Osnovno o knjizi Maya 8 - Vizuelni brzi vodič za Windows i Macintosh Naučite Mayu na brz i lak način! Vizuelni brzi vodič — brz i jednostavan način za učenje! Lak vizuelni pristup vas slikom vodi kroz Mayu i pokazuje vam šta da radite. Sažeti postupci i objašnjenja vam omogućavaju da brzo uhvatite korak. Nigde nećete naći bolji sadržaj. Kratak sadržaj Uvod ix Poglavlje 1 Osnove programa Maya 1 Poglavlje 2 Navigacija kroz interfejs i izmene 21 Poglavlje 3 Izrada osnovnih geometrijskih i tekstualnih oblika 45 Poglavlje 4 Transformisanje objekata i komponenti 69 Poglavlje 5 Režimi za izbor, sakrivanje i prikaz šablona objekata 97 Poglavlje 6 Grupisanje, uspostavljanje odnosa roditelj-potomak i poravnavanje Poglavlje 7 NURBS krive i površine 139 Poglavlje 8 Poligoni 175 Poglavlje 9 Potpodeljene površine 223 Poglavlje 10 Skeleti i konstrukcija 245 Poglavlje 11 Zasnivanje odnosa roditelj-potomak i vezivanje za skelet 281 Poglavlje 12 Animacija 297 Poglavlje 13 Deformatori 331 Poglavlje 14 Senčenje, materijali i mapiranje 357 Poglavlje 15 Izrada svetla 415 Poglavlje 16 Kamere i renderovanje 445 Poglavlje 17 MEL i izrazi 487 Poglavlje 18 Dinamika 503 Indeks 533

Maya 8 - vizuelni brzi vodič za Windows i Macintosh Naučite Mayu na brz i lak način! Vizuelni brzi vodič — brz i jednostavan način za učenje! Lak vizuelni pristup vas slikom vodi kroz Mayu i pokazuje vam šta da radite. Sažeti postupci i objašnjenja vam omogućavaju da brzo uhvatite korak. Nigde nećete naći bolji sadržaj. Osnovno o autorima Morgan Robinson je animator u kompaniji Anzovin Studio. Napravila je The Setup Machine 2.0, alatku za automatsko podešavanje i opterećenje likova za Mayu. Nathaniel Stein je držao kurseve modeliranja na Univerzitetu Masačusetsa u Amherstu. Trenutno radi kao animator i nadzornik modeliranja u kompaniji Anzovin Studio, a radio je na igrama poput Halo 2, kao i na raznim filmovima i kratkim animacijama. Nivo knjige: početni; srednji Kratak sadržaj Uvod ix Poglavlje 1 Osnove programa Maya 1 Poglavlje 2 Navigacija kroz interfejs i izmene 21 Poglavlje 3 Izrada osnovnih geometrijskih i tekstualnih oblika 45 Poglavlje 4 Transformisanje objekata i komponenti 69 Poglavlje 5 Režimi za izbor, sakrivanje i prikaz šablona objekata 97 Poglavlje 6 Grupisanje, uspostavljanje odnosa roditelj-potomak i poravnavanje Poglavlje 7 NURBS krive i površine 139 Poglavlje 8 Poligoni 175 Poglavlje 9 Potpodeljene površine 223 Poglavlje 10 Skeleti i konstrukcija 245 Poglavlje 11 Zasnivanje odnosa roditelj-potomak i vezivanje za skelet 281 Poglavlje 12 Animacija 297 Poglavlje 13 Deformatori 331 Poglavlje 14 Senčenje, materijali i mapiranje 357 Poglavlje 15 Izrada svetla 415 Poglavlje 16 Kamere i renderovanje 445 Poglavlje 17 MEL i izrazi 487 Poglavlje 18 Dinamika 503 Indeks 533 Prikaži više

Maya 8 - Vizuelni brzi vodič za Windows i Macintosh Naučite Mayu na brz i lak način! Vizuelni brzi vodič — brz i jednostavan način za učenje! Lak vizuelni pristup vas slikom vodi kroz Mayu i pokazuje vam šta da radite. Sažeti postupci i objašnjenja vam omogućavaju da brzo uhvatite korak. Nigde nećete naći bolji sadržaj. Osnovno o autorima Morgan Robinson je animator u kompaniji Anzovin Studio. Napravila je The Setup Machine 2.0, alatku za automatsko podešavanje i opterećenje likova za Mayu. Nathaniel Stein je držao kurseve modeliranja na Univerzitetu Masačusetsa u Amherstu. Trenutno radi kao animator i nadzornik modeliranja u kompaniji Anzovin Studio, a radio je na igrama poput Halo 2, kao i na raznim filmovima i kratkim animacijama. Nivo knjige: početni; srednji Kratak sadržaj Uvod ix Poglavlje 1 Osnove programa Maya 1 Poglavlje 2 Navigacija kroz interfejs i izmene 21 Poglavlje 3 Izrada osnovnih geometrijskih i tekstualnih oblika 45 Poglavlje 4 Transformisanje objekata i komponenti 69 Poglavlje 5 Režimi za izbor, sakrivanje i prikaz šablona objekata 97 Poglavlje 6 Grupisanje, uspostavljanje odnosa roditelj-potomak i poravnavanje Poglavlje 7 NURBS krive i površine 139 Poglavlje 8 Poligoni 175 Poglavlje 9 Potpodeljene površine 223 Poglavlje 10 Skeleti i konstrukcija 245 Poglavlje 11 Zasnivanje odnosa roditelj-potomak i vezivanje za skelet 281 Poglavlje 12 Animacija 297 Poglavlje 13 Deformatori 331 Poglavlje 14 Senčenje, materijali i mapiranje 357 Poglavlje 15 Izrada svetla 415 Poglavlje 16 Kamere i renderovanje 445 Poglavlje 17 MEL i izrazi 487 Poglavlje 18 Dinamika 503 Indeks 533 Naslov: Maya 8 - Vizuelni brzi vodič Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 550 (cb) Pismo: Format: 16.5x23.5 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7310-377-8

Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (na balkanmagazin.com) Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. Наслов: Несвети а свети и друге приче Издавач: Informatika Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 18 x 24 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-84497-38-5

Enciklopedija životinja cena je za jednu karticu po izboru, Spisak onoga što imam na prodaju od brojeva kartica: -------------------------------------------------------- Grupa 1 Sisari – Imam: 1, 4, 7-8, 10-11, 14-15, 17, 22, 29, 31-32, 76-80, 82-93, 95-98, 100-102, 104-109, 111-116, 118-154, 156, 157, 159-161, 164-167, 169, 172, 174-176, 178-180, 182-186, 188, 190, 192-194, 196-200, 202-203, 205, 207-208, 210-211, 213-216, 218-221, 223-226, 228, 230, 231, 232, 235-236, 238, 240, 241, 243, 244, 245, 247-252, 254-262, 264,-270, 272-283, 285-287, 290 --------------------------------------------------------------- Grupa 2 Ptice Imam: 1, 3-9, 11-19, 21-37, 40-45, 48-50, 52-55, 58-77, 79-95, 97-100, 102-103, 105-108, 110-122, 124-128, 130-137, 139-145, 147-149, 151-153, 155-160, 162-168, 170-171, 173, 175-182, 185-191, 193-199, 201-203, 207-208, 212, 213, 215-217, 219, 222-223, 226, 227, 229, 231-237, 239-240, 242-248, 252, 254, 256, 261, 263, 265, 268, 269, 271, 273 ------------------------------------------------ Grupa 3 Gmizavci Imam: 1, 12 ------------------------------------------------------ Grupa 4 Ribe Imam: 1-12, 14, 15, 16, 18-26, 28, 29, 31-34, 36-38, 40, 42, 43 ----------------------------------------------------- Grupa 5 Insekti Imam: 1-12, 15-23, 25-29, 31-32, 34-36, 39-44, 47-48, 50, 52-54, 56-59 ---------------------------------------------------- Grupa 6 Niže životinje Imam: 1, 2, 4, 6-12, 14-16, 19, 19, 21, 24-26, 28-31, 33, 35, 36, 38-44, 49, 51 ------------------------------------------------------ Grupa 7 Izumrle životinje Imam: 1, 5 ----------------------------------------------------- Grupa 8 Ponašanje životinje Imam: 1-8, 11-22, 24-25, 27-31, 33-37, 39-46, 48-49, 51-59, 61, 63, 65, 67-69, 71, 80, 82, 83, 84 ----------------------------------------------------- Grupa 9 Životni prostori u Evropi Imam: 1-8, 10, 11, 15, 17-26, 28-30, 32-33, 35, 36, 39 --------------------------------------- Grupa 10 Životni prostori na zemlji Imam: 1-5, 7-10, 12-15, 17-23, 25-28, 30-36, 38-47, 49-51, 53, 54, 56, 58 ------------------------------------------------------ Grupa 11 Zaštita prorode Imam: 1-5, 7-11, 13-19, 21-26, 28, 30, 32, 34-43, 45-51, 52-58, 60-61, 64, 66, 67, 69, 71 -------------------------------------------------------- Svaka kartica ima dva lista u boji, dimenzija 17cm x 24cm, i predviđena je za registrator (ima probušene odgovarajuće rupe) za izdavača Miroslav Štursa Izdavač: International Masters Publishers, 2008, Beograd Heichlinger Druckerei GmbH Očuvanost: 5- ----------------------------------------------------- Enciklopedija razvrstana prema: Grupa 1 Sisari - 319 kartica Grupa 2 Ptice - 282 kartice Grupa 3 Gmizavci i vodozemci - 43 kartice Grupa 4 Ribe - 43 kartice Grupa 5 Insekti i pauci - 61 kartice Grupa 6 Niže životinje - 51 kartice Grupa 7 Izumrle životinje - 25 kartica Grupa 8 Ponašanje životinja - 84 kartice Grupa 9 Životni prostori u Evropi - 39 kartica Grupa 10 Životni prostori na zemlji - 58 kartica Grupa 11 Zaštita prirode i vrsta - 75 kartica Kompletna Enciklopedija sadrži ukupno 1080 kartica, 2160 listova

J.S. Bach - St John Passion (2 x CD) Tracklist J.J. Passio Secundum Joannem - BWV 245 Erster Teil / Part 1 1-1 Nr. 1 Coro: Herr, Unser Herrscher, Dessen Ruhm 1-2 Nr. 2 Recitativo - Evangelist: Jesus Ging Mit Seinen Jüngern 1-3 Nr. 3 Coro: Jesum Von Nazareth! 1-4 Nr. 4 Recitativo - Evangelist: Jesus Spricht Zu Ihnen 1-5 Nr. 5 Coro: Jesum Von Nazareth! 1-6 Nr. 6 Recitativo - Evangelist: Jesus Antwortete 1-7 Nr. 7 Choral: O Große Lieb', O, Lieb' Ohn' Alle Maße 1-8 Nr. 8 Recitativo - Evangelist: Auf Daß Das Wort Erfüllet Würde 1-9 Nr. 9 Choral: Dein Will' Gescheh' Herr Gott, Zugleich 1-10 Nr. 10 Recitativo: Die Schar Aber Und Der Oberhauptmann 1-11 Nr. 11 Aria (Alt): Von Den Stricken Meiner Sünden 1-12 Nr. 12 Recitativo: Simon Petrus Aber Folgete Jesus 1-13 Nr. 13 Aria (Sopran): Ich Folge Dir Gleichfalls Mit Freudigen Schritten 1-14 Nr. 14 Recitativo - Evangelist: Derselbige Jünger 1-15 Nr. 15 Choral: Wer Hat Dich So Geschlagen 1-16 Nr. 16 Recitativo 1-17 Nr. 17 Coro: Bist Du Nicht Seiner Jünger Einer? 1-18 Nr. 18 Recitativo - Evangelist: Er Leugnete Aber 1-19 Nr. 19 Aria (Tenor): Ach, Mein Sinn 2:40 1-20 Nr. 20 Choral: Petrus, Der Nicht Denkt Zurück Zweiter Teil / Part II 1-21 Nr. 21: Choral: Christus, Der Uns Selig Macht 1-22 Nr. 22 Recitativo - Evangelist: Da Führeten Sie Jesum Von Kaiphas 1-23 Nr. 23 Coro: Wäre Dieser Nicht Ein Übeltäter 1-24 Nr. 24 Recitativo - Evangelist: Da Sprach Pilatus 1-25 Nr. 25 Coro: Wir Dürfen Niemand Töten 1-26 Nr. 26 Recitativo - Evangelist: Auf Daß Erfüllet Würde Das Wort 1-27 Nr. 27 Choral: Ach, Großer König, Groß Zu Allen Zeiten 1-28 Nr. 28 Recitativo - Evangelist: Da Sprach Pilatus Zu Ihm 1-29 Nr. 29 Coro: Nicht Diesen, Sondern Barrabam! 1-30 Nr. 30 Recitativo - Evangelist: Barrabas Aber War Ein Mörder 1-31 Nr. 31 Arioso (Baß): Betrachte, Meine Seel' 1-32 Nr. 32 Aria (Tenor): Erwäge, Wie Sein Blutgefärbter Rücken 1-33 Nr. 33 Recitativo - Evangelist: Und Die Kriegsknechte Flochten 1-34 Nr. 34 Coro: Sei Gegrüßet, Lieber Judenkönig! 1-35 Nr. 35 Recitativo - Evangelist: Und Gaben Ihm Backenstreiche 1-36 Nr. 36 Coro: Kreuzige, Kreuzige! 1-37 Nr. 37 Recitativo - Evangelist: Pilatus Sprach Zu Ihnen 1-38 Nr. 38 Coro: Wir Haben Ein Gesetz 1-39 Nr. 39 Recitativo - Evangelist: Da Pilatus Das Wort Hörete 1-40 Nr. 40 Choral: Durch Dein Gefängnis, Gottes Sohn 2-1 Nr. 41 Recitativo - Evangelist: Die Juden Aber Schrien 2-2 Nr. 42 Coro: Lässest Du Diesen Los 2-3 Nr. 43 Recitativo - Evangelist: Da Pilatus Das Wort Hörete 2-4 Nr. 44 Coro: Weg, Weg Mit Dem, Kreuzige Ihn! 2-5 Nr. 45 Recitativo - Evangelist: Spricht Pilatus Zu Ihnen 2-6 Nr. 46 Coro: Wir Haben Keinen König 2-7 Nr. 47 Recitativo - Evangelist: Da Überantwortete Er Ihn Prikaži više

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Rešavanje problema komunalne hidrotehnike u najvećoj meri zahtevajdobro poznavanje hidraulike i hidrologije a u manjoj meri hemije, biologije i mikrobiologije, kao i nekih disciplina koje se izučavaju na Građevinskom fakultetu (geomehanika, betonske konstrukcije, građevinski materijali, tehnička mehanika i sl.)- Kod rešavanja nekih problema komunalne hidrotehnike u praksi se ukazuje potreba uključivanja i stručnjaka drugih profila: arhitektekata, geolologa, hidrogeologa, tehnologa, biologa, mašinskih i elektrotehničkih inženjera. Međutim, s obzirom na, karakter problema neophodno je da građevinski inženjeri hidrotehničkog odseka budu nosioci koncepcije rešenja celokupnog problema i koordinatorl celog poduhvata. Odabrani primeri teoretskih i praktičnih problema rešavani su uz neophodna teoretska objašnjanja, tako da se ova knjiga može čitati bez korišćenja druge literature ali se podrazumeva da je čitalac dovoljno obrazovJ^ iz prethodno pomenutih oblasti. Knjiga je prvenstveno napisana za stuđente urađevinskog fakulteta Odseka za hidrotehniku i Odseka za planiranje i građenje naselja, ali je mogu koristiti i inženjeri u praksi. Primeri u ovoj knjizi su grupisani u 3 dela: I - Snabdevanje naselja vodom, II - Kanalisanje naselja i m - Sanitame deponije čvrstog otpada -hidrotehnički aspekti. U prilozima, na kraju knjige, date su fizičke konstante, koeficijenti, dijagrami, izvođi iz važeće zakonske'regulative i drugi podaci koji su neophodni za rešavanje prikazanih problema.'% U I poglavlju prikazano je 28 primera iz oblasti snabdevanja naselja vodom. Obrađeni su problemi hidrauličkih proračuna i dimenzionisanja manjih vodovodnih mreža gde je neophodno uključiti stohastiku u jednačine bilansa vode (jednačine kontinuiteta). Dati su primeri rešavanja zahšvatnih građevina na izvorištu, crpnih stanica, hidrauličkog proračuna mreže i dimenzionisanja rezervoara. Razmatrani su i neki procesi i objekti konvencionalnih postrojenja za pripremu vode za piće. U II poglavlju prikazano je 18 primera iz oblasti sakupljanja, odvo<^j|j|i prečišćavanja otpadnih voda. Pažnja je posvećena hidrološkli! i hidrauličkim proračunima, objektima u kanalizaciji i regiontiltiim kanalizacionim sistemima. Kod prečišćavanja otpadnih voda razmatrana' je ekološka problematika vezana za ispuštanje otpadnih voda u prirddnc vodoprijemnike (određivanje emisije zagađenja i potrebnog stepena prečišćavanja otpadnih voda) a obrađeni su i neki aspekti tehnoloŠkog'l1 hidrauličkih proračuna postrojenja. III poglavlje tretira sanitarne deponije čvrstog otpada sa naročitim osvrtom na hidrotehničku problematiku. S obzirom na nedostatak literature na našem jeziku iz ove oblasti, dato je detaljnije teorijsko obrazloženje uz urađen jedan konkretan primer. Prilikom izrade ove knjige veoma su nam pomogli svojim primedbama i sugestijama recenzenti prof. Dr Miloje Milojević i prof. Dr Božidar Batinić, na čemu im se najtoplije zahvaljujemo. Ako čitalac smatra da knjiga sadrži minimum tehničkih grešaka, onda je to dobrim delom zasluga Gajić Marijane i Savatović Ivane, apsolvenata Građevinskog fakulteta u Beogradu, Odseka za hidrotehniku, koje su savesno i pedantno pročitale i ispravile ceo tekst. Beograd, maj 2001. AUTORI PREDGOVOR I SNABDEVANJE NASELJA VODOM, 1 Kućni vodovod i sekundarna vodovodna mreža Primer 1, 3 Primer 2, 11 Primer 3, 15 Primer 4, 19 Primer 5, 23 Raspored pritisaka u naselju Primer 6, 26 Primer 7, 33 Gradski rezervoari Primer 8, 40 Primer 9, 46 Primer 10, 51 Primer 11, 56 Crpne stanice Primer 12, 60 Primer 13, 65 Primer 14, 69 Hidraulički proračuni i dimenzionisanje cevovoda Primer 15, 73 Primer 16, 75 Primer 17, 78 Primer 18, 83 Primer 19, 87 Primer 20, 97 Bunari Primer 21, 108 Primer 22, 113 Primer 23, 119 Kaptažna građevina Primer 24, 124 Procesi i objekti postrojenja za pripremu vode za piće Primer 25, 130 Primer 26, 134 Primer 27, 137 Primer28, 145 II KANALISANJE NASELJA, 153 Kanalizaciona mreža Primer 29, 155 Primer 30, 163 Primer 31, 161 Primer 32, 169 Primer 33, 171 Primer 34, 173 Primar 35, 179 Primer 36, 186 Primer 37, 190 Primer 38, 194 Kanalizacione crpne stanice Primer 39, 200 Primer 40, 203 Hidrogram protoka i transformacija talasa u kolektorima Primer 41, 207 Primer 42, 210 Uticaj otpadnih voda na prijemnike Primer 43, 217 Primer 44, 225 Prečišćavanje otpadnih voda Primer 45, 230 Primer 46, 232 III SANITARNE DEPONIJE ČVRSTOG OTPADA - HIDROTEHNIČKI ASPEKTI, 242 1. Uvod, 243 2. Parametri za projektovanje i eksploataciju sanitarne deponije, 245 3. Objekti i uređaji na deponiji, 253 4. Primer sanitame deponije grada A, 266 PRILOZI, 275 SPISAK KORIŠĆENIH OZNAKA, 308 LITERATURA, 314 Naslov: Komunalna hidrotehnika: Primeri iz teorije i prakse Izdavač: Građevinski fakultet Strana: 314 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17,5 x 24 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-7518-129-3

Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) Dodajte flash elemente web stranicama Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija.

Teme uključuju upotrebu okvira i šablona, razumevanje okvira kao što su jQuery Mobile, brži rad sa novim tehnologijama kao što je Boilerplate, i još puno drugih. Osnovni vodič za web programere koji žele da grade web sajtove koji funkcionišu na svim mobilnim uređajima i pretraživačima Objašnjene su osnovne alatke koje će vam biti potrebne za web na mobilnim uređajima, uključujući HTML5, CSS3, i JQuery Mobile Ubrzaće vaš rad sa novijim alatkama kao što je Boilerplate Održaće vaše profesionalne veštine ažurnim sa današnjim tehnološkim trendovima Kada završite sa knjigom Smashing Mobile Web Development, imaćeete sopstveni web sajt za mobilne uređaje koji uključuje geolokaciju, društvene medije, i još puno toga. Sadržaj I DEO: UPOZNAVANJE SA HTML5/JS/CSS 5 Poglavlje 1: Upoznavanje sa web programiranjem za mobilne uređaje 7 Primeri za Mobile Web 8 Razumevanje izvornih nasuprot web platformi 9 Mane i vrline izvornih nasuprot web platformi 9 Rešenja problema od Weba do izvornog 11 Uređaji i operativni sistemi 12 Estetika dizajna 13 Okviri za dijalog 14 Šabloni za iOS dizajn 14 Šabloni za Android dizajn 14 Prikazi 14 Orijentacije 16 Fontovi 16 Rezime 18 Poglavlje 2: Pregled mobilnih tehnologija 19 HTML 20 Ključne funkcije HTML5 20 CSS3 28 Ključne funkcije CSS3 29 Javascript 34 jQuery 34 XUI 34 Zepto 35 jQTouch 35 UI Frameworks/Utilities 35 Sencha Touch 35 jQuery Mobile 35 Modernizr 36 iScroll 36 Mustache/JavaScript Templates 37 Rezime 38 II DEO: PODEŠAVANJE APLIKACIJE I INFRASTRUKTURA 39 Poglavlje 3: Programiranje i podešavanje 41 Programiranje 42 Implementiranje Lokalnog hostinga 43 Podešavanje MAMPa (za Mac OS X) 43 XAMPP za Windows 45 Upotreba IDEa za pisanje web aplikacija 48 Testiranje koda 51 Postavljanje radnog okruženja 57 Hosting 57 Podešavanje infrastrukture 58 Upravljanje Bandwidth-om 59 Rezime 59 Poglavlje 4: Kreiranje prototipa 61 Upotreba HTML5 za pomoć u strukturi i dizajnu 62 Upotreba HTML5 Mobile Boilerplate 62 Dizajn aplikacije 63 Podešavanje stranica 64 Podešavanja 65 Definisanje Hash navigacije 73 Pushstate navigacija 75 Rezime 76 Poglavlje 5: Struktura Mobile Weba 77 Elementi za gradnju 78 Centriranje sadržaja pomoću Viewporta 78 Upotreba režima Full App (samo iOS) 79 Dodavanje zaglavlja i elemenata navigacije 87 Dodavanje Hash Change Events 89 Tranzicije 90 Omogućavanje korisnicima da skroluju kroz stranice aplikacije 92 Omogućavanje prilagođavanja aplikacije Promena orijentacije 95 Rezime 99 Poglavlje 6: Kreiranje baze podataka za Mobile Web 101 Elementi za gradnju 102 Baze podataka u HTML5 102 Rezime 112 III DEO: PROGRAMIRANJE 113 Poglavlje 7: Saradnja sa Web SQLom 115 Elementi za gradnju 116 Kreiranje baze podataka i njenih tabela 116 Dodavanje vrednosti u tabelu boja 118 Kreiranje stranice Manage Wine 119 Rezime 134 Poglavlje 8: Geolokacija i AJAX 135 Elementi za gradnju 136 Kreiranje kartice Find 136 Kreiranje Callback-a 139 Rukovanje lokacijama pomoću Google Maps 140 Upotreba Foursquare API za pronalaženje prostora 143 Kreiranje prozora Info 147 Kreiranje dugmeta Refresh 150 Rezime 152 Poglavlje 9: Pokretanje zahteva i povezivanje sa društvenim medijima 153 Elementi za gradnju 154 Kreiranje kartice Activity 154 Pisanje zahteva 154 Rad sa šablonima 156 Upotreba šablona za kreiranje Activity Feed 158 Pokretanje skriptova i ispravno prikazivanje rezultata 161 Kreiranje stranice Wine Detail 162 Kreiranje strukture stranice Wine Detail162 Kreiranje logike stranice Wine Detail 163 Prikaz detalja na stranici 166 Povezivanje sa drugim sajtovima 167 Kreiranje šablona 167 Kreiranje prikaza List 170 Kreiranje šablona za vaše Tweet-ove 172 Definisanje funkcije za Relative Timestamps 174 Podešavanje Timestamp-a 175 Menjanje Tweeta u prikazu List 177 Deljenje na Twitteru i Facebooku 178 Rezime 179 Poglavlje 10: Skladištenje i pretraga 181 Elementi za gradnju 182 Kreiranje funkcije Mystorage 182 Čuvanje geolokacija i prostora 184 Čuvanje Tweet-ova 188 Snimanje detalja na kartici Settings 189 Pretraživanje istorije 191 Rezime 195 IV DEO: PERFORMANSE I IZRADA 197 Poglavlje 11: Testiranje i organizovanje koda 199 Organizovanje JavaScript fajlova 200 Podešavanje Global.js 201 Kreiranje Database.js 202 Kreiranje Util.js 202 Kreiranje Social.js 203 Kreiranje Geo.js 203 Kreiranje Helper.js 203 Spajanje 204 Učitavanje JavaScript fajlova 204 Head.js 205 Manifest Cache 205 Smanjivanje Javascript fajlova 206 Tehnike testiranja 207 Testiranje bezbednosti 207 Rezime 209 Poglavlje 12: Priprema za pokretanje 211 Saveti za rešavanje problema 212 Testiranje okruženja 212 Alatke za programiranje 215 Touch nasuprot miša 221 Saveti za performanse 221 Mobile Bandwidth 222 Optimizacije JavaScripta 224 Optimizacije CSSa 229 Rezime 233 Dodatak A: Koncepti za HTML5, CSS3, i JavaScript 235 HTML5 236 Markup 236 Geolokacija 238 DOM Storage 240 Cache Manifest 242 CSS3 245 Box Shadow 245 Gradients 249 CSS Animation 257 JavaScript 265 Basic Events 265 Touch Events 267 jQuery 271 Rezime 277 Indeks 279

- Slavistika, Knjiga XV (2011) Slavističko društvo srbije, Beograd, 2011 408 str. meki povez stanje: vrlo dobro Славистика XV (2011) САДРЖАЈ Петнаест уводних речи „Славистике“ (Богољуб Станковић) — 9–34 XLIX СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ – РЕФЕРАТИ Јасмина Грковић-Мејџор, У спомен на академика Александра Младеновића — 35–39 * Александра Корда, Три словенска војника – Швејк, Чонкин и Милутин — 40–44 Богдан Косановић, Актуелни проблеми проучавања српских тема у руској поезији Првог светског рата — 45–54 Оливера Радуловић, Архетипска естетика Ф.М. Достојевског и И. Андрића — 55–66 Мелина Панаотовић, Публицистика и есејистика Леонида Андрејева – сведочанство времена и прожимања култура — 67–74 Ирена Суботић, Александар Блок у савременој српској критици — 75–82 Галина Лукич, Библейское пространство в поэтическом мире А. А. Ахматовой — 83–90 Јелена Fay-Лукић, Библијске теме Јосифа Бродског — 91–98 Тања Гаев, Импресионистичка проза Михајла Коцјубинског — 99–108 Јармила Ходолич, Нова књига за омладину словачке војвођанске списатељице Марије Котвашове – Јонашове „Su to važne veci“ — 109–114 Zuzana Čižikova, Generacie kritikov v slovenskej vojvodinskej literature — 115–121 Adam Svetlik, Andrej Mraz v kontexte slovenskej vojvodinskej literarnej kritiky — 122–127 Ivana Kočevski, Človek je jidne. A dejiny? — 128–138 * Ксенија Кончаревић, Руска сакрална комуникативна култура XIX и XX века кроз призму књижевности и публицистике — 139–148 Лесја Петровска, Има ли среће у несрећи? (Разумевање „среће“ у фразеологији јужнословенских језика) — 149–155 Марина Курешевић, Значење конструкције хотѣти+ инфинитив у Српској Александриди са становишта теорије граматикализације — 156–166 Марија Стефановић, Ка гендерном стереотипу у језичкој свести Руса — 167–181 Ружица Радојчић, Именице са теличном семантиком у руском језику у поређењу са српским — 182–188 Милена Маројевић, Граматичке особине безлично-предикативних лексема — 189–194 Драгана Поповић, Теорија говорних жанрова – актуелни правац руске лингвистике — 195–201 Ana Marić, Semantika glagola sa prefiksom pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku — 202–209 Ana Makišova, Izražavanje negacije prefiksom ne- u slovačkom i srpskom jeziku —. 210–215 Jasna Uhlarikova, Vyjadrovanie priestorovych vzt’agov v slovenčine — 216–221 Михал Тир, Партикуле у словакистици и србистици — 222–228 Мирослав Дудок, Лексичка категоризација и употреба словачког језика у дијаспори — 229–236 Snežana Linda Popović, Struktura a vyběr hesel budouciho česko-srbskeho frazeologickeho slovniku —. 237–245 Лиляна Цонева, Бoлгарская политическая метафора и национальная ментальность — 246–257 * Вучина Раичевић, Улога, статус и актуелни задаци лингвокултурологије —. 258–266 Драгослава Жутић, Антон Павлович Чехов у наставном проучавању — 267–276 Маја Павловић-Шајтинц, Семантизација полисемичних лексема у настави руског језика на српском говорном подручју —. 277–282 Марина Кебара, Психолошки аспекти комуникативно-индивидуализованог приступа у индивидуализованој настави страног (руског) језика — 283–292 Слободанка Перкучин, Улога предмета историјског филолошког подручја у формирању профила филолога-русисте на нашим универзитетима —. 293–300 Ана Голубовић, Лингвистичка библиографија у научним часописима у Србији — 301–308 СЛАВИСТИЧКИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ Елена Михайловна Маркова, Образы деревьев в русской и чешской лингвокультурах — 309–315 Драгана Поповић, Анализа перформативних глагола из групе апелатива (на материјалу руског и српског језика) — 316–324 Слободанка Перкучин, Јединствени модел система наставе дијахронијских дисциплина у високошколској русистици у српској говорној и социокултурној средини — 325–338 Martin Tomašek, Vzajemne zrcadleni: česka společnost a jižni Slovane v perspektivach obrozenskeho cestopisu — 339–351 У СВЕТУ СЛАВИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ Ivo Pospišil: Strědní Evropa a Slované. – Brno:Ústav slavistiky Filozoficke fakulty Masarykovy univerzity, 208, 246 str. (Ivana Kočevski) — 353–355 Dinamicke tendencie v slovenskom pravopisu (Zborník materialov konferencie konanej 18–19 maja 2006 v Bratislave). – Bratislava: Vidavatel’stvo SAV, 2009, 211 s. (Anna Makišova) — 356–358 Дара Дамљановић, Ксенија Кончаревић: Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2010, 310 стр, (Наташа Ајџановић) — 358–360 Ирина Леонидовна Резниченко: Словарь ударений русского языка. Словари XXI века. – Москва: АСТ-Пресс книга, 2010, 944 стр. (Јелена Гинић) — 360–364 Ксенија Кончаревић: Руски језик у теологији. Обликобање теолошког текста. Техника превођења. – Београд: Православни богословски факултет, 2011 (Дара Дамљановић) — 364–366 Богољуб Станковић, Руско-српски и српско-руски речник за средњу школу. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) —. 366–369 Вучинa Раичевић: Речник лингводидактичке терминологије. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) — 370–373 ИЗ СЛАВИСТИЧКОГ ЖИВОТА Драгољуб Петровић и Снежана Гудурић – добитници награде „Павле Ивић“ за 2010. годину (Слободан Реметић) — 375–376 Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах (Шумен, 14–16 октобар 2010) (Драгана Керкез, Биљана Марић) —. 376–377 Международная научно-практическая конференция рки в современной образовательной и геополитической парадигме (Москва, 18–19 ноября 2010 г.) (Е. М. Маркова) — 378–379 Предјубиларно славистичко окупљање: 49. скуп слависта Србије (Београд, 11 – 14. јануар 2011) (Богољуб Станковић) — 380–382 Материјали и одлуке са Годишње скупштине Славистичког друштва Србије — 382 Извештај о раду Славистичког друштва Србије у 2010. години (Богољуб Станковић) — 382–384 Извештај о раду Подружнице у Београду у 2010. години (Снежана Марковић) — 385–387 Извештај о раду Подружнице у Новом Саду у 2010 години (Јован Косановић) — 388–389 Извештај о раду Подружнице у Нишу у 2010. години (Надежда Лаиновић Стојановић) — 389–392 План активности Славистичког друштва Србије у 2011. години —. 393 Одлуке Скупштине — 394–395 IN MEMORIAM Радосав Конатар (Зоран Божовић) —. 397–398 Марија Најческа-Сидоровска (Надежда Лаиновић Стојановић) — 399–401 Памяти Беллы Ахмадулиной (Ненад Благоевич) — 402–404 УПУТСТВО САРАДНИЦИМА — 405–406

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija. povez: broširan, str: 604

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija.

Про­цес ду­хов­ног фор­ми­ра­ња хри­шћа­ни­на ни­је ни ма­ло јед­но­ста­ван и сва­ко од нас то зна из лич­ног ис­ку­ства, или ће то тек осе­ти­ти. По­сто­ји мно­го објек­тив­них раз­ло­га за то. Је­дан од њих је то што ве­ћи­на љу­ди да­нас до­ла­зи у храм у зре­лом до­бу и да би се на­у­чи­ли да жи­ве но­вим, цр­кве­ним жи­во­том, они кре­ћу бу­квал­но од ну­ле. Но цр­кве­ни жи­вот у мно­го че­му ни­је ор­га­ни­зо­ван и че­сто се гра­ди та­мо где не­ма ни­че­га, та­мо где је у до­ба ко­му­ни­зма све би­ло до те­ме­ља уни­ште­но та­ко да љу­ди по­не­кад не успе­ва­ју да про­на­ђу ни те­мељ хра­ма. Ве­о­ма је ма­ло љу­ди ко­ји има­ју лич­но ис­ку­ство у аскет­ском, под­ви­жнич­ком жи­во­ту и ко­ји би то ис­ку­ство мо­гли да пре­не­су на дру­ге, та­ко да да­нас мно­ги­ма књи­ге по­ста­ју учи­те­љи. И на кра­ју, свет око нас не са­мо да је пре­пун са­бла­зни, не­го се уз то при­ме­ћу­је и пот­пу­ни гу­би­так оно­га што се не­кад зва­ло мо­рал­ним ори­јен­ти­ри­ма та­ко да се ис­по­ста­вља да је да­нас до­зво­ље­но све оно што ни­је за­бра­ње­но. По­сто­ји још не­што што објек­тив­но оте­жа­ва си­ту­а­ци­ју, а с чи­ме се сва­ко од нас су­сре­ће. На­и­ме, за са­вре­ме­ни на­чин жи­во­та ве­о­ма је ка­рак­те­ри­стич­на не­ка вр­ста стра­шне по­вр­шно­сти, од­сту­па­ње од оног што је уну­тар­ње за­рад спо­ља­шњег, уда­ља­ва­ње од цен­тра ка пе­ри­фе­ри­ји. Исто то се да­нас до­га­ђа и у хри­шћан­ству та­ко да че­сто све сво­ди­мо на по­ка­зи­ва­ње по­бо­жно­сти спо­ља за­бо­ра­вља­ју­ћи при­том да се све на­ла­зи у људ­ском ср­цу и да је “ср­це” хри­шћан­ства упра­во у скри­ве­ном, тај­ном жи­во­ту на­ше ду­ше, у оно­ме што су све­ти оци на­зи­ва­ли уну­тар­њим де­ла­њем. Ми за­пра­во жи­ви­мо оно­ли­ко ко­ли­ко се мо­ли­мо, ко­ли­ко Бог пре­ста­је за нас да бу­де спо­ља­шња ре­ал­ност и ко­ли­ко Га при­хва­та­мо као свој жи­вот. Мо­ли­тва је она злат­на нит ко­ја спа­ја не­бе­ско са зе­маљ­ским, отва­ра нам вра­та ду­хов­ног све­та, уво­ди нас у ње­га и Не­бе­ском Цар­ству ко­је је скри­ве­но уну­тра у на­ма пру­жа мо­гућ­ност да се отво­ри. Но ми упра­во мо­ли­тву та­ко че­сто и та­ко упор­но за­бо­ра­вља­мо и ни­је нам ни на па­ме­ти, јер има­мо мно­го по­сло­ва ко­ји нам се чи­не не­у­по­ре­ди­во ва­жни­ји­ма од мо­ли­тве. Али ис­ку­ство по­ка­зу­је да сва­ки по­сао ко­ји је за­по­чет без мо­ли­тве и се­ћа­ња на Бо­га на кра­ју по­ста­је сли­чан гра­ђе­ви­ни са­зи­да­ној на пе­ску ко­ја се уз стра­шну бу­ку ру­ши и сво­је гра­ди­те­ље оста­вља без иче­га. Ис­ку­ство исто та­ко по­ка­зу­је да не по­сто­ји ни­шта ја­че и де­ло­твор­ни­је од мо­ли­тве, да је она нај­моћ­ни­је оруж­је ко­јим нас на­о­ру­жа­ва Сâм Го­спод и да је, ка­ко ка­же ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил, је­ди­на дра­го­це­ност ко­ја је увек уз нас и ко­ју нам ни­ко не мо­же оте­ти. Због све­га то­га по­себ­но нам је за­до­вољ­ство да чи­та­о­ци­ма по­ну­ди­мо но­ву књи­гу оца Ра­фа­и­ла, по­све­ће­ну мо­ли­тве­ном де­ла­њу. Не­ко­ли­ко по­гла­вља ове књи­ге об­ја­вље­но је у ра­зним збор­ни­ци­ма, но ве­ћи део књи­ге је не­дав­но на­пи­сан и до са­да ни­је об­ја­вљи­ван. По­себ­но је за­ни­мљи­во ори­ги­нал­но ту­ма­че­ње се­дам по­ру­ка упу­ће­них Цр­ква­ма из От­кро­ве­ња кроз ко­је аутор да­је од­нос Бо­га и чо­ве­ко­ве ду­ше. Искре­но се на­да­мо да ће ова књи­га би­ти од ве­ли­ке ду­хов­не ко­ри­сти на­шој бра­ћи и се­стра­ма у Хри­сту ко­ји рев­ну­ју за сво­је спа­се­ње и ко­ји у Све­тим Тај­на­ма и мо­ли­тве­ном ста­ја­њу пред Бо­гом ишту сје­ди­ње­ња с Њим. Садржај Предговор 5 Тајна приближавања Богу 7 Драгоценост која је увек уз нас 18 Кретање духовних сфера 24 Смрт и васкрсење 31 Задобојање благодати 38 Дах живота 45 Ући у своје срце 55 Ослобађање духа 67 Непријатељи молитве 77 Сусрет две личности 87 Највећи дар 101 Трпеза љубави 110 Предукус вечности 115 О молитви кроз питања и одговоре Продор у вечност 130 Човеково најузвишеније делање 148 Реч на Откровење 167 Реч на псалме 51. Псалм 227 115. Псалм 236 133. Псалм 242 Додатак: Беседе о молитви О молитви 245 О исцељењу јерихонског слепца (1) 253 О исцељењу јерихонског слепца (2) 260 Наслов: Дах живота: О молитви Издавач: Манастир Подмаине Страна: 270 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 140 x 205 cm Година издања: 2010 ИСБН:

Про­цес ду­хов­ног фор­ми­ра­ња хри­шћа­ни­на ни­је ни ма­ло јед­но­ста­ван и сва­ко од нас то зна из лич­ног ис­ку­ства, или ће то тек осе­ти­ти. По­сто­ји мно­го објек­тив­них раз­ло­га за то. Је­дан од њих је то што ве­ћи­на љу­ди да­нас до­ла­зи у храм у зре­лом до­бу и да би се на­у­чи­ли да жи­ве но­вим, цр­кве­ним жи­во­том, они кре­ћу бу­квал­но од ну­ле. Но цр­кве­ни жи­вот у мно­го че­му ни­је ор­га­ни­зо­ван и че­сто се гра­ди та­мо где не­ма ни­че­га, та­мо где је у до­ба ко­му­ни­зма све би­ло до те­ме­ља уни­ште­но та­ко да љу­ди по­не­кад не успе­ва­ју да про­на­ђу ни те­мељ хра­ма. Ве­о­ма је ма­ло љу­ди ко­ји има­ју лич­но ис­ку­ство у аскет­ском, под­ви­жнич­ком жи­во­ту и ко­ји би то ис­ку­ство мо­гли да пре­не­су на дру­ге, та­ко да да­нас мно­ги­ма књи­ге по­ста­ју учи­те­љи. И на кра­ју, свет око нас не са­мо да је пре­пун са­бла­зни, не­го се уз то при­ме­ћу­је и пот­пу­ни гу­би­так оно­га што се не­кад зва­ло мо­рал­ним ори­јен­ти­ри­ма та­ко да се ис­по­ста­вља да је да­нас до­зво­ље­но све оно што ни­је за­бра­ње­но. По­сто­ји још не­што што објек­тив­но оте­жа­ва си­ту­а­ци­ју, а с чи­ме се сва­ко од нас су­сре­ће. На­и­ме, за са­вре­ме­ни на­чин жи­во­та ве­о­ма је ка­рак­те­ри­стич­на не­ка вр­ста стра­шне по­вр­шно­сти, од­сту­па­ње од оног што је уну­тар­ње за­рад спо­ља­шњег, уда­ља­ва­ње од цен­тра ка пе­ри­фе­ри­ји. Исто то се да­нас до­га­ђа и у хри­шћан­ству та­ко да че­сто све сво­ди­мо на по­ка­зи­ва­ње по­бо­жно­сти спо­ља за­бо­ра­вља­ју­ћи при­том да се све на­ла­зи у људ­ском ср­цу и да је “ср­це” хри­шћан­ства упра­во у скри­ве­ном, тај­ном жи­во­ту на­ше ду­ше, у оно­ме што су све­ти оци на­зи­ва­ли уну­тар­њим де­ла­њем. Ми за­пра­во жи­ви­мо оно­ли­ко ко­ли­ко се мо­ли­мо, ко­ли­ко Бог пре­ста­је за нас да бу­де спо­ља­шња ре­ал­ност и ко­ли­ко Га при­хва­та­мо као свој жи­вот. Мо­ли­тва је она злат­на нит ко­ја спа­ја не­бе­ско са зе­маљ­ским, отва­ра нам вра­та ду­хов­ног све­та, уво­ди нас у ње­га и Не­бе­ском Цар­ству ко­је је скри­ве­но уну­тра у на­ма пру­жа мо­гућ­ност да се отво­ри. Но ми упра­во мо­ли­тву та­ко че­сто и та­ко упор­но за­бо­ра­вља­мо и ни­је нам ни на па­ме­ти, јер има­мо мно­го по­сло­ва ко­ји нам се чи­не не­у­по­ре­ди­во ва­жни­ји­ма од мо­ли­тве. Али ис­ку­ство по­ка­зу­је да сва­ки по­сао ко­ји је за­по­чет без мо­ли­тве и се­ћа­ња на Бо­га на кра­ју по­ста­је сли­чан гра­ђе­ви­ни са­зи­да­ној на пе­ску ко­ја се уз стра­шну бу­ку ру­ши и сво­је гра­ди­те­ље оста­вља без иче­га. Ис­ку­ство исто та­ко по­ка­зу­је да не по­сто­ји ни­шта ја­че и де­ло­твор­ни­је од мо­ли­тве, да је она нај­моћ­ни­је оруж­је ко­јим нас на­о­ру­жа­ва Сâм Го­спод и да је, ка­ко ка­же ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил, је­ди­на дра­го­це­ност ко­ја је увек уз нас и ко­ју нам ни­ко не мо­же оте­ти. Због све­га то­га по­себ­но нам је за­до­вољ­ство да чи­та­о­ци­ма по­ну­ди­мо но­ву књи­гу оца Ра­фа­и­ла, по­све­ће­ну мо­ли­тве­ном де­ла­њу. Не­ко­ли­ко по­гла­вља ове књи­ге об­ја­вље­но је у ра­зним збор­ни­ци­ма, но ве­ћи део књи­ге је не­дав­но на­пи­сан и до са­да ни­је об­ја­вљи­ван. По­себ­но је за­ни­мљи­во ори­ги­нал­но ту­ма­че­ње се­дам по­ру­ка упу­ће­них Цр­ква­ма из От­кро­ве­ња кроз ко­је аутор да­је од­нос Бо­га и чо­ве­ко­ве ду­ше. Искре­но се на­да­мо да ће ова књи­га би­ти од ве­ли­ке ду­хов­не ко­ри­сти на­шој бра­ћи и се­стра­ма у Хри­сту ко­ји рев­ну­ју за сво­је спа­се­ње и ко­ји у Све­тим Тај­на­ма и мо­ли­тве­ном ста­ја­њу пред Бо­гом ишту сје­ди­ње­ња с Њим. САДРЖАЈ Предговор, 5 Тајна приближавања Богу, 7 Драгоценост која је увек уз нас, 18 Кретање духовних сфера, 24 Смрт и васкрсење, 31 Задобијање благодати, 38 Дах живота, 45 Ући у своје срце, 55 Ослобађање духа, 67 Непријатељи молитве, 77 Сусрет две личности, 87 Највећи дар, 101 Трпеза љубави, 110 Предокус вечности, 115 О молитви кроз питања и одговоре Продор у вечност, 130 Човеково најузвишеније делање, 148 Реч на Откровење, 167 Реч на псалме 51. псалам, 227 115. псалам, 236 133. псалам, 242 Додатак: Беседе о молитиви О молитви, 245 О исцељењу јерихонског слепца (1), 253 О исцељењу јерихонског слепца (2), 260 Наслов: Дах живота: О молитви Издавач: Манастир Подмаине Страна: 272 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 x 20 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-02-4

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija.

”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” а”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Успење Пресвете Богородице, Подмаине код Будве Kњигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (na balkanmagazin.com) Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. отац Рафаило (Бољевић) Kњигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (na balkanmagazin.com) Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. Наслов: Несвети а свети (тврди повез) Издавач: Чувари Страна: 422 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15.5 x 22.5 cm Година издања: 2014 ИСБН:

”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” <и>јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Успење Пресвете Богородице, Подмаине код Будве Књигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. <б>Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 <а хреф=хттп://www.балканмагазин.нет/књизевност-и-књиге/цид147-52007/несвети-а-свети-и-друге-прице>Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (на балканмагазин.цом) <а хреф=хттп://yоуту.бе/2wзбУВххК24>Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. Наслов: Несвети а свети и друге приче Издавач: Чувари Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15.5 џ 22.5 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-88471-05-3

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) Dodajte flash elemente web stranicama Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uključuje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Sadržaj Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 O autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija. Naslov: Dreamweaver CS3 na dlanu Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 588 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 24 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7310-419-5

SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih - 5. Oktobar Sveta Brailovska Bogorodica - 6. Oktobar Sveta Korsunska Bogorodica - 9. Oktobar Presveta Bogorodica Kaluška - 13. Oktobar Bogorodica Umnožiteljka žita - 15. Oktobar Presveta Bogorodica LJubečka - 16. Oktobar Presveta Bogorodica Izbaviteljnica - 17. Oktobar Bogorodica Svih žalosnih radost - 24. Oktobar Bogorodica Ozarenje uma - 26. Oktobar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 2. Novembar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 13. Novembar Presveta Bogorodica Gruzinska - 17. Novembar Vavedenje Presvete Bogorodice - 21. Novembar Presveta Bogorodica Brzopomoćnica - 25. Novembar Sveta Pjuticka Bogorodica - 26. Novembar Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća - 29. Novembar Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica - 29. Novembar Sveta Ozerjanska Bogorodica - 30. Novembar Bogorodica Neočekivana Radost - 9. Decembar Sveta Lenkovska Bogorodica - 12. Decembar Sveta Barska Bogorodica - 14. Decembar Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju - 22. Decembar Za porodilje Pomoćnica Bogorodica - . Decembar Knjiga 1 - Januar 1. Januar, 3 Sveti Vasilije Veliki, 3 Presveta Bogorodica Kazanska, 15 2. Januar, 25 Prepodobni Serafim Sarovski, 25 Sveta Julijana Lazarevska Milostiva, 34 3. Januar, 48 Prepodobni Gavrilo Atonski Ruski, 48 U Nevolji Svetoj Bogorodici, 57 4. Januar, 63 Prepodobni Stefan Mihriščki , 63 Starac Danilo Jelisavetogradski, 74 5. Januar, 82 Prepodobni Simeon Pskovski, 82 Prepodobna Apolinarija, 93 6. Januar, 106 Sveto Bogojavljenje Gospodnje, 106 Sveti Tadej Sveštenomučenik, 121 7. Januar, 130 Sveti Teodor Moskovski, 130 Prep. Aleksandar i Andrej Radonješki, 139 8. Januar, 146 Sveta Arsenija Sergijevska, 146 Sveta Mariupoljska Bogorodica, 156 9. Januar, 166 Prepodobni Jona Kijevski, 166 Plač Duše Spasitelju Bogu, 175 10. Januar, 185 Prepodobni Pavle Obnorski, 185 Sveti Teofan Zatvornik, 196 11. Januar, 205 Prepodobni Makarije Pisemski, 205 Sveta Elicka Bogorodica, 213 12. Januar, 222 Sveta Mučenica Tatijana, 222 Bogorodica Mlekopitateljnica, 230 13. Januar, 239 Prepodobni Irinarh Rostovski, 239 Prepodobni Eleazar Anzerski, 248 14. Januar, 256 Sveti Sava Srpski, 256 Sveta Nina Gruzijska, 270 15. Januar, 283 Prepodobni Atanasije Brestovski, 283 Jedina Nada Očajnih Bogorodica, 291 16. Januar, 303 Sveti Kiril i Marija Sergijevi, 303 Sveta Leušenska Bogorodica, 313 17. Januar, 324 Prepodobni Antonije Veliki, 324 Prepodobni Antonije Dimski, 333 18. Januar, 342 Sveti Atanasije i Kiril, 342 Sveti Maksim Branković, 354 19. Januar, 364 Sveti Makarije Rimljanin, 364 Sveti Teodor Tomski, 375 20. Januar, 384 Prepodobnoi Jevtimije Veliki, 384 Sveti Teodor Temski, 394 21. Januar, 403 Sveti Maksim Grk u Rusiji, 403 Sveti Evgenije Trapezunski, 414 22. Januar, 425 Raitski Novomučenici, 425 Presveta Bogorodica Utešiteljka, 435 23. Januar, 446 Prepodobni Genadije Kostromski, 446 Sveti Serafim Dmirovski, 456 24. Januar, 465 Sveti Jovan Kazanski Mučenik, 465 Svetoj Kseniji Petrogradskoj, 473 25. Januar, 482 Sveti Mojsije Novogorodski, 482 Prepodobni Anatolije Optinski, 491 2b. Januar, 499 Sveta Marija Gatčinska Mučenica, 499 Bogorodica Ublaži Moje Žalosti, 511 27. Januar, 522 Prepodobna Jelisaveta Čudotvorka, 522 Sveta Kozeljščanska Bogorodica, 531 28. Januar, 542 Sveti Jefrem Povotoržeski, 542 Sv. Gerasim, Pitirim i Jona Permski, 552 29. Januar, 562 Sveti Ipolit Rimski, 562 Sveta Tinoska Bogorodica, 571 30. Januar, 580 Sveta Tri Jerarha, 580 Blažena Pelagija Rjazinska, 592 31. Januar, 605 Sveti Nikita Novogorodski, 605 Saboru Svetih Heruvima, 613 Knjiga 2 - Februar 1. Februar, 3 Sveti Mučenik Trifun, 3 Sveti Ignjatije Mariopoljski, 15 2. Februar, 22 Sveto Sretenje Gospodnje, 22 Sveti Ignjatije Gotejski, 38 3. Februar, 49 Sveti Simeon Bogoprimac, 49 Sveti Nikolaj Japanski, 62 4. Februar, 72 Sveti Georgije Vladimirski, 72 Prepodobni Kiril Novojezerski, 82 5. Februar, 95 Sveti Sabor Pskovski, 95 Prepodobna Ana Rjazinska, 104 6. Februar, 113 Sveti Fotije Carigradski, 113 Sveta Bogorodica Lepavinska, 121 7. Februar, 130 Sveti Teodor Vršački Mučennk, 130 Sveti Atanasije Poltavski, 140 8. Februar, 148 Sveti Teodor Strapšag, 148 Sveta LJubov Razinska, 156 9. Februar, 166 Svete Marta i Marija Lazareve, 166 Presveta Bogorodica Iverska, 176 10. Februar, 186 Sveti Sveštenomučenik Haralanpije, 186 Sveta Valentina Mučenica, 194 11. Februar, 204 Svegi Vsevolod Pskovski, 204 Prepodobni Dimitrije Prilucki, 216 12. Februar, 227 Sveti Aleksej Moskovski, 227 Sveti Melentije Harkovski, 236 13. Februar, 249 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 249 Sveti Georgije Beloruski, 262 14. Februar, 274 Prepodobni Maron Siriski, 274 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 286 15. Februar, 297 Sveti Silvestar Omski, 297 Predobni Nikon Radonjeppsi, 307 16. Februar, 313 Prepodobni Teodor Sanaksarski, 313 Sveti Vasilije Ivanov, 319 17. Februar, 330 Sveti Teodor Tiron Mučenik, 330 Sveti Ermogen Moskovski, 342 18. Februar, 351 Sveti Flavijan Carigradski, 351 Prepodobni Dositej Palestinski, 357 19. Februar, 370 Prepodobni Aleksije Karpatoruski, 370 Sveti Teodor Admiral, 378 20. Februar, 391 Svim Svetim od Adama, 391 Prepodobni Kornilije Pskovski, 404 21. Februar, 414 Saboru svih Svetih Grčkih, 414 Sveta Besedna Bogorodica, 421 22. Februar, 433 Sveti Oci Svete Gore Atonske, 433 Sveta Beočinska Bogorodica, 443 23. Februar, 454 Sveti Atanasije Carigradski, 454 Sveti Anđeo Čuvar, 462 24. Februar, 476 Pred Sveto Pričešće, 476 Sveta Pokroviteljka Bogorodica, 485 25. Februar, 496 Novoprestavljeni na sahrani, 496 Bogorodica Umekšanje zlih srca, 505 26. Februar, 514 Parastos za Umrle, 514 Kijevsko Pečerska Bogorodica, 523 27. Februar, 533 Za žene čedomornice, 533 Bogorodica Ja sam sa vama, 542 28. Februar, 550 Sveti Vasilije Dekapolit, 550 Sveti Arsenije Rostovski, 559 29. Februar, 569 Svetim Praocima Adamu i Evi, 569 Sveta Lilecka Bogorodica, 579 Knjiga 3 - Mart 1. Mart, 3 Sveta Evdokija Mučenica, 3 Prepodobni Martirije Zelenicki, 14 2. Mart, 25 Sveti Arsenije Tverski, 25 Sveti Kozma Jahromski, 38 3. Mart, 48 Sv. Teodor, David i Konstantin Smolenski, 48 Sveti Prepodobnomučenik Adrijan Pošehovski, 59 4. Mart, 71 Prepodobni Gerasim Jordanski, 71 Sveti Danilo Moskovski, 79 5. Mart, 88 Sveti Vladika Nikolaj, 88 Prepodobni Gerasim Vologodski, 100 6. Mart, 110 Sveti Luka Krimski, 110 Presveta Bogorodica Čenstohovska, 122 7. Mart, 131 Svetih Hersonskih Sedam Mučenika, 131 Sveti Tadej Tverski, 143 8. Mart, 151 Prepodobni Lazar Muromski, 151 Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice, 162 9. Mart, 171 Svetih 40 Mučenika Sevastijskih, 171 Presveta Bogorodica Vaspitanje, 181 10. Mart, 189 Pokajani Gospodu Bogu, 189 Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica, 199 11. Mart, 210 Sveti Jevtimije Novogorodski, 210 Za mir i uzajamnu ljubav u narodu, 219 12. Mart, 226 Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, 226 Isusu Gospodu Koji Dolazi, 235 13. Mart, 244 Milosrdnom Gospodu Isusu, 244 Gospodu i Duševnoj žalosti, 253 14. Mart, 263 Sveti Benedikt Nursiski, 263 Sveta Sofija Solucka, 273 15. Mart, 1282 Pravedni Jona Odeski, 282 Svemilostivom Gospodu Lekaru duša i tela, 292 16. Mart, 299 Sveti Gurije Tavričeski, 299 Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike, 309 17. Marg, 319 Sveti Aleksije Božiji, 319 Prepodobni Makarije Kaljazinski, 330 18. Mart, 342 Prepodobna Vasa Pskovska, 342 Presveta Bogorodica Milosrđa, 350 19. Marg, 361 Prepodobni Simeon Dajbabski, 361 Sveti Hrisait i Darija Mučenici, 369 20. Mart, 379 Ime Gospoda Isusa Hrista, 379 Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve, 388 21. Mart, 403 Prepodobni Serafim Viricki, 403 Blagodarni Gospodu Bogu, 415 22. Mart, 423 Ulazak Gospodnji U Jerusalim; Cveti, 423 Stradanja Hristova, 437 23. Mart, 448 Prepodobna Varvara Ufimska, 448 Prepodobna Zosima Ufimska, 457 24. Mart, 467 Prepodobni Sergije Serbrjanski, 467 Presveta Bogorodica Gora Izobilja, 477 25. Mart, 488 Blagovesti Presvete Bogorodice, 488 Sveti Tihon Moskovski, 497 26. Mart, 509 Prepodobni Justin Ćelijski, 509 Sveti Arhanđel Gavrilo, 520 27. Mart, 529 Prepodobni Ignjatije Prilucki, 529 Bogorodica Posrednica Grešnika, 539 28. Mart, 550 Prepodobni Iparion Graovski, 550 Presveta Bogorodica Teodorovska, 558 29. Mart, 571 Prepodobna Evtropija Hersonska, 571 Sveta Tamara Gruzinska, 579 30. Mart, 587 Sveti Sofronije Irkuski, 587 Bogorodica Tri Radosti, 596 31. Mart, 605 Pravedni Josif Prekrasni, 605 Presveta Bogorodica Deržavnaja, 614 Knjiga 4 - April 1. April, 3 Sveta Marija Egipćanka, 3 Sveti Avramije Mučenik, 12 2. April, 23 Sveti Gavrilo Zabludovski, 23 Sveta Zinovinska Bogorodica, 31 3. April, 39 Predodobna Jelena Florovska, 39 Bogorodica Cvet Neuvenljivi, 46 4. April, 58 Sveti Inokentije Aljaski, 58 Vaskrsenje Hristovo, 65 5. April, 75 Prepodobni Gavrilo Atonski, 75 Sveti Vasilije, Trofim i Terapont Optinski, 85 6. April, 94 Prepodobni Sevastijan Optinski, 94 Vaskrsenje Hristovo, 107 7. April, 114 Prepodobni Danilo Perejaslavski, 114 Živonosni Grob i Vaskrsenje, 124 8. April, 135 Prepodobni Varnava Getsimanski, 135 Isusu Pobeditelju Smrti, 147 9. April, 165 Sveta Julijana Oljšanska, 165 Opšte Vaskrsenje i Strašni Sud, 173 10. April, 191 Sveti Misail Rjazinski, 191 Gospod Bog Savaot, 200 11. April, 207 Sveti Antipa Pergamski, 207 Sveti Varsanufije Kazanski, 215 12. April, 225 Prepodobni Jakov Železoborovski, 225 Sveta Muromska Bogorodica, :, 235 13. April, :, 245 Prepodobnim ženama Divjejevskim, 245 Sveta Beljinička Bogorodica, 253 14. April, 265 Sveti Antonije, Jovan i Evstatije, 265 Sveta Ostrobramska Bogorodica, 274 15. April, 287 Prepodobna Evfrosinija Moskovska, 287 Bogorodica Ekonimisa, 299 16. April, 310 Sveti Jovan Kormjanski, 310 Sveta Matrona Moskovska, 317 17. April, 327 Sveti Viktor Mučenik, 327 Sveta Tambovska Bogorodica, 334 18. April, 346 Svetih šest Nikomidijskih Mučenika, 346 Sveta Matrona Moskovska, 354 19. April, 363 Prepodobni Apeksandar Oševenski, 363 Sveti Viktor Glazovski, 372 20. April, 382 Sveti Nikolaj Žički, 382 Sveti Nikolaj Novi, 388 21. April, 396 Prepodobni Aleksije Elnatski, 396 Prepodobni Teofan Rihlovski, 403 22. April, 412 Sveštenomučenik Platon (Jovanović) Banjalučki, 412 Živonosni Izvor Bogorodice, 424 23. April, 431 Sveti Georgije Mučenik, 431 Prepodobna Anastasija Kijevska, 440 24. April, 450 Prepodobna Marta Kirsonovska, 450 Sveta Molčenska Bogorodica, 458 25. April, 469 Sveti Jevanđelist Marko, 469 Gospod Hristos Iskupitelj i Spasitelj grešnih.480 26. April, 487 Sveti Stefan Permski, 487 Prepodobni Joanikije Devički, 497 27. April, 507 Sveti Jovan Oljenovski, 507 Presveta Bogorodica Smolinska, 516 28. April, 527 Sveti Nikolaj Srpski, 527 Prepodobni Amfilohije Počajevski, 536 29. April, 348 Sveti Vasilije Ostroški, 348 Prepodobni Nektarije Optinski, 557 30. April, 565 Sveti Ignjatije Brjančaninov, 565 Svi Sveti Amerike, 575 Knjiga 5 - Maj 1. Maj, 3 Prepodobni Pafnutije Borovski, 3 Sveti Makarije Kijevski, 12 2. Maj, 23 Sveti Boris i Gleb, 23 Prepodobni Gerasim Boldinski, 36 3. Maj, 48 Prepodobni Teodosije Pečerski, 48 Sveta Pečerska Bogorodica, 60 4. Maj, 69 Prepodobni Antonije Kijevo-Pečerski, 69 Prepodobna Stefanida Bitoljska, 81 5. Maj, 90 Sveta Irina Velikomučenica, 90 Prepodobni Varlam Serpuhovski, 99 6. Maj, 110 Sveti Jov Mnogostradalni, 110 Presveta Bogorodica Neispivena Čaša, 124 7. Maj, 134 Prepodobni Nil Sorski, 134 Sveta Žirovicka Bogorodica, 144 8. Maj, 153 Prepodobni Arsenije Veliki, 153 Sveti Nikifor Kantakuzen, 151 9. Maj, 171 Prepodobni Josif Optinski, 171 Sveti Dimitrije Apenski, 179 10. Maj, 188 Sveti Simon Kananit, 188 Sveti Simeon Vladimirski, 198 11. Maj, 212 Sveti Metodije i Kiril, 212 Sveti Josif Astrahanski, 224 12. Maj, 234 Prepodobni Teofan Medvedov, 234 Sveti Vasilije Pavpovski, 242 13. Maj, 251 Sveti Makarije Konevski, 251 Sveti Dimitrije Uglički, 261 14. Maj, 270 Sveti Isidor Jurevski, 270 Sveta Vidropuska Bogorodica, 278 15. Maj, 288 Sveti Pavle Odeski, 288 Prepodobna Sepfora Shimnica, 295 16. Maj, 304 Sveti Vladimir Divjejevski, 304 Prepodobna Dimitra Kijevska, 310 17. Maj, 319 Sveta Knjeginja Evfrosinija Moskovska, 319 Prepodobni Kornilije Aleksandrovski, 327 18. Maj, 339 Prepodobni Makarije Altajski, 339 Prepodobni Leontije Mihailovski, 349 19. Maj, 358 Sveti Onufrije, Aleksadnar i Konstantin, 358 Posle Svetoga Pričešća, 369 20. Maj, 380 Sveti Evgenije Ruski vojnik, 380 Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, 390 21. Maj, 400 Sveti Konstantin i Jelena, 400 Sv. Konstantinu, Mihailu i Teodoru Muromskim, 410 22. Maj, 421 Sveti Vasilisk Komanski, 421 Sveti Jakov Borovicki, 433 23. Maj, 443 Prepodobna Evfrosinija Polocka, 443 Sveti Leontije Rostovski, 452 24. Maj, 464 Prepodobni Nikita Stolpnik, 464 Prepodobni Pajsije Galički, 473 25. Maj, 483 Sveti Inokentije Odeski, 483 Sveti Inokentije Hersonski, 493 26. Maj, 500 Svemogućem Bogu Gospodu, 500 Gospod Isus Hristos, 509 27. Maj, 521 Prepodobni Terapont Možajski, 521 Sveti Jovan Ruski, 530 28. Maj, 545 Prepodobni Irakpije Turkestanski, 545 Blažena Dominika Aleškovska, 552 29. Maj, 560 Blaženi Jovan Ustjužski, 560 Sve Ikone Majke Božije, 569 30. Maj, 582 Vaznesenje Gospodnje, 582 Silazak Svetog Duha, 592 31. Maj, 606 Presveti Duh Životvorni, 606 Presveta i Životvorna Trojica, 614 Knjiga 6 - Jun 1. Jun, 3 Prepodobni Justin Novi, 3 Prepodobni Agapit Pečerski, 19 2. Jun, 29 Sveti Jovan Sočaevski, 29 Prepodobni Dionisije Glušicki, 40 3. Jun, 54 Prepodobni Justin Ćelijski, 54 Presveta Bogorodica Pećka, 62 4. Jun, 74 Prepodobni Metodije Pešnošski, 74 Presveta Bogorodica Bezdinska, 85 5. Jun, 97 Sveti Igor Černjigovski, 97 Sveti Andronik Permski, 105 6. Jun, 113 Sveti Nikita Nižnjetaglinski, 113 Sveta Tabinska Bogorodica, 123 7. Jun, 132 Sveti Ivanovski Sabor, 132 Sveta Čokešinska Bogorodica, 141 8. Jun, 148 Presveta Bogorodica Pesčanska, 148 Bogorodica Iverska Montrealska, 158 9. Jun, 170 Prepodobni Kiril Belojezerski, 170 Sveti Aleksej Mečev, 181 10. Jun, 191 Sveti Jovan Tobolski, 191 Sveti Vartolomej Apostol, 200 11. Jun, 214 Sveti Apostol Varnava, 214 Presveta Bogorodica Dostojno Jest, 222 12. Jun, 235 Prepodobni Onufrije Veliki, 235 Prepodobni Arsenije Konevski, 246 13. Jun, 258 Prepodobni Andronik i Sava, 258 Prepodobni Vasijan i Jona Solovecki, 269 14. Jun, 280 Prepodobni Jelisej Sumski, 280 Bogorodica Umilenje Divjejevsko, 289 15. Jun, 299 Velikomučenik Knez Lazar, 299 Prepodobni Jov Ugoljski, 317 16. Jun, 326 Prepodobni Tihon Luhski, 326 Prepodobni Glinski Oci, 335 17. Jun, 342 Sveti Prorok i Car Solomon, 342 Prepodobni Tihon Kaluški, 354 18. Jun, 364 Blažena Shimonahinja Makarija, 364 Presveta Bogorodica Bogoljubovska, 373 19. Jun, 386 Prepodobni Pajsije Veliki, 386 Sveti Jovan Šangajski, 394 20. Jun, 404 Sveti Danilo Ačinski, 4®4 Sveti Petar Kanardov, 4*3 21. Jun, 424 Sveta Julijana Vjazemska, 424 Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska, 433 22. Jun, 446 Sveti Petar Čagrinski, 446 Sveto Umilenje Bogorodice, 455 23. Jun, 467 Prepodobni Dalmat Isetski, 467 Prepodobne Zosimovske Pustinje, 478 24. Jun, 491 Sv. Tamara Mironosica, Sestra Gospodnja, 491 Sveta Putivljanska Bogorodica, 498 25. Jun, 507 Predobnomučenica Fevronija, 507 Sveti Petar i Fevronija, 519 26. Jun, 533 Sveti Dionisije Suzdaljski, 533 Prepodobni Filaret Glinski, 542 27. Jun, 549 Sveti Sampson Stranoprimac, 549 Prepodobni Nikon Optinski, 559 28. Jun, 568 Sveti Jovan Gotfejski, 568 Presveta Bogorodica Tihvanska, 576 29. Jun, 588 Sveti Alostoli Petar i Pavle, 588 Sveta Baljikinska Bogorodica, 601 30. Jun, 612 Dvanestorica Svetih Apostola, 612 Sveti Petar Rostovski, 619 Knjiga 7 - Jul 1. Jul, 3 Sveti Kozma i Damjan Rimski, 3 Sveta Turkovska Bogorodica, 14 2. Jul, 24 Presveta Bogorodica Ahgirska, 24 Riza Presvete Bogorodice, 36 3. Jup, 46 Sveti Vasilije Rjazinski, 46 Prepodobni Nikodim Kožejezerski, 57 4. Jul, 68 Sveti Andrej Bogoljubivi, 68 Sveti Nikolaj Car, 78 5. Jul, 90 Prepodobni Atanasije Atonski, 90 Sveti Carski Mučenici Romanovi, 100 6. Jup, 113 Sveta Carica Aleksandra, 113 Sveta Tatijana Mučenica, 124 7. Jup, 134 Prepodobni Sisoje Veliki, 134 Sveta Velikomučenica Nedelja, 144 8. Jup, 155 Sveti Velikomučenik Prokopije, 155 Sveti Prokopije Ustjužski, 167 9. Jul, 181 Sveta Olga Mučenica, 181 Sveti Aleksije Carević, 191 10. Jul, 201 Prepodobni Antonije i Teodosije Pečerski, 201 Sveta Marija Mučenica, 21' 11. Jul, 227 Sveta Knjeginja Olga, 227 Svim Novomučenicama Ruskim, 237 12. Jul, 250 Bogorodica Trojeručica, 250 Prepodobni Georgije Danilovski, 261 13. Jul, 269 Prepodobni Jevtimije Suzdaljski, 269 Sveta Valamska Bošrodica, 279 14. Jul, 291 Prepodobni Nikodim Svetogorac, 291 Sveta Olga, Mučenica Carska, 299 15. Jul, 309 Sveti Knez Vladimir, 309 Sveta Jelisavetogradska Bogorodica, 319 16. Jul, 329 Sveta Matrona Anemnjaska, 329 Sveti Kirik i Julita, 339 17. Jul, 349 Sveta Mučenica Marina Ognjena, 349 Prepodobni Leonid Ustendumski, 362 18. Jul, 369 Sveti Vladimir Palej, 369 Sveti Julijan Kenomanej, 377 19. Jul, 386 Sveti Roman Rjazinski, 386 Sveti Stefan Visoki, 395 20. Jul, 410 Sveti Prorok Ilija, 410 Prepodobni Avramije Gorodecki, 421 21. Jul, 434 Prepodobni Atanasije Brestovski, 434 Presvetoj Bogorodici Abalickoj, 443 22. Jul, 453 Sveta Marija Magdalina, 453 Prepodobni Kornilije Alekeandrovski, 466 23. Jul, 477 Prepodobna Irina Hrisovalentinska, 477 Presveta Bogorodica Počajevska, 485 24. Jul, 499 Prepodobni Bogolep Černojarski, 499 Sveti Maksim Lemkovski, 513 25. Jul, 524 Prepodobni Makarije Želatovodski, 524 Sveta Trebljanska Bogorodica, 534 26. Jul, 545 Sveta Paraskeva Rimljanka, 545 Svetoj Paraskevi Mučenici, 556 27. Jul, 569 Sveti Pantelejmon Mučenik, 569 Prepodobni Mojsije Ugrin, 581 28. Jul, 590 Sveti Pitirim Tambovski, 590 Prepodobni German Aljaski, 598 29. Jul, 610 Prepodobni Roman Kiržački, 610 Sveti Serafim i Teognist Almski, 620 30. Jul, 632 Sveti Jovan Vojnik, 632 Prepodobni German Solovecki, 641 31. Jul, 652 Prepodobna Manega Gomeljska, 653 Prepodobni Anatolije Optinski Mlađi, 659 Knjiga 8 - Avgust 1. Avgust, 3 Premudrost Reči Božije, 3 Svim Svetim Arhijerejima, 20 2. Avgust, 34 Sveti Vasilije Moskovski, 34 Sveti Stefan Arhiđakon, 42 3. Avgust, 33 Prepodobni Antonije Rimljanin, 53 Gospod Hristos Trnonosni, 64 4. Avgust, 78 Svetih Sedam Mladića, 78 Svete Evdokija, Dve Darije i Marija, 87 5. Avgust, 98 Prepodobni Jovan Hozevit, :, 98 Prepodobni Jov Ušeljski, 106 6. Avgust, 115 Sveto Preobraženje Gospodnje, 115 Presveta Bogorodica Tolgska, 135 7. Avgust, 149 Prepodobni Pimen Mnogostradalni, 149 Sveti Filaret Ičalkovski, 156 8. Avgust, 167 Prepodobni Zosim, Savatije i German, 167 Prepodobni Teodosije Kavkaski, 182 9. Avgust, 191 Sveti Nikodim Kostromski, 19} Blagodarenje kajućeg grešnika Ocu, 202 10. Avgust, 214 Sveti Lavrentije Arhiđakon, 214 Sveti Lavrentije Kaluški, 227 11. Avgust, 239 Prepodobni Teodor Ostroški, 239 Presveta Bogorodica Stradalna, 252 12. Avgust, 259 Prepodobni Varlam Belogradski, 259 Sveti Visarion Smolenski, 266 13. Avgust, 276 Sveti Tihon Zadonski, 276 Sveti Serafim Dmitrovski, 287 14. Avgust, 296 Prepodobni Arkadije Novotoržeski, 296 Sveti Vinejamin Petrogradski, 305 15. Avgust, 316 Uspenje Presvete Bogorodice, 316 Sveta Mozdovska Bogorodica, 326 16. Avgust, 335 Prepodobni Rafail Banatski, 335 Nerukotvoreni lik Gospoda, 348 17. Avgust, 357 Prepodobni Stefan Filejski, 357 Prepodobni Pimen Ugrippsi, 367 18. Avgust, 374 Prepodobni Jovan Rilski, 374 Sveti mučenici Flor i Lavr, 385 19. Avgust, 394 Blažena Evfrosinija Koljupanovska, 394 Presveta Bogorodica Donska, 403 20. Avgust, 414 Sveti Teodor i Jovan Suzdaljski, 414 Sveta Surdetska Bogorodica, 425 21. Avgust, 435 Prepodobni Avramije Smolenski, 435 Sveta Portarturska Bogorodica, 446 22. Avgust, 456 Prepodobni Aleksandar Vologodski, 456 Prepodobni Vladimir Belopesocki, 465 23. Avgust, 474 Prep. Aristoklije Atonski i Moskovski, 474 Presveta Bogorodica Vladimirska, 484 24. Avgust, 493 Prepodobni Sampson Moskovski, 493 Prepodobni Arsenije Komeljski, 500 25. Avgust, 510 Prepodobni Mojsije Ufimski, 510 Svetih Devet Kizičkih Mučenika, 521 26. Avgust, 534 Sveti Adrijan i Natalija, 534 Sveti Georgije Kosov, 545 27. Avgust, 554 Prepodobni Pimen Veliki, 554 Sveti Apostol Tadej, 565 28. Avgust, 576 Prepodobni Adrijan Oljenicki, 576 Prepodobni Sava Kripecki, 584 29. Avgust, 591 Sveti Jovan Krstitelj, 591 Sveti 120 Kijevopečerski, 602 30. Avgust, 615 Prepodobni Aleksandar Svirski, 615 Svi Sveti Srbi, 625 31. Avust, 637 Sveti Velikomučenik Fanurije, 637 Presveta Bogorodica Svecarica, 646 Knjiga 9 - Septembar 1. Septembar, 3 Prepodobni Simeon Stolpnik, 3 Bogorodica Igumanija Atonska, 15 2. Semptembar, 32 Sveti Varsanufije Hersonski, 32 Sveti Prepodobni Serafim (Rouz), 40 3. Septembar, 50 Prepodobni Makarije Optinski, 50 Avgustovska Pobeda Bogorodice, 57 4. Septembar, 66 Sveti Prorok Mojsije, 66 Bogorodica kupina neopaliva, 77 5. Septembar, 90 Sveti Zaharije i Jelisaveta, 90 Sveta Glinska Bogorodica, 98 6. Septembar, 109 Prepodobni Matej Jarinski, 109 Sveta Holmska Bogorodica, 117 7. Septembar, 128 Sveti Makarije Perejaslavski, 128 Presveta Bogorodica Znamenje, 140 8. Septembar, 151 Rođenje Presvete Bogorodice, 151 Sveti Teodosije Černjigovski, 162 9. Septembar, 174 Sveti Joakim i Ana, 174 Prepodobni Josif Voloskomski, 184 10. Septembar, 195 Sv. Muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora, 195 Sveti Vasilije Kabanovski, 203 11. Septembar, 213 Prepodobni Siluan Atonski, 213 Sveta Zimnenska Bogorodica, 227 12. Septembar, 235 Sveti Evstatije Plakida, 235 Sveta Bojanska Bogorodica, 244 13. Septembar, 251 Prepodobni Atanasije Visocki, 251 Sveta Lesninska Bogorodica, 260 14. Septembar, 271 Sveti Krst Hristov, 271 Sveta Jelisaveta i Alepavski Mučenici, 280 15. Septembar, 293 Sveti Velikomučenik Nikita, 293 Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“, 304 16. Septembar, 317 Sveta Jefimija Mučenica, 317 Sveta LJudmila Češka i Srpska, 328 17. Septembar, 340 Sv. Muč. Vera, Nada i LJubav i mati im Sofija, 340 Prepodobni Kukša Odeski, 352 18. Septembar, 364 Sveti Teofil Kitajevski, 364 Presveta Bogorodica Isceliteljka, 372 19. Septembar, 383 Sveti Nikolaj Iskrovski, 383 Prepodobna Dositeja Kijevska, 392 20. Septembar, 402 Sveti Oleg Brjanski, 402 Sveti Jovan Putivljanski, 412 21. Septembar, 421 Sveta Ana Demidova Leušenska, 421 Sveti Mihailo Romanov, 433 22. Septembar, 444 Prepodobni Jona Jašezerski, 444 Prepodobni Gavrilo Sedmojezerski, 452 23. Septembar, 462 Sveti Kralj Vladislav, 462 Prepodobni Galaktion Vologodski, 472 24. Septembar, 481 Sveti Stefan Prvovenčani, 481 Sveta Tekla Prvomučenica, 493 25. Septembar, 502 Prepodobni Sergije Radonješki, 502 Sveta Efrosinija Aleksandrijska, 514 26. Septembar, 524 Sveti Jovan Bogoslov, 524 Prepodobna Efrosinija Suzdaljska, 534 27. Septembar, 546 Prepodobna Rahilja Borodinska, 546 Sveta knjeginja Jelisaveta, 557 28. Septembar, 568 Sveti Vaclav Češki, 568 PrepodobnNi Teofilo jurodivi, 576 29. Septembar, 588 Prepodobni Grigorije Vologodski, 588 Prepodobni Kiprijan Storoževski, 597 30. Septembar, 609 Sveti Mihailo Kijevski, 609 Sveti Petar Solovecki, 619 Knjiga 10 - Oktobar 1. Oktobar, 3 Sveti Romav Slatkopevac, 3 Prepodobni Sava Višerski, 10 2. Oktobar, 18 Sveti Kiprijan i Justina, 18 Sveta Ana Kašinska, 26 3. Oktobar, 36 Prepodobna Olinpijada Kozlješčanska, 36 Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska, 45 4. Oktobar, 54 Sveti Gurije Kazanski, 54 Pokrov Presvete Bogorodice, 63 5. Oktobar, 73 Svim Svetim Ruskim, 73 Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih, 81 6. Oktobar, 93 Sveti apostol Toma, 93 Sveta Brailovska Bogorodica, 100 7. Oktobar, 108 Prepodobni Sergije Nuromski, 108 Sveti Nikolaj Rejn, 117 8. Oktobar, 127 Prepodobna Pelagija Antiohijska, 127 Sveti Trifun Vjatski, 135 9. Oktobar, 146 Sveti Stefan Branković, 146 Sveta Korsunska Bogorodica, 156 10. Oktobar, 169 Sveti Zografski Mučenici, 169 Prepodobni Amvrosije Optinski, 180 11. Oktobar, 189 Prepodobni Jona i Nektarije Kazanski, 189 Sveta Mučenica Zinaida, 197 12. Oktobar, 207 Prepodobni Starci Optinski, 207 Prepodobni Lav Optinski, 215 13. Oktobar, 224 Sveta Velikomučenica Zlata Meglenska, 224 Presveta Bogorodica Kaluška, 233 14. Oktobar, 244 Prepodobna Mati naša Paraskeva, 244 Sveta Petka Srpska, 254 15. Oktobar, 261 Sveti Atanasije Kovrovski, 261 Bogorodica Umnožiteljka žita, 270 16. Oktobar, 280 Sveti Partenije Rimski, 280 Presveta Bogorodica LJubečka, 291 17. Oktobar, 301 Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog, 301 Presveta Bogorodica Izbaviteljnica, 315 18. Oktobar, 320 Sveti Luka Jevanđelist, 320 Sveti Petar Cetinjski, 332 19. Oktobar, 346 Sveti Jovan Kronštatski, 346 Prepodobni Gavrilo Melkiski, 358 20. Oktobar, 367 Sveti Artemije Verkoljski, 367 Prepodobna Katarina Lesninska, 378 21. Oktobar, 387 Sveti Jovan Haritonov, 387 Sveta Kasperovska Bogorodica, 397 22. Oktobar, 407 Sveta Serafima Lauppšska, 407 Prepodobni Jelisej Lavriševski, 419 23. Oktobar, 429 Sveti Jakov Apostol, 429 Prepodobni Jov Počajevski, 440 24. Oktobar, 455 Sveti Kitajski mučenici, 455 Bogorodica Svih žalosnih radost, 467 25. Oktobar, 478 Prepodobni Zverenicki Oci, 478 Prepodobni Zosim Verhovski, 486 26. Oktobar, 497 Sveti Dimitrije velikomučenik, 497 Bogorodica Ozarenje uma, 507 27. Oktobar, 519 Prepodobni Nestor Letopisac, 519 Prepodobna Alinpija Kijevska, 527 28. Oktobar, 538 Sveti Arsenije Sremski, 538 Sveti Dimitrije Rostovski, 547 29. Oktobar, 558 Prepodobni Avramije Rostovski, 558 Prep. Muč. Anastasija Rimljanka, 567 30. Oktobar, 580 Sveti Kralj Milutin, 580 Sveti Ispovednik Varnava Hvostanski, 593 31. Oktobar, 605 Prepodobni Kornile Komeljski, 605 Sveti Nikolaj Kazahstanski, 616 Knjiga 11 - Novembar 1. Novembar, 3 Kozma i Damjan Azijski, 3 Svi Besrebrenici i Iscelitelji, 11 2. Novembar, 27 Sveti Jovan Riški, 27 Bogorodica Nerazrušiva tvrđava, 37 3. Novembar, 45 Sveti Damjan Kurski, 45 Sveta Rafaila Čigirinska, 52 4. Novembar, 62 Sveti Simon Jurevski, 62 Blaženi Ilarion Zatvornik, 72 5. Novembar, 82 Sveti Jona Novogorodski, 82 Sveti Nikita Nižnjetašijski, 91 6. Novembar, 102 Sveti Pavle Carigradski, 102 Sveti German Kazanski, 110 7. Novembar, 123 Prepodobni Varlam Hutinski, 123 Sveti Varahil Arhanđel, 134 8. Novembar, 145 Sveti Arhanđel Mihail, 145 Sveti mučenici Prevlački, 155 9. Novembar, 169 Sveti Arhanđel Rafail, 169 Sveta Bogorodica Terebovljanska, 127 10. Novembar, 189 Sveti Nektarije Eginski, 189 Sveti Konstantin Bogorodski , 198 10. Novembar, 207 Sveti kralj Stefan Dečanski, 207 Svega Bogorodvda Spasiteljka, 220 12. Novembar, 231 Sveti Mina Mučenik, 231 Sveti Viktor i Stefanida, 242 13. Novembar, 250 Sveti Jovan Zlatousti, 250 Sveta Bogorodica Jerusalimska, 261 14. Novembar, 275 Sveti Gurije, Samon i Aviv, 275 Sveti Grigorije Palama, 285 15. Novembar, 294 Prepodobni Pajsije Veličkovski, 294 Sveti Mučenici Gurije, Samon i Aviv, 309 16. Novembar, 317 Sveti Apostol i Jevanđepist Matej, 317 Sveta Samarska Bogorodvda, 329 17. Novembar, 340 Sveti Grigorije Neokesarijski, 340 Presveta Bogorodica Gruzinska, 352 18. Novembar, 363 Prepodobni Jeronim Dalmatinski, 363 Sveti Filaret Sreznovski, 373 19. Novembar, 383 Sveti Filip Moskovski, 383 Sveti Filaret Moskovski, 397 20. Novembar, 405 Sveti Grigorije Dekapolit, 405 Sveti Jaroslav Jamski, 416 21. Novembar, 427 Vavedenje Presvete Bogorodice, 427 Sveti Jaroslav Mudri, 441 22. Novembar, 451 Sveti Mihailo Tverski, 451 Presveta Bogorodoca Špilevska, 461 23. Novembar, 470 Sveti Aleksandar Nevski, 470 Sveti Mitrofan Voroneški, 482 24. Novembar, 494 Sveta Velikomučenica Ekatarina, 494 Sveti Merkurije Smolenski, 503 25. Novembar, 513 Sveti Teodor Rostovski, 513 Presveta Bogorodica Brzopomoćnica, 521 26. Novembar, 533 Sveti Inokentije Irkutski, 533 Sveta Pjuticka Bogorodica, 544 27. Novembar, 554 Sveti Velikomučenik Jakov Persijanac, 554 Sveti Andrej Simbijski, 561 28. Novembar, 570 Sveti Serafim Čičagov, 570 Prepodobna Marta Tambovska, 580 29. Novembar, 589 Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća, 589 Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica, 594 30. Novembar, 606 Sveti Andrija Prvozvani, 606 Sveta Ozerjanska Bogorodica, 617 Knjiga 12 - Decembar 1. Decembar, 3 Sveti Filaret Milostivi, 3 Sveti Nikodim Belogradski, 15 2. Decembar, 24 Sveti Car Uroš Srpski, 24 Prepodobni Marko grobokopač, 34 3. Decembar, 46 Sveta Paraskeva Toplovska, 46 Prepodobna Paraskeva Vlaherinska, 56 4. Decembar, 65 Prepodobni Jovan Damaskin, 65 Sveta Velikomučenica Varvara, 74 5. Decembar, 87 Prepodobni Sava Osveđeni, 87 Sveti Sergije Kasimovski, 98 6. Decembar, 107 Sveti Nikolaj Mirlikiski, 107 Sveti Merkurije Kesarijski, 118 7. Decembar, 126 Sveti Amvrosije Mediolanski, 126 Sveta Filoteja Rumunska Mučenica, 136 8. Decembar, 146 Prepodobni Nil Stolbenski, 146 Prepodobni Antonije Sijski, 159 9. Decembar, 122 Prepodobni Teofilo Omučki, 122 Bogorodica Neočekivana Radost, 180 10. Oktobar, '93 Sveti Jovan Branković, '93 Prepodobna Angelina Despotica, 203 11. Decembar, 214 Prepodobni Danilo Ogolpnik, 214 Sveti Joasaf Belgorodski, 222 12. Decembar, 237 Sveti Spiridon Trinitunski, 237 Sveta Lenkovska Bogorodica, 249 13. Decembar, 257 Prepodobni Aleksandar Čagrinski, 257 Sveti Pavle Starobeljski, 266 14. Decembar, 274 Sveti Simeon Jurevski (II), 274 Sveta Barska Bogorodica, 285 15. Decembar, 298 Sedmostrelna Bogoroidica, 298 Sveta Anastasija Romanova, 304 16. Decembar, 313 Prepodobna Sofija Suzdaljska, 313 Sveti Trifun Pečenegski, 322 17. Decembar, 332 Sveti Đakon Avakum Beogradski, 332 Pokaja&e svojih grehova, 337 18. Decembar, 348 Sveti Simeon Vethooturski, 348 Prepodobni Sava Storoževski, 358 19. Decembar, 369 Sveti Bonifatije Mučenik, 369 Prepodobni Ilija Muromec, 380 20 Decembar, 390 Sveti Ignjatije Bogonosac, 390 Sveti Jovan Kronštatski, 398 21. Decembar, 410 Sveti Petar Moskovski, 410 Sveti Prokopije Vjatski, 418 22. Decembar, 426 Sveta Anastasija Uzorešiteljka, 426 Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju, 435 23. Decembar, 442 Prepodobni Neofit Kiparski, 442 Sveti Naum Ohridski, 451 24. Decembar, 460 Sveta Evgenija Mučenica, 460 Sveti Sergije Moskovski, 473 25. Decembar, 483 Roždestvo Hristovo, 483 Za porodilje Pomoćnica Bogorodica, 493 26. Decembar, 503 Prepodobni Nikodim Osvećeni Tismanski, 503 Sveti Inna, Pinna I Rimma, 512 27. Decembar, 521 Sveti Stefan Arhiđakon, 521 Sveti Josif Obručnik, 533 28. Decembar, 544 Prepodobni Teodosije Totemski, 544 Prepodobni Kornilije Kripecki, 554 29. Decembar, 563 Prepodobni Teofilo Lužski, 563 Prepodobni Lavrentije Černjigovski, 571 30. Decembar, 584 Sveti Prorok i Car David, 584 Prepodobni Vasilisk Sibirski, 594 31. Decembar, 604 Sveti Petar Mogila, 604 Sveti Makarije Moskovski, 613 Наслов: Акатисти са житијама светих, комплет 12 књига Издавач: Манастир Каона Страна: 7560 (cb) Povez: тврди са златотиском Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2015 ИСБН:

Da li se taj sukob mogao predvideti? Godine 1983. jedan poznati američki univerzitetski profesor istakao je da je „Jugoslavija", pošto je o toj zemlji reč, „podeljena po jezicima, religiji, kulturi, teritoriji i nacionalnosti". Još kraće, rećićemo da nije nimalo slučajno što su sukobi izbili u jednoj zemlji koja se nalazi na kulturnim raskršćima Staroga sveta: s jedne starne, područje germanske kulture, koje obuhvata Sloveniju, Hrvatsku i deo Vojvodine; s druge strane, područje pravoslavne kulture, daleke naslednice hiljadugodišnjeg Vizantijskog carstva, sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom; i na kraju, područje muslimanske kulture, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. U nekim regionima, kao što je Bosna i Hercegovina, situacija je još zamršenija, pošto su u njoj te tri kulture tesno isprepletane. SADRŽAJ UVOD, 5 Prvi deo: ISTORIJSKO NASLEĐE (1934-1960) I - MIT O VELIKOJ HRVATSKOJ 1. Rađanje jugoslovenske ideje: Ilirski pokret, 13 2. Ubistvo kralja Aleksandra (1934) i Namesništvo (1934-1941), 18 3. Jedno rešenje hrvatskog problema: Sporazum Cvetković- Maček iz 1939, 24 4. Nezavisna Država Hrvatska (1941-1945), 26 5. Bosanski muslimani u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, 36 6. Sporno pitanje o jugoslovenskim gubicima u Drugom svetskom ratu, 39 II - MIT O VELIKOJ SRBIJI 1. Srpski nacionalni uzlet: Garašaninov "Eskis" (1844), 42 2. Velika Srbija ili Jugoslavija? Nejasnosti nove kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 45 3. Ubistvo Stjepana Radića (1928) i njegove posledice:diktatura kralja Aleksandra (1929-1931), 54 III - STAV KOMINTERNE I KP JUGOSLAVIJE PREMA NACIONALNOM PITANJU OD 1920. DO 1946 1. Stav Kominterne i KPJ prema nacionalnom pitanju između dva rata, 57 2. Kongres AVNOJ-a (Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije) u Jajcu 1943. i srpsko pitanje, 64 3. Uspostavljanje komunističkog režima i saveznog Ustava, 73 IV - MIT O VELIKOJ ALBANIJI 1. Stavovi Albanije i stavovi Srbije prema Kosovu, 77 2. Velika Albanija pod italijanskim protektoratom (1941-1943), 82 Drugi deo: POKUŠAJI REFORME V - MLADA REPUBLIKA MAKEDONIJA TRAGANJE ZA IDENTITETOM 1. "Makedonski identitet, kasno definisan identitet", 91 2. Religijska identifikacija:stvaranje autokefalne Makedonske crkve (1967), 96 3. Makedonski identitet: stvaranje makedonskog književnogjezika, 104 4. Teškoće makedonskoj privrednog razvoja, 106 5. Mlada Republika Makedonija i etnički problemi, 109 6. Tabela VIII, 110 7. Sastav populacije Republike Makedonije na popisu 1981, 110 8. Specifičan problem ciganske populacije (Roma), 111 9. Albanska manjina u Makedoniji, 114 VI - NOVA REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA SUOČENA SA MULTIETNIČNOŠĆU 1. Problem muslimanskog identiteta u Bosni i Hercegovini, 119 2. Demografska evolucija: muslimani stiču relativnu većinu, 126 3. Stav Komunističke partije Jugoslavije prema islamu u Bosni i Hercegovini, i njegove međunarodne posledice, 130 4. Posebne posledice po odnose sa Francuskom, 135 5. Stvaranje "muslimanske" nacionalnosti 1968, 146 6. Ustav iz 1974. i muslimani iz Bosne i Hercegovine, 154 VII - NOVO RAĐANJE ISLAMA NA PROSTORU JUGOSLAVIJE 1. Mistički muslimanski redovi (derviši) i tekije, 163 2. "Islamska deklaracija" i njene posledice, 168 3. Ekonomska nerazvijenost Bosne i Hercegovine, 172 Treći deo: TEŠKOĆE SPROVOĐENJA U DELO VIII - AP KOSOVO: AUTONOMIJA ILI OTCEPLJENJE 1. Albanska dijaspora, 181 2. Demografska eksplozija albanskog etnosa, 184 3. Pad Rankovića (jul 1966), 191 4. Neredi na Kosovu 1968, 199 IX - KOSOVO I VOJVODINA PRISTUPAJU SAVEZNOM PREDSEDNIŠTVU 1. Ustavni amandmani iz 1968, 203 2. Vojvodina: "dijalog o razlikama", 207 3. Ustavom iz 1974. Kosovo ulazi u savezno predsedništvo, 213 4. Kulturni uzlet Kosova između 1960. i 1980, 218 5. Egzodus Srba i Crnogoraca sa Kosova posle 1971., 225 6. Ekonomska nerazvijenost Kosova, 228 7. Fond Federacije za kreditiranje privrednog razvoja nedovoljno razvijenih republike i SAP Kosovo, 229 X - HRVATSKA: KAKO SE JEDAN KULTURNI SUKOB PRETVARA U POLITIČKU KRIZU 1. Deklaracija iz 1967. o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, 238 2. Terorističko vrenje među hrvatskim emigrantima, 245 3. Upad u Čehoslovačku avgusta 1968: veze s jugoslovenskim liderima, 250 4. Slovenačka kriza nazvana "krizom autoput eva" i neuspeh saradnje elita u vladi (1969), 258 5. Preokret na Desetom plenumu (januara 1970): KP Hrvatske prelazi na stranu nacionalizma, 261 XI - HRVATSKO PROLEĆE 1. Akteri, 266 2. Duboki razlozi pokreta: demografski, ekonomski, etnički, 274 3. Odvijanje krize (1971), 294 KRAJ ILUZIJA 1. Novembar 1971. Produbljivanje krize: generalni štrajk, 303 2. Razrešenje krize: sastanak u Karađorđevu (29. novembar - 1. decembar 1971), 309 3. Čistka u hrvatskoj Komunističkoj partiji (1971-1972), 313 4.Čistka u Komunističkoj partiji Srbije 1972: povratak centralizmu, 325 ZAKLJUČAK, 331 Naslov: Etnički sukobi u Titovoj Jugoslaviji [1960-1980] Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 347 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-7543-209-8

Delo sažeto i jednostavno objašnjava osnove upravljanja projektima sa primerima iz građevinarstva. SADRŽAJ UVOD 11 Različiti pristupi definiranju projekta Životni vijek i faze graditeljskh projekata 16 0 sadržaju knjige 18 Napomeneosvrsi 20 1. PROJEKTI 23 1.1. Projekt 23 1.1.1. Definicije projekta & 1.1.2. Privatni, javni i javno-privatni projekti 28 1.2. Dinamika odnosa na projektu 32 1.3. Vremenski tijek projekta 35 1.4. Svrha i cilj projekta 37 1.5. Okruženje projekta 39 1.5.1. Funkcijska organizacija 42 1.5.2. Politički sustav 43 1.5.3. Zakonska regulativa 44 1.5.4. Prostorni planovi 45 1.5.5. Raspoloživi konzultantski resursi 46 1.5.6. Raspoloživi materijalni resursi 47 1.5.7. Potencijalni izvođači radova 47 1.5.8. Zaštita okoliša 49 1.5.9. Društvena javnost 50 2. RAZVOJ PROJEKTNOG MIŠLJENJA 53 2.1. POČETCIGRADITELJSTVA 53 2.2. Piramide 57 2.3. Regulativa drevnog graditeljstva 57 2.4. Razvoj projektnog menadžmenta 58 2.5. Standardizacija i profesionalizacija projektnog menadžmenta 59 2.6. Graditeljski projektni menadžment 60 3. OBLIKOVANJE PROJEKTNEIDEJE 63 3.1. Proces oblikovanja projektne ideje 63 3.2. Povoljne prilike i uz njih rizici pri oblikovanju projektne ideje 69 3.3. Oblikovanje projektne ideje- igra s idejama - učenje 71 3.4. Metode valorizacije projektnih ideja 73 3.5. Procjena parametara vrijednosti projekta 77 3.6. Oblikovanje projektne ideje u projektno organiziranoj tvrtki 78 4. GRADITELJSKIIGRAĐEVINSKIPROJEKT 81 4.1, Graditeljski projekt 87 4.2. Građevinski projekt 84 5. ORGANIZACIJA PROJEKTNO ORIJENTIRANE TVRTKE 89 5.1. Organizacijski modeli djelovanja tvrtke 89 5.1.1. Osnove za analizu organizacijske strukture 91 5.1.2. Podjela rada 91 5.1.3. Koordinacija radnih grupa 97 5.1.4. Haspodjela prava odlučivanja 97 5.1.5. Granice organizacije tvrtke 9’ 5.16. Neformalna struktura organizacije tvrtke 93 5.1.7. Interesna struktura organizacije tvrtke 93 5.1.8. Utjecajni pojedinci 94 5.2. Osnovni oblici organizacije tvrtke 94 5.2.1. Funkcijska organizacija 95 5.2.2. Projektna organizacija 96 5.2.3. Matrična organizacija 96 5.2.4. Pristup razvoju projektno orijentirane tvrtke 99 5.2.5. Identltet tvrtke 399 5.3. Projektni 393 5.3.1. Podrška projektima 102 5.3.2. Konzultacije i mentorstvo 103 5.3.3. Metode i standardi projektnog menadžmenta 104 5.3.4. Obuka sudionika projekata 105 5.3.5. Razvoj projektnoq ureda 106 5.3.6. Oircklor projektnog ureda ciljevi i zadatci 107 5-4. Modeli i procesi provedbe projekata 1^9 5.4.1. Pojavni oblici modela provedbe projekta 11® 5.4.2. Opća shema provedbe projekta 112 5.4.3 Razvoj integriranog projekta 114 6. UPRAVLJANJE PROJEKTOM 121 6.1. Procesi upravljanja projektom 122 6.2. Proces donošenja odluka 123 6.2.1. Osnova za odlučivanje 125 6.2.2. Predmet i ciljevi odlučiva nja 127 6.2.3. Razvoj alternativnih/varijantnih odluka 128 6.2.4. Neizvjesnost rezultata procesa odlučivanja 129 6.2.5. Procjena alternativnih/varijantnih odluka 130 6.2.6. Odabir najpovoljnije alternative/varijante 132 6.2.7. Programski paketi procesa odlučivanja 133 6.2.8. Stablo odlučivanja 134 6.2.9. Izvješče o odluci i provedba odluke 136 6.2.10. Pogreške u procesu odlučivanja 137 6.2.11. Kratki pregled povijesti razvoja procesa odlučivanja 139 6.3. Upravljanje rizidma i povoljnim prilikama projekta 143 6.3.1. Opčenito o rizicima projekta 143 6.3.2. Utvrđivanje rizika projekta 150 6.3.3. Hijerarhija odlučivanja i rizici projekta 161 6.3.4. Odnos polja provedbe i mjere uspješnosti projekta 164 6.4. Planiranje provedbe projekta 170 6.4.1. Projektnitim 172 6.4.2. Formiranje projektnog tima 174 6.4.3. Projektni menadžer u procesu planiranja 175 6.4.4 Vremenski plan projekta 176 6.5. Kontrola projekta 205 6.5.1. Pojam projektnog menadžmenta 205 6.5.2. Projektni menadžer u procesu kontrole projekta 210 6.5.3. Odluke 0 razvoju projekta 213 6.5.4. Kontrola stanja projekta 216 6.53. Teorija ograničenja 218 6.5.6. Postupak za obradu zahtjeva za promjenama 218 6.5.7. Odobrenje za nastavak projekta 219 6.5.8. Optimizacija vremena, troškova i kvalitete 220 6.5.9. Projektna nesuglasja 221 6.6. Projekt i interesne skupine 224 6.6.1. Interesne skupine 225 6.6.2. Pokrovitelj projekta 226 6.63. Podrška više razine menadžmenta 226 6.7. Monitoring projekta (PMJ 227 6.7.1. Definiranje pojma monitoring 227 6.7.2. Pojavni oblici monitoringa 232 6.7.3. Pračenje i kontrola vremenskog plana 237 6.7.4. Pračenje i kontrola projektnog proračuna 238 6.7.5. Pračenje i kontrola kvalitete projekta 239 6.7.6. Odabir modela monitoringa 240 6.7.7. Izvještavanje interesnih skupina o provedbi projekta 241 6.7.8. Dovršetak, primopredaja i korištenje rezultata projekta 241 6.8. Odnos kontrole i monitoringa projekta 245 6.8.1. Monitoring i menadžment u upravljanju projektom 247 6.8.2. Monitoring i projektni tim 249 6.8.3. Investitor kao moderator projekta 252 6.8.4. Petlja upravljanja projektom 254 6.9. Provedbeni modei upravljanja projektom 262 6.10. Komunikacijski kanal upravljanja projektom 266 6.11. Uvjeti primjene provedbenog modela upravljanja 270 6.11.1. Knjiga projekta 271 6.11.2 Projektne procedure 274 7. IT - MOĆNIALAT PROJEKTNOG TIMA 279 7.1. Oblikovanje informacijskog sustava graditeljskog projekta 280 7.2. Motivacija za primjenu IT u projektnom menadžmentu 282 7.3. Sustav označavanja (kodiranja) elemenata strukture projekta 283 7.4. Informacijski sustav projekta (ISP) 286 7.5. Struktura informacijskog sustava projekta 28 7.6. Informacijski podsustavi projekta 7.7. Informacijski podsustav projektnog menadžmenta 7.7.1. Geografski informacijski sustav - GIS 7.7.2. Computer Aided Design - 7.73. Informacijsko modeliranje građevina - Building Information Modeling (BIM) 297 7.7.4 Primjena mobilne IT u procesima građenja 7.7.5 Primjena mobilne IT: izvođenje zemljani h radova 394 7.7.6. Primjena mobilne IT u procesima građenja: isporuka betona na gradilišta 309 7.7.7. RFID UHF tehnologija u procesu građenja 311 7.8. Informatička podrška„na zahtjev" 337 7.9. Analiza povrata ulaganja u informatičku tehnologiju projektnog menadžmenta 319 7.10. Daljnji razvoj projektnog menadžmenta 324 RJEČNIK POJMOVA PROJEKTNOG MENADŽMENTA U GRADITEUSTVU 325 BIBLIOGRAFIJA 341 POPISSLIKAISHEMA 347 POPISTABLICA 349 INDEKS POJMOVA 351 BILJESKA 0 AUTORIMA 353

Odlično očuvano Ima posvetu Retko Izdavač: Prosveta, Beograd 1970; Sabrana dela Georgija Ostrogorskog: knj. 4. Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 654+ilustracije, 22cm Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (rus. Георгий Александрович Острогорский; Sankt Peterburg, 19. januar 1902 — Beograd, 24. oktobar 1976) bio je istoričar, profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta SANU. Jedan je od najvećih vizantologa dvadesetog veka i dobitnik mnogih domaćih i stranih naučnih priznanja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. Georgije Ostrogorski se 1933. godine, posle odbranjene doktorske disertacije 1927. i nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut[1] SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963 godine u Monaku→ [1].Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja, odnose sa slovenskim svetom. Supruga mu je bila Fanula Papazoglu. Važniji radovi[uredi | uredi izvor] Ostrogorsky, Georg (1929). Studien zur Geschichte des byzantinischen Bilderstreites (1. izd.). Breslau: Marcus. Ostrogorski, Georgije (1935). „Sinajska ikona sv. Jovana Vladimira” (PDF). Glasnik Skopskog naučnog društva. 14: 99—106. Arhivirano iz originala 27. 06. 2023. g. Pristupljeno 27. 06. 2023. Ostrogorski, Georgije (1935). „Avtokrator i Samodržac: Prilog za istoriju vladalačke titulature u Vizantiji i u Južnih Slovena”. Glas SKA. 164: 95—187. Ostrogorski, Georgije (1939). „Pismo Dimitrija Homatijana Sv. Savi i odlomak Homatijanovog pisma patrijarhu Germanu o Savinom posvećenju”. Svetosavski zbornik. 2. Beograd: SKA. str. 90—113. Ostrogorski, Georgije (1948). „Uticaj Slovena na društveni preobražaj Vizantije”. Istoriski glasnik. 1 (1): 12—21. Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. Ostrogorski, Georgije (1951). „Dušan i njegova vlastela u borbi sa Vizantijom”. Zbornik u čast šeste stogodišnjice Zakonika Cara Dušana. Beograd: Srpska akademija nauka. str. 79—86. Ostrogorski, Georgije (1951). Pronija: Prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i u južnoslovenskim zemljama. Beograd: Naučna knjiga. Ostrogorski, Georgije (1952). „Postanak tema Helada i Peloponez”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 1: 64—77. Ostrogorski, Georgije (1953). „Taktikon Uspenskog i Taktikon Beneševića: O vremenu njihovog postanka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 39—59. Ostrogorski, Georgije, ur. (1955). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1957). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1969). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1956). „The Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order”. The Slavonic and East European Review. 35 (84): 1—14. Ostrogorski, Georgije, ur. (1959). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1959). „The Byzantine Empire in the World of the Seventh Century”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 1—21. Ostrogorsky, George (1959). „Byzantine Cities in the Early Middle Ages”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 45—66. Ostrogorski, Georgije (1963). „Gospodin Konstantin Dragaš”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 287—294. Ostrogorski, Georgije (1964). „Hristopolj između Srba i Vizantinaca”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8 (1): 333—342. Ostrogorsky, George (1965). „The Byzantine Background of the Moravian Mission”. Dumbarton Oaks Papers. 19: 1—18. Ostrogorski, Georgije (1965). Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd: Naučno delo. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1968). „O serskom mitropolitu Jakovu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 10 (1): 219—226. Ostrogorski, Georgije (1968). „Prostagme srpskih vladara”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 34 (3-4): 245—257. Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). O vizantijskom feudalizmu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). Privreda i društvo u Vizantijskom carstvu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). „Sveta Gora posle Maričke bitke”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 11 (1): 277—282. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1971). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 4. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1971). „Komitisa i svetogorski manastiri”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 221—256. Ostrogorsky, George (1971). „Observations on the Aristocracy in Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 25: 1—32. Ostrogorsky, Georg (1974). Byzanz und die Welt der Slawen: Beiträge zur Geschichte der byzantinisch-slawischen Beziehungen. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Ostrogorski, Georgije (1975). „Srbija i vizantijska hijerarhija država”. O knezu Lazaru. Beograd-Kruševac: Filozofski fakultet. str. 125—137. Reference[uredi | uredi izvor] ^ „Ostrogorski i Beogradska vizantološka škola”. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 09. 2016. Istorija Vizantije

Naslov: Autobiografija čitanja Autor: Nenad Šaponja Izdavač: Beograd : Prosveta Zbirka: Biblioteka Savremeni esej Godina izdanja: 1999, 264 str. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 Sadržaj: Autobiografija čitanja (5-229): Autobiografija čitanja (7-12); Priče iz prošlog sveta : Pavle Ugrinov: Utopija I-III, Prosveta, Beograd, 1997 (13-17); Vlasnici bivših ljubavi : Danilo Nikolić: Fajront u Grgetegu, Nolit, Beograd, 1998 (18-20); Saučesnici prolaznog : Miroslav Popović: Tvrdo nebo, Gutenbergova galaksija, Beograd, 1998 (21-23); Fatalna strategija privlačnosti : Milorad Pavić: Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Prosveta, Beograd, 1991 (24-32); Glasovi (iz) prošlosti : Svetlana Velmar Janković: Glasovi, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (33-35); O istorijskim istinama i literarnoj istini : Milovan Danojlić: Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997 (36-38); Lozinka čitaoca : Dobrilo Nenadić: Despot i žrtva, Prosveta, Beograd, 1998 (39-41); Emotivna toplina ispričanog : Vida Ognjenović: Stari sat, Prosveta, Beograd, 1996 (42-44); U ruhu oniričnog : Marko Nedić: Kuća u polju, Prosveta, Niš, 1996 (45-47); Nit omladinskog romana : Milovan Vitezović: Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Simfonija Vinaver, Čarape kralja Petra, Milena iz Knez Mihailove, Dereta, Beograd, 1998 (48-52); Plima čitalačkog zadovoljstva : Milisav Savić: Ožiljci tišine, Svetlost knjiga - Raška škola, Beograd, 1997 (53-56); U potrazi za stvarnošću bajke : Dragan Stojanović: Zločin i kazna, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (57-60); Dvojnički zaplet : Zoran Slavić: Ujed vremena, Rad, Beograd, 1998 (61-63); Rat i izbeglištvo : Stevan Tontić: Tvoje srce, zeko, Filip Višnjić, Beograd, 1998 (64-66); Zapisi iz zemlje skerletnih luda : Boba Blagojević: Skerletna luda, Miltas - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Beograd - Sremski Karlovci - Novi Sad, 1991 (67-71); Jedna biografija : Milica Mićić Dimovska: Poslednji zanosi MSS, Nolit, Beograd 1996 (72-73); Kraj trilogije : Drago Kekanović: Riblja staza, Kairos, Sremski Karlovci, 1997 (74-76); Smrt kao nasleđe : David Albahari: Cink, Filip Višnjić, Beograd, 1988 (77-83); Limbovi eshatološkog : Saša Hadži Tančić: Nebeska gubernija, Prosveta, Beograd, 1997 (84-86); Govor o nedokučivom : Radivoj Šajtinac: Čehovija, Prosveta, Beograd, 1996 (87-89); Traktat o oblacima : Vojislav Despotov: Jesen svakog drveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (90-92); Knjiga kao koncept : Milenko Pajić: Ženidba i agonija, Prosveta, Beograd, 1997 (93-96); Porodična hronika : Ljiljana Jokić Kaspar: Četiri male žene, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (97-99); Sentandrejska razglednica : Petar Milošević: Mi že Sentandrejci, Matica srpska - Izdan, Novi Sad - Budimpešta, 1997 (100-104); Književni memoari i metafizički incidenti : Svetislav Basara: Looney tunes, Dereta, Beograd, 1997 (105-108); Kaleidoskop krivotvoritelja i kartografa : Dragan Velikić: Astragan, Znanje, Zagreb, 1991 (109-118); Nezadrživost sadašnjeg : Vasa Pavković: Monstrum i druge fikcije, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (119-122); Intercivilizacijski dijalog : Vladislav Bajac: Druid iz Sindiduna, Narodna knjiga, Beograd, 1998 (123-126); Patetični citati nenapisanih priča : Predrag Marković: Otmenost duše, Prosveta, Beograd, 1989 (127-131); Književnost kao igra : Sava Damjanov: Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 1997 (132-134); Pripovedanje sumnje : Ljubica Arsić: Zona sumraka, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (135-137); Razglednice iz sveta : Nina Živančević: Vizantijske priče, Vreme knjige, Beograd, 1995 (138-140); Život u biblioteci : Đorđe Pisarev: Poslanice iz Novog Jerusalima, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (141-144); Entropija teksta u istraživanju nule : Miroslav Toholj: Stid, Prosveta, Beograd, 1989 (145-149); Čežnja za komunikacijom : Gordana Ćirjanić: Velaskezovom ulicom do kraja, Prosveta, Beograd, 1996 (150-151); Slike (iz) rata : Dragan Jovanović Danilov: Ikonostas na kraju sveta, Svetovi, Novi Sad, 1998 (152-157); Koitofest u pozorištu senki : Dejan Simonović: Krojač iz Ulma, Književna omladina Srbije, Beograd, 1987 (158-162); Američki prozor : Vladimir Pištalo: Priče iz celog sveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (163-165); Kovitlac bajkolikog ili srpska priča : Goran Petrović: Opsada crkve Svetog Spasa, Narodna knjiga, Beograd, 1997 (166-169); Prozni eksperiment : Sreten Ugričić: Maja i ja i Maja, Prometej, Novi Sad, 1993 (170-173); Pornografija svakodnevnog : Zoran Ćirić: Vulvaši, Beopolis, Beograd, 1998 (174-176); Psihologija svakodnevnog : Nina Rabrenović: Na Sredozemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (177-182); O granicama proznog : Divna Vuksanović: Opažač, opažena, KOV, Vršac, 1997 (183-185); Druge obale stvarnosti : Zoran Pešić: Mapa lanjskog snega, Matica srpska, Novi Sad, 1997 (186-188); Literarno-muzička parastvarnost : Aleksandar Gatalica: Mimikrije, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (189-193); Metatekstualnost ili pričanje o nemogućnosti priče : Mirko Demić: Slamka u nosu, Književna omladina Srbije, Beograd, 1996 (194-196); Poetika Rubikove kocke : Saša Radonjić: Priručnik za pauna, Književna omladina Novog Sada, Novi Sad, 1993 (197-199); Teskoba svakodnevnog : Narcis Agatić: Enterijeri, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (200-202); Lakoća generacijske identifikacije : Vladimir Arsenijević: U potpalublju, Vreme knjige, Beograd, 1995 (203-208); Fikcije & deskripcije : Đorđe Jakov: Izvestan broj opisa, Svetovi, Novi Sad, 1991 (209-212); O čemu govorimo, kada ćutimo o ljubavi : Vladimir Tasić: Pseudologija fantastika, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (213-215); Virtualna autobiografija : Laslo Blašković: Svadbeni marš, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (216-219); `Proza u farmerkama` : Srđan Valjarević: List na korici hleba, Književna omladina Srbije, Beograd, 1990 (220-222); U potrazi za pričom : Vule Žurić: Umri muški, Književna omladina Srbije, Beograd, 1991 (223-225); Čitanje rata : Vladimir Jokanović: Esmarh, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (226-229). - Autobiografija pisanja (231-260): Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (233-236); Plutajući literarnim prividom (237-239); Realnost kao mistifikacija dela (240-244); Retrodinamika stvarnog (245-248); Zlatno doba svakodnevice (249-251); Citati čitanja (252-255); Autobiograf i ja (256-259); Autentičnost u tekstu (260). Beleška o autoru (261). KO1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Dejan Medakovic - Efemeris II Hronika jedne porodice BIGZ, Beograd, 1991. Tvrd povez, zastitni omot, 330 strana, posveta pisca. Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Biografija Rodna kuća akademika Medakovića u Zagrebu, Zrinjevac 15, koju je podigao njegov deda dr Bogdan Medaković. Danas je poznata kao palača Medaković. Porodica Medaković je poreklom iz sela Medak u Lici.[1] Rođen je kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković a pradeda Danilo Medaković.[2] Sa majčine strane (Rajić) vuče poreklo od porodice Lonja koja je bila austrijsko vojno plemstvo.[3][4] Medakovićevi preci ostavili su značajno delo u srpskoj kulturi i politici.[5][6] Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sankt Galenu u Švajcarskoj[7] i kod franjevaca na Badiji.[8] Svoje iskustvo učenja gimnazije na Korčuli opisao je kao formativno značajno jer je naučio da određene istine o Bogu tumači više racionalno, kao i da ljudi nisu na svetu radi uživanja već kako bi zaradili carstvo nebesko.[9] Višu klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937—41).[10] Njegov otac je želeo da se tokom trajanja rata sklone u Trst ali je Dejan Medaković insistirao da idu u Beograd, gde su mu živeli i radili drugovi.[9] On i njegova sestra došli su u Beograd vozom, pošto ih hrvatske ustaše nisu identifikovale kao Srbe, pošto su nosili elegantna odela i međusobno govorili isključivo na nemačkom jeziku.[2] Od 1942. godine je živeo u Beogradu, prvo kao izbeglica, gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla.[9][11] Nakon rata, radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture.[12] Za atmosferu u Beogradu nakon Drugog svetskog rata govorio je da je bila takva da je bilo dovoljno da čovek bez ikakvog suđenja izgubi glavu ako neko pokaže prstom iz bilo kojeg razloga ili ga optuži da je bio špijun Gestapoa.[13] Prema sopstvenoj tvrdnji tokom njegovog rada u Muzeju za vreme okupacije bilo je kolega koje su mi spočitavale što su bežali te da su valjali, ne bi ni morali bežati. Medaković navodi da su za razliku od dela odrođene inteligencije, srbijanski seljaci izuzetno pomagali svim izbeglicama, kako Srbima tako i Slovencima.[9] Za vreme Drugog svetskog rata Narodni muzej bio je smešten u stanu porodice Vučo. Medaković i kolege obilazili su kuće i stanove predratne beogradske elite, za koju je komentarisao da je bila vrlo otmena, i otkupljivali umetnine i predmete za muzej kako ne bi propali tokom rata.[14] Njegova porodica se po završetku rata vratila u Zagreb jer se nisu prilagodili u novoj sredini i jer su isprva planirali da se vrate.[15] Na početku karijere se anonimno bavio novinarstvom u svojstvu urednika Zadružnog kalendara, gde je pisao biografije ruskih naučnika zaslužnih za dostignuća u poljoprivredi.[4] Nakon kraja Drugog svetskog rata pripadao je neformalnom intelektualnom krugu siminovaca, čiji je neformalni vođa bio Dobrica Ćosić.[16][17] On se među pripadnicima grupe osećao kao stranac. Tvrdio je da ga nikada do kraja nisu prihvatili jer je po rođenju Zagrepčanin.[18] Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti (nem. Zentral institut Kunstgeschichte) u Minhenu.[19][20] Kao asistent radio je na istorijskom institutu SANU[4] od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV—XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958).[5] Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973).[21] Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Dopisni član SANU postao je 1972.[22] a redovni 1981. godine. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU šest godina (1985),[23] kao i predsednik SANU (1999—2003). Medaković je sarađivao ili bio član niza odbora SANU uključujući: Odbor za istoriju umetnosti, Odbor za renesansu i barok, Odbor za romantizam, Sentandrejski odbor, Hilandarski odbor i Odbor za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.[24] Bio je jedan od 16 autora nacrta grupe akademika za Memorandum SANU i branio je kolege nakon pojave memorandumske afere. Tvrdio je da su pometnju kreirali oni koji su želeli da unište Jugoslaviju kao i da su akademici u Memorandumu prorekli šta će se desiti sa Jugoslavijom.[4] Medaković je bio član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, počasni član Rumunske akademije nauka,[25] član austrijskog društva za proučavanje 18. veka[4] i od 2001. redovni član Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu.[25] Medaković tokom predavanja (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, a glavni urednik bio je 1965. godine.[26] Od pokretanja Zbornika izašlo je više od 30 tomova.[26] On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića.[27] U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savina (1978), Sent Andreji (1982). Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987) koja sumira ukupni istorijat i doprinose srpske zajednice u gradu Trstu.[2] Obavljao je funkciju predsednika Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, kao najduže birani predsednik, u tri mandata.[28][29] Za predsednika zadužbine prvi put je izabran je 6. novembra 1991. godine i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.[30] Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) izdao je pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris — hronika jedne porodice (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).[5] Petoknjižje govori o istoriji njegove porodice i građanskih slojeva i elita Srba u Zagrebu.[2] Za Efemeris je Medakoviću dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. Nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” dobio je za Efemeris II a nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III.[31] Prvi deo memoara štampan je u nekoliko izdanja i ostvario je tiraž od približno 80.000 prodatih primeraka. Delo je nagrađeno u Narodnoj biblioteci Srbije kao najčitanija knjiga za 1994. godinu.[5] Objavio je ukupno 46 knjiga tokom života.[32] Molim vas, nama je podmetnuto da smo hteli da rušimo zemlju. Naprotiv, Memorandum je bio spis kojim se pokušao zaustaviti raspad. …Kada se pojavila memorandumska afera, mi smo na Zapadu doživeli aplauz. Onda je to protumačeno kao antikomunistički spis, kao prodor u neku novu demokratsku državu. Zvanična politika u zemlji nas je napala. …U Hagu se sada opet poteže Memorandum. …To je vrtlog dnevne politike. — Medaković o nacrtu Memoranduma SANU[33] Preminuo je na Institutu za onkologiju u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici uz svog pretka vojvodu Milorada Medakovića. Opelo mu je služio episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije, žički g. Hrisostom, bački g. Irinej, šumadijski g. Jovan i sveštenstvo SPC, dok je oproštajno slovo pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.[34] Stavovi Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[35] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[35] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[36] On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[36] Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[8] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[37] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[8] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[38] Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[39] On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[40] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[41] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[42] Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[4] Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[43] Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju. — Medaković o duhu vremena i našim elitama[44] Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[45] Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[9] Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[38] Fotografija Dejana Medakovića Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[45][45] Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[46] Lični život Sa suprugom Verom Veljkov Medaković je bio u braku pedeset godina. Nije bio član Saveza komunista ili drugih političkih partija. Bio je vernik Srpske pravoslavne crkve i smatrao je da nemamo moralno pravo tražiti od crkve da rešava ono što država ne može.[4] Imao je dve sestre i dva brata. Jedan od braće borio se na Sremskom frontu i poginuo je 1947. nesrećnim slučajem tokom rukovanja oružjem u igri sa prijateljem.[46] Njegova supruga bila je pijanistkinja i profesorka univerziteta Vera Veljkov.[46] U braku su bili pedeset godina i imaju sina dirigenta Pavla Medakovića.[46] Nasleđe Povodom njegove smrti izdavač Zoran Kulundžija izjavio je: Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom.[10] Opisivan je kao polihistor i poslednji barokni Srbin.[30] Njegov naučni rad odlikovao se kritičnošću i radom bez predubeđenja.[47] Profesor Vladimir Simić navodi da je Medaković dao izuzetan doprinos na polju izučavanja srpske umetnosti 18. i 19. veka, pritom je otvorio jedno potpuno novo polje istraživanja, to polje je nazvano barokologija, i ona je predstavljala svojevrstan ekvivalent vizantologiji kao etabliranoj naučnoj disciplini koja je do tada bila razvijena.[48] On je opisao Medakovićevo delo kao kapitalnu zaostavštinu, koja prevazilazi mogućnost jednog života.[49] Profesor Boško Suvajdžić smatra da je Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku.[50] Akademik Vasilije Krestić opisivao je Dejana Medakovića kao čoveka izraženog patriotizma, stvaralačke vatre, ogromne radne energije i sistematičnosti.[49] Istoričar umetnosti Kosta Vuković navodio je kao Medakovićevu stručnu zaslugu skretanje pažnje na važnost srpskog sakralnog kulturnog nasleđa u kontekstu celokupne srpske istorije umetnosti. posebno 18. stoleća.[49] Kao istoričar umetnosti radio je na očuvanja srednjovekovnog kulturnog nasleđa, koje je takođe uticalo na njegov poetski opus.[51] Spomen-soba Dejana Medakovića u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je Nagrada „Dejan Medaković”.[52] Povodom stogodišnjice Medakovićevog rođenja u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima otvorena je njegova spomen-soba, sa ličnim predmetima, odlikovanjima, diplomama i 1600 Medakovićevih knjiga koje je biblioteci darovao njegov sin Pavle.[53] Istim povodom je u decembru 2022. održan naučni skup u Matici srpskoj.[54] U Biblioteci Matice srpske čuva se Poklon-zbirka akademika Dejana Medakovića o baroku.[55] Milan Šarac režirao je kratki dokumentarni film o njegovom životu.[56] Poštanska marka iz 2022. godine sa likom Dejana Medakovića Javno preduzeće Pošta Srbije izdalo je 2022. poštansku marku sa likom Medakovića.[57][58] Bista Dejana Medakovića otkrivena je jula 2023. godine u holu Karlovačke gimnazije, u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu.[59][60] Još dve biste otkrivene su u Matici srpskoj decembra 2023.[61] i u Domu Vukove zadužbine marta 2024.[62] Nagrade Odlikovanja Orden Svetog Save I stepena (1990)[63] Orden Vuka Karadžića I stepena[64] Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)[65] Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemačke (1990)[63] Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi[63] Zlatna medalja predsednika Republike Mađarske[63] Nagrade Gindeli nagrada, 1987.[63] Sedmojulska nagrada, 1989.[63] Herderova nagrada, 1990.[63] Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, Sentandreja, 1990.[24] Oktobarska nagrada grada Beograda, 1990. Povelja Društva konzervatora Srbije, za izuzetan doprinos zaštiti spomenika kulture, 1990.[24] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za knjigu memoara Efemeris, 1991.[66] Nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, za memoare Efemeris I-III, 1992. Izvanredan Zlatni beočug, za životno delo, 1994.[67] Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za memoare Efemeris I-III, 1994. Književna nagrada „Bibilos”, za knjigu Efemeris V, 1994.[24] Izuzetna Vukova nagrada, 1995.[68] Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića”, 1998.[63] Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za životno delo, 1998.[24] Nagrada „Braća Karić”, 1999.[24] Nagrada „Laza Kostić” (specijalna), za knjigu Srbi u Beču, 1999.[24] Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2000. Prosvetina nagrada za književnost, za knjigu Izabrane srpske teme: knjiga druga, 2001.[68] Plaketa fondacije Aleksander fon Humbolt[24] Diploma Narodnog muzeja u Beogradu[24] Diploma Matice srpske[24] Povelja Saveza društava konzervatora Jugoslavije[24] Spomen-zahvalnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu[24] Medalja Miloš Crnjanski 1893—1977[24] Plaketa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[24] Diploma Međunarodnog biografskog centra Kembridž[24] Diploma Austrijske istraživačke zajednice[24] Spomen-medalja Slovenačke akademije nauka i umetnosti[24] Plaketa i dve medalje povodom dvestogodišnjice Karlovačke gimnazije[24] Povelja Narodne biblioteke u Beogradu[24] Plaketa počasnog građanina Sremskih Karlovaca[24] Gramata Saborne crkve[24] Diploma Evropske akademije nauka i umetnosti[24] Zahvalnica Humanitarnog fonda „Privrednik”[24] Medalja Nikola Tesla 1856—1943.[24] Spomen-medalja Rumunske akademije nauka[24] Talir Marije Terezije 1780.[24] Plaketa Etnografskog muzeja[24] Plaketa Kolarčevog narodnog univerziteta[24] Zlatna medalja „patrijarh Josif Rajačić”[24] Dela Odabrana stručna dela Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo. Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit. Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska. Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet. Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga. Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462. Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349. Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049. Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269. Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983. Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440. Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej. Književna dela Zbirke poezije Motivi (na jeziku: srpski). 1946. Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966. Umir (na jeziku: srpski). 1987. Niska (na jeziku: srpski). 1989. Znak na kamenu (na jeziku: srpski). 1994. Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1995. Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000. Zbirke kratkih priča Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski). Ptice (na jeziku: srpski). Orlov let (na jeziku: srpski). Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski). Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski). Memoari, dnevnici, pisma Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984. Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995. Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995. Pisma (na jeziku: srpski). 1996. Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998. Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000. Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004. Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[69]

Dejan Medakovic - Suocavanja sa ljudima i vremenom BIGZ, Cigoja, Beograd, 2000. Mek povez, 367 strana, posveta pisca. Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Biografija Rodna kuća akademika Medakovića u Zagrebu, Zrinjevac 15, koju je podigao njegov deda dr Bogdan Medaković. Danas je poznata kao palača Medaković. Porodica Medaković je poreklom iz sela Medak u Lici.[1] Rođen je kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković a pradeda Danilo Medaković.[2] Sa majčine strane (Rajić) vuče poreklo od porodice Lonja koja je bila austrijsko vojno plemstvo.[3][4] Medakovićevi preci ostavili su značajno delo u srpskoj kulturi i politici.[5][6] Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sankt Galenu u Švajcarskoj[7] i kod franjevaca na Badiji.[8] Svoje iskustvo učenja gimnazije na Korčuli opisao je kao formativno značajno jer je naučio da određene istine o Bogu tumači više racionalno, kao i da ljudi nisu na svetu radi uživanja već kako bi zaradili carstvo nebesko.[9] Višu klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937—41).[10] Njegov otac je želeo da se tokom trajanja rata sklone u Trst ali je Dejan Medaković insistirao da idu u Beograd, gde su mu živeli i radili drugovi.[9] On i njegova sestra došli su u Beograd vozom, pošto ih hrvatske ustaše nisu identifikovale kao Srbe, pošto su nosili elegantna odela i međusobno govorili isključivo na nemačkom jeziku.[2] Od 1942. godine je živeo u Beogradu, prvo kao izbeglica, gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla.[9][11] Nakon rata, radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture.[12] Za atmosferu u Beogradu nakon Drugog svetskog rata govorio je da je bila takva da je bilo dovoljno da čovek bez ikakvog suđenja izgubi glavu ako neko pokaže prstom iz bilo kojeg razloga ili ga optuži da je bio špijun Gestapoa.[13] Prema sopstvenoj tvrdnji tokom njegovog rada u Muzeju za vreme okupacije bilo je kolega koje su mi spočitavale što su bežali te da su valjali, ne bi ni morali bežati. Medaković navodi da su za razliku od dela odrođene inteligencije, srbijanski seljaci izuzetno pomagali svim izbeglicama, kako Srbima tako i Slovencima.[9] Za vreme Drugog svetskog rata Narodni muzej bio je smešten u stanu porodice Vučo. Medaković i kolege obilazili su kuće i stanove predratne beogradske elite, za koju je komentarisao da je bila vrlo otmena, i otkupljivali umetnine i predmete za muzej kako ne bi propali tokom rata.[14] Njegova porodica se po završetku rata vratila u Zagreb jer se nisu prilagodili u novoj sredini i jer su isprva planirali da se vrate.[15] Na početku karijere se anonimno bavio novinarstvom u svojstvu urednika Zadružnog kalendara, gde je pisao biografije ruskih naučnika zaslužnih za dostignuća u poljoprivredi.[4] Nakon kraja Drugog svetskog rata pripadao je neformalnom intelektualnom krugu siminovaca, čiji je neformalni vođa bio Dobrica Ćosić.[16][17] On se među pripadnicima grupe osećao kao stranac. Tvrdio je da ga nikada do kraja nisu prihvatili jer je po rođenju Zagrepčanin.[18] Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti (nem. Zentral institut Kunstgeschichte) u Minhenu.[19][20] Kao asistent radio je na istorijskom institutu SANU[4] od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV—XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958).[5] Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973).[21] Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Dopisni član SANU postao je 1972.[22] a redovni 1981. godine. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU šest godina (1985),[23] kao i predsednik SANU (1999—2003). Medaković je sarađivao ili bio član niza odbora SANU uključujući: Odbor za istoriju umetnosti, Odbor za renesansu i barok, Odbor za romantizam, Sentandrejski odbor, Hilandarski odbor i Odbor za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.[24] Bio je jedan od 16 autora nacrta grupe akademika za Memorandum SANU i branio je kolege nakon pojave memorandumske afere. Tvrdio je da su pometnju kreirali oni koji su želeli da unište Jugoslaviju kao i da su akademici u Memorandumu prorekli šta će se desiti sa Jugoslavijom.[4] Medaković je bio član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, počasni član Rumunske akademije nauka,[25] član austrijskog društva za proučavanje 18. veka[4] i od 2001. redovni član Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu.[25] Medaković tokom predavanja (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, a glavni urednik bio je 1965. godine.[26] Od pokretanja Zbornika izašlo je više od 30 tomova.[26] On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića.[27] U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savina (1978), Sent Andreji (1982). Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987) koja sumira ukupni istorijat i doprinose srpske zajednice u gradu Trstu.[2] Obavljao je funkciju predsednika Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, kao najduže birani predsednik, u tri mandata.[28][29] Za predsednika zadužbine prvi put je izabran je 6. novembra 1991. godine i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.[30] Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) izdao je pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris — hronika jedne porodice (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).[5] Petoknjižje govori o istoriji njegove porodice i građanskih slojeva i elita Srba u Zagrebu.[2] Za Efemeris je Medakoviću dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. Nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” dobio je za Efemeris II a nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III.[31] Prvi deo memoara štampan je u nekoliko izdanja i ostvario je tiraž od približno 80.000 prodatih primeraka. Delo je nagrađeno u Narodnoj biblioteci Srbije kao najčitanija knjiga za 1994. godinu.[5] Objavio je ukupno 46 knjiga tokom života.[32] Molim vas, nama je podmetnuto da smo hteli da rušimo zemlju. Naprotiv, Memorandum je bio spis kojim se pokušao zaustaviti raspad. …Kada se pojavila memorandumska afera, mi smo na Zapadu doživeli aplauz. Onda je to protumačeno kao antikomunistički spis, kao prodor u neku novu demokratsku državu. Zvanična politika u zemlji nas je napala. …U Hagu se sada opet poteže Memorandum. …To je vrtlog dnevne politike. — Medaković o nacrtu Memoranduma SANU[33] Preminuo je na Institutu za onkologiju u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici uz svog pretka vojvodu Milorada Medakovića. Opelo mu je služio episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije, žički g. Hrisostom, bački g. Irinej, šumadijski g. Jovan i sveštenstvo SPC, dok je oproštajno slovo pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.[34] Stavovi Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[35] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[35] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[36] On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[36] Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[8] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[37] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[8] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[38] Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[39] On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[40] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[41] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[42] Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[4] Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[43] Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju. — Medaković o duhu vremena i našim elitama[44] Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[45] Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[9] Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[38] Fotografija Dejana Medakovića Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[45][45] Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[46] Lični život Sa suprugom Verom Veljkov Medaković je bio u braku pedeset godina. Nije bio član Saveza komunista ili drugih političkih partija. Bio je vernik Srpske pravoslavne crkve i smatrao je da nemamo moralno pravo tražiti od crkve da rešava ono što država ne može.[4] Imao je dve sestre i dva brata. Jedan od braće borio se na Sremskom frontu i poginuo je 1947. nesrećnim slučajem tokom rukovanja oružjem u igri sa prijateljem.[46] Njegova supruga bila je pijanistkinja i profesorka univerziteta Vera Veljkov.[46] U braku su bili pedeset godina i imaju sina dirigenta Pavla Medakovića.[46] Nasleđe Povodom njegove smrti izdavač Zoran Kulundžija izjavio je: Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom.[10] Opisivan je kao polihistor i poslednji barokni Srbin.[30] Njegov naučni rad odlikovao se kritičnošću i radom bez predubeđenja.[47] Profesor Vladimir Simić navodi da je Medaković dao izuzetan doprinos na polju izučavanja srpske umetnosti 18. i 19. veka, pritom je otvorio jedno potpuno novo polje istraživanja, to polje je nazvano barokologija, i ona je predstavljala svojevrstan ekvivalent vizantologiji kao etabliranoj naučnoj disciplini koja je do tada bila razvijena.[48] On je opisao Medakovićevo delo kao kapitalnu zaostavštinu, koja prevazilazi mogućnost jednog života.[49] Profesor Boško Suvajdžić smatra da je Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku.[50] Akademik Vasilije Krestić opisivao je Dejana Medakovića kao čoveka izraženog patriotizma, stvaralačke vatre, ogromne radne energije i sistematičnosti.[49] Istoričar umetnosti Kosta Vuković navodio je kao Medakovićevu stručnu zaslugu skretanje pažnje na važnost srpskog sakralnog kulturnog nasleđa u kontekstu celokupne srpske istorije umetnosti. posebno 18. stoleća.[49] Kao istoričar umetnosti radio je na očuvanja srednjovekovnog kulturnog nasleđa, koje je takođe uticalo na njegov poetski opus.[51] Spomen-soba Dejana Medakovića u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je Nagrada „Dejan Medaković”.[52] Povodom stogodišnjice Medakovićevog rođenja u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima otvorena je njegova spomen-soba, sa ličnim predmetima, odlikovanjima, diplomama i 1600 Medakovićevih knjiga koje je biblioteci darovao njegov sin Pavle.[53] Istim povodom je u decembru 2022. održan naučni skup u Matici srpskoj.[54] U Biblioteci Matice srpske čuva se Poklon-zbirka akademika Dejana Medakovića o baroku.[55] Milan Šarac režirao je kratki dokumentarni film o njegovom životu.[56] Poštanska marka iz 2022. godine sa likom Dejana Medakovića Javno preduzeće Pošta Srbije izdalo je 2022. poštansku marku sa likom Medakovića.[57][58] Bista Dejana Medakovića otkrivena je jula 2023. godine u holu Karlovačke gimnazije, u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu.[59][60] Još dve biste otkrivene su u Matici srpskoj decembra 2023.[61] i u Domu Vukove zadužbine marta 2024.[62] Nagrade Odlikovanja Orden Svetog Save I stepena (1990)[63] Orden Vuka Karadžića I stepena[64] Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)[65] Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemačke (1990)[63] Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi[63] Zlatna medalja predsednika Republike Mađarske[63] Nagrade Gindeli nagrada, 1987.[63] Sedmojulska nagrada, 1989.[63] Herderova nagrada, 1990.[63] Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, Sentandreja, 1990.[24] Oktobarska nagrada grada Beograda, 1990. Povelja Društva konzervatora Srbije, za izuzetan doprinos zaštiti spomenika kulture, 1990.[24] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za knjigu memoara Efemeris, 1991.[66] Nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, za memoare Efemeris I-III, 1992. Izvanredan Zlatni beočug, za životno delo, 1994.[67] Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za memoare Efemeris I-III, 1994. Književna nagrada „Bibilos”, za knjigu Efemeris V, 1994.[24] Izuzetna Vukova nagrada, 1995.[68] Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića”, 1998.[63] Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za životno delo, 1998.[24] Nagrada „Braća Karić”, 1999.[24] Nagrada „Laza Kostić” (specijalna), za knjigu Srbi u Beču, 1999.[24] Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2000. Prosvetina nagrada za književnost, za knjigu Izabrane srpske teme: knjiga druga, 2001.[68] Plaketa fondacije Aleksander fon Humbolt[24] Diploma Narodnog muzeja u Beogradu[24] Diploma Matice srpske[24] Povelja Saveza društava konzervatora Jugoslavije[24] Spomen-zahvalnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu[24] Medalja Miloš Crnjanski 1893—1977[24] Plaketa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[24] Diploma Međunarodnog biografskog centra Kembridž[24] Diploma Austrijske istraživačke zajednice[24] Spomen-medalja Slovenačke akademije nauka i umetnosti[24] Plaketa i dve medalje povodom dvestogodišnjice Karlovačke gimnazije[24] Povelja Narodne biblioteke u Beogradu[24] Plaketa počasnog građanina Sremskih Karlovaca[24] Gramata Saborne crkve[24] Diploma Evropske akademije nauka i umetnosti[24] Zahvalnica Humanitarnog fonda „Privrednik”[24] Medalja Nikola Tesla 1856—1943.[24] Spomen-medalja Rumunske akademije nauka[24] Talir Marije Terezije 1780.[24] Plaketa Etnografskog muzeja[24] Plaketa Kolarčevog narodnog univerziteta[24] Zlatna medalja „patrijarh Josif Rajačić”[24] Dela Odabrana stručna dela Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo. Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit. Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska. Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet. Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga. Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462. Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349. Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049. Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269. Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983. Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440. Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej. Književna dela Zbirke poezije Motivi (na jeziku: srpski). 1946. Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966. Umir (na jeziku: srpski). 1987. Niska (na jeziku: srpski). 1989. Znak na kamenu (na jeziku: srpski). 1994. Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1995. Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000. Zbirke kratkih priča Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski). Ptice (na jeziku: srpski). Orlov let (na jeziku: srpski). Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski). Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski). Memoari, dnevnici, pisma Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984. Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995. Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995. Pisma (na jeziku: srpski). 1996. Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998. Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000. Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004. Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[69]