Nastao u drevnoj tradiciji Dalekog istoka, kao deo puta Tao Shin Sena – puta razbijanja konceptualnih okova telesnih bolesti, mentalnih zakočenja i društvenog haosa, Do-In vam može pomoći u oslobađanju duha i »pronalaženju emotivnog sopstva«, kroz dostizanje jedinstva i ravnoteže unutarnjeg sopstva i spoljnog sveta.

Mada je tai či čuan kao vid meke borilačke veštine relativno dobro poznat, manje je poznato da je on i meditativna disciplina. Da Liu, predsednik Tai či društva u Njujorku, daje prikaz istorije i filozofije ove drevne prakse. Uz to, ova knjiga može poslužiti i kao vodič za metode meditacije, disanja i koncentracije koji mogu biti vrlo korisni za praktičara. Mada ova knjiga nije zamišljena kao priručnik, ona ipak daje osnovne instrukcije. Iako zapadnjaci mogu postaviti pitanje u vezi osnovanosti tvrdnji o besmrtnosti koje se pridobijaju putem taoističkih disciplina, ova knjiga nudi pristojan uvod u različite forme istočnjačke spiritualne prakse. Autor praktikuje i podučava Tai Či preko 50 godina i prenosi nam svoje ogromno iskustvo. Knjiga sadrži desetine dijagrama i crteža.

Kodeks samuraja, knjiga stara četiri veka, podrobno objašnjava pravila Bušidoa, japanske staze ratnika. Bušido je izvršio snažan uticaj na japansko društvo, sistem vladanja, privredu, kao i na savremene borilačke veštine kako u Japanu tako i u drugim zemljama. Japanski original ove knjige, Bušido Šošinšu, bio je jedan od glavnih izvora na kome se napajao Bušido, filozofska staza koja i danas fascinira mislioce Istoka i Zapada. Uz jasan i precizan prevod Tomasa Klirija, koji je jedan od najistaknutijih prevodilaca i autoriteta iz oblasti istočnjačke filozofije, kao i upečatljive ilustracije Oskara Ratija, ova knjiga je od neprocenjive vrednosti za menadžere, studente azijske kulture i poklonike borilačkih veština.

Inspirativno učenje u ovoj zbirci pokazuje da je prava staza ratnika zasnovana na milosrđu, mudrosti, neustrašivosti i ljubavi prema prirodi. Ovo učenje je proisteklo iz govora i pisanja Moriheja Uješibe, utemeljitelja popularne japanske borilačke veštine aikido, telesno-umne discipline koju je nazvao Umeće mira, a koja nudi nenasilan put do pobede u sučeljavanju sa konfliktom. Uješiba je verovao da principi aikidoa mogu da se primene na sve izazove u životu – u ličnim odnosima, u društvenim interakcijama, u poslu i u biznisu. Ovo izdanje je daleko obimnija verzija prvobitnog minijaturnog izdanja. Ovo se odlikuje bogatstvom novog materijala, koji uključuje Uješibinu biografiju, zatim jedan esej "Umeće mira nasuprot Umeća ratovanja", novi prevod doke, didaktičke "poeme o Putu" i Uješibine kaligrafske radove. Morihej Uješiba (1883-1969) je poznat kao jedan od najvećih majstora borilačkih veština svih vremena. Nakon godina usavršavanja borilačkih veština te duhovnog traganja, on je razvio aikido kao put ka negovanju mira i harmonije u svetu.

Ninđe su bile majstori u prerušavanju, ubacivanju u neprijateljske redove, špijunaži i kontrašpijunaži. Negovali su duhovne vrednosti i magijske tradicije po kojima su se razlikovali od više vojnički organizovanih samuraja, a njihova veština ninđucua, tajanstvena koliko i neophodna, prenosila se u tajnim školama s osloncem samo na nekoliko šifrovanih rukopisa. Razotkrivajući vezu između ninđi i jamabušija – monaha ratnika s razvijenim natprirodnim moćima – ti rukopisi potvrđuju da je put ninđi zasigurno bio autentična duhovna disciplina, staza usaglašavanja svesti i tela i nevezivanja za svet prolaznog, odnosno staza samoostvarenja. Šoninki, koji s delima Bansenšukai, Ninpiden i Ninpo Hikan čini dragocenu pisanu zaostavštinu ninđi, napisao je učitelj Natori Masazumi. Taj izvorni tekst – osim što predstavlja čitaocu sve aspekte veštine skrivanja i prerušavanja, preživljavanja u prirodi, špijunaže, fizičkih podviga snage i izdržljivosti – takođe sadrži i učenja o meditaciji, kontroli osećaja, razvijanju psihičkih moći i upotrebi magijskih čini.

Ovaj naročiti ći gong (nej=unutrašnji, đin=sila, ći=vitalna energija, gong=postignuće prakse) razvili su šaolinski monasi radi negovanja unutrašnje vitalne energije, a na Zapad ga je, sredinom osamdesetih, doneo veliki učitelj L. Đ. Peng iz Kine. Radi se o drevnoj i veoma cenjenoj kineskoj disciplini, dobro poznatoj među poklonicima borilačkih veština i specijalistima za tradicional­nu kinesku medicinu. Tajna tradicija o kojoj je reč, osposobljava praktičara da istovremeno prenosi i upija ći energiju, što je od najveće važnosti za one koji su posvećeni sticanju lične moći i izučavanju isceljujućih vidova ove veštine.

Hagakure („U senci lišća”) je priručnik za samurajsku klasu sačinjen iz niza kratkih anegdota i razmišljanja koji istovremeno pružaju uvid i uputstva za način ponašanja koji iziskuje bušido - istinski duh i staza ratnika. Ovo nije filozofska knjiga u smislu u kome se ta reč uglavnom razume: to je zbirka misli i izreka prikupljenih u razdoblju od sedam godina, i kao takva pokriva široku lepezu predmeta, često bez posebnog reda. Delo predstavlja model življenja koji je veoma udaljen od našeg pragmatizma i materijalizma, upućujući intuitivan, pre nego racionalan poziv, u svojoj tvrdnji da je bušido staza smrti, i da je samo onaj samuraj koji je spreman i voljan da umre u bilo kom trenutku potpuno iskren prema svom gospodaru. Mada je Hagakure godinama bio tekst držan u strogoj tajnosti i poznat jedino ratnicima vazalima provincije Hizen kojima je i sam autor pripadao, kasnije je on došao na glas kao klasično delo o samurajskoj filozofiji, vršeći tako snažan uticaj na mnoge naredne naraštaje i stičući brojne poklonike, među kojima se našao i Jukio Mišima. Jamamoto Cunetomo (1659-1719) je bio samuraj-sluga iz klana Nabešima, koji je gospodario provincijom Hizen. Postao je budistički monah 1700. godine, nakon što je Šogunska vlada zabranila praksu cufiku - samoubistvo sluge nakon smrti svog gospodara. Knjiga je posvećena jednom mlađem samuraju tokom autorove izolacije u periodu od sedam godina.

Knjiga pet prstenova je jedan od najpronicljivijih spisa o tajnovitim veštinama borbe i pobeđivanja nastalih na tlu Azije. Napisana ne samo za majstore borilačkih veština, već i za lidere svih profesija, ova knjiga analizira procese borbe i sukoba koji se nalaze u pozadini svih ljudskih odnosa. Ovu knjigu - koju su američki biznismeni prihvatili kao klasično delo strategije biznisa, sačinio je 1643. godine čuveni borac i nepobedivi samuraj Mijamoto Musaši. Za razliku od prethodnih prevoda Knjige pet prstenova, Klirijev prevod je pristupačan, oslobođen nerazumljivog žargona, obogaćen iscpnim uvodom o duhovnoj pozadini ratničke tradicije. Pored Musašijevog teksta ovo izdanje je dopunjeno još jednim važnim klasičnim japanskim delom o rukovođenju i strategiji, takođe u Klirijevom prevodu, a to je čuvena Knjiga porodičnog preda­nja o umeću ratovanja, autora Jagju Munenorija, koja osvetljava etička i duhovna načela taoizma i zena primenjena na stazu ratnika. Tomas Kliri je na Harvardu doktorirao na istočnoazijskim jezicima i civilizaciji. Ovaj vrsni stručnjak preveo je preko pedeset tomova budističkih, taoističkih, konfucijanskih i islamskih spisa sa sanskrita, kineskog, japanskog i arapskog, kao i sa dijalekta pali, a među njegove najčitanije knjige spada i veoma cenjeno izdanje Umeća ratovanja.

Opis Dr Savo Bojovik Sportska knjiga

Opis Ž. Modrić Sportska tribina 1974

Description Hagakure („U senci lišća”) je priručnik za samurajsku klasu sačinjen iz niza kratkih anegdota i razmišljanja koji istovremeno pružaju uvid i uputstva za način ponašanja koji iziskuje bušido – istinski duh i staza ratnika. Ovo nije filozofska knjiga u smislu u kome se ta reč uglavnom razume: to je zbirka misli i izreka prikupljenih u razdoblju od sedam godina, i kao takva pokriva široku lepezu predmeta, često bez posebnog reda. Delo predstavlja model življenja koji je veoma udaljen od našeg pragmatizma i materijalizma, upućujući intuitivan, pre nego racionalan poziv, u svojoj tvrdnji da je bušido staza smrti, i da je samo onaj samuraj koji je spreman i voljan da umre u bilo kom trenutku potpuno iskren prema svom gospodaru. Mada je Hagakure godinama bio tekst držan u strogoj tajnosti i poznat jedino ratnicima vazalima provincije Hizen kojima je i sam autor pripadao, kasnije je on došao na glas kao klasično delo o samurajskoj filozofiji, vršeći tako snažan uticaj na mnoge naredne naraštaje i stičući brojne poklonike, među kojima se našao i Jukio Mišima. Jamamoto Cunetomo (1659-1719) je bio samuraj-sluga iz klana Nabešima, koji je gospodario provincijom Hizen. Postao je budistički monah 1700. godine, nakon što je Šogunska vlada zabranila praksu cufiku – samoubistvo sluge nakon smrti svog gospodara. Knjiga je posvećena jednom mlađem samuraju tokom autorove izolacije u periodu od sedam godina.

Description Sun Pinova Veština ratovanja smatra se delom koje nimalo ne zaostaje za mnogo slavnijom vojnom raspravom Sun Cua. Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinovo delo bavi se vojnom strategijom, razotkrivanjem zakonitosti ratne veštine, te idejama koje su i danas aktuelne i prime­njive u ratu. Takođe, kroz knjigu provejavaju biseri drevene kineske mudrosti. Sun Pin (umro 316 p.n.e.) je vojni strateg koji je živeo u Razdoblju zaraćenih država u drevnoj Kini. On je potomak Sun Cua, a vojnoj nauci ga je podučavao pustinjak Gueiguci. Znao je Sun Cuovo Umeće ratova­nja napamet, pa ga je Gueiguci često is­ticao pred ostalim učenicima. Dok je služio u državi Vei, bio je uhapšen pod lažnom optužbom za izdaju. Za kaznu je istetoviran po licu (u to vreme su kriminalci tako kažnjavani) i odstranjene su mu ča­šice sa kolena, zbog čega je do kraja života ostao bogalj. Sun Pinovo delo Veština ratovanja je arheološkim iskopavanjem ponovo otkriveno 1972. godine, nakon što je bilo izgubljeno skoro 2000 godina. Do tada su neki istoričari spekulisali da su Sun Pin i Sun Cu jedna ista osoba, ali je ovim otkrićem dokazano da je Sun Pin zapravo potomak (unuk ili praunuk) Sun Cua.

Description Šaolinski ći gong – Piter Fenton Ovaj naročiti ći gong (nej=unutrašnji, đin=sila, ći=vitalna energija, gong=postignuće prakse). Razvili su šaolinski monasi radi negovanja unutrašnje vitalne energije. A na Zapad ga je, sredinom osamdesetih, doneo veliki učitelj L. Đ. Peng iz Kine. Radi se o drevnoj i veoma cenjenoj kineskoj disciplini, dobro poznatoj među poklonicima borilačkih veština i specijalistima za tradicional­nu kinesku medicinu. Tajna tradicija o kojoj je reč, osposobljava praktičara da istovremeno prenosi i upija ći energiju, što je od najveće važnosti za one koji su posvećeni sticanju lične moći i izučavanju isceljujućih vidova ove veštine.

Description Umeće ratovanja – Sun Cu Za Umeće ratovanja može se metaforički reći da je to srž vojne teorije švajcarske armije – delo koje nudi različito oružje za bilo koju situaciju, ali je njegova glavna pouka “najbolje je pobediti bez borbe”. U zbijenom pakovanju pronaćićete sažete poglede o resursima, lukavstvu, motivu zarade, felksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti, praktičnosti. Razmotrite samo jedan od brojnih Sun Cuovih saveta: “Mada ste u stanju najviše borbene gotovosti, treba da delujete nespremno.” Klirijev prevod Sun Cuovog 2000 godina starog Umeća ratovanja osavremenjava ovaj važan kineski klasični spis. U njemu nema nijedne prevaziđene maksime, nijednog maglovitog i nejasnog saveta. Po njemu, rat i život dešavaju se u isto vreme. Savladajte načela iz ove knjige, i možete baciti sve savremene naslove iz menadžmenta.“ – Njuzvik Urađena pre više od 2000 godina, ova kompilacija koju je sastavio misteriozni ratnik-filozof još uvek predstavlja jednu od najcenjenijih i najuticajnijih knjiga o strategiji, koju su jednako pomno proučavali savremeni azijski političari i rukovodioci, kao što su to činile vojskovođe iz drevnih vremena. Kao jedna studija o anatomiji organizacija koje se nalaze u sukobu, Umeće ratovanja može se primeniti na svako takmičenje i kon­flikt u svetu, na svakom nivou – od interpersonalnog do internacionalnog. Cilj Umeća ratovanja je nepobedivost, pobeda bez borbe, sticanje nesavladive moći koja proističe iz razumevanja fizike, politike i psihologije konflikta. Klirijev prevod predstavlja ovo klasično delo u kontekstu velike duhovne baštine taoizma, istočnoazijskih korena psihologije, nauke i tehnologije, i saznanja o ljudskoj prirodi na kojima se temelje najcenjenije knjige o postizanju uspeha. Uz prevod urađen na osnovu standardne kolekcije komentara Sun Cuovog teksta od strane jedanaest komentatora, Kliri je dodatno uredio tekst kako bi još više istakao smisao načela dobre strategije. Povrh toga, ovo izdanje je obogaćeno i opširnim uvodom u kome se govori o sadržaju i poreklu dela.

Knjiga Aikido i harmonija prirode otkriva dubokoumne filozofske i etičke principe otelovljene u veštini aikidoa i povezuje ih s prirodnim zakonima. Ovo je jedna od najjasnijih, najdubokoumnijih i najinspirativnijih knjiga koja je ikad napisana o aikidou, pa čak i o bilo kojoj ratničkoj veštini. Autor otkriva da su fizičke kretnje aikidoa ovaploćenje principa duha. Sila napada se ne dočekuje agresijom, već se kontroliše i preusmerava pomoću sile i ravnoteže jednog kružnog pokreta. Tehnika aikidoa može da se shvati samo na osnovu njene ukorenjenosti u kosmičkom zakonu i prirodnim procesima. Posvećeno vežbanje i izučavanje aikidoa produbljuje naše razumevanje savršenstva ravnoteže koja vlada u prirodi i usklađuje nas sa okolinom, drugim ljudima i samim sobom. Pored toga što je bogato ilustrovana autorovim crtežima, dijagramima, kaligrafijom i fotografijama s prikazima aikido tehnika, ova knjiga sadrži i istoriju aikidoa, anegdote iz života njegovog Tvorca i prevode nekoliko njegovih predavanja.

U ovoj knjizi Topolšek prenosi jednostavnim i razumljivim rečima esencijalnu mudrost - osnovni princip i znanje izvorne alhemije o jedinstvu uma i tela, a u vezi sa novim istraživanjima nauke i zapadne medicine. Takođe, on se ovde bavi i prirodnom tradicionalnom istočnjačkom medicinom, kojoj je posvetio 45 godina istraživanja. Ova knjiga je namenjena svima koji su usamljeni, koji žive bez nade i bez ljubavi, koji žive u nesigurnosti i strahu - onima koji ne vide smisao i ne osećaju radost u kreativnom stvaranju i svetlosti života, pa im život predstavlja patnju. Jer, ostvarenje naše radosti, sreće i blagostanja, zdravlja i dugovečnosti zavisi od puta naših misli, želja i ambicija, naših vrlina i osećanja, od kvaliteta i čistoće osnovnih supstanci - energije hrane, vode i vazduha.

Prema učitelju Liaou, velika moć tai čija ne može se shvatiti bez spoznaje njegovog unutrašnjeg smisla. Kroz prevod tri ključna teksta o tai čiju, koje mnogi poznavaoci ove materije smatraju „Biblijom tai čija” knjiga Tai či klasici opisuje unutrašnje značenje i tehnike tai či pokreta. Uvod u tekstove čine tri poglavlja koja objašnjavaju kako uvećati unutrašnju energiju (či), kako je pretvoriti u unutrašnju silu (đing) i kako je potom projektovati spolja, radi pariranja protivniku bez fizičkog kontakta. Učitelj Liao takođe daje objašnjenje čitave forme tai čija, koje je sam ilustrovao svojim crtežima. Učitelj Vajsun Liao je izučavao tai či u centralnom delu Tajvana pre nego što je došao u Sjedi­njene Države, gde je prenosio ovu veštinu drugima sledećih trideset godina. On takođe praktikuje i biljnu medicinu, akupunkturu i feng šui.

Gičin Funakoši – „Otac karate-doa“ – bio je taj koji je povezao vreme kada je karate bio strogo okinavljanska veština samoodbrane obavijena velom najveće tajnosti i današnje doba kad je postao ratnička veština uvežbavana širom sveta. Kao izuzetno skroman čovek, on nije bio voljan da piše autobiografiju i uzdržavao se od toga sve do svoje devedesete godine. Obrazovan u duhu konfucijanskih klasičnih dela, on je vrlo rano počeo da radi kao školski učitelj, ali je posle višedecenijskog vežbanja karatea pod paskom najboljih majstora odustao od takvog zarađivanja za život da bi ostatak života posvetio popularizaciji i širenju te veštine. On je pročistio i osavremenio tehnike i stručnu terminologiju, duhovnu suštinu je doveo u prvi plan i karate je evoluirao u pravu ratničku veštinu i način života, tj. karate-do. Vekovima su se na Okinavi vežbale različite forme goloruke borbe, ali zbog nedostatka pisanih zapisa često su se maštovite izmišljotine preplitale s činjenicama. Ova knjiga je i iz tog razloga izuzetno dragocena. Jer, pričajući o svojim slavnim učiteljima – ne samo o njihovom tehničkom majstorstvu, već i o načinu na koji su postupali u kritičnim situacijama – Funakoši otkriva šta je pravi karate. Ni priče koje ispreda o sebi nisu ništa manje poučne – njegova odlučnost da nastavi vežbanje te veštine kojom je počeo da se bavi isključivo radi poboljšanja svog zdravlja, nepokolebljiva istrajnost u sučeljavanju sa životnim nedaćama, strogo uvažavanje samurajskog životnog stila i samopouzdanje – to su sve bile osobine koje su ga krasile i u poznoj dobi i pripisivao ih je svom vežbanju karate-doa.

Umeće ratovanja, drevni kineski klasik, nastao je u poznom Razdoblju Proleća i jeseni (5.vek p.n.e). Svako od ukupno trinaest poglavlja u knjizi bavi se nizom naročitih ratničkih veština i načinu kako se svaka od njih primenjuje u strategijama i taktikama ratovanja. Ovo izdanje knjige, u prevodu vrhunskog sinologa Tomasa Klirija, obuhvata opsežan predgovor u kome su opisane istorijske prilike koje su prethodile nastanku ove kultne knjige, a dopunjen je lucidnim komentarima slavnih kineskih vojskovođa. Kompilacija koju je sačinio misteriozni ratnik-filozof još uvek predstavlja jednu od najcenjenijih i najuticajnijih knjiga o strategiji, koju su jednako pomno proučavali savremeni azijski političari i rukovodioci, kao što su to činile vojskovođe iz drevnih vremena. Kao jedna studija o anatomiji organizacija koje se nalaze u sukobu, Umeće ratovanja može se primeniti na svako takmičenje i kon­flikt u svetu, na svakom nivou - od interpersonalnog do internacionalnog. Cilj Umeća ratovanja je nepobedivost, pobeda bez borbe, sticanje nesavladive moći koja proističe iz razumevanja fizike, politike i psihologije konflikta. Klirijev prevod predstavlja ovo klasično delo u kontekstu velike duhovne baštine taoizma, istočnoazijskih korena psihologije, nauke i tehnologije, i saznanja o ljudskoj prirodi na kojima se temelje najcenjenije knjige o postizanju uspeha. Uz prevod urađen na osnovu standardne kolekcije komentara Sun Cuovog teksta od strane jedanaest komentatora, Kliri je dodatno uredio tekst kako bi još više istakao smisao načela dobre strategije. Povrh toga, ovo izdanje je obogaćeno i opširnim uvodom u kome se govori o sadržaju i poreklu dela.

Sun Pinova Veština ratovanja smatra se delom koje nimalo ne zaostaje za mnogo slavnijom vojnom raspravom Sun Cua. Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinovo delo bavi se vojnom strategijom, razotkrivanjem zakonitosti ratne veštine, te idejama koje su i danas aktuelne i prime­njive u ratu. Takođe, kroz knjigu provejavaju biseri drevene kineske mudrosti. Sun Pin (umro 316 p.n.e.) je vojni strateg koji je živeo u Razdoblju zaraćenih država u drevnoj Kini. On je potomak Sun Cua, a vojnoj nauci ga je podučavao pustinjak Gueiguci. Znao je Sun Cuovo Umeće ratova­nja napamet, pa ga je Gueiguci često is­ticao pred ostalim učenicima. Dok je služio u državi Vei, bio je uhapšen pod lažnom optužbom za izdaju. Za kaznu je istetoviran po licu (u to vreme su kriminalci tako kažnjavani) i odstranjene su mu ča­šice sa kolena, zbog čega je do kraja života ostao bogalj. Sun Pinovo delo Veština ratovanja je arheološkim iskopavanjem ponovo otkriveno 1972. godine, nakon što je bilo izgubljeno skoro 2000 godina. Do tada su neki istoričari spekulisali da su Sun Pin i Sun Cu jedna ista osoba, ali je ovim otkrićem dokazano da je Sun Pin zapravo potomak (unuk ili praunuk) Sun Cua.

Ovo je prevod jednog od najvažnijih klasika o zenu i veštini mačevalaštva. Jagju Munenori je bio toliko na glasu sa svog mačevalačkog umeća da je najposle naimenovan kao službeni instruktor mačevalaštva kod dva šoguna Tokugave. (Ovaj položaj je takođe zauzimao Mijamoto Musaši, mada o tome nije ostavio pisanog traga.) Jagjuov stil poznatiji je kao Šinkage-rju, stolećima je važio za službeni stil Tokugava dinastije. Njegov duhovni mentor bio je zen sveštenik Takuan. U ovoj knjizi, Jagjuova duhovnost zasnovana na zen budizmu jasno se odražava u središnjoj ideji „životvornog mača“ - koja nalaže kontrolisanje protivnika duhovnom spremnošću za borbu, pre negoli upuštanje u samu borbu. Njegova veština obuzdavanja i diplomatije učinila ga je političkim i vojnim savetnikom od poverenja kod dvojice šoguna. Ova knjiga predstavlja ideje jednog zen učitelja o neprianjanju i nenasilju.

Opčinjavajuće borilačko umeće aikido i njegov tvorac Morihej Uješiba prestavljaju jednu od najsvetlijih pojava u istoriji japanskih ratničkih veština. Iako u senci džudoa i karatea – što zbog relativno kasnog pojavljivanja, ponajviše zbog odsustva sportskog nadmetanja u okviru svog trenažnog programa – aikido polako stiče sve veći broj pristalica u svetu. S obzirom na ono što nam je posredstvom njega ponuđeno od dragocenog istočnjačkog znanja u vezi sa čovekovom psihom i telom, on ne samo da je ravnopravan pomenutim borilačkim veštinama nego ih u mnogim aspektima daleko prevazilazi. Zato ne bi trebalo da nas čudi što ga neki smatraju vrhuncem u razvoju golorukih borilačkih veština na tlu Japana.

UVOD U FILOZOFIJU I PRAKSU JAPANSKOG UMEĆA MAČEVANJA. Evo jednog razumljivog uvoda u kendo, japansko "umeće mačevanja", drevnu borilačku veštinu koja potičie iz japanske samurajske tradicije. Kendo je način života koji oblikuje sama disciplina razvijajući istrajnost, pažnju, koncentraciju i uvod. Ona je vrlo blisko povezna sa zenom: njeni adepti tradicionalno praktikuju zen meditaciju, tako da su brojni zen učitelji su usvojili srce Kendoa. Kendo principi etike i obazrivog delanja uticali su snažno na neke druge japanske borilačke veštine, na aikido, na primer. Knjiga obuhvata istoriju veštine mačevanja, osvnonu opremu, rečnik osnovnih termina kao i upustva o osnovnim formama. Ilustrovana je sa više od 200 crteža.

"Kada je srce mirno, Nebo i Zemlja su u jedinstvu, vitalna životna energija i krv su zdravi i slobodno se kreću kroz telo." Ova stara i mudra taoistička izreka ukazuje na osnov isceljivanja korena života -jer slaba i blokirana životna energija, toksična krv i nedostatak kiseonika u telu predstavljaju glavni uzrok svih problema, poremećaja i bezbrojnih simptoma hroničnih i kancerogonih oboljenja. Zato razvijanje unutrašnjeg znanja počinje kroz spoznaju samog sebe, svoje Staze srce. Još jedna sjajna knjiga koja može biti od koristi svima koji žele da povrate ili održe vitalnost uma i tela, kao i onima koji se već bave nekom terapeutskom ili borilačkom disciplinom: »„Kada je srce mirno, Nebo i Zemlja su u Jedinstvu, vitalna životna energija i krv su zdravi i slobodno se kreću kroz telo.” Ova stara i mudra univerzalna izreka ukazuje na osnov isceljivanja korena života ‒ jer slaba i blokirana vitalna energija, toksična krv i nedostatak kiseonika u telu predstavljaju glavni uzrok svih problema, poremećaja i bezbrojnih simptoma hroničnih i kancerogenih oboljenja... Zato: razvijanje unutrašnjeg znanja počinje kroz spoznaju samog sebe, svoje Staze Srca ‒ kako živeti kroz nju, jer to su darovi Neba i Zemlje. Živeti kroz Stazu Srca spašava ljude, ispunjava slaba, usamljena i ranjena mesta u ljudskom srcu, stvara mogućnost da se mržnja transformiše u ljubav, nesreća u sreću, tuga u radost, haos i agresivnost u red i mir, bolest u zdravlje, nesavršenstvo u savršenstvo, nejedinstvo i razdvojenost u JEDNO... ‒ i to je sve!«

Spiritualna rotacija svetlosti - razvijanje unutrašnjeg znanja. Sjajna knjiga o tai či čuanu i či gongu u kojoj autor, veliki majstor borilačkih veština Mario Topolšek, prenosi svoje dugogodišnje vežbačko iskustvo stečeno u Kini. Knjiga je namenjena vežbačima svih stilova i škola pošto objašnjava esenciju pokreta kao i univerzalne zakonitosti koje vladaju u nama i oko nas.