Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su: - jak antioksidant - jača imunološki sistem - antiinflamatorna aktivnost - štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola - smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) - snižava krvni pritisak - podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa - može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa - pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju - podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Pakovanje: 50 tableta. Preporučena upotreba: Odrasli 1 tableta dnevno. Upozorenje: Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom. Alergeni: proizvod može sadržati tragove: mleka, jaja, žitarica, soje, ljuskara, ribe, jezgrastog voća, kikirikija. Uvoznik: LAMA d.o.o Zemlja porekla: Bugarska

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su: - jak antioksidant - jača imunološki sistem - antiinflamatorna aktivnost - štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola - smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) - snižava krvni pritisak - podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa - može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa - pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju - podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Pakovanje: 50 tableta. Preporučena upotreba: Odrasli 1 tableta dnevno. Upozorenje: Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom. Alergeni: proizvod može sadržati tragove: mleka, jaja, žitarica, soje, ljuskara, ribe, jezgrastog voća, kikirikija. Uvoznik: LAMA d.o.o Zemlja porekla: Bugarska

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su - jak antioksidant - jača imunološki sistem - antiinflamatorna aktivnost - štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola - smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) - snižava krvni pritisak - podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa - može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa - pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju - podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 tableta dnevno. Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.

nazad HAYA Maca 500mg Proizvođač: Haya Labs Lager: Ima na lageru Pakovanje: 60 kapsula Cena: 1270,00 RSD Dodaj u korpu Dodaj u omiljene proizvode fb messenger kontakt MACA - HAYA LABS Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni: - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. PODACI O NUTRITIVNOJ VREDNOSTI: Broj doza po pakovanju: 60 Sastav po serviranju (1 kapsula): Suvi ekstrakt korena peruanske make (Lepidium meyenii) 10:1 500mg Ostali sastojci: suvi ekstrakt korena peruanske make Lepidium meyenii, sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat), kapsula (želatin). PAKOVANJE: 60 kapsula. UPOTREBA: Odrasli 1 kapsula dnevno. nazad

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene povoljni efekti na muški i ženski sterilitet postizanja hormonalne ravnoteže smanjenje simptoma menopauze povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe: 1 kapsula dnevno. Aktivna komponenta 1 kapsula %NRV* Suvi ekstrakt korena peruanske make (Lepidium meyenii) 10:1 500 mg * *NRV - nutritivna referentna vrednost (8400 kJ/2000 kcal/dan). Sastojci: suvi ekstrakt korena peruanske make Lepidium meyenii, sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat), kapsula (želatin).

Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno.

Опис Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 550 grama Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 grama Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис Ugljeni hidrati su dominantni izvor energije u organizmu. Klasifikuju se u dve grupe: a) jednostavni (prosti) i b) složeni šećeri. Jednostavni ugljeni hidrati ili monosaharidi se sastoje od jednog molekula šećera. Tri glavna predstavnika monosaharida su glukoza, fruktoza i galaktoza. Složeni ugljeni hidrati se sastoje od više monosaharida koji su međusobno vezani hemijskim vezama koje formiraju dugačke lance. U zavisnosti od broja monosaharida, složeni ugljheni hidrati mogu biti disaharidi, trisaharidi, tetrasaharidi itd. Lanci ne moraju striktno biti linearni, već se oni mogu i račvati na jednom ili više mjesta. Samim tim, što je lanac duži i ima više račvi, takvi ugljeni hidrati su složeniji, te je organizmu potrebno više vremena da ih razgradi do monoaharida, a i imaju manji uticaj na nivo šećera u krvi. Najznačajniji predstavnici složenih ugljenih hidrata su disaharidi: saharoza (izgrađena je od glukoze i fruktoze), laktoza (izgrađena je od gukoze i galaktoze), maltoza (izgrađena od dve jedinice glukoze). Zdrave osobe treba da unose dovoljnu količinu ugljenih hidrata da bi obezbedili adekvatan energetski unos, učinili rezerve glikogena optimalnim i obezbedili dostupan izvor energije između obroka koji će održavati nivo glukoze u krvi. Pad glukoze izaziva fizički i mentalni zamor. Na dnevnoj bazi unosa od 1.800 kcal, 60% treba da čine ugljeni hidrati, što znači da je dnevna potreba za njima 270,0 g. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 167,1 g ugljenih hidrata dekstroze i maltodekstrina, što čini 61,9% preporučenog dnevnog unosa ugljenih hidrata, a to pak ovaj proizvod svrstava u dijtetske pripravke visoke energetske vrednosti. Proteini prisutni u proizvodu (proteini soje, surutke/mleka, jaja, ovsa) su potpuni proteini visoke iskoristljivosti i visoke biološke vrednosti koji sadrže sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu. Proteini surutke su proteini izolovani iz koncentrata surutke, koja se dobija u toku procesa proizvodnje sireva. Obično se sastoje od veće količine alfa i beta-laktoglobulina i albumina, uz tragove kazeinske frakcije. Surutka ima visoku biološku vrednost, što znači da sadrži sve esencijalne aminokiseline i omogućava izgradnju važnih proteina u našem organizmu, a proteini surutke su potpuni proteini visoke iskoristljivosti. Kombinacije proteina se preporučuju osobama koje imaju deficit njihovog unosa, kao što su npr. osobe na redukcionim dijetama, starijim osobama, kao i onima koji usled fiziološkog stanja, ili bolesti ne mogu da unose proteine u dovoljnim koliinama. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos protein za odrasle osobe je 0,8 g/kg telesne mase, odnosno 45,0 g dnevno za žene i 55,0 g za muškarce, s tim da biološka vrednost proteina treba da bude najmanje 70. Starijim osobama, trudnicama i dojiljama je potrebno više od ove preporučene dnevne doze i potrebna količina iznosi 70,0 g dnevno. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos proteina za sportiste je 1,4 g/kg telesne mase. Proteini imaju sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 121. Proteini doprinose održavanju normalnih kostiju, 122. Proteini doprinose održavanju normalne mišićne mase, 123. Proteini doprinose povećanju mišićne mase, 248. Proteini su potrebni za normalan rast i razvoj kostiju kod dece. Ove izjave se mogu koristiti samo za hranu koja se deklariše da je izvor proteina, a to je hrana u kojoj proteini čine sadržaj od najmanje 12% ukupne energetske vrednosti. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 24,3 g proteina. To znači da pojedinačna doza proizvoda sadrži 54,0% NRV za žene i 44,2% NRV za muškarce. Kreatin je N-aminoiminometil-N-metil-glicin. To je hidrosolubilna aminokiselina koja se ne ugrađuje u proteine, već se u slobodnom obliku nalazi u životinjskim, i u znatno manjim količinama u biljnim tkivima. Velikim delom se u tkivima nalazi u obliku kreatin-fosfata. Kod čoveka se sintetiše iz aminokiselina, najviše u jetri, a manjim delom u bubrezima i pankreasu. Putem krvi se transportuje do mišićnih ćelija. U suplementima je prisutan kao kreatin-monohidrat koji može direktno da se apsorbuje. Prisutan je u namirnicama, uglavnom životinjskog porekla. Najbolji dijetarni izvori kreatina su meso, iznutrice i riba. Smatra se ergogenim sredstvom, tj. sredstvom koje poboljšava mišićne performanse. Kreatin, u fosforilisanom stanju (kreatin-fosfat) predstavlja izvor fosfata i učestvuje u regeneraciji adenozin-trifosfata (ATP) koji obezbeđuje energiju mišićima. Kreatin je zbog ovoga neophodan je u procesu energetskog metabolizma. Dostupnost kreatin-fosfata u toku intezivnog mišićnog rada je limitirajući faktor za performanse skeletnih mišića. U organizmu je deponovan u mišićima zajedno sa ATP-om. Kreatin i ATP zajedno predstavljaju hemijski depo energije u organizmu. Što je veća količina deponovane energije, to su veći snaga i izdržljivost mišića, čime se objašnjava primena kreatina kao suplementa. Organizam korirsti kreatin da brzo nadoknadi potrošeni ATP i za to su potrebne samo sekunde. Kreatin-monohidrat povećava aerobnu razgradnju glukoze, a smanjuje stvaranje mlečne kiseline koja je glavni uzrok zamora i mišićne slabosti, i na ovaj način kreatin doprinosi ubrzanom oporavku nakon treninga, napornog rada i fizičkog stresa. Kreatin ima specifičan režim primene, koji karakteriše period punjenja i period održavanja. Strategija punjenja se vrši na dva načina: 1) naglo punjenje, tokom petodnevnog stalnog unosa (npr. četiri doze od po 5,0 g dnevno) kreatina i 2) postepeno punjenje, odnosno punjenje u toku dužeg perioda (28 dana) sa manjim unosima koja uključuju dnevne doze od po 3,0 g kreatina. Treba napomenuti i da za sve vreme dok traje proces punjenja, u ishrani treba povećati unos ugljenih hidrata i povećati intenzitet treninga. Od trenutka kada se mišići napune kreatinom, potrebne su bar četiri nedelje da bi se postigli stalni rezultati, a dnevna doza koja omogućuje nivo održavanja je oko 3,0 g. Što se tiče dnevnih potreba, nema podataka o dnevno potrebnoj količini, odnosno NRV (preporučeni dnevni unos) nije ustanovljen ni u našoj zemlji, ni u Evropskoj Uniji. U organizmu se uobičajeno endogeno sintetiše oko 1,0-2,0 g kreatina, a toliko se još dodatno unese ishranom. Količina od 5,0 g je uobičajena doza u ishrani sportista i predstavlja ‘dozu održavanja’, mada se doze kreatinina kreću i do 24,0 g na dan. Proizvodi koji sadrži kreatin povoljno deluju na mišićnu snagu i izdržljivost namenjni su sportistima i osobama na intezivnim fizičkim treninzima, ili onima koji se bave teškim fizičkim radom. Kofein iz kafe, čaja, energetskih napitaka i sl. može da smanji efekte kreatina. Kako bi se postigla optimalna hidratacija, i nesmetano odvijanje metaboličkih procesa, preporučuje se povećani unos tečnosti tokom uzimanja proizvoda na bazi kreatina. Kreatin ima sledeću zdravstvenu izjavu iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 40. Kreatin poboljšava fizičke sposobosti/performanse tela u uzastopnim kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta (Koristan efekat se obezbeđuje dnevnim unosom od 3,0 g kreatina). Izjava se odnosi samo na odrasle osobe koje se bave fizičkim vežbama velikog intenziteta. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 2,6 g kreatina u obliku kreatin-monohidrata. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Tokom suplementacije povećati unos vode. Aktivne komponente 70 g / 4 merice (1 obrok) 210 g / 12 merica (3 obroka) % NRV* (3 obroka) Ugljeni hidrati (dekstroza i maltodestrin) 55,7 g 167,1 g ** Protini (soja, mleko, jaja) 8,1 g 24,3 g ** Kreatin (kreatin-monohidrat) 0,9 g 2,6 g ** *NRV – nutritivna referentna vrednost Ostali sastojci: dekstroza 40%, maltodekstrin 39%, izolat proteina soje 9%, bezmasni kakao u prahu 6%, ovseno brašno 5%, aroma, lecitin iz soje, koncentrat proteina surutke mleka 1%, kreatin-hidrat 1%, proteini jaja u prahu 1%, koncentrat proteina mleka 1%, kecitin iz suncokreta. Nutritivne informacije: 1 obrok (70 g praška) 100,0 g praška Energetska vrednost (kJ / kcal) 1.108 / 261 1.583 / 373 Masti – ukupno (g) 1,12 1,6 od toga zasićene masne kiseline (g) 0,5 0,7 Ugljeni hidrati – ukupno (g) 55,7 79,5 od toga šećeri (g) 29,0 41,4 Proteini (g) 8,1 11,6 So (g) 0,27 0,39 Profil aminokiselina na 100,0 g proteina g L-Alanin 4,18 L-Arginin** 7,20 L-Asparaginska kiselina 10,44 L-Cistein** 2,61 L-Glutamin/Glutaminska kiselina 18,79 L-Glicin 3,55 L-Histidin** 2,82 L-Izoleucin* 4,18 L-Leucin* 8,66 L-Lizin* 6,47 L-Metionin* 1,67 L-Fenilalanin* 4,38 L-Prolin 5,74 L-Serin 5,43 L-Treonin* 3,86 L-Triptofan* 1,57 L-Tirozin** 3,34 L-Valin* 5,11 * esencijaslne amino kiseline ** poluesencijalne amino kiseline Upotreba: Odrasli: Napraviti šejk od 70,0 g praška (5 punih doznih merica) i 250,0 ml hladnog mleka sa 3,5% mlečne masti i popiti jedan pre i jedan posle treninga, ili intenzivne fizičke aktivnosti. Maksimalni broj šejkova koji se sme uzeti tokom jednog dana je 3. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda! Nije namenjeno trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage na temperaturi do 25 ºC. Proizvod nakon prvog otvaranja iskoristiti u roku od 3 meseca. Neto količina: 1,4 kg

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje. Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin. Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani. Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata. Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze. Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita. U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća). Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu. Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega. Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu. Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno. Pozitivna dejstva kvercetina su: jak antioksidant jača imunološki sistem antiinflamatorna aktivnost štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik) snižava krvni pritisak podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl.

Maca 1500 mg ekstrakta korena make u dnevnoj dozi Povećava seksualnu želju Povećava plodnost Deluje protiv stresa i posledica stresa Pogodno deluje na mentalne sposobnosti, fokus, memoriju i učenje. Povećava energiju, izdržljivost i balansira hormone Maka, (Lepidium meyenii) je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka iz familije Brassicaceae koja raste i uzgaja se uglavnom u centralnom delu Anda, u Peruu (Južna Amerika). Poreklo biljke maka nije poznato, ali se sada već gaji više od 8 ekotipova make koji se međusobno razlikuju po boji korena: žuti, ljubičasti, beli, sivi, crni, itd. U Peruanskim Andima, najčešće se gaji žuti ekotip, koji je (uz crni) jedini koji povećava količinu spermatozoida. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo biljke maka kao jednu od glavnih namirnica u ishrani, u svežem obliku, ili osušen i tako sačuvan za duži period. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, ili se priprema u obliku soka, koktela, alkoholnih napitaka ili maka-kafe. Maka je bogata proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima (gvožđe, mangan, bakar, cink, natrijum, kalcijum i kalijum su najzastupljeniji). Maka se tradicionalno koristi zbog njenog energizujuđeg i afrodizijačkog dejstva i sposobnosti da poboljša plodnost. Već više od 2000 godina koristi se u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagodavanje organizma nepovoljnim uslovima sredine, povećava izdržljivost i otpornost. Koristi se i za tretman mnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Neke kliničke studije su pokazale povoljno dejstvo korena make na simptome menopauze kod žena. Maka ima antiproliferativno svojstvo, preko hvatanja slobodnih radikala i zaštite ćelija u stresnim uslovima. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa - povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara; ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koji izazivaju stres, i smanjuje osećaj umora. Mnogim ispitivanjima je pouzdano dokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno na poboljšanje plodnosti. Pokazuje afrodizijačko dejstvo poboljšavajući seksualne performanse. Upotreba make je blagotvorna i kod muškaraca i kod žena. Maca, kao i bilo koji drugi BioTechUSA proizvod, sadrži sigurne, pažljivo odabrane sastojke. Namena: Dodatak ishrani u kapsulama sa ekstraktom make (Lepidium meyenii). Sadržaj aktivnih sastojaka U dnevnoj dozi (2 kapsule) Ekstrakt korena make (Lepidium meyenii) 1500 mg* * preporučeni dnevni unos (PDU) nije ustanovljen Sastojci: Suvi ekstrakt korena make (Lepidium meyenii) 10:1 (maka ekstrakt, maltodekstrin), sredstvo za povećanje zapremine: kalcijum-fosfat, omotač kapsule (želatin, sredstvo za glaziranje: šelak, boja: oksidi i hidriksidi gvožđa, regulatori kiselosti: amonijum-hidroksid i kalijum-hidroksid), sredstva protiv zgrudvavanja: magnezijumove soli masnih kiselina i silicijum-dioksid. Način upotrebe: Popiti 2 kapsule dnevno sa čašom vode. Informacije o alergenima: Proizvod je proizveden u pogonu gde se prerađuju i MLEKO, JAJA, GLUTEN, SOJA, LJUSKARI, SUMPOR-DIOKSID i JEZGRASTO VOĆE. Upozorenja: Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka preparata, deci, trudnicama, dojiljama i osobama sa oboljenjima štitne žlezde. Osobe koje koriste bilo kakve lekove pre upotrebe proizvoda treba da se posavetuju sa lekarom. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu, u dobro zatvorenoj ambalaži. Nakon otvaranja ne uklanjati kesicu adsorbera vlage. Čuvati van domašaja dece! Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

- Preporučuje se tokom perioda intenzivnog smanjenja telesne težine - Povećava proizvodnju toplote – termogeneza - Regulacija metabolizma masnoća - Podiže nivo energije tokom treninga, i tokom dana - Poboljšava koncentraciju i budnost - Izuzetno moćan topljač viška masnoća u našem telu - Idealan i za muškarce i za žene THERMO SHAPE PRO je suplement iz Thermo Shape linije, koja je posvećena ljudima koji se bore sa telesnom težinom. Ekstrakti biljaka i kofein koji se nalaze u suplementu efikasno podržavaju telo u borbi protiv viška masnoća u telu i nepotrebnih kilograma. Kome je namenjen? - Za osobe koje rade na gubitku težine. - Za osobe koje žele da ubrzaju metabolizam i podignu nivo energije tokom dana. Kada koristiti? - Ujutro na prazan stomak ili 30min pre treninga. Zašto Thermo Shape Pro? Kofein je purinski alkaloid koji deluje kao stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Kofein je prirodan sastojak kafe, čaja i guarane, a koristi i kao sastojak osvežavajucih bezalkoholnih pića (do 250mg/l), energetskih pića (do 350 mg/l) i dijetetskih suplemenata. Prema mišljenju Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) iz 2015 godine, pojedinačna doza do 200mg i dnevna doza do 400mg kofeina se smatraju bezbednim za odraslu populaciju izuzev trudnica i dojilja. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrži 100mg kofeina. Plod gorke pomorandže (Citrus aurantium) sadrži etarsko ulje (1-2,5%) (sadrži limonen, citral i linalol), gorke flavonoide (naringin, neohesperidin, neoeriocitrin), terpene (limonoidi), furanokumarine (bergamotin) i biogene emine (p-sinefrin), pektine, karotenoide, šećere, vitamine, organske kiseline i dr. Osušena kora i plod gorke pomorandže sadrže 0,25-0,35% sinefrina koji je biogeni amin odgovoran za adrenergički efekat preparata gorke pomorandže. Gorka pomorandža se koristi u nekim namirnicama kao što su marmelada od gorke pomorandže, kao dodatak u sokovima citrusnog voća, kao sastojak nekih začina i za pripremu likera (triple sec, grand marnier, cointreau, curacao). Male količine sinefrina prisutne su i u drugom citrusnom voću. Teoretska procena izloženosti za osobe čija je ishrana bogata citrusima izračunata od strane Evropskog Autoriteta za bezbednost hrane (EFSA) može da bude i do 54mg/dan, a kod osoba koje unose preko 2l dnevno soka od pomorandže, mandarina i grejpfruta i koje konzumiraju veće količine marmelade od gorke pomorandže može da dostigne i do 280mg/dan. Gorka pomorandža se koristi za smanjenje apetita i kod dispeptičkih problema u dnevnoj dozi 4-6g osušene kore, 2-3g tinkture i 1-2 g ekstrakta (Nemačka E komisija). Ređe se koristi kao ekspektorans, laksans, tonik i diuretik. Ekstrakti ploda i kore gorke pomorandže koriste se u dodacima ishrani za smanjenje telesne mase, kao alternativa efedrinu, obično u količinama od 100-200mg ekstrakta koji sadrži 6-40mg sinefrina u pojedinačnoj dozi. Zaključak evaluacije EFSA-e iz 2009. godine je da se dnevna količina sinefrina do 20 mg u dodacima ishrani može smatrati bezbednom dok su za veće količine potrebna dodatna toksikološka ispitivanja. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 100 mg suvog ekstrakta ploda gorke pomorandže standardizovanog na 6% sinefrina. Koren koleusa (Coleus forskholii) se koristi u ajurveda medicini. Glavni sastojak korena koleusa je lambdanski diterpen forskolin. Forskolin aktivira enzim adenil ciklazu i povećava nivo cikličnog adenozin monofosfata (cAMP) koji je značajan u ćelijskom odgovoru na hormone i druge ekstracelularne signale. Forskolin deluje vazodilatatorno i u ajurveda medicini se koristi kod hipertenzije, alergija, gojaznosti, infekcija urinarnog trakta i konvulzija Kontraindikacije: hemoragije, nizak krvni pritisak i srčani problemi. Dve nedelje pre hiruške intervencija treba prestati sa uzimanjem preparata koleusa. U suplementima za mršavljene se obično koristi oko 200-250mg ekstrakta koleusa u jednom doziranom obliku. Dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrzo 50mg suvog ekstrakta korena koleusa koji sadrži l mg forskolina. Plod garsinije (Garcinia cambogia) se koristi kao voce u ishrani, kao i u tradicionalnoj medicini u južnoj Aziji i na Tajlandu. Glavni fizioloski aktivan sastojak kore ploda je hidroksilimunska kiselina. Hidroksilimunska kiselina je kompetitivni inhibitor enzima adenozin-trifosfat-citrat liaze. Ovaj enzim prevodi koenzim A i limunsku kiselinu do oksalsircetne kiseline i acetilkoenzima A. Eksperimenti na životinjama su ukazali na moguće efekte hidroksilimunske kiseline na gubitak telesne mase, ali ovakvi efekti nisu jasno potvrđeni na ljudima u dobro dizajniranim i kontrolisanim ispitivanjima. Mogući mehanizam ovakvog delovanja hidroksilimunske kiseline može biti supresija sinteze masnih kiselina i masti, za koju je neophodan acetilkoenzim A, ali i stimulacija glukoneogeneze u jetri. Trudnice, dojilje i deca ne bi trebalo da uzimaju preparate biljke Garcinia cambogia jer ne postoji dovoljno podataka o njegovom delovanju na ovu populaciju. Doze koje se koriste u dodacima ishrani kreću se između 200-1600mg ekstrakta garsinije dnevno. Preporučena dnevna doza od l kapsule preparata sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda garsinije koji sadrži 30 mg hidroksilimunske kiseline. Seme zelene kafe (Cojfea Arabica.) sadrži fenolna jedinjenja sa antioksidantnom aktivnošću od kojih su najznačajnije hlorogene kiseline. Hlorogene kiseline su estri hininske kiseline i kafene ili ferulinske kiseline. Jedna publikovana klinička studija na 12 dobrovoljaca pokazala je da je kod grupe koja je konzumirala jednu šoljicu dnevno instant kafe obogaćene hlorogenom kiselinom apsorcija glukoze bila statistički značajno manja (6,9%) u odnosu na kontrolne grupe koje su konzumirale običnu instant kafu ili dekofeiniziranu instant kafu (Thom 2007). Zelena kafa sadrži purinske alkaloide od kojih je najzastupljeniji kofein (0,6-2,2%) koji je stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Zelena kafa sadrži mineralne materije, vitamine B grupe od kojih je najzastupljeniji nijacin i aromatične materije. Od aminokiselina u proteinima kafe zastupljen je triptofan, prekursor serotonina, neurotransmitera koji je važan za raspoloženje i ponašanje, smanjuje anksioznost, izaziva osećaj sitosti i ima ulogu u regulisanju sna. Zelena kafa sadrži i polisaharide (hemiceluloze) i diterpene uključujući i estre diterpenskih alkohola i masnih kiselina (kahveol i kafestol). Tokom termičke obrade (prženje) kafe nastaju aromatične komponente koje daju prijatan ukus i miris, ali se smanjuje sadržaj sastojaka sa antioksidantnom aktivnošću. Dnevna doza od 1-3 kapsule proizvoda sadrži 55-165mg suvog ekstrakta zrna zelene kafe standardizovanog na 50% hlorogenih kiselina. Plod ljute paprike (Capsicum annum) se koristi kao namirnica i začin u ishrani. Glavni sastojci su alkaloidi (kapsaicinoidi), karotenoidi, jedan je od bogatijih izvora vitamina C, mineralnih materija i organskih kiselina. Terapijske indikacije su: bolni spazmi mišića u predelu ramena, vrata i leđa kod odraslih i dece, artritis, reumatizam, neuralgije, lumbago i promrzline. Eksterno se upotrebljava kao liniment: topla uljana emulzija koja sadrži papriku u prahu ili alkoholnu tinkturu, nanosi se na obolelo mesto utrljavanjem. U digestivnom traktu povećava prokvljenost creva što može da poveća intestinalnu apsorpciju. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda kajenske paprike koji sadrži 5mg kapsaicina. Plod crnog bibera (Piper nigrum) sadrži etarsko ulje (1,2-2,6%), kisele amide (piperin, piperilin, piperolein Ai B, kumaperine), polisaharide (45%) i masno ulje (10%). Koristi se kao začin u kulinarstvu. Stimuliše termalne receptore i povećava sekreciju salive i gastrične mukoze, ima antimikrobni efekat, povećava prokrvljenost i apsorpciju i može da utiče na metabolizam u jetri. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 5,3mg suvog ekstrakta ploda crnog bibera koji sadrži 5mg piperina. Alfa-Lipoinska kiselina (sin. tioktinska kiselina, lipoinska kiselina ili alfa-liponska kiselina) je u hemijskom pogledu 1,2-ditiolan-3-valerijanska kiselina. To je hidrosolubilna supstanca rasprostranjena u biljnom i životinjskom svetu. Humani organizam je sintetiše, ali se delom unosi i hranom. Najznačajni dijetarni izvori alfa-lipoinske kiselina su iznutrice, meso, krompir, cvekla i šargarepa. Alfa-lipoinska kiselina je kofaktor u okviru dva enzima: piruvat – dehidrogenaznog kompleksa i dehidrogenaze alfa-keto kiselina. Ovi enzirni učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i aminokiselina. Slobodna alfa lipoinska kiselina, nevezana za enzime, u organizmu ima ulogu antioksidansa koju ostvaruje na više načina: direktno reaguje sa slobodnim radikalima, reaguje sa jonima metala i regeneriše potentne antioksidanse kao sto su vitamini C i E i glutation i produžava im antioksidantno delovanje. Postoje podaci o povoljnom delovanju alfa-lipoinske kiseline kod komplikacija dijabetesa (dijabeticka neuropatija, ateroskleroza). U akuserštvu, rezultati sprovedenih studija sugerišu da suplementacija alfa lipoinskom kiselinom značajno ubrzava proces restoracije fiziološkog stanja kod pretećeg pobačaja, ubrzava resorpciju subhorionih hematoma i poboljšava medicinsko stanje majke i fetusa verovatno modulacijom aktivnosti citokina, faktora rasta i drugih biološki aktivnih molekula. U ginekologiji, rezultati sprovedenih studija ukazuju da suplementacija sa 600mg alfa-lipoinske kiseline 2 puta dnevno u toku 16 nedelja povećava broj menstrualnih ciklusa kod zena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Dnevni unos alfa-lipoinske kiseline prosečnom ishranom se procenjuje na oko 0,5mg. Uobičajene suplementirane doze alfa-lipoinske kiseline su 60-300 mg u jednorn doziranom obliku. Sadržaj alfa lipoinske kiseline u preporučenoj dnevnoj dozi od 1 kapsule proizvoda je 50mg. Vitamini i minerali prisutni u proizvodu nalaze se na listi vitarnina i minerala koji se mogu koristiti u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br. 23., a njihovi izvori na listi supstanci koje se mogu koristiti kao izvori vitamina i rninerala u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br 24. Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (,,SI. Glasnik RS” br. 45/20 I 0, 27/20 I I, 50/2012, 21/2015, 75/2015 i 7/2017). Količine prisutnih vitamina i minerala u preporučenoj dnevnoj dozi od 10g proizvoda nisu veće od maksimalno dozvoljenih količina u dnevnoj dozi dodatka ishrani za odrasle iz Priloga br. 25. navedenog pravilnika. Preporučena upotreba: 1-2 kapsule dnevno. Pakovanje: 60 kapsula Uvoznik: XO PHARMA Zemlja porekla: Poljska

- Preporučuje se tokom perioda intenzivnog smanjenja telesne težine - Povećava proizvodnju toplote – termogeneza - Regulacija metabolizma masnoća - Podiže nivo energije tokom treninga, i tokom dana - Poboljšava koncentraciju i budnost - Izuzetno moćan topljač viška masnoća u našem telu - Idealan i za muškarce i za žene THERMO SHAPE PRO je suplement iz Thermo Shape linije, koja je posvećena ljudima koji se bore sa telesnom težinom. Ekstrakti biljaka i kofein koji se nalaze u suplementu efikasno podržavaju telo u borbi protiv viška masnoća u telu i nepotrebnih kilograma. Kome je namenjen? - Za osobe koje rade na gubitku težine. - Za osobe koje žele da ubrzaju metabolizam i podignu nivo energije tokom dana. Kada koristiti? - Ujutro na prazan stomak ili 30min pre treninga. Zašto Thermo Shape Pro? Kofein je purinski alkaloid koji deluje kao stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Kofein je prirodan sastojak kafe, čaja i guarane, a koristi i kao sastojak osvežavajucih bezalkoholnih pića (do 250mg/l), energetskih pića (do 350 mg/l) i dijetetskih suplemenata. Prema mišljenju Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) iz 2015 godine, pojedinačna doza do 200mg i dnevna doza do 400mg kofeina se smatraju bezbednim za odraslu populaciju izuzev trudnica i dojilja. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrži 100mg kofeina. Plod gorke pomorandže (Citrus aurantium) sadrži etarsko ulje (1-2,5%) (sadrži limonen, citral i linalol), gorke flavonoide (naringin, neohesperidin, neoeriocitrin), terpene (limonoidi), furanokumarine (bergamotin) i biogene emine (p-sinefrin), pektine, karotenoide, šećere, vitamine, organske kiseline i dr. Osušena kora i plod gorke pomorandže sadrže 0,25-0,35% sinefrina koji je biogeni amin odgovoran za adrenergički efekat preparata gorke pomorandže. Gorka pomorandža se koristi u nekim namirnicama kao što su marmelada od gorke pomorandže, kao dodatak u sokovima citrusnog voća, kao sastojak nekih začina i za pripremu likera (triple sec, grand marnier, cointreau, curacao). Male količine sinefrina prisutne su i u drugom citrusnom voću. Teoretska procena izloženosti za osobe čija je ishrana bogata citrusima izračunata od strane Evropskog Autoriteta za bezbednost hrane (EFSA) može da bude i do 54mg/dan, a kod osoba koje unose preko 2l dnevno soka od pomorandže, mandarina i grejpfruta i koje konzumiraju veće količine marmelade od gorke pomorandže može da dostigne i do 280mg/dan. Gorka pomorandža se koristi za smanjenje apetita i kod dispeptičkih problema u dnevnoj dozi 4-6g osušene kore, 2-3g tinkture i 1-2 g ekstrakta (Nemačka E komisija). Ređe se koristi kao ekspektorans, laksans, tonik i diuretik. Ekstrakti ploda i kore gorke pomorandže koriste se u dodacima ishrani za smanjenje telesne mase, kao alternativa efedrinu, obično u količinama od 100-200mg ekstrakta koji sadrži 6-40mg sinefrina u pojedinačnoj dozi. Zaključak evaluacije EFSA-e iz 2009. godine je da se dnevna količina sinefrina do 20 mg u dodacima ishrani može smatrati bezbednom dok su za veće količine potrebna dodatna toksikološka ispitivanja. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 100 mg suvog ekstrakta ploda gorke pomorandže standardizovanog na 6% sinefrina. Koren koleusa (Coleus forskholii) se koristi u ajurveda medicini. Glavni sastojak korena koleusa je lambdanski diterpen forskolin. Forskolin aktivira enzim adenil ciklazu i povećava nivo cikličnog adenozin monofosfata (cAMP) koji je značajan u ćelijskom odgovoru na hormone i druge ekstracelularne signale. Forskolin deluje vazodilatatorno i u ajurveda medicini se koristi kod hipertenzije, alergija, gojaznosti, infekcija urinarnog trakta i konvulzija Kontraindikacije: hemoragije, nizak krvni pritisak i srčani problemi. Dve nedelje pre hiruške intervencija treba prestati sa uzimanjem preparata koleusa. U suplementima za mršavljene se obično koristi oko 200-250mg ekstrakta koleusa u jednom doziranom obliku. Dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrzo 50mg suvog ekstrakta korena koleusa koji sadrži l mg forskolina. Plod garsinije (Garcinia cambogia) se koristi kao voce u ishrani, kao i u tradicionalnoj medicini u južnoj Aziji i na Tajlandu. Glavni fizioloski aktivan sastojak kore ploda je hidroksilimunska kiselina. Hidroksilimunska kiselina je kompetitivni inhibitor enzima adenozin-trifosfat-citrat liaze. Ovaj enzim prevodi koenzim A i limunsku kiselinu do oksalsircetne kiseline i acetilkoenzima A. Eksperimenti na životinjama su ukazali na moguće efekte hidroksilimunske kiseline na gubitak telesne mase, ali ovakvi efekti nisu jasno potvrđeni na ljudima u dobro dizajniranim i kontrolisanim ispitivanjima. Mogući mehanizam ovakvog delovanja hidroksilimunske kiseline može biti supresija sinteze masnih kiselina i masti, za koju je neophodan acetilkoenzim A, ali i stimulacija glukoneogeneze u jetri. Trudnice, dojilje i deca ne bi trebalo da uzimaju preparate biljke Garcinia cambogia jer ne postoji dovoljno podataka o njegovom delovanju na ovu populaciju. Doze koje se koriste u dodacima ishrani kreću se između 200-1600mg ekstrakta garsinije dnevno. Preporučena dnevna doza od l kapsule preparata sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda garsinije koji sadrži 30 mg hidroksilimunske kiseline. Seme zelene kafe (Cojfea Arabica.) sadrži fenolna jedinjenja sa antioksidantnom aktivnošću od kojih su najznačajnije hlorogene kiseline. Hlorogene kiseline su estri hininske kiseline i kafene ili ferulinske kiseline. Jedna publikovana klinička studija na 12 dobrovoljaca pokazala je da je kod grupe koja je konzumirala jednu šoljicu dnevno instant kafe obogaćene hlorogenom kiselinom apsorcija glukoze bila statistički značajno manja (6,9%) u odnosu na kontrolne grupe koje su konzumirale običnu instant kafu ili dekofeiniziranu instant kafu (Thom 2007). Zelena kafa sadrži purinske alkaloide od kojih je najzastupljeniji kofein (0,6-2,2%) koji je stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Zelena kafa sadrži mineralne materije, vitamine B grupe od kojih je najzastupljeniji nijacin i aromatične materije. Od aminokiselina u proteinima kafe zastupljen je triptofan, prekursor serotonina, neurotransmitera koji je važan za raspoloženje i ponašanje, smanjuje anksioznost, izaziva osećaj sitosti i ima ulogu u regulisanju sna. Zelena kafa sadrži i polisaharide (hemiceluloze) i diterpene uključujući i estre diterpenskih alkohola i masnih kiselina (kahveol i kafestol). Tokom termičke obrade (prženje) kafe nastaju aromatične komponente koje daju prijatan ukus i miris, ali se smanjuje sadržaj sastojaka sa antioksidantnom aktivnošću. Dnevna doza od 1-3 kapsule proizvoda sadrži 55-165mg suvog ekstrakta zrna zelene kafe standardizovanog na 50% hlorogenih kiselina. Plod ljute paprike (Capsicum annum) se koristi kao namirnica i začin u ishrani. Glavni sastojci su alkaloidi (kapsaicinoidi), karotenoidi, jedan je od bogatijih izvora vitamina C, mineralnih materija i organskih kiselina. Terapijske indikacije su: bolni spazmi mišića u predelu ramena, vrata i leđa kod odraslih i dece, artritis, reumatizam, neuralgije, lumbago i promrzline. Eksterno se upotrebljava kao liniment: topla uljana emulzija koja sadrži papriku u prahu ili alkoholnu tinkturu, nanosi se na obolelo mesto utrljavanjem. U digestivnom traktu povećava prokvljenost creva što može da poveća intestinalnu apsorpciju. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda kajenske paprike koji sadrži 5mg kapsaicina. Plod crnog bibera (Piper nigrum) sadrži etarsko ulje (1,2-2,6%), kisele amide (piperin, piperilin, piperolein Ai B, kumaperine), polisaharide (45%) i masno ulje (10%). Koristi se kao začin u kulinarstvu. Stimuliše termalne receptore i povećava sekreciju salive i gastrične mukoze, ima antimikrobni efekat, povećava prokrvljenost i apsorpciju i može da utiče na metabolizam u jetri. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 5,3mg suvog ekstrakta ploda crnog bibera koji sadrži 5mg piperina. Alfa-Lipoinska kiselina (sin. tioktinska kiselina, lipoinska kiselina ili alfa-liponska kiselina) je u hemijskom pogledu 1,2-ditiolan-3-valerijanska kiselina. To je hidrosolubilna supstanca rasprostranjena u biljnom i životinjskom svetu. Humani organizam je sintetiše, ali se delom unosi i hranom. Najznačajni dijetarni izvori alfa-lipoinske kiselina su iznutrice, meso, krompir, cvekla i šargarepa. Alfa-lipoinska kiselina je kofaktor u okviru dva enzima: piruvat – dehidrogenaznog kompleksa i dehidrogenaze alfa-keto kiselina. Ovi enzirni učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i aminokiselina. Slobodna alfa lipoinska kiselina, nevezana za enzime, u organizmu ima ulogu antioksidansa koju ostvaruje na više načina: direktno reaguje sa slobodnim radikalima, reaguje sa jonima metala i regeneriše potentne antioksidanse kao sto su vitamini C i E i glutation i produžava im antioksidantno delovanje. Postoje podaci o povoljnom delovanju alfa-lipoinske kiseline kod komplikacija dijabetesa (dijabeticka neuropatija, ateroskleroza). U akuserštvu, rezultati sprovedenih studija sugerišu da suplementacija alfa lipoinskom kiselinom značajno ubrzava proces restoracije fiziološkog stanja kod pretećeg pobačaja, ubrzava resorpciju subhorionih hematoma i poboljšava medicinsko stanje majke i fetusa verovatno modulacijom aktivnosti citokina, faktora rasta i drugih biološki aktivnih molekula. U ginekologiji, rezultati sprovedenih studija ukazuju da suplementacija sa 600mg alfa-lipoinske kiseline 2 puta dnevno u toku 16 nedelja povećava broj menstrualnih ciklusa kod zena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Dnevni unos alfa-lipoinske kiseline prosečnom ishranom se procenjuje na oko 0,5mg. Uobičajene suplementirane doze alfa-lipoinske kiseline su 60-300 mg u jednorn doziranom obliku. Sadržaj alfa lipoinske kiseline u preporučenoj dnevnoj dozi od 1 kapsule proizvoda je 50mg. Vitamini i minerali prisutni u proizvodu nalaze se na listi vitarnina i minerala koji se mogu koristiti u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br. 23., a njihovi izvori na listi supstanci koje se mogu koristiti kao izvori vitamina i rninerala u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br 24. Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (,,SI. Glasnik RS” br. 45/20 I 0, 27/20 I I, 50/2012, 21/2015, 75/2015 i 7/2017). Količine prisutnih vitamina i minerala u preporučenoj dnevnoj dozi od 10g proizvoda nisu veće od maksimalno dozvoljenih količina u dnevnoj dozi dodatka ishrani za odrasle iz Priloga br. 25. navedenog pravilnika. Preporučena upotreba: 1-2 kapsule dnevno. Pakovanje: 60 kapsula Uvoznik: XO PHARMA Zemlja porekla: Poljska

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Uvoznik: LAMA d.o.o Zemlja porekla: Bugarska Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Pakovanje: 60 kapsula. Preporučena upotreba: Odrasli 1 kapsula dnevno.

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno.

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno.

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Uvoznik: LAMA d.o.o Zemlja porekla: Bugarska Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Pakovanje: 60 kapsula. Preporučena upotreba: Odrasli 1 kapsula dnevno.

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni - povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene - povoljni efekti na muški i ženski sterilitet - postizanja hormonalne ravnoteže - smanjenje simptoma menopauze - povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije - poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti - uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno.

Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa. Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi. Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti. Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze. Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija. Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja. Svojstva make kao dodatka israni – povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene – povoljni efekti na muški i ženski sterilitet – postizanja hormonalne ravnoteže – smanjenje simptoma menopauze – povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije – poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti – uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima. Preporučeno doziranje i način upotrebe Odrasli 1 kapsula dnevno.

Kako da izgubite „uporne“ masne naslage? Vodili ste računa o ishrani, predano vežbali i uspešno gubili masne naslage, ali ste primetili da vaga već neko vreme pokazuje jedan te isti broj. Nemojte se obeshrabriti. Ono što vam se dešava je stagnacija u gubljenju masnih naslaga, za koje se trenutno vaš organizam grčevito drži. Zašto se to dešava? Tokom prvih nekoliko nedelja gubljenja suvišnih kilograma, verovatno ste bili zadovoljni napretkom. Delom se početni gubitak kilograma dešava zbog toga što smanjenjem kalorijskog unosa i vežbanjem, telo dobija energiju tako što otpušta svoje zalihe glikogena, tipa ugljenog hidrata koji se nalazi u mišićima i jetri. Glikogen je delimično sačinjen od vode, pa kada ga telo koristi za energiju, otpušta i vodu i inicijalni kilogrami koje se izgubili, zapravo nisu „istopljene“ masne naslage. Međutim, ovaj efekat je privremen. Kako gubite kilograme, obično gubite i malo mišića, zajedno sa masnoćama. Mišići su veliki sagorevači kalorija, pa ako ih smanjite, trošićete manje energije nego ranije. Tako ćete blago usporiti metabolizam, što znači da ponovo morate da prilagodite fizičku aktivnost i kalorijski unos. Međutim, ako ste to već probali i vaga uprkos svemu pokazuje isti broj, vreme je da potražite pomoć. Možete je naći u gotovo čudesnom suplementu poznatom kao CLA, što je skraćenica za konjugovanu linolnu kiselinu. Šta su PhD CLA Softgels? PhD CLA Softgels su moćni suplement u vidu kapsula, koji se dobija iz ulja šafranike. Šta je CLA? CLA je prirodna masna kiselina koja se nalazi u mesu i mlečnim proizvodima. Studije su pokazale da u kombinaciji sa adekvatnim planom ishrane i vežbanjem, CLA pomaže ne samo u smanjenju masnih naslaga, nego i povećavanju snage mišića i opšte izdržljivosti. Konjugovana linolna kiselina smanjuje masne naslage tako što ubrzava bazalni metabolizam. Drugim rečima, pomaže telu da hranu efikasnije pretvara u energiju. Što je još bolje, neke studije manjeg obima pokazuju da žene koje imaju povećan nivo CLA u tkivu imaju manje šanse da obole od raka dojke, a druge da podstiče rad imunog sistema i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2, osteoporoze, pa čak i alergija. Međutim, naše telo ne može samo da proizvede CLA, a iz hrane ne možemo da je dobijemo u dovoljnoj meri. Tu na scenu stupa izvanredni suplement PhD CLA Softgels: Koje su prednosti PhD CLA Softgels? - Više od 30 kliničkih studija dokazalo je efikasnost konjugovane linolne kiseline u regulaciji masnih naslaga. - PhD CLA Softgels dobijene su iz potpuno prirodnih izvora. - Odlično se kombinuju sa PhD Diet Whey prahom i PhD Diet Whey čokoladicama za postizanje maksimalnih rezultata. Takođe, odlično se kombinuju sa Lean Degree preparatom. Kome je PhD CLA Softgels namenjen? - Muškaricima i ženama koji žele da izgube višak masnih naslaga - Sportistima, u kombinaciji sa Lean Degree radi dvostrukog efekta - Osobama koje vode računa o svom zdravlju - Bodibilderima PhD CLA Softgels ne odgovaraju vegetarijancima Kako koristiti PhD CLA Softgels? Uzeti 1 kapsulu 3 puta dnevno, uz obroke. Uvoznik: WVS d.o.o. Zemlja porekla: Velika Britanija

Kako da izgubite „uporne“ masne naslage? Vodili ste računa o ishrani, predano vežbali i uspešno gubili masne naslage, ali ste primetili da vaga već neko vreme pokazuje jedan te isti broj. Nemojte se obeshrabriti. Ono što vam se dešava je stagnacija u gubljenju masnih naslaga, za koje se trenutno vaš organizam grčevito drži. Zašto se to dešava? Tokom prvih nekoliko nedelja gubljenja suvišnih kilograma, verovatno ste bili zadovoljni napretkom. Delom se početni gubitak kilograma dešava zbog toga što smanjenjem kalorijskog unosa i vežbanjem, telo dobija energiju tako što otpušta svoje zalihe glikogena, tipa ugljenog hidrata koji se nalazi u mišićima i jetri. Glikogen je delimično sačinjen od vode, pa kada ga telo koristi za energiju, otpušta i vodu i inicijalni kilogrami koje se izgubili, zapravo nisu „istopljene“ masne naslage. Međutim, ovaj efekat je privremen. Kako gubite kilograme, obično gubite i malo mišića, zajedno sa masnoćama. Mišići su veliki sagorevači kalorija, pa ako ih smanjite, trošićete manje energije nego ranije. Tako ćete blago usporiti metabolizam, što znači da ponovo morate da prilagodite fizičku aktivnost i kalorijski unos. Međutim, ako ste to već probali i vaga uprkos svemu pokazuje isti broj, vreme je da potražite pomoć. Možete je naći u gotovo čudesnom suplementu poznatom kao CLA, što je skraćenica za konjugovanu linolnu kiselinu. Šta su PhD CLA Softgels? PhD CLA Softgels su moćni suplement u vidu kapsula, koji se dobija iz ulja šafranike. Šta je CLA? CLA je prirodna masna kiselina koja se nalazi u mesu i mlečnim proizvodima. Studije su pokazale da u kombinaciji sa adekvatnim planom ishrane i vežbanjem, CLA pomaže ne samo u smanjenju masnih naslaga, nego i povećavanju snage mišića i opšte izdržljivosti. Konjugovana linolna kiselina smanjuje masne naslage tako što ubrzava bazalni metabolizam. Drugim rečima, pomaže telu da hranu efikasnije pretvara u energiju. Što je još bolje, neke studije manjeg obima pokazuju da žene koje imaju povećan nivo CLA u tkivu imaju manje šanse da obole od raka dojke, a druge da podstiče rad imunog sistema i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2, osteoporoze, pa čak i alergija. Međutim, naše telo ne može samo da proizvede CLA, a iz hrane ne možemo da je dobijemo u dovoljnoj meri. Tu na scenu stupa izvanredni suplement PhD CLA Softgels: Koje su prednosti PhD CLA Softgels? - Više od 30 kliničkih studija dokazalo je efikasnost konjugovane linolne kiseline u regulaciji masnih naslaga. - PhD CLA Softgels dobijene su iz potpuno prirodnih izvora. - Odlično se kombinuju sa PhD Diet Whey prahom i PhD Diet Whey čokoladicama za postizanje maksimalnih rezultata. Takođe, odlično se kombinuju sa Lean Degree preparatom. Kome je PhD CLA Softgels namenjen? - Muškaricima i ženama koji žele da izgube višak masnih naslaga - Sportistima, u kombinaciji sa Lean Degree radi dvostrukog efekta - Osobama koje vode računa o svom zdravlju - Bodibilderima PhD CLA Softgels ne odgovaraju vegetarijancima Kako koristiti PhD CLA Softgels? Uzeti 1 kapsulu 3 puta dnevno, uz obroke. Uvoznik: WVS d.o.o. Zemlja porekla: Velika Britanija

THERMO SHAPE PRO je suplement iz Thermo Shape linije, koja je posvećena ljudima koji se bore sa telesnom težinom. Ekstrakti biljaka i kofein koji se nalaze u suplementu efikasno podržavaju telo u borbi protiv viška masnoća u telu i nepotrebnih kilograma. Sastav proizvoda: Ekstrakt gorke pomorandže – sadrži sinefrin – baznu supstancu koja pojačava proizvodnju toplote u telu (termogeneza) i iznos potrošenih kalorija Ekstrakt indijske koprive – lekovita svojstva dolaze iz forskolina, koji pomaže u regulaciji metabolizma masti i podržava kontrolu težine. Ekstrakt kambodžanske garsinije – je bogat izvor hidroksicitrinske kiseline (HCA) čije su glavne karakteristike ubrzanje sagorevanja masti, smanjenje holesterola i smanjenje osećaja gladi. Ekstrakt zelene kafe – zahvaljujući sadržaju hlorogenične kiseline, utiče na mršavljenje. Pored toga, pomaže u antioksidaciji, smanjujući formiranje bolesti koje izazivaju slobodni radikali. Sadži prirodni kofein u sebi. Ekstrakt kajen bibera – sadrži kapsaicin, sastojak koji doprinosi gubitku težine Kome je namenjen? Za osobe koje rade na gubitku težine Za osobe koje žele da ubrzaju metabolizam i podignu nivo energije tokom dana Kada koristiti? Ujutro na prazan stomak ili 30min pre treninga Način upotrebe: 1-2 kapsule dnevno. Sastojci: suvi ekstrakt ploda gorke pomorandže, kofein, suvi ekstrakt korena indijskog koleusa, suvi ekstrakt ploda garsinije, suvi ekstrakt zrna zelene kafe, suvi ekstrakt ploda ljute paprike, alfa-lipoinska kiselina, vitamini (tiamin-mononitrat, riboflavin, nikotinamid, kalcijum-D-pantotenat, piridoksin hidrohlorid, D-biotin, pteroilmonoglutaminska kiselina, cijanokobalamin), sredstvo protiv zgrudnjavanja: magnezijumove soli masnih kiselina, suvi ekstrakt ploda crnog bibera, hrom-pikolinat, kapsula (želatin, boja: titan-dioksid). ZAŠTO THERMO SHAPE PRO? Kofein je purinski alkaloid koji deluje kao stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Kofein je prirodan sastojak kafe, čaja i guarane, a koristi i kao sastojak osvežavajucih bezalkoholnih pića (do 250mg/l), energetskih pića (do 350 mg/l) i dijetetskih suplemenata. Prema mišljenju Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) iz 2015 godine, pojedinačna doza do 200mg i dnevna doza do 400mg kofeina se smatraju bezbednim za odraslu populaciju izuzev trudnica i dojilja. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrži 100mg kofeina. Plod gorke pomorandže (Citrus aurantium) sadrži etarsko ulje (1-2,5%) (sadrži limonen, citral i linalol), gorke flavonoide (naringin, neohesperidin, neoeriocitrin), terpene (limonoidi), furanokumarine (bergamotin) i biogene emine (p-sinefrin), pektine, karotenoide, šećere, vitamine, organske kiseline i dr. Osušena kora i plod gorke pomorandže sadrže 0,25-0,35% sinefrina koji je biogeni amin odgovoran za adrenergički efekat preparata gorke pomorandže. Gorka pomorandža se koristi u nekim namirnicama kao što su marmelada od gorke pomorandže, kao dodatak u sokovima citrusnog voća, kao sastojak nekih začina i za pripremu likera (triple sec, grand marnier, cointreau, curacao). Male količine sinefrina prisutne su i u drugom citrusnom voću. Teoretska procena izloženosti za osobe čija je ishrana bogata citrusima izračunata od strane Evropskog Autoriteta za bezbednost hrane (EFSA) može da bude i do 54mg/dan, a kod osoba koje unose preko 2l dnevno soka od pomorandže, mandarina i grejpfruta i koje konzumiraju veće količine marmelade od gorke pomorandže može da dostigne i do 280mg/dan. Gorka pomorandža se koristi za smanjenje apetita i kod dispeptičkih problema u dnevnoj dozi 4-6g osušene kore, 2-3g tinkture i 1-2 g ekstrakta (Nemačka E komisija). Ređe se koristi kao ekspektorans, laksans, tonik i diuretik. Ekstrakti ploda i kore gorke pomorandže koriste se u dodacima ishrani za smanjenje telesne mase, kao alternativa efedrinu, obično u količinama od 100-200mg ekstrakta koji sadrži 6-40mg sinefrina u pojedinačnoj dozi. Zaključak evaluacije EFSA-e iz 2009. godine je da se dnevna količina sinefrina do 20 mg u dodacima ishrani može smatrati bezbednom dok su za veće količine potrebna dodatna toksikološka ispitivanja. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 100 mg suvog ekstrakta ploda gorke pomorandže standardizovanog na 6% sinefrina. Koren koleusa (Coleus forskholii) se koristi u ajurveda medicini. Glavni sastojak korena koleusa je lambdanski diterpen forskolin. Forskolin aktivira enzim adenil ciklazu i povećava nivo cikličnog adenozin monofosfata (cAMP) koji je značajan u ćelijskom odgovoru na hormone i druge ekstracelularne signale. Forskolin deluje vazodilatatorno i u ajurveda medicini se koristi kod hipertenzije, alergija, gojaznosti, infekcija urinarnog trakta i konvulzija Kontraindikacije: hemoragije, nizak krvni pritisak i srčani problemi. Dve nedelje pre hiruške intervencija treba prestati sa uzimanjem preparata koleusa. U suplementima za mršavljene se obično koristi oko 200-250mg ekstrakta koleusa u jednom doziranom obliku. Dnevna doza od 1 kapsule preparata sadrzo 50mg suvog ekstrakta korena koleusa koji sadrži l mg forskolina. Plod garsinije (Garcinia cambogia) se koristi kao voce u ishrani, kao i u tradicionalnoj medicini u južnoj Aziji i na Tajlandu. Glavni fizioloski aktivan sastojak kore ploda je hidroksilimunska kiselina. Hidroksilimunska kiselina je kompetitivni inhibitor enzima adenozin-trifosfat-citrat liaze. Ovaj enzim prevodi koenzim A i limunsku kiselinu do oksalsircetne kiseline i acetilkoenzima A. Eksperimenti na životinjama su ukazali na moguće efekte hidroksilimunske kiseline na gubitak telesne mase, ali ovakvi efekti nisu jasno potvrđeni na ljudima u dobro dizajniranim i kontrolisanim ispitivanjima. Mogući mehanizam ovakvog delovanja hidroksilimunske kiseline može biti supresija sinteze masnih kiselina i masti, za koju je neophodan acetilkoenzim A, ali i stimulacija glukoneogeneze u jetri. Trudnice, dojilje i deca ne bi trebalo da uzimaju preparate biljke Garcinia cambogia jer ne postoji dovoljno podataka o njegovom delovanju na ovu populaciju. Doze koje se koriste u dodacima ishrani kreću se između 200-1600mg ekstrakta garsinije dnevno. Preporučena dnevna doza od l kapsule preparata sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda garsinije koji sadrži 30 mg hidroksilimunske kiseline. Seme zelene kafe (Cojfea Arabica.) sadrži fenolna jedinjenja sa antioksidantnom aktivnošću od kojih su najznačajnije hlorogene kiseline. Hlorogene kiseline su estri hininske kiseline i kafene ili ferulinske kiseline. Jedna publikovana klinička studija na 12 dobrovoljaca pokazala je da je kod grupe koja je konzumirala jednu šoljicu dnevno instant kafe obogaćene hlorogenom kiselinom apsorcija glukoze bila statistički značajno manja (6,9%) u odnosu na kontrolne grupe koje su konzumirale običnu instant kafu ili dekofeiniziranu instant kafu (Thom 2007). Zelena kafa sadrži purinske alkaloide od kojih je najzastupljeniji kofein (0,6-2,2%) koji je stimulator centralnog nervnog sistema, povećava koncentraciju i budnost, smanjuje zamor, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i smanjuje apetit. Zelena kafa sadrži mineralne materije, vitamine B grupe od kojih je najzastupljeniji nijacin i aromatične materije. Od aminokiselina u proteinima kafe zastupljen je triptofan, prekursor serotonina, neurotransmitera koji je važan za raspoloženje i ponašanje, smanjuje anksioznost, izaziva osećaj sitosti i ima ulogu u regulisanju sna. Zelena kafa sadrži i polisaharide (hemiceluloze) i diterpene uključujući i estre diterpenskih alkohola i masnih kiselina (kahveol i kafestol). Tokom termičke obrade (prženje) kafe nastaju aromatične komponente koje daju prijatan ukus i miris, ali se smanjuje sadržaj sastojaka sa antioksidantnom aktivnošću. Dnevna doza od 1-3 kapsule proizvoda sadrži 55-165mg suvog ekstrakta zrna zelene kafe standardizovanog na 50% hlorogenih kiselina. Plod ljute paprike (Capsicum annum) se koristi kao namirnica i začin u ishrani. Glavni sastojci su alkaloidi (kapsaicinoidi), karotenoidi, jedan je od bogatijih izvora vitamina C, mineralnih materija i organskih kiselina. Terapijske indikacije su: bolni spazmi mišića u predelu ramena, vrata i leđa kod odraslih i dece, artritis, reumatizam, neuralgije, lumbago i promrzline. Eksterno se upotrebljava kao liniment: topla uljana emulzija koja sadrži papriku u prahu ili alkoholnu tinkturu, nanosi se na obolelo mesto utrljavanjem. U digestivnom traktu povećava prokvljenost creva što može da poveća intestinalnu apsorpciju. Preporučena dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 50mg suvog ekstrakta ploda kajenske paprike koji sadrži 5mg kapsaicina. Plod crnog bibera (Piper nigrum) sadrži etarsko ulje (1,2-2,6%), kisele amide (piperin, piperilin, piperolein Ai B, kumaperine), polisaharide (45%) i masno ulje (10%). Koristi se kao začin u kulinarstvu. Stimuliše termalne receptore i povećava sekreciju salive i gastrične mukoze, ima antimikrobni efekat, povećava prokrvljenost i apsorpciju i može da utiče na metabolizam u jetri. Dnevna doza od 1 kapsule proizvoda sadrži 5,3mg suvog ekstrakta ploda crnog bibera koji sadrži 5mg piperina. Alfa-Lipoinska kiselina (sin. tioktinska kiselina, lipoinska kiselina ili alfa-liponska kiselina) je u hemijskom pogledu 1,2-ditiolan-3-valerijanska kiselina. To je hidrosolubilna supstanca rasprostranjena u biljnom i životinjskom svetu. Humani organizam je sintetiše, ali se delom unosi i hranom. Najznačajni dijetarni izvori alfa-lipoinske kiselina su iznutrice, meso, krompir, cvekla i šargarepa. Alfa-lipoinska kiselina je kofaktor u okviru dva enzima: piruvat – dehidrogenaznog kompleksa i dehidrogenaze alfa-keto kiselina. Ovi enzirni učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i aminokiselina. Slobodna alfa lipoinska kiselina, nevezana za enzime, u organizmu ima ulogu antioksidansa koju ostvaruje na više načina: direktno reaguje sa slobodnim radikalima, reaguje sa jonima metala i regeneriše potentne antioksidanse kao sto su vitamini C i E i glutation i produžava im antioksidantno delovanje. Postoje podaci o povoljnom delovanju alfa-lipoinske kiseline kod komplikacija dijabetesa (dijabeticka neuropatija, ateroskleroza). U akuserštvu, rezultati sprovedenih studija sugerišu da suplementacija alfa lipoinskom kiselinom značajno ubrzava proces restoracije fiziološkog stanja kod pretećeg pobačaja, ubrzava resorpciju subhorionih hematoma i poboljšava medicinsko stanje majke i fetusa verovatno modulacijom aktivnosti citokina, faktora rasta i drugih biološki aktivnih molekula. U ginekologiji, rezultati sprovedenih studija ukazuju da suplementacija sa 600mg alfa-lipoinske kiseline 2 puta dnevno u toku 16 nedelja povećava broj menstrualnih ciklusa kod zena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Dnevni unos alfa-lipoinske kiseline prosečnom ishranom se procenjuje na oko 0,5mg. Uobičajene suplementirane doze alfa-lipoinske kiseline su 60-300 mg u jednorn doziranom obliku. Sadržaj alfa lipoinske kiseline u preporučenoj dnevnoj dozi od 1 kapsule proizvoda je 50mg. Vitamini i minerali prisutni u proizvodu nalaze se na listi vitarnina i minerala koji se mogu koristiti u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br. 23., a njihovi izvori na listi supstanci koje se mogu koristiti kao izvori vitamina i rninerala u proizvodnji dodataka ishrani iz Priloga br 24. Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (,,SI. Glasnik RS” br. 45/20 I 0, 27/20 I I, 50/2012, 21/2015, 75/2015 i 7/2017). Količine prisutnih vitamina i minerala u preporučenoj dnevnoj dozi od 10g proizvoda nisu veće od maksimalno dozvoljenih količina u dnevnoj dozi dodatka ishrani za odrasle iz Priloga br. 25. navedenog pravilnika. Na osnovu dostavljenih specifikacija čistoća svih navedenih sastojaka odgovara zahtevima posebnih propisa o kvalitetu odgovarajućih namirnica, propisa o kvalitetu aditiva, zahtevima Food Chemicals Codex-a, nacionalne ili evropske farrnakopeje.