 600.24 mcg Bakar (u obliku bakar-oksida) 1.332 mg 67% 27.41 mg Molibden ( u obliku natrijum molibdata) 16.66 mcg 8% 600.24 mcg Sastojci: protein surutke ( mleko ), stearinska kiselina, magnezijum stearat, farmaceutska glazura. Informacije o alergenima: Proizvedeno u GMP postrojenjima koja koriste soju, jaja i kikiriki. *Preporučeni dnevni unos nije utvrđen Upozorenje: Pre upotrebe konsultovati lekara/nutricionistu. Ne preporučuje se osobama mlađim od 18 godina. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Dodaci ishrani nisu zamena raznovrsnoj ishrani. Napomena: preporučena upotreba propisana od strane srpskih nadležnih institucija može se razlikovati od preporučene upotrebe propisane od strane proizvođača.

Vitamin D3 2000 IU u dnevnoj dozi Doprinosi normalnoj apsorpciji i upotrebi kalcijuma i fosfora Podržava funkcionisanje imunog sistema. Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima čiji je glavni prirodni izvor sinteza holekalciferola (oblik vitamina D, vitamin D3) u donjim slojevima kožnog epidermisa hemijskom reakcijom koja zavisi od izlaganja suncu (posebno UVB zračenja). Pored toga holekalciferol (vitamin D3)i ergokalciferol (vitamin D2), oblici vitamina D mogu se unositi iz hrane kao i iz dijetetskih proizvoda. Najbolji prirodni izvori vitamina D su pre svega riblje ulje i riba, posebno masna riba (tuna, losos, sardina, skuša). Pored toga ima ga i u jajetu (žumance) i mlečnim proizvodima ali u manjim količinama. Vitamin D je odgovoran za apsorpciju kalcijuma i fosfora kroz digestivni sistem i njihovo učešće u izgradnji kostiju, smanjujući rizik od osteoporoze. Pored toga, bitan je i u prevenciji slabljenja mišića i u prevenciji poremećaja ritma srca. Neophodan je i za ispravan rad štitne žlezde, omogućava normalno zgrušavanje krvi i jača imuni sistem. Veliki procent stanovništva razvijenog dela sveta ima manjak vitamina D u organizmu, posebno populacija u zemljama na severu gde je izloženost suncu mala, a posebno je primetan zimi i u rano proleće. Pored toga smatra se da čak 50% mladih ne unosi preporučene doze vitamina D, ne samo zbog toga što nedovoljno konzumiraju mlečne proizvode i ribu, već i zato što malo vremena provode na suncu. BiotechUSA Vitamin D3 obezbeđuje 50 µg vitamina D (2000 IU*) u formi holekalciferola u svakoj tableti. *IU= internacionalne jedinice za aktivnost vitamina Naziv proizvoda: Vitamin D3, dijetetski proizvod, hrana za posebne medicinske namene Namena proizvoda: Dijetetski proizvod – hrana za posebne medicinske namene, koji predstavlja izvor vitamina D u obliku holekalciferola za potrebe ishrane u slučaju nedostatka vitamina D u organizmu. Sadržaj aktivnog sastojka U 100 g proizvoda U 1 tableti (dnevna doza) %PDU* Vitamin D3 (holekalciferol) 5000 µg 50 µg (2000 IU) 1000% *PDU = preporučeni dnevni unos Nutritivne informacije 100 g 1 tableta Energetska vrednost 734 kJ/183 kcal 7 kJ/2 kcal Masti - od čega zasićene 0,7 g 0,7 g 0 g 0 g Ugljeni hidrati - od čega šećeri 0 g 0 g 0 g 0 g Vlakna 88 g 0,9 g Proteini 0 g 0 g So 0,07 g <0,01 g Sastojci: sredstvo za povećanje zapremine: mikrokristalna celuloza, omotač (stabilizatori (polivinil-alkohol-polietilenglikol-graft-kopolimer, polivinil alkohol), sredstva protiv zgrudvavanja (talk, mono- i digliceridi masnih kiselina)), holekalciferol, sredstva protiv zgrudvavanja (silicijum-dioksid, magnezijumove soli masnih kiselina). Način primene: Popiti jednu tabletu dnevno uz veliku čašu vode. Informacije o alergenima: Proizvedeno u objektu u kome se prerađuju i MLEKO, JAJA, GLUTEN, SOJA, SUMPOR DIOKSID, JEZGRASTO VOĆE, ŠKOLJKAŠI i ostali MEKUŠCI. Važna obaveštenja: Proizvod koristiti pod medicinskim nadzorom. Proizvod je nutritivno nepotpuna namirnica i nije pogodan za upotrebu kao jedini izvor hrane. Nije za parenteralnu upotrebu. Upozorenja: Potrebno je pridržavati se uputstva i ne sme se prekoračiti preporučena dnevna doza. Proizvod nije namenjen osobama preosetljivim na bilo koji od sastojaka proizvoda. Trudnice, dojilje i deca se moraju konsultovati sa lekarom pre upotrebe proizvoda. Način čuvanja: Čuvati u dobro zatvorenoj ambalaži, na hladnom i suvom mestu. Čuvati van domašaja dece. Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

kao na slikama retko u ponudi SAGA O ZVEZDI; Mihailo Miša Kravcev INTELEKTA: 2005. 222str. 23cm Fudbalski klub Crvena zvezda[a] je srpski fudbalski klub iz Beograda i deo je SD Crvena zvezda. Crvena zvezda je najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osvojivši ukupno 68 titula, uključujući 34 domaća šampionata,[2] 27 nacionalnih kupova,[3] dva nacionalna superkupa,[4] jedan liga kup (kup prvoligaša),[4] dva Mitropa kupa, jedan Kup šampiona i jedan Interkontinentalni kup. Najveći uspeh postignut je 1991. godine kada osvaja Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju iste godine. Bilo je to najveće dostignuće Crvene zvezde i bilo kog srpskog, a tada i jugoslovenskog fudbalskog kluba. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, izdvaja se i finale Kupa UEFA 1979, gde su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Igra na svom stadionu koji od 2014. nosi ime po legendi Crvene zvezde Rajku Mitiću, sa kapacitetom od 51.755 sedećih mesta. Stadion je među domaćom publikom poznat kao Marakana po nazivu istoimenog stadiona u Brazilu, iako mu to nikad nije bio zvaničan naziv. Prema većini istraživanja Crvena zvezda je najpopularniji klub u Srbiji[5] i Beogradu.[6] Takođe veoma je popularan gotovo u svim susednim državama ali i među srpskom populacijom širom sveta. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa Partizanom. Od 2011. godine postoji i Ženski fudbalski klub Crvena zvezda. Istorija Nastanak i prva titula (1945—1951) Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. Veliki broj predratnih klubova je prestao da postoji, te su umesto njih osnivani novi. Jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova koji je tada ugašen bila je beogradska Jugoslavija. Tokom februara 1945. godine omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, počeli su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija.[7] U duhu tog vremena nosilo je naziv Omladinsko–fiskulturno društvo (OFD) koje je 4. marta preraslo u Crvenu zvezdu.[7][8][9] Inicijativa za osnivanje sportskog društva potekla je od Zorana Žujovića i Slobodana Ćosića, a među osnivačima su još bili i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić. Novoosnovanom klubu su tada pripali stadion,[10] i klupske prostorije SK Jugoslavije, a sticajem okolnosti boja kluba je bila ista kao i boja kluba sveže ugašene SK Jugoslavije, ali sa totalno drugačijim konotacijama. Crvena zvezda nema nikakvih dodirnih tačaka sa SK Jugoslavijom te se ne može smatrati nikakvim naslednikom istog kluba, a glavni razlog je činjenica da je Crvena zvezda ustrojena prema tzv. sovjetskom fiskulturnom (sportskom) modelu. Tim je dobio ime posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika sportskog društva Slobodana Ćosića i Zorana Žujovića.[7][11] Posle brojnih predloga (Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva itd.), najzad je Ćosić rekao: „Da naše društvo nazovemo Zvezda!“, na šta je Žujović spontano dodao: „Odlično, samo, kad je Zvezda - neka bude crvena.“[12] Sa ovim predlogom svi prisutni su se sa zadovoljstvom složili, mada je bilo predloga da se klub nazove i Plava zvezda. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj podlozi dresa. Prvo rukovodstvo kluba su činili Đorđe Paljić koji je bio predsednik, Zoran Žujović i Slobodan Ćosić koji su obavljali funkcije potpredsednika, Ljubiša Sekulić je bio sekretar, ekonom Predrag Đajić, a vođa fudbalske sekcije je bio Kosta Tomašević. Prva utakmica je odigrana protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Zvezda je dobila taj meč sa 3-2, a strelac prvog gola je bio Kosta Tomašević.[7][8][13] Utakmica je odigrana na stadionu „Avala“ (bivše igralište SK Jugoslavije) pred oko 3000 gledalaca.[14] Sedam dana kasnije Zvezda je igrala protiv igrača britanske armije i pobedila sa 12:0. Tokom 1945. godine klub je odigrao oko 36 mečeva. Crvena zvezda je zabeležila pobede u 30 mečeva, igrala nerešeno 5 i izgubila jedan meč od Rumunije u Temišvaru 23. septembra 1945. godine. Posle osvojenog prvenstva Srbije 1945/46, Crvena zvezda je osvojila Kup Jugoslavije 1948. pobedom od 3:0 u finalu nad Partizanom. Taj uspeh je ponovljen i u naredne dve godine, pobedama u finalima prvo nad Našim krilima (3:2), a zatim i nad zagrebačkim Dinamom (3:0). Niz velikog uspeha je nastavljen i 1951. kada je klub po prvi put postao prvak Jugoslavije. Iako se na samo tri kola pred kraj prvenstva činilo da je prvenstvo rešeno jer je Dinamo imao pet bodova više u odnosu na Zvezdu, a tada su se za pobedu dobijala dva boda. Prvo je Zvezda iskoristila poraz Zagrepčana od Sarajeva, a zatim ih je i međusobnom duelu savladala. Na taj način im je pred poslednje kolo prišla na samo bod zaostatka. U tom poslednjem kolu BSK je uspeo da Dinamu uzme bod, a Crvena zvezda je uspela da dobije Partizan sa 2:0. O tituli prvaka je odlučila bolja gol-razlika koja je bila na strani Zvezde. Pedesete - prva era dominacije (1952—1958) Bora Kostić, najbolji strelac u istoriji kluba. Crvena zvezda je narednu titulu osvojila u sezoni 1952/53., ali su se prave promene u klubu dogodile sredinom te decenije. Tada je na mesto predsednika kluba došao Dušan Blagojević, Slobodan Ćosić je postao generalni sekretar, a na mestu tehničkog direktora se našao Aca Obradović, poznatiji pod nadimkom „Doktor O“. Oni su stvorili generaciju igrača koja je pet godina dominirala domaćim prvenstvom i koja je ostvarila značajne rezultate i na međunarodnoj sceni. U Evropa kupu I, ova generacija je uspela da stigne do polufinala u sezoni 1956/57. Nakon toga je osvojen i Dunavski kup 1958. Tim u kome su igrali fudbaleri kao što su Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac, osvojili su četiri titule prvaka i dva Kupa, i pri tome ni u jednoj od tih pet sezona nisu ostali bez trofeja. Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu veoma brzo donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi Crvene zvezde. Kriza i novi stadion Crvene zvezde (1958—1966) Kraj pedesetih bio je prvi period dominacije jednog kluba na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni. U narednih sedam sezona, Crvena zvezda je uspela da osvoji samo jednu titulu i jedan kup, što nije bilo dovoljno za klub sa renomeom i ambicijama kakav je Crvena zvezda. Plasman tokom ovih sezona je bio najgori u istoriji kluba (uključujući i sedmo mesto 1963). Crvena zvezda je čak četiri puta završavala ispod trećeg mesta na tabeli (pre i posle toga, Crvena zvezda nikada nije padala ispod trećeg mesta u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji). Čak i tada, bilo je jasno da je Crvena zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a njeni porazi su teško padali navijačima. Tako da se dešavalo da su u nekim prilikama navijači Zvezde uletali na teren i rušili golove. U sezoni 1962/63, klub je uspeo da postigne samo 21 gol, što je, na primer, polovina iznosa koji je Vojvodina postigla, iako je ona završila pet mesta niže na tabeli. Stadion Crvene zvezde Sa druge strane, Crvena zvezda je ostvarila dobre rezultate na međunarodnoj sceni. U Kupu sajamskih gradova 1961/62, Crvena zvezda je u četvrtfinalu izbacila Espanjol, dok je u polufinalu za protivnika dobila Barselonu. U obe utakmice Barselona se pokazala kao bolji tim i Crvena zvezda je eliminisana. Međutim, posle samo osam meseci, katalonski klub je poražen od Crvene zvezde u istom takmičenju, samo ovaj put u drugom kolu. Na kraju čak ni pobeda od 2:0 kod kuće protiv Rome u četvrtfinalu nije bila dovoljna za prolaz dalje, jer je prvi meč Roma dobila sa ubedljivih 3:0. Pored međunarodnih uspeha, Crvena zvezda je krajem 1959. počela sa izgradnjom novog stadiona na mestu starog.[15] U naredne četiri godine, Crvena zvezda je svoje domaće utakmice igrala na stadionu JNA i Omladinskom stadionu (ovo se može uzeti kao jedan od razloga za loše rezultate u ovom periodu). Novi stadion je otvoren 1. septembra 1963. utakmicom Crvene zvezde i Rijeke (2:1), a vremenom je stadion, zbog svog velikog kapaciteta i atmosfere koju su navijači stvarali, dobio nadimak Marakana, po čuvenom stadionu Marakana u Brazilu.[15] Tokom prve sezone postojanja stadiona, Crvena zvezda je pod vođstvo trenera Milorada Pavića osvojila duplu krunu. Ključni momenat desio se 1966, kada je novi trener postao Miljan Miljanić. U narednih osam godina, Miljanić je transformisao Crvenu zvezdu u visokocenjeni evropski klub. Do tada jugoslovenski fudbal je prošao kroz uvodnu fazu testiranja i dominacija Crvene zvezde i Partizana se nastavila. U narednih 25 godina Zvezda će biti konstantan favorit za trofeje, dok će se samo njihovi protivnici menjati. Godine 1968, Crvena zvezda je osvojila svoj drugi trofej Mitropa kupa, a nakon osvajanja se povukla iz Mitropa kupa da bi se više posvetila drugim evropskim takmičenjima. Miljanićeva era (1966—1975) Dragan Džajić, treća „Zvezdina zvezda“. Miljan Miljanić je bio fudbaler Crvene zvezde tokom pedesetih, ali je slavu postigao tek za vreme njegovog mandata kao glavnog trenera Crvene zvezde, gde je postavljen u leto 1966. godine. U prvoj sezoni, on je potpuno promenio postavu igrača i klub je završio peti na tabeli, isto kao i prethodne godine. Nakon toga, generacija koju je predvodio Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i jedan od najboljih levih krila sveta, počela je da ostavlja dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. To je bilo prvi put da je Crvena zvezda osvojila tri prvenstvene titule zaredom, a svaki navijač Zvezde je znao imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće i Ostojića. U to vreme Crvena zvezda je takođe postala zvučno ime na evropskom nivou, postavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Fokus na Kup Jugoslavije 1971. doveo je do toga da u sezoni 1970/71. klub zabeleži svoj drugi najgori plasman ikad, šesto mesto, međutim taj utisak je poboljšan osvajanjem Kupa. Dva puta je trijumfovala u Super kupu, susretu šampiona države i osvajača nacionalnog kupa (1969. godine bila je bolja od pobednika kupa Dinama, a dve godine kasnije savladala aktuelnog prvaka Hajduka). Osvojen je i jedan Liga kup (Kup prvoligaša) 1973. godine. Pored osvajanja Kupa, Crvena zvezda je takođe stigla i do polufinala u Kupu evropskih šampiona 1970/71, gde ju je ipak izbacio grčki Panatinaikos. U prvom meču, Crvena zvezda je pred 100.000 svojih navijača u Beogradu pobedila Grke sa ubedljivih 4:1 i izgledalo je da se nalazi u odličnoj poziciji, međutim, u revanšu u Atini poražena je sa 3:0 i tako je zbog gola u gostima propustila još jednu priliku da zaigra u finalu. Pojavili su se neki novi igrači, kao što su Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović i Janković. Osim što je donosila mnogo radosti svojim navijačima, u toj eri, Crvena zvezda je bila klub koji se gledao sa zadovoljstvom. Tokom osam godina pod vođstvom Miljanića, ona je sedam puta bila klub sa najviše postignutih golova (Velež je 1972. postigao jedan gol više). U Kupu evropskih šampiona 1973/74. Crvena zvezda je u osmini finala izbacila Liverpul, a pobedivši Liverpul ona je postala tek drugi strani klub koji je uspeo da pobedi Liverpul na Enfildu (posle Ferencvaroša u Kupu sajamskih gradova 1967/68.) i jedini klub koji je pobedio Liverpul na domaćem terenu u Kupu šampiona u 20. veku.[16] Međutim, Crvena zvezda je već u četvrtfinalnom dvomeču izgubila od Atletiko Madrida ukupnim rezultatom 2:0. Sledeće sezone, Crvena zvezda se sastala sa Real Madridom. Štampa je meč proglasila kao susret Džajića i Kamača, pošto je Džajić tada bio jedan od najboljih levih krila a Kamačo jedan od najboljih odbrambenih igrača. U prvom meču, Crvenu zvezdu je na Santijago Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, koji je sada vodio Real, kao i 125 hiljada navijača, i poražena je rezultatom 2:0. U Beogradu pred 100 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je uspela da poravna ukupan rezultat golovima Džajića i golmana Petrovića. Crvena zvezda je konačno pobedila sa 6:5 u penalima i tako se po prvi put plasirala u polufinale Kupa pobednika kupova. U polufinalu je za protivnika dobila Ferencvaroš iz Budimpešte. Crvena zvezda je prvi meč u gostima izgubila sa 2:1, a revanš meč će uvek biti zapamćen kao meč sa najvećom posetom na stadionu Crvene zvezde. Iako je zvanično prodato 96.070 ulaznica, procenjuje da je na stadionu bilo oko 110.000 gledalaca. Svi su otišli kući razočarani, jer su gosti golom iz penala u 83. minutu postavili konačan rezultat na 2:2 i tako je Ferencvaroš otišao u finale.[17] Održavanje dominacije - prvo evropsko finale (1976—1986) Kako to obično biva, kada veliki trener ode, to podrazumeva pad u rezultatima, a dve sezone nakon odlaska Miljanića su prošle manje uspešno za Zvezdu. Tek po dolasku Gojka Zeca na poziciju trenera klub se stabilizovao i Crvena zvezda je 1977. ponovo slavila osvajanje titule nacionalnog prvaka. Bio je to uvod u eru Branka Stankovića, čija je vladavina kao glavnog trenera trajala četiri godine, a u kojoj je Crvena zvezda osvojila tri trofeja i igrala prvo veliko evropsko finale. Nakon što je Dragan Džajić prešao u Bastiju, tim su predvodili četvrta „Zvezdina zvezda“ Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Miloš Šestić. Prva sezona sa Gojkom Zecom na čelu je bila bukvalno prava demonstracija sile, titula je osvojena sa prednošću od 9 bodova u odnosu na rivale, što je, do tada, bila najveća razlika u istoriji lige. Zvezdini napadači, predvođeni Zoranom Filipovićem, postigli su 67 golova protiv njihovih rivala u ligi (sledeći na listi iza njih je bio banjalučki Borac sa 53 postignutih golova). U narednoj sezoni, Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, čime je otvoren put za veliki nastup u sezoni 1978/79. Kupa UEFA. Nakon što je izbacila timove kao što su Arsenal, Vest Bromič albion i Herta Berlin, Crvena zvezda je po prvi put zaigrala u finalu nekog evropskog takmičenja. A tamo, Crvena zvezda se sastala sa Borusijom Menhengladbah, koja je odigrala pet evropskih finala od 1973—1980. Nemce je u prvom meču u Beogradu dočekalo oko 90 hiljada navijača, i Crvena zvezda je dobro krenula golom Šestića u 21. minutu, ali je Jurišić autogolom u 60. minutu dao Borusiji psihološku prednost pred revanš. Ova utakmica je odigrana na Rajn stadionu u Diseldorfu, gde je italijanski sudija Mikeloti dosudio sporni penal za Nemce u 15. minutu, a danski fudbaler Alan Simonsen je zapečatio sudbinu Crvene zvezde. Borusija je tako u finalnom dvomeču pobedila ukupnim rezultatom 2:1.[18] Stanković je prvu titulu prvaka kao trener (kao igrač je četiri puta bio prvak) osvojio 1980, dok je Zvezda u finalu Kupa poražena od zagrebačkog Dinama pa joj je izmakla dupla kruna, a naredne sezone titula u prvenstvu je odbranjena. Period od jedanaest godina bez trofeja u Kupu, ubedljivo najduži u klupskoj istoriji, završio se u proleće 1982, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Dinamo Zagreb ukupnim rezultatom 6:4 (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu). Do tada, dogodila se prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Stevan Ostojić je zamenio Stankovića. U ovom periodu, Crvena zvezda je dva puta stizala do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Godine 1981. tu ju je zaustavio milanski Inter, a 1982. Anderleht. Gojko Zec se 1983. vratio u klub, zatekavši samo jednog igrača iz šampionske generacije koju je trenirao 1977 – Miloš Šestić. Zec je slično ponovio uspeh iz njegovog prethodnog mandata, osvojivši titulu u prvoj sezoni. Narednu sezonu 1984/85. Crvena zvezda je završila na četvrtom mestu na tabeli, dok je nakon tri godine ponovo osvojila Kup, pobedivši u finalu Dinamo Zagreb. Posebno nakon što su Petrović i Savić otišli tokom sezone 1982/83, Šestić je postao lider nove generacije, čiji su igrači bili Ivković, Elsner, Boško i Milko Đurovski, Musemić, Milovanović, Janjanin i Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca poklopio se sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, Šajberovim slučajem, zbog kojeg je država imala dva prvaka u jednoj sezoni. Crvena zvezda je prvo izgubila pa ponovo osvojila titulu 1986, pre nego što joj je oduzeta za zelenim stolom. Crvena zvezda je iste sezone stigla i do četvrtfinala Kupa pobednika kupova, gde je poražena od Atletiko Madrida. Klupski šampion Evrope i sveta (1986—1991) Stvaranje tima Planovi vezani za evropske uspehe Zvezde i njeno jačanje u Evropi počeli su da se sprovode sredinom 1980-ih godina.[19] Zvezda je do tada igrala solidno protiv inostranih timova. Igrači koji su činili prvi tim su bili iz omladinskog tima ili su dovođeni iz manjih klubova u zemlji. Tadašnji rukovodeći ljudi kluba Dragan Džajić i Vladimir Cvetković doneli su odluku da postojećim omladincima priključe najkvalitetnije domaće igrače. Time bi Crvena zvezda mogla da parira najjačim evropskim timovima i da bude kandidat za evropske trofeje. Već 1986. godine kreće realizacija njihovog plana, i prva pojačanja u Zvezdi su bili Borislav Cvetković i Milivoj Bračun iz Dinama, a iz niškog Radničkog došao je Dragan Stojković Piksi.[19] Godine 1987, u Crvenu zvezdu stižu Dragiša Binić i Robert Prosinečki.[19] Dejan Savićević i Darko Pančev dolaze 1988. godine.[19] Belodedić se priključuje klubu iz rumunske Steaue 1989. godine ali pravo nastupa stiče tek u proleće 1990.[19] U sezoni (1988/1989) Crvena zvezda je igrala protiv italijanskog Milana (koji je te sezone postao evropski prvak), gde su obe utakmice završene nerešenim rezultatom 1-1 a Milan je prošao na penale.[20] U domaćem prvenstvu šampion je postala novosadska Vojvodina. Tako je Crvena zvezda u sezoni 1989/1990 igrala u Kupu UEFA gde je u trećem kolu ispala od Kelna ukupnim rezultatom 3-2.[21] Leta 1990. godine Dragoslava Šekularca dotadašnjeg trenera koji je osvojio titulu državnog prvaka menja Ljupko Petrović.[22] Timu se ponovo priključuje i Vladimir Jugović koji je do tada bio na pozajmici u Radu. Međutim Zvezdu napušta njen dotadašnji kapiten Dragan Stojković koji odlazi u Olimpik iz Marselja,[23] tim sa kojim će Zvezda igrati u finalu KEŠ-a naredne godine. Najveće pojačanje stiže iz Vojvodine, Siniša Mihajlović, čiji je transfer bio rekordan u tadašnjoj Jugoslaviji. Pohod na svetski vrh mogao je da počne. Sezona 1990/91 Tim Crvene zvezde pred finale u Bariju. Crvena zvezda je u pohod na Kup evropskih šampiona krenula sa velikim ambicijama. U prethodnih četrnaest godina redovno je igrala u Evropi i na proleće. U to vreme bila je jedan od najboljih timova iz istočne Evrope. U Kupu šampiona te sezone najjači timovi su bili Bajern Minhen, Real Madrid i Milan. U prvom kolu Crvena zvezda je dobila švajcarski tim Grashopers, koji je bio predvođen Otmarom Hicfeldom (osvojio Ligu šampiona sa Borusijom Dortmund (1997) i Bajernom (2001)).[24] U prvom meču na beogradskoj Marakani bilo je 1:1 (Peter Kecle - Dragiša Binić). U drugom meču u Cirihu Crvena zvezda je ubedljivo pobedila sa 1:4 (Kecle - Prosinečki (2 gola), Pančev, Radinović). U sledećem dvomeču Crvena zvezda je igrala protiv škotskog tima Glazgov Rendžers.[25] U prvom duelu bilo je 3:0 za Zvezdu (Braun autogol, Robert Prosinečki, Darko Pančev). U drugom meču na stadionu Ajbroks bilo je 1:1 (Mekkoist - Pančev) tako da je Crvena zvezda prošla dalje i ponovo dočekala proleće u Evropi. Tada je u četvrtfinalu izvučen tim iz Istočne Nemačke, Dinamo Drezden.[26] Prvi meč se opet igrao u Beogradu i Zvezda ga je dobila sa 3-0 (Prosinečki, Binić, Savićević). U drugom meču došlo je do incidenta koji su izazvali navijači domaćeg tima tako da je UEFA registrovala taj meč sa 3-0 u Zvezdinu korist i tako se srpski klub plasirao u polufinale. Do prekida Zvezda je vodila sa 1-2 (Gičov - Savićević, Pančev). U polufinalu izvučen je Bajern Minhen a u drugoj utakmici su igrali Olimpik Marselj i Spartak Moskva.[27] U prvom meču koji je igran na Olimpijskom stadionu u Minhenu bilo je 1-2 za Crvenu zvezdu (Volfart - Pančev, Savićević). Druga utakmica na Marakani ostaće upamćena kao jedan od najneizvesnijih duela koje je Zvezda odigrala na svom stadionu. Rezultat je na kraju bio 2-2 (Mihajlović, Augentaler (autogol) - Augentaler, Bender).[28] Bari Glavni članak: Finale Kupa šampiona 1991. Suvenir mini replika pehara osvojenog u finalu 1991. Najveći uspeh Crvene zvezde je vezan za 1991. kada je 29. maja u italijanskoj luci Bari postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta.[29] Utakmica je igrana na tada novom Stadionu Sveti Nikola koji je izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano 1990. godine. Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv Francuskog šampiona Olimpika iz Marselja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda na dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova a Marselj je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku. Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu je šutiralo pet igrača i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev).[30] Za francuski tim je šutiralo četiri igrača. Igrači Crvene zvezde su prvi šutirali penale. Za Marselj je prvi penal šutirao Manuel Amoros i promašio, tako da peti igrač za Olimpik nije ni mogao da šutira posle pogotka Darka Pančeva i rezultata 5:3 (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz istočne Evrope koji je do danas osvojio ovo takmičenje. Tokio Glavni članak: Interkontinentalni kup 1991. Slavlje sa peharima nezvaničnog Prvaka sveta Crvena zvezda je 8. decembra iste godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3:0 i postala klupski prvak sveta, jer nije bilo drugog takmičenja koje bi objedinilo u to vreme najjače ekipe na svetu. Nakon uspeha u Bariju tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim Crvena zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Crvena zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je isključen u 43. minutu. Iako oslabljena, Zvezda je zabeležila ubedljivu pobedu od 3:0. Golove su postigli Vladimir Jugović (19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut). Crvena zvezda je igrala u sastavu: Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović.[31] SR Jugoslavija i Srbija (1992—1999) Na samom početku 1992. godine, klub je bio na vrhuncu slave kao šampion Evrope i sveta ali takođe i oslabljen. Cela šampionska generacija iz Barija više nije igrala za crveno bele. Međutim, uprkos tome Zvezdi su davane prilično dobre šanse da odbrani titulu evropskog šampiona. U domaćem prvenstvu, veliki rivali Dinamo i Hajduk više nisu igrali u zajedničkoj ligi, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. Prvenstvo Jugoslavije igrano je na samoj ivici regularnosti, zbog smanjenja lige i izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Crvena zvezda je odbranila titulu, a istovremeno to joj je bio treći trijumf za redom u domaćem prvenstvu (prvi put nakon Miljanićeve ere). Međutim, finale kupa je osvojio Partizan i to je bila naznaka da teški dani za klub tek dolaze. Nakon toga dolazi teško doba za klub, pre svega zbog međunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji, te Zvezda nije imala priliku da brani teško steknuto ime u Evropi. Dodatno svi su želeli da skinu Evropskog šampiona i sa domaćeg trona. Ostaće zabeleženo da su sa vrha vlasti aktivno učestvovali u radu ostalih klubova. U periodu između maja 1992. godine i maja 2000. godine, samo jedna šampionska titula je proslavljena na Marakani. Dvadeseti pehar državnog prvaka stigao je 1995. godine. Donela ju je još jedna velika generacija igrača, koja zbog sankcija, rata i drugih velikih kriza koje su zadesile Srbiju tokom devedesetih nije mogla da pokaže svoj pun kvalitet. Tada su za Zvezdu igrali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković i mnogi drugi. Te godine zabeležena je i pobeda u 100-tom večitom derbiju od 2:1. Na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović. Prva liga SR Jugoslavije nije više imala onaj kvalitet kao prethodno takmičenje a i broj gledalaca je zbog već pomenutih razloga značajno opao. Kako su se devedesete približavale kraju, tako su i neregularnosti u ligi dostizale svoj vrhunac. Šampion u sezoni 1997/98 je bio Obilić, tim koji je te iste sezone debitovao u ligi. Sledeće prvenstvo nije završeno zbog rata na Kosovu i Metohiji a Crvena zvezda je završila na trećoj poziciji, što je bio najlošiji plasman kluba u prethodnih dvadeset godina. Međutim, za to vreme ipak je osvojeno pet držanih kupova. Vreme uspeha i krize (1999—danas) Leto 1999. godine označava novi početak za klub. Nakon završetka rata na Kosmetu, Crvena zvezda osvaja svoj sedamnaesti kup u istoriji pobedom protiv Partizana 4:2. Međutim, posle lošeg starta u sledećoj sezoni, Miloljub Ostojić biva smenjen, a tim preuzima Slavoljub Muslin. Kao član dobre generacije igrača sa početka osamdesetih za koju su nastupali Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, on je doneo novu filozofiju u ekipu Crvene zvezde. Tokom dve sezone provedene u Zvezdi, postavljen je rekord, gde je broj primljenih golova prepolovljen. Crvena zvezda je primila samo 19 golova na 40 utakmica u prvenstvu (sezona 1999-2000). Titula prvaka praktično je osvojena na Đurđevdan, kada je Obilić poražen na „Marakani“, a Partizan je u tom kolu uspeo da osvoji samo jedan bod protiv Radničkog iz Kragujevca. U martu, aprilu i maju Crvena zvezda je pobedila na svih 20 utakmica u ligi i kupu. Sledeće sezone, Muslin je još uvek predvodio klub. Šampionska titula je odbranjena ali trofej u kupu nije. Muslin napušta klupu u septembru 2001. godine, posle čega Crvena zvezda neće uspevati da osvoji titulu naredne dve sezone. Ipak Slavoljub Muslin se vraća na klupu u leto 2003. godine. Tokom ove sezone, klub je postavio novi rekord sa samo 13 primljenih golova na 30 utakmica i osvojio je svoju dvadesetčetvrtu titulu. Utakmica kvalifikacija za Ligu šampiona 2006/07. protiv irskog Kork sitija Tokom leta te godine, klub je ponovo predvodio Ljupko Petrović, treći put u svojoj trenerskoj karijeri. Posle dobrih pripremnih utakmica, klub je ušao sa velikom nadom u novu sezonu ali na evropskoj sceni došli su teški porazi od PSV Ajdnhovena i Zenita iz Sankt Peterburga. Titula je izgubljena te sezone, kao i kup od Železnika. Tokom leta 2005. godine, Dragan Džajić napušta fotelju predsednika posle više od 20 godina na čelu kluba. Zvezdina treća zvezda je zamenjena petom zvezdom Crvene zvezde, Draganom Stojkovićem. Klub preuzima Valter Zenga i to je bilo prvi put u istoriji da strani trener predvodi Zvezdu. Dve godine za redom, tim je osvajao duplu krunu u domaćem prvenstvu. Zvezda je učestvovala u Ligi Evrope 2007. godine. Početkom juna 2010. je pokrenuto učlanjivanje u klub, a od 22. oktobra 2010. novim Statutom kluba svakom članu sa plaćenom članarinom je omogućeno učešće u izboru novog predsednika.[32] 9. decembra 2010. godine, trener Crvene zvezde je postao Robert Prosinečki, član generacije koja je osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Pre nego što je preuzeo crveno-bele, Prosinečki je radio kao asistent selektoru Hrvatske Slavenu Biliću.[33] U početku je bilo pitanje da li će uopšte moći da se bavi trenerskim poslom u Zvezdi pošto nije imao trenersku licencu.[34][35] Te zime između ostalih, crveno-bele su pojačali: Evandro, Borha, Kaluđerović, Adi itd.[36] Zvezda je u tom trenutku bila druga na tabeli i zaostajala za Partizanom pet bodova.[37]Ipak na kraju ove sezone (2010/11) Zvezda nije uspela da uzme titulu i završila je kao druga na tabeli. U poslednjem kolu je pobedila Vojvodinu sa 0:2, na dvadesetogodišnjicu trijumfa u Bariju.[38] Crvena zvezda je ovom pozicijom na tabeli obezbedila da igra u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kao protivnika dobila je letonsku ekipu Ventspils. Prvu utakmicu, Zvezda je dobila u gostima sa 2:1, a u drugoj je trijumfovala rezultatom 7:0.[39] Postoji jedna zanimljivost u vezi sa putovanjem na prvu utakmicu. Naime, igrači i stručni štab crveno-belih leteli su istim avionom kojim su igrači generacije 1991 leteli za Bari na finalnu utakmicu Kupa evropskih šampiona.[40] Sledeći protivnik koga je Zvezda trebala da pobedi da bi se našla u Ligi Evrope bio je Ren. Međutim, tim iz istoimenog francuskog grada je pobedio u obe utakmice. U prvom meču na Marakani bilo je 1:2, a u drugom 4:0 za Ren.[41] U sezoni 2011/12. Crvena zvezda je ponovo završila na drugom mestu u Superligi, ali je uspela da osvoji 3 trofej Kupa Srbije, ukupno 24, pobedivši u finalu čačanski Borac sa 2:0. Dana 14. novembra 2012. predsednik kluba Vladan Lukić je nakon tri i po godine na čelu kluba podneo ostavku, a istog dana je formirana radna grupa na čelu sa Draganom Džajićem koja je upravljala FK Crvena zvezda do novih izbora[42] a Džajić je 22. decembra izabran i za punopravnog predsednika kluba.[43] Cilj radne grupe je bio pre svega revitalizacija kluba koji je bio u ogromnim dugovima. Ipak, sportski ciljevi su i dalje ostali isti jer je to obaveza prema mnogobrojnim navijačima. Iako svih godina bez velikih uspeha, Zvezda je važila za najgledaniji tim ne samo u Srbiji već i šire. Proslava 26. domaće titule na Marakani U leto 2013. godine u klub stižu velika pojačanja i videla se želja da se ponovo vrati na vrh domaćeg fudbala. Pored novog trenera Slaviše Stojanovića, najveće ime je Miloš Ninković[44] koji je ispunio dečački san i zaigrao za klub koji voli. Iako je sezona 2013/14. krenula neobećavajuće, gde je u prvom delu sezone zabeleženo nekoliko teških poraza, ipak u nastavku je ceo tim odigrao znatno bolje. Novi trener Slaviša Stojanović, je pored svih problema u klubu uspeo da izvuče maksimum od svojih igrača. U drugom delu sezone je zabeleženo 13 uzastopnih pobeda i tako je Crvena zvezda uspela da se ponovo popne na tron. Tokom sezone naročito su se istakli Pečnik, Mrđa, Milijaš pa i golman Bajković. Ipak ovaj uspeh nije imao odgovarajući efekat, jer je UEFA zbog dugovanja izbacila Zvezdu iz Evropskih takmičenja. U junu 2015. godine Miodrag Božović preuzima Zvezdu, posle ostavke Nenada Lalatovića.[45] U sezoni 2015/2016 je osvojena 27 titula prvaka države.[46][47] Crvena zvezda je na leto nakon osvojene titule igrala kvalifikacije za Ligu šampiona. U drugom kolu kvalifikacija eliminisan je malteški tim Valeta.[48] U trećem kolu igrano je sa bugarskim timom Ludogorec, gde je u prvom meču u gostima bilo 2:2 a kod kuće Zvezda je izgubila sa 2:4.[49] Zvezda je ipak nastavila takmičenje u plejofu UEFA Lige Evrope protiv Sasuola. U prvom meču u Italiji bilo je 3:0 za domaći tim a u drugom susretu 1:1 tako da je beogradski tim završio takmičenje u Evropi.[50] U avgustu 2017. godine, Crvena zvezda se plasirala u Ligu Evrope nakon deset godina savladavši u trećem kolu kvalifikacija Spartu Prag rezultatom 3:0.[51] Zatim, u doigravanju slavila je protiv ruskog Krasnodara. U prvom meču u gostima Zvezda je izgubila sa 2:3, a kod kuće je pobedila sa 2:1.[52][53] U grupnoj fazi H, Zvezda je igrala protiv Arsenala, BATE Borisova i Kelna. 7. decembra 2017, fudbaleri Crvene zvezde savladali su u „meču decenije“, u poslednjem kolu H grupe, ekipu Kelna i izborili posle 25 godina plasman u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Strelac pobedonosnog gola bio je Slavoljub Srnić u 22. minutu meča u Beogradu. U šesnaestini finala, februara 2018, Crvena zvezda dočekuje CSKA Moskvu gde je Zvezda kod kuće odigrala nerešeno, a u gostima je poražena sa 1:0. Nakon rezultata 2:2 na gostovanju Red bul Salcburgu u doigravanju kvalifikacija, Crvena zvezda se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, za sezonu 2018/19, po prvi put od kada takmičenje postoji pod tim imenom. Oba pogotka za Crvenu zvezdu je postigao El Fardu Ben, nakon asistencija Miloša Degeneka, dok je u ekipi domaćeg tima Moanes Dabur dva puta bio strelac. Prethodno je, u Beogradu, prva utakmica okončana rezultatom 0:0.[54] Ono zbog čega će grupna faza ostati upamćena je da je Crvena zvezda na domaćem terenu odigrala nerešeno protiv Napolija bez postignutih golova, a još veći uspeh je taj što je porazila Liverpul rezultatom 2:0 čiji je strelac oba gola Milan Pavkov. Crvena zvezda je matematički obezbedila novu titulu u Superligi Srbije 5. maja 2019. godine pobedom nad FK Mladost Lučani 1:0, jedini gol za domaćina je postigao Milan Pavkov u 82. minutu. Crvena zvezda je nakon dvomeča sa švajcarskim Jang Bojsom drugu godinu uzastopno ušla u Ligu šampiona, ekipa Crvene zvezde je do Jang Bojsa eliminisala Suduvu, Helsinki i Kopenhagen. U prvom meču u Švajcarskoj bilo je 2:2, a golove za Zvezdu postigli su Miloš Degenek i Mateo Garsija, a u revanšu na stadionu Rajko Mitić bilo je 1:1, jedini gol za Zvezdu postigao je Aleksa Vukanović, a zbog 2 gola u gostima Zvezda je prošla dalje. Žrebom je odlučeno da su u Zvezdinoj grupi (grupa B) još i nemački Bajern Minhen, engleski Totenhem Hotspur i grčki Olimpijakos. Osvajanjem titule Superlige Srbije, četiri kola pre kraja takmičarske 2020/21, Crvena zvezda je po prvi put u istoriji vezala četiri uzastopna šampionska naslova.[55] U svakom od ta četiri prvenstva nastupali su Milan Borjan, Marko Gobeljić, Milan Rodić, El Fardu Ben, Ričmond Boaći i Branko Jovičić.[56] Grb kroz istoriju Grbovi FK Crvena zvezda 1945–1950. 1950–1995. 1995–2011. 2011–2019. od 2019. Navijači Delije na severnoj strani stadiona Crvene zvezde tokom večitog derbija (2009.g.) Glavni članak: Delije sever Crvena zvezda je srpski klub sa najvećim brojem navijača prema većini istraživanja koja su sprovedena u Srbiji. Navijači Crvene zvezde se nazivaju „Delije“. Ova navijačka grupa nastala je ujedinjenjem dotadašnjih manjih navijačkih grupa 7. januara 1989. Delije su uvek imale svoje grupe i podgrupe, trenutno neke od najznačajnijih su: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys i Heroes. Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa razvili su duboko prijateljstvo. Navijači oba tima su sebe nazvali „Pravoslavna braća“ („Orthodox Brothers“). Mnogo puta navijači Crvene zvezde iz različitih navijačkih klubova su bili na utakmicama Olimpijakosa, posebno protiv njihovog najvećeg rivala Panatinaikosa. Odnedavno Orthodox Brothers su počeli da uključuju navijače Spartaka iz Moskve. Uspesi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja — 64 Nacionalno prvenstvo — 34 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Prvenstvo NR Srbije Prvak 1 1945/46. Drugi 0 / Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 19 1951, 1952/53, 1955/56, 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1963/64, 1967/68, 1968/69, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1979/80, 1980/81, 1983/84, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92. Drugi 9 1948/49, 1950, 1952, 1960/61, 1971/72, 1977/78, 1981/82, 1985/86, 1988/89. Treći 7 1946/47, 1953/54, 1964/65, 1973/74, 1974/75, 1978/79, 1986/87. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 3 1994/95, 1999/00, 2000/01. Drugi 7 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03. Treći 1 1998/99. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 2 2003/04, 2005/06. Drugi 1 2004/05. Prvenstvo Srbije Prvak 9 2006/07, 2013/14, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Drugi 7 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2016/17. Treći 1 2008/09. Nacionalni kup — 27 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova Zvezdica za 10 osvojenih kupova Kup SFR Jugoslavije Pobednik 12 1948, 1949, 1950, 1957/58, 1958/59, 1963/64, 1967/68, 1969/70, 1970/71, 1981/82, 1984/85, 1989/90. Finalista 8 1952, 1954, 1973, 1979/80, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1991/92. Kup SR Jugoslavije Pobednik 7 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2001/02. Finalista 1 2000/01. Kup Srbije i Crne Gore Pobednik 2 2003/04, 2005/06. Finalista 2 2002/03, 2004/05. Kup Srbije Pobednik 6 2006/07, 2009/10, 2011/12, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Finalista 2 2016/17, 2018/19. Nacionalni superkup — 2 (rekord) Superkup SFR Jugoslavije Pobednik 2 1969, 1971. Finalista 0 / Nacionalni liga kup — 1 (rekord) Liga kup SFR Jugoslavije Pobednik 1 1972/73. Finalista 0 / Kontinentalna takmičenja — 3 Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 1 1990/91. Finalista 0 / Polufinale 3 1956/57, 1970/71, 1991/92. Četvrtfinale 5 1957/58, 1973/74, 1980/81, 1981/82, 1986/87. Liga Evrope (Kup UEFA) Pobednik 0 / Finalista 1 1978/79. Polufinale 0 / Superkup Evrope Pobednik 0 / Finalista 1 1991. Kup pobednika kupova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1974/75. Kup sajamskih gradova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1961/62. Mitropa kup Pobednik 2 1958, 1968. Finalista 0 / Polufinale 1 1957. Svetska takmičenja — 1 Interkontinentalni kup Pobednik 1 1991. Finalista 0 / proširiMeđunarodni turniri Trofej Kvarnerske rivijere (do 19) (Rijeka) Osvajač (4): 1954, 1955, 1969, 1978. Finalista (2): 1971, 1986. Trofej Belincone (do 19) Osvajač (2): 1959, 1963. Trofej Santijago de Čile Osvajač (1): 1962. Trofej Pariza Osvajač (1): 1962. Finalista (1): 1979. Iberiko trofej (Badahoz) Osvajač (1): 1971. Finalista (1): 1973. Trofej Tereze Herere (La Korunja) Osvajač (1): 1971. Trofej Kosta del Sol (Malaga) Osvajač (1): 1973. Finalista (1): 1971. Oranž trofej (Valensija) Osvajač (1): 1973. Dunavski kup Osvajač (1): 1976. Kup Sveta I (Singapur) Osvajač (1): 1977. Kup Sveta II (Australija) Finalista (1): 1977. Kup Lunarne Nove godine (Hongkong) Osvajač (1): 1980. Trofej Beograda Osvajač (2): 1980, 1981. Trofej Hihona Osvajač (1): 1982. Trofej Madrida Finalista (2): 1990, 1996. Trofej Verone Osvajač (1): 1991. Trofej Bastije Osvajač (1): 1995. Trofej Frajburga Osvajač (1): 1997. Evrofudbal kup (do 21) (Groningen) Osvajač (1): 2001. Trofej Joana Gampera (Barselona) Finalista (1): 2002. Trofej Lajpciga Osvajač (1): 2004. Kup sestrinskih gradova u Čikagu Osvajač (1): 2010. Uhren kup (Kup satova) (Bazel) Finalista (1): 2013. Igrači Prvi tim Od 9. avgusta 2023.[57][58][59] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Zoran Popović 2 Srbija O Kosta Nedeljković 3 Australija O Miloš Degenek 4 Crna Gora S Mirko Ivanić 5 Srbija O Uroš Spajić 6 Novi Zeland S Marko Stamenić 7 Srbija S Jovan Šljivić 8 Gabon S Gelor Kanga 10 Srbija S Aleksandar Katai 13 Argentina O Aleks Vigo 14 Nigerija N Piter Olajinka 15 Austrija O Aleksandar Dragović 16 Gruzija O Irakli Azarovi 17 Obala Slonovače N Žan Filip Kraso 18 Izrael G Omri Glazer 19 Srbija O Nemanja Milunović 20 Zambija S Kings Kangva Br. Pozicija Igrač 21 Gana S Edmund Ado 22 Srbija N Jovan Mijatović 23 Srbija O Milan Rodić 27 Srbija G Nikola Vasiljević 29 Rusija S Jegor Prucev 30 Gana S Osman Bukari 33 Srbija S Srđan Mijailović 37 Srbija S Vladimir Lučić 41 Srbija S Nikola Knežević 44 Srbija O Stefan Leković 45 Srbija S Nikola Mituljikić 55 Srbija S Slavoljub Srnić 70 Srbija S Uroš Kabić 76 Srbija O Lazar Nikolić 77 Srbija O Marko Gobeljić 80 Srbija S Stefan Mitrović Povučeni brojevi Glavni članak: Spisak korišćenih brojeva dresova FK Crvena zvezda 11 – Dragan Džajić Od sezone 2023/24. povučen je dres pod brojem 11, u čast najboljeg fudbalera Crvene zvezde svih vremena Dragana Džajića. Poslednji igrač koji je licenciran sa brojem 11 bio je Osman Bukari.[60] 12 – Delije Poslednji igrač koji je za zvanična takmičenja licenciran pod brojem 12 na dresu bio je Saša Radivojević, u prvom delu sezone 2009/10.[61] Jula meseca 2010. godine, rukovodstvo kluba donelo je odluku da broj 12 povuče iz upotrebe u čast navijačima. Ta odluka donesena je kao znak zahvalnosti za privrženost klubu i simbolično predstavlja podršku publike kao 12. igrača.[62] 26 – Goran Gogić (posmrtno) Od leta 2014, Crvena zvezda nije koristila broj 26 na utakmicama Superlige Srbije.[63] Dres sa tim brojem prethodno je zadužio Goran Gogić, dok je tokom sezone 2014/15. preuzeo broj 25, koji je ranije nosio u Jagodini.[64] Nakon odlaska iz kluba, Gogić je prešao u kineski grad Ćingdao, gde je nastupao za istoimeni klub. Preminuo je 3. jula 2015, u svojoj 29. godini, usled kolabiranja i gubitka svesti posle treninga.[65] Neki od fudbalera, poput Marka Marinkovića i Milana Jevtovića, kasnije su bili licencirani pod brojem 26 za takmičenja pod okriljem UEFE.[66] Iako je za Crvenu zvezdu debitovao sa tim brojem dresa protiv Spartaksa iz Jurmale, leta 2018. godine, Jevtović je izabrao broj 33 u domaćem šampionatu.[67] Zvezdine zvezde Crvena zvezda već 50 godina unazad ima tradiciju da dodeljuje zvanje „Zvezdina zvezda“ igračima koji su imali veliki uticaj na klupsku istoriju i koji su je proslavili širom sveta. Svaki od petorice izabranih igrača je svojevremeno bio i kapiten kluba.[68] Takođe svi igrači osim Dragana Stojkovića su igrali najmanje jednu deceniju za klub. Konačno, 29. maja 2010. na proslavi 65 godina kluba Generacija 1991. koja je osvojila Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup proglašena za šestu Zvezdinu zvezdu. Za sada je samo pet igrača i jedna generacija bilo izabrano: 1. Rajko Mitić 1. Rajko Mitić 2. Dragoslav Šekularac 2. Dragoslav Šekularac 3. Dragan Džajić 3. Dragan Džajić 4. Vladimir Petrović Pižon 4. Vladimir Petrović Pižon 5. Dragan Stojković Piksi 5. Dragan Stojković Piksi 6. Generacija 1991. 6. Generacija 1991. Sastav šampiona Evrope Glavni članak: Generacija 1991. Sastav osvajača titule prvaka Evrope: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Duško Radinović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan Marović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Jugović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Refik Šabanadžović Rumunija Miodrag Belodedić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ilija Najdoski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Robert Prosinečki Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Savićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Siniša Mihajlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Darko Pančev Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragiša Binić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlada Stošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran „Maza“ Vasilijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Momčilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Kaluđerović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Jurić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rade Tošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladan Lukić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Milojević Trener: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljupko“ Petrović Ostali poznati igrači Glavni članak: Spisak igrača FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran „Žota“ Antonijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan „Kule“ Aćimović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Baralić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Beara Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Bekić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Cvijetin Blagojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladislav „Bleki“ Bogićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Borovnica Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav „Bane“ Vukosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kiril „Kiro“ Dojčinovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Dujković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Durković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Predrag Đajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Đorić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Đurović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milko Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Elsner Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor „Toša“ Živanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Zeković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Ivković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan „Cole“ Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rajko Janjanin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živorad „Žika“ Jevtić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Jezerkić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Jelikić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan „Mile“ Jovin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Jurišić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Kajganić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stanislav Karasi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mihalj Keri Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Klenkovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borivoje „Bora“ Kostić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag Krivokapić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zlatko Krmpotić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir Lovrić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živan Ljukovčan Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Maravić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojislav „Vojkan“ Melić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Miletović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Đorđe Milovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Milojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nedeljko „Neđa“ Milosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Trifun „Trifke“ Mihailović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mitar Mrkela Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srđan Mrkušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Husref Musemić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Staja“ Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovica Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag „Mile“ Novković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tihomir „Bata“ Ognjanov Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miroslav Pavlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Bela Palfi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ognjen „Olja“ Petrović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir „Vladica“ Popović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Prljinčević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavko Radovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Radović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srebrenko Repčić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Antun Rudinski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Dule“ Savić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljubiša“ Spajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub „Srba“ Stamenković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Stipić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sead Sušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Lazar Tasić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kosta Tomašević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Novak „Krca“ Tomić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Filipović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sulejman Halilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borislav „Boro“ Cvetković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Cokić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Čop Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miloš Šestić Slovenija Milenko Ačimovič Savezna Republika Jugoslavija Ivan Adžić Savezna Republika Jugoslavija Branko Bošković Savezna Republika Jugoslavija Goran Bunjevčević Savezna Republika Jugoslavija Risto Vidaković Savezna Republika Jugoslavija Ivan Gvozdenović Savezna Republika Jugoslavija Jovan „Cune“ Gojković Savezna Republika Jugoslavija Anto Drobnjak Savezna Republika Jugoslavija Goran Drulić Savezna Republika Jugoslavija Ivan Dudić Savezna Republika Jugoslavija Goran Đorović Savezna Republika Jugoslavija Bratislav Živković Savezna Republika Jugoslavija Ilija Ivić Savezna Republika Jugoslavija Dragoslav Jevrić Savezna Republika Jugoslavija Zoran Jovičić Savezna Republika Jugoslavija Darko Kovačević Savezna Republika Jugoslavija Aleksandar Kocić Savezna Republika Jugoslavija Nebojša Krupniković Savezna Republika Jugoslavija Nenad Lalatović Savezna Republika Jugoslavija Leo Lerinc Savezna Republika Jugoslavija Nenad Maslovar Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Milojević Savezna Republika Jugoslavija Zoran Njeguš Savezna Republika Jugoslavija Perica Ognjenović Savezna Republika Jugoslavija Dejan „Rambo“ Petković Savezna Republika Jugoslavija Mihajlo Pjanović Savezna Republika Jugoslavija Nenad Sakić Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stanković Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stefanović Severna Makedonija Mitko Stojkovski Srbija i Crna Gora Nemanja Vidić Srbija i Crna Gora Vladimir Dišljenković Srbija i Crna Gora Milan Dudić Srbija i Crna Gora Nikola Žigić Srbija i Crna Gora Boško Janković Srbija i Crna Gora Nenad „Piksi“ Kovačević Srbija i Crna Gora Aleksandar Luković Srbija i Crna Gora Marjan Marković Srbija i Crna Gora Marko Pantelić Crna Gora Boban Bajković Srbija Dušan Basta Komori El Fardu Ben Srbija Milan Biševac Gana Ričmond Boaći Kanada Milan Borjan Portugalija Ugo Vieira Senegal Ibrahim Gaj Nigerija Abiola Dauda Australija Miloš Degenek Holandija Mičel Donald Argentina Luis „Lučo“ Ibanjez Brazil Kadu Gabon Gelor Kanga Ekvador Segundo Kastiljo Srbija Aleksandar Katai Srbija Ognjen Koroman Srbija Darko Lazović Francuska Damijen Le Talek Njemačka Marko Marin Srbija Luka Milivojević Srbija Nenad Milijaš Srbija Dejan Milovanović Srbija Dragan Mrđa Srbija Pavle Ninkov Srbija Miloš Ninković Srbija Milan Pavkov Srbija Marko Perović Slovenija Nejc Pečnik Srbija Aleksandar Pešić Srbija Nemanja Radonjić Srbija Ivan Ranđelović Srbija Vujadin Savić Treneri Glavni članak: Spisak trenera FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1946) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Svetislav Glišović (1946–48) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Tomašević (1948–50) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1952) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1952–53) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1953–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Ralić (1954) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1954–57) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miša Pavić (1957–64) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak (1964–66) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Miljanić (1966–74) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljenko Mihić (1974–75) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1975–76) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1976–78) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1978–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić (1982–83) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1983–86) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Velibor Vasović (1986–88) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1988) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Šekularac (1989–90) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1990–91) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladica Popović (1991–92) Savezna Republika Jugoslavija Milan Živadinović (1992–94) Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1994–96) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović Pižon (1996–97) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1997) Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović (1997–98) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1998–99) Savezna Republika Jugoslavija Miloljub Ostojić (1999) Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Radić (privremeni) (1999) Savezna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin (1999–01) Savezna Republika Jugoslavija Zoran Filipović (2001–03) Srbija i Crna Gora Slavoljub Muslin (2003–04) Srbija i Crna Gora Ljupko Petrović (2004) Srbija i Crna Gora Milovan Rajevac (privremeni) (2004) Srbija i Crna Gora Ratko Dostanić (2004–05) Italija Valter Zenga (2005–06) Bosna i Hercegovina Dušan Bajević (2006–07) Severna Makedonija Boško Đurovski (2007) Srbija Milorad Kosanović (2007) Srbija Aleksandar Janković (2007–08) Češka Italija Zdenjek Zeman (2008) Severna Makedonija Čedomir Janevski (2008–09) Srbija Kipar Siniša Gogić (privremeni) (2009) Srbija Vladimir Petrović Pižon (2009–10) Srbija Ratko Dostanić (2010) Srbija Aleksandar Kristić (2010) Hrvatska Robert Prosinečki (2010–12) Srbija Aleksandar Janković (2012–13) Portugalija Rikardo Sa Pinto (2013) Slovenija Slaviša Stojanović (2013–14) Srbija Nenad Lalatović (2014–15) Crna Gora Miodrag Božović (2015–17) Severna Makedonija Boško Đurovski (privremeni) (2017) Srbija Vladan Milojević (2017–19) Srbija Dejan Stanković (2019–2022) Srbija Miloš Milojević (2022—2023) Izrael Barak Bahar (2023—trenutno) Predsednici Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mita Miljković (1948–51) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Isa Jovanović (1951–52) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sava Radojčić (1952–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Marković (1954–55) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1955–56) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoje Đurić (1956) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1956–60) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1960–63) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1963–65) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1965–68) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Bugarčić (1968–77) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1977–81) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Brana Dimitrijević (1981–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlastimir Purić (1982) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miladin Šakić (1982–87) Savezna Republika Jugoslavija Svetozar Mijailović (1987–93) Srbija i Crna Gora Dragan Džajić (1998–04) Srbija Dragan Stojković (2005–07) Srbija Toplica Spasojević (2007–08) Srbija Dobrivoje Tanasijević (2008–09) Srbija Vladan Lukić (2009–12) Srbija Dragan Džajić (2012–14) Srbija Svetozar Mijailović (2014–trenutno) Rivalstvo sa Partizanom Glavni članak: Večiti derbi Zvezdin gradski rival je Partizan i utakmice između ova dva kluba se nazivaju „večiti derbiji“. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne, ali zbog slabijeg kvaliteta fudbala u poslednjim godinama, kao i velike količine nasilja i huliganizma, drastično je smanjena posećenost na ovim utakmicama. Derbi igran 11. maja 2005. u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore je posetilo 8.000 gledalaca, što je najmanje u istoriji. Najveća posećenost je bilo oko 108.000 gledalaca. Statistika fudbalskog derbija Od 26. maja 2022. Takm. IGP CZB N PAR GolCZV GolPAR Prvenstvo 167 66 54 47 232 198 Kup 40 21 5 14 59 50 Ostalo 54 25 9 20 103 88 Ukupno 261 112 68 81 394 336 IGP: odigrano utakmica CZB: pobeda Crvene zvezde N: nerešeno PAR: pobeda Partizana GolCZB: postignutih golova Crvene zvezde GolPAR: postignutih golova Partizana FK Crvena zvezda u Superligi Srbije Glavni članak: Superliga Srbije u fudbalu Stanje na dan: 22. maj 2022. Sezona IG P N I GD GP GR Bod. Plas. 2006/07. 32 23 5 4 55 27 +28 74 1. 2007/08. 33 21 12 0 65 22 +43 75 2. 2008/09. 33 17 8 8 59 32 +27 59 3. 2009/10. 30 23 2 5 53 17 +36 71 2. 2010/11. 30 22 4 4 52 18 +34 70 2. 2011/12. 30 21 5 4 57 18 +39 68 2. 2012/13. 30 20 2 8 55 35 +20 62 2. 2013/14. 30 23 3 4 66 27 +39 72 1. 2014/15. 30 19 7 4 46 20 +26 64 2. 2015/16. 37 30 5 2 97 27 +70 54 1. 2016/17. 37 30 4 3 93 33 +60 55 2. 2017/18. 37 32 4 1 96 19 +77 60 1. 2018/19. 37 33 3 1 97 20 +77 60 1. 2019/20. 30 25 3 2 68 18 +50 78 1. 2020/21. 38 35 3 0 114 20 +94 108 1. 2021/22. 37 32 4 1 95 19 +76 100 1. Ukupno 531 406 74 51 1168 372 +796 1130 1. (NP) IG = Igrao utakmica; P = Pobedio; N = Nerešeno; I = Izgubio; GD = Golova dao; GP = Golova primio; GR = Gol razlika; Bod. = Bodova; Plas. = Plasman; NP = Najviši plasman FK Crvena zvezda u Kupu Srbije Sezona Plasman 2006/07. Pobednik 2007/08. Polufinale 2008/09. Polufinale 2009/10. Pobednik 2010/11. Polufinale 2011/12. Pobednik Sezona Plasman 2012/13. Četvrtfinale 2013/14. Četvrtfinale 2014/15. Osmina finala 2015/16. Osmina finala 2016/17. Finalista 2017/18. Četvrtfinale Sezona Plasman 2018/19. Finalista 2019/20. Polufinale 2020/21. Pobednik 2021/22. Pobednik FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Glavni članak: FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Zaključno sa 3. novembrom 2022, Crvena zvezda je u evropskim kupovima igrala: Takmičenje Ut. Pob. Ner. Por. GD GP UEFA Liga šampiona 151 70 33 48 278 203 Kup pobednika kupova 34 12 10 12 64 43 UEFA liga Evrope 165 70 42 53 253 207 UEFA superkup 1 0 0 1 0 1 Interkontinentalni kup 1 1 0 0 3 0 I Ukupno UEFA takmičenja 352 153 85 114 598 454 Mitropa kup 39 17 7 15 71 58 Kup sajamskih gradova 21 9 2 10 32 29 Intertoto kup 6 3 1 2 15 15 II Ukupno ostala takmičenja 66 29 10 27 118 102 Ukupno I + II 418 182 95 141 716 556 Dresovi (proizvođači i sponzori) Period Proizvođač opreme Glavni sponzor na dresu 1977–1978 Admiral 1979 Puma 1980–1986 Kristal Zaječar 1986–1987 de LUKS 1987–1988 Li Kuper 1988–1989 Kasuči 1989–1990 Mister Bejbi 1990–1991 DEKSIM 1991–1993 Humel Klasik 1993–1994 Komercijalna banka 1994–1996 Diadora Beobanka 1996–1998 Kapa 1998–2001 Pils lajt 2001–2003 Adidas 2003–2005 Viner štetiše Šarp 2005–2006 Tojota 2006–2008 Najki 2008–2009 2010 2344 – Za moju Zvezdu 2010–2012 Gasprom 2012–2013 Leđea 2013–2017 Puma 2017– Makron Generalni sponzor Od 2010. godine generalni sponzor jednog od najpopularnijih fudbalskih klubova u Srbiji je kompanija „Gasprom njeft“ — većinski akcionar srpske kompanije „Naftna industrija Srbije“ i najveći strani investitor u zemlji. Tokom saradnje sa „Gasprom njeftom“ klub je šest puta osvajao titulu šampiona Srbije, dva puta je osvojio Kup Srbije i redovno je učestvovao na evropskim turnirima. U okviru saradnje, osim reklamiranja brendova kompanije „Gasprom njeft“ zajedno sa FK Zenitom iz Sankt Peterburga realizuje se saradnja u oblasti omladinskog fudbala — razmena mladih igrača i održavanje prijateljskih utakmica. Napomene ^ Ime „Crvena zvezda“ se uglavnom prevodi na ostale svetske jezike i to na engleskom kao „Red Star“, nemačkom kao „Roter Stern“, francuskom kao „Etoile Rouge“, italijanskom kao „Stella Rossa“, španskom kao „Estrella Roja“, holandskom kao „Rode Ster“, norveškom kao „Røde Stjerne“, rumunskom kao „Steaua Roşie“. Vidi još Spisak fudbalskih klubova u Srbiji ŽFK Crvena zvezda crvena zvezda istorija crvene zvezde fudbalski klub fudbalskog kluba fk red star legende igrači roman

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

Опис Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po 1 kg voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 – 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su – jak antioksidant – jača imunološki sistem – antiinflamatorna aktivnost – štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola – smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) – snižava krvni pritisak – podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa – može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa – pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju – podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 tableta dnevno.

Flavonoidi (biflavonoidi) su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Dele se na: antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po 1 kg voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su - jak antioksidant - jača imunološki sistem - antiinflamatorna aktivnost - štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje LDL holesterol - smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) - snižava krvni pritisak - podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa - može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa - pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju - podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 tableta dnevno. Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.

Maximalium Mass Gainer Standard – dobijanje mase uz očuvanje mišića Ukoliko je vaš cilj dobijanje mase uz oblikovanje mišića, Mass Gainer Standard vam svojom unapređenom formulom nudi upravo način da dobijete više kalorija uz očuvanje mišića uz isto vreme. Kvalitetan sastav ovog preparata pruža vam optimalnu izgradnju mišićne mase i povećanje telesne težine, što je moguće zahvaljujući bazi preparata u vidu proteina i velikim procentom kvalitetnih ugljenih hidrata i masti. Proteinski suplementi su važni jer pomažu da izgradite mišiće i da održite pravilno funkcionisanje kostiju, a ugljeni hidrati u ovom preparatu pomažu da umanjite umor mišića i očuvate zalihe glikogena. Više kalorija za željenu telesnu kilažu Gejneri su posebno dizajnirani preparati u kojima kalorije najvećim delom obezbeđuju upravo ugljeni hidrati, koji su uglavnom kombinacija dextroze i maltodextrina dok je odnos ugljenih hidrata i proteina u proporciji 2:1 ili 3:1. Ono zbog čega gejneri u odnosu na proteinske suplemente imaju veliku prednost je to što vam po samo jednoj porciji mogu pružiti i preko 500 kalorija. Uz adekvatno vežbanje i konzumaciju gejnera koji kombinuje proteine, ugljene hidrate i masti, moguće je da na najefikasniji način izgradite mišiće i dobijete veću telesnu težinu. Kako funkcioniše i kome je namenjen? Mass Gainer Standard u našoj ponudi suplemenata je visokokalorijski preparat koji vam na efikasan način omogućuje da dostignete željenu telesnu težinu uz ostvarivanje i drugih sportskih ciljeva. Ukoliko želite vidljive rezultate po pitanju povećanja telesne težine, gejneri su odličan izbor za vas prvenstveno jer njihova visokokaloričnost omogućuje da očuvate ali i da unapredite svoju mišićnu muskuluturu. Ugljeni hidrati u sastavu ovog preparata telu obezbeđuju i neophodnu energiju za intenzivno vežbanje i naporne treninge, a u sklopu gejnera pružaju i do tri puta više kalorija nego običan suplement na bazi whey proteina. Ovaj specijalno dizajniran dodatak ishrani namenjen je konzumaciji od strane odraslih, a preporučuje se u sledećim situacijama: Kod profesionalnih sportista koji žele mišićavo telo i dobijanje mase Za fitnes rekreativce koji žele da izgrade mišićnu masu i ugoje se Kod osoba koje imaju brz metabolizam i uprkos velikom broju kalorija ne uspevaju da dobiju više kilograma Ženama koje žele da izgrade mišiće i da dobiju veću telesnu masu Napominjemo da je potrebno voditi računa o vremenskom periodu upotrebe gejnera jer preduga konzumacija može da stvori i neželjeni sloj viška masnoća, zbog čega se preporučuju umerena upotreba kao i redovno vežbanje. Ukoliko vam je cilj izgradnja mišića bez dobijanja mase, preporuka su suplementi na bazi proteina surutke, jer se gejneri specifično koriste za više mase. Kako se koristi ovaj gejner mase? Mass Gainer Standard se koristi tako što se dve merice (100g) pomešaju sa hladnom vodom ili mlekom u količini od 400ml. Jedna porcija dnevno se uzima 30 minuta posle treninga, a u danima odmora od vežbanja možete uzeti jednu porciju popodne. Ovaj gejner mase je dostupan u ukusu čokolade koji omogućuje pripremu izuzetno ukusnog napitka za dobijanje mase. Pakovanje Mass Gainer Standard je dostupan u pakovanju od 1kg i 4.5kg. Napomena Dodatak prehrani nije zamena za raznoliku ishranu i zdrav način života pa se pre upotrebe konsultujte sa nutricionistom ili doktorom. Nutritivne informacije: u 100g: U porciji (100g): % PDU* Energetska vrednost 345 kcal 345 kcal 17 % Masti – zasićene masti 3,6 g 2,1 g 3,6 g 2,1 g 5 % 10 % Ugljeni hidrati – od toga šećeri 70 g 34 g 70 g 34 g 30 % 38 % Proteini 20 g 20 g 40 % So 0,07 g 0,07 g 1 %

Multi Mineral Complex Podrška opštem zdravlju, zdravlju kostiju, za pravilnu funkciju mišića i metabolizma Posebno preporučljiv sportistima i ljudima koji imaju nedovoljno kvalitetnu ishranu Multi Mineral Complex obezbeđuje dodatnu nutritivnu podršku za normalan razvoj kostiju i funkciju muskulature, za reprodukciju i metabolizam. Minerali se prema količini u organizmu dele na: makroelemente i mikroelemente. Prvi se još zovu makrominerali i oni se izražavaju u miligramima (mg). To su: kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum, hlor, sumpor, gvožđe, bakar, jod i cink. Drugi se još zovu oligoelementi ili minerali u tragovima i izražavaju se u mikrogramima (mcg). To su: hrom, kobalt, mangan, molibden, selen i fluor. Multi Mineral Complex je izvor preporučene dnevne količine svih potrebnih minerala. Najbolje se apsorbuje kada se unese tokom obroka. Posebno se preporučuje sportistima, čiji naporni trening dovodi do pojačane potrebe za važnim mineralima, kao i ljudima koji zbog brzog života i loše ishrane ne unose dovoljnu količinu minerala. Aktivni sastojci U 1 tableti U dnevnoj dozi (2 tablete) % PDU * Kalcijum 333,35 mg 666,7 mg 83% Magnezijum 116,5 mg 233 mg 62% Gvožđe 5,665 mg 11,33 mg 81% Cink 5 mg 10 mg 100% Mangan 1,5 mg 3 mg 150% Bakar 0,665 mg 1,33 mg 133% Jod 50µg 100 µg 67% Selen 8,665 µg 17,33 µg 31,5% Hrom 8,4 µg 16,8 µg 42% Molibden 8,4 µg 16,8 µg 33,6% *PDU = preporučeni dnevni unos ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Sastojci: kalcijum karbonat; dikalcijum fosfat; sredstva za povećanje zapremine: mikrokristalna celuloza, hidroksipropilmetil celuloza; magnezijum oksid; sredstvo za oblaganje: hidroksipropilmetil celuloza; kalijum sulfat; sredstva protiv zgrudvavanja: magnezijum stearat, stearinska kiselina; gvožđe fumarat; cink oksid; boje: alura crvena AC, indigotin, oksidi i hidroksidi gvožđa; mangan sulfat; bakar(II)-oksid; kalijum jodid; hrom(III)-hlorid; natrijum molibdat; natrijum selenit. Način primene: Uzeti jednu dozu (2 tablete) dnevno. Upozorenje: Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka preparata, osobama mlađim od 18 godina, trudnicama i dojiljama. Upotrebljena boja Alura crvena AC može nepovoljno da utiče na aktivnost i pažnju kod dece. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Alergen info: proizvedeno u pogonu u kome se prerađuju i mleko, jaja, gluten, soja, školjkaši i ljuskari, sumpor dioksid i jezgrasto voće. Način čuvanja: Proizvod čuvati dobro zatvoren, na temperaturi 5-25ºC i relativnoj vlažnosti ispod 70%. Ne izlagati direktnom uticaju toplote, vlage i sunčeve svetlosti. Čuvati van domašaja dece. Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Lutein i zeaksantin su antioksidansi iz porodice karotenoida koji se nalaze u najvećoj koncentraciji u organizmu u centralnom delu retine oka – makuli. Ova dva karotenoida se nazivaju još i žuta mrlja, retinalni karotenoidi ili makularni pigment. Služe kao pomoćni pigmenti za skupljanje svetla i zaštitu od toksičnih efekata UV zračenja i oksidacije (slobodni radikali). Takođe štite i ljude od fototoksičnih oštećenja. Lutein i zeaksantin na ljudsko oko deluju kao zaštitni filteri od destruktivnog plavog UV svetla koje može da ošteti makulu, kao i od slobodnih radikala koji oštećuju delikatnu strukturu zadnjeg dela oka. Zbog tog svog svojstva dovode se u vezu sa zaštitom od makularne degeneracije retine koja se javlja u starosti i koja je vodeći uzrok slepila kod odraslih i starijih osoba. Ovi karotenoidi nemaju sposobnost konverzije u vitamin A, tako da ne treba da se koriste u tretmanu deficijencije ovog vitamina. Lutein i zeaksantin su prirodni liposolubilni pigmenti, kao i svi karotenoidi, i predstavljaju žuti pigment u listovima i plodovima povrća i voća i fotosintetskim bakterijama. Ovi karotenoidi uživaju veliku popularnost zbog svojih zaštitnih svojstava. Iako lutein sačinjava veliki deo pigmenta retine oka, destruktivno UV zračenje sunca, kao i atmosferski uticaji, mogu u znatnoj meri da smanje nivo luteina u organizmu, pa je ponekad neophodna suplementacija preparatima bogatim fitonutrijentima, kao što su ekstrakti semena grožđa i zelenog čaja, likopen i karotenoidi uopšte (lutein, zeaksantin, astaksantin, beta-karotin, vitamin A). Ipak, samo za lutein i zeaksantin je karakteristično da se u najvećoj meri koncentruju u oku, u makularnoj regiji i retini, pa su oni najzaslužniji za zaštitni efekat na funkciju vida od svih karotenoida. Nekoliko studija ukazuje da velika zastupljenost ovih karotenoida u ishrani iz spanaća, brokolija i žumanca može da smanji rizik od katarakte za 20%, a rizik od pojave makularne degeneracije i do 40%. Jedna studija pokazuje da suplemntacija luteinom od 30 mg na dan tokom 140 dana povećava nivo luteina u serumu i do 10 puta, a gustinu makularnog pigmenta 20 do 40%, istovremeno redukujući prenošenje destruktivnog plavog svetla do fotoreceptora u oku oko 30 do 40%. Svakodnevna konzumacija žumanca jajeta povećava nivo luteina od 28 do 50%, a zeaksantina 114 do 142%. Klinička studija Eye Disease Case-Control Study je upoređivala 356 pacijenata sa uznapredovalom makularnom degeneracijom starosti od 55 do 80 godina sa 520 kontrolnih subjekata. Utvrđeno je da se rizik od pojave makularne degeneracije smanjuje za 40% uz visok dnevni unos karotenoida, naročito luteina i zeaksantina. Glavni izvori luteina i zeaksantina su: kukuruz, žumanca, zeleno voće i povrće (brokoli, boranija, praziluk, grašak, prokelj, kupus, kelj, blitva, spanać, zelena salata, kivi, dinja), latice žitog cveća (kadifa, neven), kopriva, alge, zrnasto povrće i dr. U zelenom povrću, voću i jajima nalaze se u neesterifikovanoj formi, ali mogu da se nađu i u obliku mono- i diestara masnih kiselina – dipalmitati, dimiristati i monomiristati u laticama kadife (Tagetes erecta), biljke bliske nevenu. Žumanca kokošijih jaja su bogat izvor luteina i zeaksantina – prosečan sadržaj luteina u žumancu je oko 290 µg, a zeaksantina oko 210 µg po jajetu. Lutein kao dodatak ishrani može da se koristi za: - oftalmoprotektivno delovanje - smanjenje rizika od nastanka makularne degeneracije u poznijim godinama života - može da smanji rizik od pojave glaukoma - imaju ulogu u zaštiti od formiranja katarakte koja nastaje usled starenja - podrška je normalnoj i zdravoj funkciji vida - izuzetno je jak antioksidans - mogu imati ulogu i u zaštiti od nekih vrsta kancera Ostrovit Lutein se dobija iz poznatog cveća kadife – Tagetes erecta, potpuno prirodnog izvora, a ekstrakt je standardizovan na lutein i na zeaksantin. Istovremena upotreba zeksantina i luteina sa holestiraminom, holestipolom, mineralnim uljima, orlistatom, beta-karotenom i pektinom, može smanjiti apsorpciju karotenoida. A njihova apsorpcija može biti povećana ako se uzimaju sa trigliceridima srednje dužine lanca (MCT). U literaturi ne postoje zabeleženi slučajevi predoziranja luteinom i zeaksantinom. Broj doza po pakovanju: 30 Veličina doze: 1 kapsula Aktivni sastojci 1 kapsula %NRV* Lutein 40 mg ** Zeaksantin 2 mg ** *NRV - nutritivna referentna vrednost. ** - NRV nije ustanovljena. Sastojci: kapsula (želatin), humektant (glicerol), voda, sojino ulje, ulje šafranike, suvi ekstrakt cveta kadife (Tagetes erecta) standardizovan na lutein i zeaksantin, boje (crni i crveni gvožđe-oksid). Preporučeno doziranje i način upotrebe

 RUKAVICE COLOR KIDS DEČIJE MITTENS ( SKI741246 ) Color Kids, Brønderslev, Denmark, osnovan od strane Active Sportswear 1997 god. Boja, dezen i grafika, jaka tradicija kvaliteta, funkcionalnost i inovativni materijali, danas poznati i uspešni i van Danske, u većem delu Evrope, naročito u Skandinaviji. Odeća za igranje, trčanje, skakanje, penjanje i klizanje gde kvalitet materijala treba da bude vrhunski. Color Kids odeća je projektovana i proizvedena da se koristi iz dana u dan, i leti i zimi, bez gubitka boje ili kvaliteta. Šta više, Color Kids odeća ide u korak sa najnovijim tehnološkim dostignućima u izolaciji, otpornosti na vodu i transportu vlage, tako da aktivna deca mogu ostati topla i suva, bez obzira na vremenske prilike. Inspiracija koja dolazi iz Northern Jutland-a, gde je vetar grub, gde može biti jako hladno, i gde kiša može padati danima. Sa verom u magiju boja i u njihovu jedinstvenu sposobnost da izazove dobre emocije i raspoloženja. Color Kids jednobojne rukavice savršene za hladne dane. Materijal je prozračan, otporan na vetar i vodootporan, tako da vaše dete može da bude napolju po kiši, snegu i vetru, a da se ne smrzne i pokvasi. Ispitana vodootpornost od 10.000 mm. Rukavice imaju reflektujući logo na prednjoj strani i praktičnu plastičnu kopču tako da se mogu čuvati zajedno. Vodootporne rukavice impregnirane sa Bionic Finish Eco, ekološki prihvatljivom impregnacijom koja je biorazgradiva i ne sadrži Fluorin. Bionic-Finish Waterproof Windproof Reflektujući detalji Materijal: Fabric: Recycle Herringbone 10.000mm / Comp: 90% Polyester/ 10% Polyurethane AIR-FLO 10.000 Color Kids Air-Flo 10000 Membrane-System nudi pouzdanu zaštitu od vetra, snega i kiše. Waterproof 10,000 mm h20 / Breathable 8.000g/m2 Waterproof / Windproof / Breathable Color Kids koristi finiš pod nazivom BIONIC-FINISH® ECO koji ima niz pozitivnih osobina, kao što su: Bez Fluorina Veoma vodoodbojan Odbija prljavštinu Bez formaldehida i parafina Otporan na pranje "booster system-om" Laundry-Air-Dry - pogodan ( LAD ) Mek na dodir Olakšava kreiranje šavova Pogodan za sve vrste vlakana Više o proizvodu: Color Kids Veličina 2-4 godine, 4-6 godina, 6-8 godina Pol Za decu Model 1+4 (Mitten) Prikaži više Uvoznik Planet Bike Co d.o.o. Beograd Zemlja porekla Kina Proizvođač BRANDS 4 KIDS

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po 1 kg voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 – 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su – jak antioksidant – jača imunološki sistem – antiinflamatorna aktivnost – štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje LDL holesterol – smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) – snižava krvni pritisak – podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa – može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa – pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju – podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 tableta dnevno. Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.

Опис Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po 1 kg voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 – 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su – jak antioksidant – jača imunološki sistem – antiinflamatorna aktivnost – štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola – smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) – snižava krvni pritisak – podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa – može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa – pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju – podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno. Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.