Mladi fizičar broj 12 , godina III (1978/79) Časopis iz fizike za učenike izdavač: Društvo matematičara, fizičara i astronoma SR Srbije štampa: BIGZ 36 stranica [sve ukupno sa koricama], 15cm x 23cm težina 50 grama Očuvanost: 5-- sadržaj: D. Koledin : Enriko Fermi D. Kapor : Nobelovci 1978. godine M. Dimitrijević : Plazma L. Rak : Transmutacije elemenata V. Čadež : Kvazari S. Sekulić : Nuklearna medicina S. Božin : Opasnost od CO2 Lj. Ristovski : Otkriće neutrina

Prodajemo konfete u obliku listica od standardnog lakog papira i od metalizirane folije. Konfete od papira su bio-razgradive. Metalizirani listici u srebrnoj i zlatnoj boji. Prodaja konfeta u vidu traka širine 1cm, 2cm i 3cm, a dužina od 3m do 10m. Konfete se prodaju u pakovanjima od 1kg ili u originalnom pakovanju u patronama. Prodaja patrona koje se aktiviraju pokretom ruke. Patrone precnika 5cm i dužine 66cm sa 180 grama konfeta. Domet do 12m u vis. Prodaja patrona sa konfetama koje se aktiviraju elektro-signalom. Patrone precnika 5cm i dužine 77cm. Prodajemo i opremu za posipanje konfetama na stadionima ili u halama-balasteri, cevni lanseri, komandni punktovi, boce za co2, uredaji na daljinsku komandu, . . . Tel: e-mail:

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

JEDINO ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA-KAO NOVA STANJE(5+)! Višnja ISBN:86-83979-03-2 Kategorija:POLJOPRIVREDA Izdavač: Srpski izdavač Naslov: Višnja Autor:-Prof.dr Evica Mratinić Izdavač: `Vizartis`,2002.god.Beograd Mesto: Beograd Godina: 2002. Broj strana: 174 Format: 14,5x20,5cm Pismo: Latinica Ilustracija:Da - u koloru Povez:Broš-meki-ilustracije u koloru Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo , Višnja Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu. Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće. Autor: Prof. dr Evica Mratinić Literatura 1. UVOD 2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji 3. MORFOLOGIJA VIŠNJE Koren Korenov vrat Stablo Deblo Kruna Grane i grančice Rodne grančice višnje List Pupoljci Cvet Plod Seme 4. EKOLOGIJA VIŠNJE Klima-podneblje Temperatura Padavine Svetlost Vetar 5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE Periodičnost u životnom ciklusu višnje Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje Period zimskog mirovanja Period vegetacije višnje Cvetanje višnje Oprašivanje višnje Oplođenje višnje Razvitak ploda i semena Formiranje cvetnih pupoljaka SORTE VIŠNJE 6. PODLOGE ZA VIŠNJU Generativne podloge Vegetativne podloge 7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE Priprema zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju Razmeštaj sorti višnje u zasadu Sadni materijal 8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje 9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje Rezidba višnje u uzgojnom periodu Rezidba višnje na rod Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima Đubrenje Makroelementi i njihova uloga Mikroelementi i njihova uloga Vrste đubriva Navodnjavanje višnje Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina Zaštita višnje od niskih temperatura Mehanizacija u proizvodnji višnje 11. BERBA VIŠNJE Određivanje vremena berbe Način berbe 12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE 13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE 14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE 15. LITERATURA Čuvanje plodova višnje Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja. Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade. U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje. Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2. Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija. To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr. Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama. Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža. Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog. Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte. U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci. Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981). S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska. Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene. Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti. U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Detalji predmeta Stanje Polovno Polimeri, solidno očuvano Polimer Iz Wikipedije Struktura polipropilena Polimeri su prirodne ili vještačke materije koje se sastoje od velikih molekula sačinjenih od povezanih serija ponovljenih jednostavnih monomera. Ima ih dosta u muškom penisu. Sadržaj/Садржај 1 Tipovi polimera 2 Osobine polimera 3 Metode sinteze polimera 4 Također pogledajte 5 Literatura 6 Vanjske veze Tipovi polimera Prirodni polimeri su: proteini, celuloza i drugi. Veštački polimeri se još nazivaju i sintetičke smole. Polimeri su visokomolekularna jedinjenja čiji se molekuli sastoje od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada molekula. Ovako velike molekule se nazivaju makromolekulama. Termoplastični polimeri su: polietilen, polivinilhlorid, polimetilakrilat, polivinilacetat i poliizobutilen. Termostabilni polimeri su: fenolaldehidi, epoksidi, poliestri, poliuretani i silicijum-organski polimeri. U polimere spadaju i kaučuk i guma. Osobine polimera Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz odgovarajućih monomera. Struktura polimera je u općem slučaju amorfna, što znači da u okviru ovih supstanci ne postoji neki pravilan raspored čestica koje grade polimer. Modifikacijom polimera, postignutom na razne načine, dobija se širok spektar materijala koji nose opšti naziv plastične mase. Polimere proučava nauka o materijalima. Metode sinteze polimera Za sintezu makromolekularnih spojeva iz monomera koriste se dvije metode: polimerizacija i polikondenzacija. Polimerizacija je poseban slučaj reakcije adicije i odnosi se na spajanje velikog broja monomernih molekula, koje posjeduju višestruku vezu bez izdvajanja sporednih produkata. Zbog toga monomer i polimer imaju isti elementarni hemijski sastav. Polikondenzacija je u suštini proces supstitucije kod kojeg se polimer stvara uz izdvajanje sporednih produkata, najčešće malih molekula (npr. H2O, NH3). Kod polikondenzacije monomeri moraju sadržavati najmanje dvije funkcionalne grupe. Produkt polikondenzacije ima različit elementarni sastav od polaznih monomera. Također pogledajte Polimerizacija Makromolekula Literatura Cowie, J. M. G. (John McKenzie Grant) (1991). Polymers: chemistry and physics of modern material. Glasgow: Blackie. ISBN 0-412-03121-3. Ezrin, Myer. (1996). Plastics failure guide : cause and preventio. Munich ; New York: Hanser Publishers : Cincinnati. ISBN 1-56990-184-8. Lewis, P. R. (Peter Rhys); Reynolds, Ken.; Gagg, Colin. (2004). Forensic materials engineering : case studi. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-1182-9. Wright, David C. (2001). Environmental Stress Cracking of Plastics. RAPRA. ISBN 978-1859570647. Lewis, Peter Rhys (2010). Forensic polymer engineering : why polymer products fail in service. Cambridge [etc.]: Woodhead Publishing. ISBN 1-84569-185-7. Workman, Jerome; Workman, Jerry (2001). Handbook of organic compounds: NIR, IR, Raman, and UV-Vis spectra featuring polymers and surfactants. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-763560-6. Manfred D. Lechner, Klaus Gehrke, Eckhard H. Nordmeier: Makromolekulare Chemie. Ein Lehrbuch für Chemiker, Physiker, Materialwissenschaftler und Verfahrenstechniker. 3. überarbeitete und erweiterte Auflage. Birkhäuser, Basel u. a. 2003, ISBN 3-7643-6952-3. J. Kahovec, R. B. Fox, K. Hatada: Nomenclature of regular single-strand organic polymers (IUPAC Recommendations 2002). In: Pure and Applied Chemistry. 74, 10, 2002, S. 1921–1956, DOI:10.1351/pac200274101921, online-Fassung. Ulf W. Gedde: Polymer Physics. Chapman & Hall, London u. a. 1995, ISBN 0-412-62640-3. H. Cherdron, F. Herold, A. Schneller: Technisch wichtige temperaturbeständige Polymere, Chemie in unserer Zeit, 23. Jahrg. 1989, Nr. 6, S. 181–192, ISSN 0009-2851. Klaus Menke, Siegmar Roth: Metallisch leitfähige Polymere I und II, Chemie in unserer Zeit, 20. Jahrg. 1986, Nr.1, S. 1–10, Nr. 2, S. 33–43, ISSN 0009-2851. Michael Dröscher (1976). „Ordnungszustände in Polymeren”. Chemie in unserer Zeit 10 (4): 106–113. DOI:10.1002/ciuz.19760100403. Dietrich Braun (2012). „Der lange Weg zum Makromolekül – Polymerforschung vor Hermann Staudinger”. Chemie in unserer Zeit 46 (5): 310–319. DOI:10.1002/ciuz.201200566. Vanjske veze Commons-logo.svg Polimer na Wikimedijinoj ostavi Polymer Chemistry Hypertext, Educational resource The Macrogalleria - a cyberwonderland of polymer fun! Application notes on the characterization of polymers Kurs o polimerima Arhivirano 2007-02-19 na Wayback Machine-u Polimerne strukture VDMA-Polymerelektronik Chemischer Hintergrund POLIMERNII KOMPOZITNI MATERIJALI 14.1 Polimerni materijali (Plastike) Veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu čine veliku grupu konstrukcionih materijala koji se jednom rečju nazivaju plastike. Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti mineralnog i organskog porekla. Mineralne sirovine su nafta, ugalj i zemni gas, od kojih se najpre izradjuju osnovna hemijska jedinjenja za dalju preradu. Ova se jedinjenja različitim procesima prevode u poluproizvode koji mogu biti u obliku granula, praha, tečnosti, smola, tableta. Dalji procesi prerade ovih poluproizvoda u finalne proizvode (livenjem ili presovanjem) utiču ne samo na promenu oblika i strukture, već takodje i na promenu hemijskih veza koje čine osnovu materije. Organske sirovine za izradu plastika mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke temperature ključanja (oko 300ºC), tako što se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju veštačkih proizvoda. Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati su na sledećoj shemi. Sirova nafta Propilen Etilen Butadijen Polipropilen Polistiren Polietilen Veštački kaučuk 330 Mašinski materijali Pored sirove nafte, danas se sve više koristi kao hemijska sirovina i zemni gas u čiji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termičkim razlaganjem (pirolizom pri oko 700ºC). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i mešavina CO2 i H2 pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koriste za dalju hemijsku sintezu. Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300ºC. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, tečni proizvodi (tzv. smole) i čvrsti proizvodi (koks). Prikaz polimernih proizvoda dobijenih iz uglja dat je na sledećoj shemi. Ugalj Smole Koksni gas Butadijen Benzen Fenol Krezol Naftalen Acetilen Vodeni gas Metan Freon Fosgen Poliestri Polistiren Fenoplasti Aminoplasti Anhidrid ftalne kiseline Vinil hlorid Izobutanol Metil hlorid Tetrafluoroetilen Dvocijanin Alkidna smola Polivinil hlorid Izobutinel Opanol Silikoni Teflon Poliuretan Polimerni i kompozitni materijali 331 Pored navedenih mineralnih sirovina, u industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i životinjske sirovine od kojih se dobijaju finalni proizvodi prikazani na sledećoj shemi. Biljne sirovine Celuloza Prirodni kaučuk Celulozni acetat Celofan Celuloid Guma Ebonit Naziv plastične mase (plastike) potiče otuda što su u nekoj fazi prerade one bile deformabilne; kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadržava, a proizvodi se mogu reciklirati, dok se kod drugih deformabilnost trajno gubi pri završnoj preradi (duroplasti). Termoplastični materijali (termoplasti) omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se više ne može vaspostaviti stanje plastičnosti. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon, a duroplasta bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama (izuzetak je teflon), dok duroplasti ne gore već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgradjuju (degradiraju). Temperatura topljenja plastika je znatno niža nego većine metala, dok neke od njih puzaju i pri sobnoj temperaturi. Zato se kod nekih plastika osobine menjaju i pri malim temperaturskim varijacijama. Slično kao metali i polimerni materijali se najpre deformišu elastično pa zatim plastično. Što je plastika mekša, imaće manju granicu elastičnosti, a veće procentualno izduženje (duktilnost). Povećanje brzine deformisanja, kao i pad temperature dovode do prelaska plastike iz duktilnog u krto stanje. Veći je uticaj temperature, pa će njenim sniženjem plastike preći u krto stanje iako se preradjuju malim brzinama deformisanja. Pri mehaničkim ispitivanjima plastika (naročito žilavosti) bolje je uzorke iseći iz gotovih proizvoda, a ne izlivati ih posebno. Ovo stoga što i način izrade utiče na osobine plastike. 332 Mašinski materijali 14.1.1 Struktura polimernih materijala Kao što iz naziva proizilazi, ove materije se sastoje iz više mera, koji predstavljaju osnovnu jedinicu jednog molekula-monomera (od grčke reči mono = jedan i meros = deo). Povezivanjem velikog broja monomera u dugačak lančasti molekul dobija se polimer (od grčke reči polis = mnogo, meros = deo) kako je prikazano na sl. 14.1. Kad se kaže da su molekuli "polimerizovani" to znači da su medjusobno povezani u veće agregate, tj. makromolekule ili velike molekule. Strukturna formula monomera etilena (sl. 14.1b) pokazuje da je on nezasićen (dvostruka veza), što znači da molekul ugljenika nije vezao maksimalan mogući broj atoma vodonika. Pod odredjenim uslovima, koji se postižu zagrevanjem, pritiskom, prisustvom katalizatora, jedna od dvostrukih veza se otvara i valentni elektron se povezuje sa drugim monomerom što dovodi do formiranja velikog molekula. Najprostiji polimer je polietilen koji je prikazan na s

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno Вулкан представља отвор (или руптуру) у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Вулкан је геолошки облик (најчешће планина, мада такође постоје и подморски вулкани) где лава излази на површину Земљине коре.[1] Реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору. По другим изворима реч вулкан потиче од римског бога Вулкана, бога ватре и вулкана.[2] Наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија.[3] Са становишта одређивања географског положаја и описом вулкана као морфолошки насталих облика након вулканских ерупција, без претензија улажења у сам процес настанка и његовог објашњења, вулканима се бави географија. VULKANI NA ZEMLJI - Vladimir Aprogov Продор магме може се догодити из више разлога као што су тектонски утицаји и промене дубинског притиска који је гурају, висока температура (600 до 1200°C) која повећава покретљивост магме те топљење стене или због гасова и пара који повећавају узгон магме. Магма на површини Земље се назива лава. Лава може избијати на површину на два начина: Изливањем - магма избија полако и једнолично, због чега настају базалтни покрови. Примери су полуострво Декан, Камчатка, Исланд. Ово је хавајски тип вулкана. Овакав тип ерупција јавља се у случају базичних магми, с малом количином волатила. Ерупцијом - експлозивно, настаје због велике количине накупљених гасова и водене паре. Попраћени су потресима, а забележени су и случајеви катастрофалних последица за околину. (Сент Хеленс 1980. године, Кракатау 1883. године, Мон Пеле 1902. године). Ово је азијски тип вулкана. Јавља се у случају магме са пуно волатила, киселог типа. Осим лаве из вулкана може избијати и пирокластични материјал: вулканске бомбе - већи комади лаве који приликом хлађења добијају вретенаст облик, вулкански блокови – здробљени пирокластични материјал који може тежити и по неколико хиљада тона, вулкански прашинац или туф – вулкански пепео помешан с водом те лапиле – ужарено камење величине шљунка. Вулканска активност често је праћена попратним појавама, избијањима водене паре, различитих гасова и хемијских једињења. Фумароле су отвори из којих избија водена пара, а из солфатара избија Водоник-сулфид (H2S). Мофети су отвори из којих избија угљен-диоксид, CO2. Вулканска подручја често прате термални и минерални извори. Гејзири су отвори из којих због високог притиска избија врела вода и водена пара. Најпознатији гејзер је онај у Националном парку Јелоустоун, Стари Верни. Највише вулканске купе Вулкан на Индонежанском острву Јава Мауна Kea (Хаваји) - 8818 m (под водом 4650 m), активан Чимборасо (Јужна Америка) - 6268 m, угашен Килиманџаро (Африка) - 5895 m, угашен Дамаванд (Иран) - 5670 m, угашен Попокатепетл (Мексико) - 5452 m, угашен Кенија (Африка) - 5200 m, угашен Арарат (Турска) - 5165 m, угашен Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800 m, активан Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600 m, вулкани на Јави око 7 km, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15 km у пречнику. Географски распоред вулканских области на земљи ватрени појас Пацифика Средоземно-трансазијска област Атлантско-океанска област Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана. Значајне вулканске ерупције У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи Ерупција вулкана Тамбора Ерупција овог вулкана који се налази на Сумбави потпуно је затрпала 1815. године Сумбаву, градић са 14.000 становника. Од директних последица ерупције, обрушавања великих таласа на околна острва и од глади страдало је преко 44.000 људи Ерупција вулкана Кракатау Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално експлодирао разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300 m. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела експлозија вулкана чула је једна дванаестина Земљине кугле. То је иначе најјачи звук произведен на Земљи у забележеној историји. На индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи Ерупција вулкана Лак на Исланду Ерупција овог вулкана се догодила 1783. године и том приликом је број жртава био 10.000, услед отровних гасова и пепела. Ерупција вулкана Унзен у Јапану, 1792. године. Број жртава је био 15.000, који су страдали услед цунамија и усијаних облака. Пеле, Мартиник, 1902. Број жртава је био 28.000, који су страдали услед усијаних облака који су настали услед ерупције вулкана. Ел Шишон, Мексико, 1982. Број жртава је био 2500, услед избаченог пепела. Невада дел Руиз, Колумбија, 1985. Број жртава је био 25.000, који су страдали због усијане лаве. Лас Ниос, Камерун, 1986. Број жртава је био 1700, због гушења услед испуштеног угљен-моноксида. Пинетубо, Филипини, 1991. Број жртава 800, услед пепела и лаве. Мерапи, Индонезија, 1994. Број жртава 64, услед великих, усијаних облака. Унзен, Јапан, 1792. Број жртава 15.000, због цунамија.[6] Ефекти вулкана Шематски приказ вулканског инјектирања аеросола и гасова Графикон соларне радијације 1958–2008 приказује како се радијација редукује након великих вулканских ерупција Концентрација сумпор-диоксида над Сиера Негра вулкан, Галапагоска острва, током ерупције октобра 2005 Постоје многи различити типови вулканских ерупција и асоцираних активности: фретских ерупција (ерупције које генеришу пару), експлозивна ерупција лаве са високим садржајем силицијума (e.g., Риолит), ефузивна ерупција ниско силицијумске лаве (e.g., базалт), пирокластични токови, лахари (ток дробљења) и емисије угљен-диоксида. Све ове активности могу да представљају хазард за људе. Земљотреси, термални извори, Фумароле, блатни лонци и гејзери често прате вулканску активност. Вулкански гасови Концентрације различитих вулканских гасова може знатно да варира од једног вулкана до другог. Водена пара је типично најзаступљенији вулкански гас, чему следи угљен-диоксид[7] и сумпор-диоксид. Други значајни вулкански гасови су водоник сулфид, хлороводоник, и флуороводоник. Велики број мање заступљених и гасова у траговима је присутан у вулканским емисијама, на пример водоник, угљен-моноксид, халоугљеници, органска једињења, и испарљиви метални хлориди. Велике, експлозивне вулканске ерупције уносе водену пару (H2O), угљен-диоксид (CO2), сумпор-диоксид (SO2), хлороводоник (HCl), флуороводоник (HF) и пепео (пулверизовану стену и пловућац) у стратосферу до висина од 16–32 km (10–20 mi) изнад Земљине површине. Најзначајнији утицај ових инјекција долази од конверзије сумпор-диоксида у сумпорну киселину (H2SO4), која се брзо кондензује у стратосфери у облику сулфатних аеросолова. Саме SO2 емисије две различите ерупције су довољне за упоређивање њиховог потенцијалног климатског импакта.[8] Аеросоли повећавају Земљин албедо — њену рефлексију Сунчеве радијације назад у свемир — и стога узрокују хлађење Земљине ниже атмосфере или тропосфере; међутим, они исто тако апсорбују топлоту коју зрачи Земља, чиме се загрејава стратосфера. Неколико ерупција током задњег века су узроковале снижење просечне температуре на Земљиној површини до половине степена (Фаренхајтове скале) током периода од једне до три године; сумпор-диоксид из ерупције Вајинапутина је вероватно узроковао Руску глад (1601—1603).[9] Значајне последице Претпоставља се да се једна вулканска зима догодила око пре 70.000 година након суперерупције језера Тоба на острву Суматра у Индонезији.[10] Према теорији Тобанске катастрофе коју подржавају неки антрополози и археолози, она је имала глобалне консеквенце,[11] убијајући највећи део људске популације и креирајући популационо уско грло које је утицало на генетичко наслеђе свих данашњих људи.[12] Године 1815. је ерупција планине Тамбора креирала глобалне климатске аномалије које су постале познате као „година без лета“ због ефекта на Северно Америчке и Европске временске прилике.[13] Пољопривредне културе нису успеле, а стока је угинула на већем делу северне хемисфере, што је резултирало једном од најгорих глади 19. века.[14] Ледена зима 1740-41, која је довела до распрострањене глади у северном делу Европе, може такође дуговати своје порекло вулканској ерупцији.[15] Предложено је да је вулканска активност проузроковала или допринела догађајима из крају Ордовицијана, Пермско-тријаског и касног Девонијанског масовног изумирања, а можда и других. Масивни еруптивни догађај који је формирао Сибирске трапе, један од највећих познатих вулканских догађаја у посљедњих 500 милиона година геолошке историје Земље, трајао је милион година и сматра се вероватним узрочником „великог изумирања“ пре око 250 милиона година,[16] за које се процењује да је довело до изумирања око 90% врста које су постојале у то време.[17] Кисела киша Облаци пепела се издижу из вулкана Ејафјадлајекидл 17. априла 2010 Сулфатни аеросолови узрокују комплекс хемијских реакција чиме се мењају хлорна и азотна хемијска композиција стратосфере. Тај ефекат, заједно са повећањем стратосферних нивоа хлора услед хлорофлуороугљеничног загађења, доводи до формирања хлор-моноксида (ClO), кои уништава озон (O3). Како се аеросоли накупљају и коагулишу, они се размештају у горњој тропосфери где служе као језгра за цирусне облаке и даље модификују Земљин радијациони баланс. Највећи део хлороводоника (HCl) и флуороводоника (HF) се раствара се у капљицама воде у ерупционом облаку и брзо пада на земљу као кисела киша. Инјектирани пепео такође брзо пада из стратосфере; највећи део пепела се

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zavarivanje i srodni postupci - Milenko Rakin Tehnička knjiga, Beograd, 1971. 267 str. ilustrovano, tabele Zavarivanje je proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili približno istog hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza. Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vrši se lokalno zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vrši do temperature pri kojoj metal prelazi iz čvrstog u testasto ili tečno stanje, što zavisi od vrste i načina zavarivanja. Postoje dve vrste zavarivanja: zavarivanje topljenjem i zavarivanje pritiskom. Različiti izvori energije se mogu koristiti za zavarivanje, kao što je mlaz vrućih plinova (plinski plamen ili mlaz plazme), električni luk, tok nelektrisanih čestica (mlaz elektrona ili jona u vakuumu), tokovi zračenja (laser), električna struja (elektrootporno zavarivanje), trenje, ultrazvuk i sl. Zavarivanje se može obavljati u radionici, na otvorenom prostoru, u vodi ili u svemiru. Sve do kraja 19. veka, jedino je bilo poznato kovačko zavarivanje, s kojim su kovači vekovima spajali željezo i čelik grejanjem i udaranjem čekića. Elektrolučno zavarivanje i gasno zavarivanje kiseonikom su bili među prvim postupcima koji su se razvili u 20. veku. Nakon toga su se razvili mnogi procesi, ali među najzastupljenijim je postalo ručno elektrolučno zavarivanje.[1] Istorija zavarivanja Istorija spajanja metala je započela pre nekoliko hiljada godina, u bronzano doba i u željezno doba, na prostorima današnje Evrope i Bliskog istoka. Razvilo se kao sastavni deo veština kovača, zlatara i livača pri izradi oruđa za rad, oružja, posuda, nakita i građevina. U srednjem veku se razvilo kovačko zavarivanje, gde su se dva dela koja su se spajala, na kovačkoj vatri, dovela do belog usijanja i ako je bilo potrebno, posipali bi se određenim prahom ili peskom za „čišćenje”. Čekićanjem spoja istiskivali bi se s dodirnih površina rastopljeni oksidi ili troska, te se sučeljavaju čiste metalne površine, kada počinju delovati međuatomske sile dva dela i dolazi do čvrstog spoja. Najbolji mačevi od čelika u srednjem veku bili su rađeni iz niskougljeničnog čelika (do 0,4% ugljenika), a na njihove rubove su kovački zavarivane (udarcima čekića u toplom stanju) trake od visokougljeničnog čelika (od 1,0 do 2,1% C), koje su uz određenu toplotnu obradu davale tvrde i oštre bridove. Mačevi, vrhovi strela i koplja, noževi i drugo, kod kojih su primenjivali kovačko zavarivanje, bili su poznati u Grčkoj, Franačkoj državi, Kini, Japanu, Indoneziji, te u Siriji. Poznata je bila tehnika spajanja traka iz različitih vrsta željeznih materijala kovanjem kao “damaskiranje” (od Damask, Sirija), a u cilju postizanja posebnih dobrih svojstava za mačeve i puške. Godine 1802. ruski naučnik Vasilij Petrov istražuje električni luk za opštu namenu i predlaže primenu za zavarivanje. Godine 1882. ruski naučnik Nikolaj Benardos prvi koristi električni luk između ugljene elektrode i metala, uz dodavanje žice u metalnu kupku. Godine 1888. ruski naučnik Nikolaj Slavjanov je predložio postupak elektrolučnog zavarivanja metalnom elektrodom. Godine 1895. počinje se koristiti aluminotermijsko zavarivanje koloseka i za popravku odlivaka. U isto vreme prvi put se zavaruje gasnim plamenikom, koji je koristio kiseonik i vodonik. Kasnije se razvija gasno zavarivanje kiseonik-acetilenskim (O2 + C2H2) plamenom. Godine 1907. švedski naučnik prvi patentira i primenjuje obloženu elektrodu. Obložena elektroda se proizvodila uranjanjem gole žice u rastvor minerala, a od 1936. obloga se nanosi ispresivanjem ili ekstrudiranjem. Od 1925. počinje zavarivanje u zaštitnoj atmosferi vodonika, a kasnije se prešlo na argon i helijum. Od 1930. primenjuje se automatsko zavarivanje pod praškom u brodogradnji SAD. Pred, a posebno nakon Drugog svetskog rata, počinje razvoj i primena zavarivanja u zaštitnom gasu - zavarivanje TIG postupkom. Zavarivanje MIG postupkom se počinje primenjivati 1948, a od 1953. u Sovjetskom Savezu se prvi put primenjuje zavarivanje MAG postupkom s CO2 zaštitnim aktivnim plinom. Hladno zavarivanje pod pritiskom se primenjuje od 1948. Nakon 1950. godine se razvijaju mnogi novi postupci kao što su: zavarivanje pod troskom (1951), zavarivanje trenjem (1956), zavarivanje snopom elektrona (1957), zavarivanje ultrazvukom (1960), zavarivanje laserom (1960), zavarivanje plazmom (1961) i drugi. Prvo zavarivanje i toplotno rezanje u svemiru izvedeno je 1969. na sovjetskom svemirskom brodu Sojuz 6. Godine 1932. u Rusiji, Konstantin Hrenov je prvi uspešno primenio podvodno elektrolučno zavarivanje....

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?` Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja` - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene` - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi` u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina` - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Coskic malo uflekan! Retko !!! Indoor Marijuana Horticulture Jorge Cervantes Robert Connell Clarke Ed Rosenthal Sve najnovije informacije o uzgoju u zatvorenom prostoru stavlja vam na dohvat ruke. Saznajte kako uzgajivači maksimiziraju prinose, ubirajući više od pola kilograma pupoljaka vrhunske kvalitete po žarulji od 1000 W svaka dva mjeseca. Uključuje precizne crteže i fotografije brojnih problema s biljkama, grafikon za rješavanje problema, četiri studije slučaja, tjedni popis za provjeru, kalendar, pojmovnik i indeks. Knjiga je prepuna opsežnih informacija o hidroponici, uključujući Sea Of Green, rasvjetu, tlo i mješavine bez zemlje, CO2, insekte, paukove grinje, suzbijanje gljivica i bolesti, gnojiva, poremećaje nutrijenata, sjemenke i sadnice, tvrtke za proizvodnju sjemena, njegu biljaka, matične biljke, obrezivanje i savijanje, određivanje spola, kontrola mirisa, sušenje, berba, medicinska uporaba, sigurnost i sigurnost. Postavljanje prostorija za uzgoj Postavljanje sustava rasvjete Postavljanje pokretača svjetla Postavljanje ventilacijskih sustava Sadnja idealnih vrtova Uzgoj savršenih klonova Presađivanje bez greške Obilne žetve Uzgoj i dalje Indoor Marihuana Horticulture: je najprodavanija knjiga o uzgoju marihuane u zatvorenom prostoru na svijetu. Zbog toga su je uzgajivači krstili `Indoor Bible`. Sva izdanja knjige su bestseleri otkako je prvi put objavljena 1983. Knjiga je prepuna jednostavnih primjera i uputa korak po korak koje uspješno koriste i početnici i napredni uzgajivači. Ako želite pročitati samo jednu knjigu o uzgoju u zatvorenom prostoru, to je to! Jorge Cervantes je ime Georgea Van Pattena, američkog hortikulturista, izdavača i pisca specijaliziranog za uzgoj medicinskog kanabisa u zatvorenom, na otvorenom i u staklenicima. Njegove knjige, članci, fotografije i DVD-i s poukama pokazuju tehnike za visokoprinosne ormare, podrume, dvorišta i gerilske vrtove. Sveučilišta kanabisa u SAD-u koriste njegovu knjigu, Marihuana Horticulture, kao glavni udžbenik, a njegove video zapise kao pomoć u nastavi. Cervantes je 10 godina pisao kolumnu Q & A (Jorge`s Rx) i nastavlja pisati članke u časopisu High Times. George Van Patten rođen je 1953. u obitelji dr. Cecil Robert i Ester Van Patten. Odrastao je u Ontariju, Oregon. Kao dječak dostavljao je lokalne novine. Kasnije je radio u press sobi i ubrzo postao fotograf za lokalne novine, The Argus Observer, od 1969. do 1973. Van Patten je učio o tiskanju, fotografiji, vijestima i publicitetu u novinama. Van Patten je uspio uštedjeti novac od svog posla u novinama kako bi platio svoje sveučilišne studije u inozemstvu i SAD-u, prvo na Sveučilištu u Valenciji u Valenciji, Španjolska, a kasnije na Sveučilištu Américas u Puebli, Meksiko. Kao student na sveučilištu u Meksiku, razvio je svoju cjeloživotnu strast prema biljci kanabisa. Godine 1976. Van Patten se preselio u Portland, Oregon, kako bi bio blizu svojih roditelja nakon što mu se otac razbolio. Diplomirao je na Portland State University 1977. godine. Nakon diplome, Van Patten se preselio u Santa Barbaru u Kaliforniji gdje je s čileanskim partnerom pokrenuo posao s vrtovima. Tamo je ilegalno uzgajao marihuanu `sinsemilla` (španjolski za `bez sjemena`) u Nacionalnoj šumi Los Padres u blizini Santa Barbare. Sinsemilla je bila `novi` visokokvalitetni kanabis koji su Meksikanci u to vrijeme rezervirali za domaću potrošnju. Godine 1979. Van Patten i njegov partner prodali su posao s vrtovima i krenuli na jednogodišnju ekskurziju sa svojim djevojkama kroz srce Meksika, Srednje Amerike i Južne Amerike. Godine 1981. Van Patten se oženio s Estellom Cervantes u Portlandu u Oregonu. Nisu imali djece. Osnovao je tvrtku za vrtove u Portlandu i uzgajao kanabis u zatvorenom prostoru. Nedostatak vjerodostojnih informacija o uzgoju kanabisa u zatvorenom prostoru doveo ga je do analize, istraživanja i autora Indoor Marihuana Horticulture 1983. Knjiga je postala bestseler, a uspješni uzgajivači u zatvorenom prostoru nazvali su je `Biblija kućnog uzgajivača` koja je postala podnaslov knjige. Van Patten je razvio vlastite sustave rasvjete visokog intenziteta za uzgoj marihuane i prodavao ih u maloprodaji i poštom putem svoje tadašnje trgovine Jorge Cervantes u zatvorenom vrtu. Jorge u Spannabisu koji je domaćin natjecanja Seedsman Seeds. DEA-ina operacija Zeleni trgovac (1989.) zatvorila je njegovu trgovinu i više od 40 drugih u SAD-u. Nakon istrage na razini cijele zemlje, Van Patten je preradio Indoor Marihuana Horticulture i ponovno je objavio kao Gardening Indoors with Soil & Hydroponics 1995. kako bi izbjegao pravne probleme. Marihuana je biljka Cannabis sativa, koje se koristi kao opojna droga i lek. Marihuana je halucinogeno sredstvo (neki autori uopšte je ne svrstavaju u taj skup psihoaktivnih supstanci). Sadrži psihoaktivni THC. Dvojbeno je utiče li konoplja na kratkotrajan gubitak pamćenja. Taj uticaj najlakše je za primijetiti. Takvi simptomi javljaju se samo u vrijeme trajanja djelovanja konoplje, dakle, nekoliko sati, a nije nasljedan niti trajan. Isto tako, pretrage osoba, čestih konzumenata konoplje, izgleda, ne pokazuju nikakve nedostatke niti oštećenja.

PETNIČKE SVESKE broj 62 zbornik radova Istraživačka stanica Petnica, 2016. Udžbenički format, 520 strana. Lepo očuvana, spolja malo požutela. Prednja korica zacepljena pri dnu. Astronomija Određivanje osnovnih parametara otvorenog zvezdanog jata M41 II (Kološnjaji Bojan) Segregacija mase u dvokomponentnim zbijenim zvezdanim jatima (Radojević Dimitrije) Ispitivnje strukture u raspodeli Zemaljskih sudarnih kratera (Cvijović Ivana, Radaković Tamara) Kretanje apsidne linije eklipsno dvojnog sistema PV Cassiopeiae (Tomić Zoran, Jovanović Ivan) Pritisak faznog prelaza u planetama Jupiterovog tipa (Savić Kristina) Fizika Uticaj topologije mreže na razvoj kooperativnosti (Alorić Aleksandra) Dobijanje i ispitivanje osobina mikrosočiva u sloju želatina (Pajović Jelena, Jovanović Martin) Samoorganizovana kritičnost u otvorenom sistemu saobraćaja (Marković Jelena) Matematika Određivanje granica Ramzejevih brojeva metodom slučajnih grafova (Trokicić Aleksandar, Milosavljević Nikola) Hamingov kod kao savršen kod (Oklapi Erna, Numanović Sanela) Kombinatorni identiteti izvedeni Fibonačijevim i Katalanovim matricama (Stanimirović Stefan, Pantić Mladen) Elektronika Konstrukcija uređaja za psivnu izvora zvuka u ravni TDOA metodom (Razumenić Ivan) Konstrukcija ultrazvučnog sonara i testiranje negovog rada u različitim uslovima (Otašević Nikola, Bogdanović Miroslav) Merenje temperature vazduha pomoću ultrazvuka (Basić Miodrag) Merenje horizontalnog profila snage zvučnika u nelaboratorijskim uslovima (Anastasijević Ana) Računarstvo Eksploatacija buffer overflowa na x86_64 Linux platformi (Nikolić Aleksandar) CallTheTux (Čordaš Robert) Biologija Ispitivanje antimutagenog dejstva infuza od nevena, bokvice i koprive testom somatskih mutacija i rekombinacija (Milovanović Dragomir, Kiralj Arpad, Arnaut Marina) Utvrđivanje filogenetskih odnosa u porodici Rosaceae na osnovu količine kvercetina (Šviković Saša) Prilog poznavanju diverziteta biljnih zolja (Symphyta, Hymenoptera) u okolini Valjeva (Horvat Sonja) Analiza uticaja ekoloških faktora na florističku strukturu obalskih ekosistema Banje i Pocibrave (Zorić Nina) Interspecijsko predatorstvo među larvama vilinih konjica (Insecta: Odonata) na Petničkom jezeru (Baljozović Andreja) Ocena kvaliteta vode Petničkog jezera na osnovu sastava fitoplanktonske zajednice (Plavša Jovana, Đokić Jelena) Biomedicina Ispitivanje inhibicije aktivnosti butiriholinesteraze ekstraktima štavelja, medunike, kupine i vrbičice (Tomić Goran, Vaslić Jelena) Odloženi uticaj perinatalnog stresa na aktivnost acetilholinesteraze u mozgu pacova (Đorović Đorđe) Ispitivanje uloge MAPK, JAK/STAT i NF-κB u regulaciji produkcije interleukina-17 u ćelijama limfnog čvora miša stimulisanim konkanavalinom A (Tomić Goran) Uticaj propolisa i njegovih aktivnih sastojaka na rast i razmnožavanje gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija (Janjić Iva, Janjić Iva) Karakterizacija prirodnih izolata bakterija mlečne kiseline (Petrović Ivana) Ispitivanje inhibicije procesa lipidne peroksidacije ekstraktima kupine, ambrozije, medunike, vrbičice i štavelja (Jovanović Minja) Uticaj ultrazvuka na klijanje semena pšenice (Savić Vedrana) Uticaj miricetina i kampferola na aktivnost enzima glutation reduktaze (Martinović Vladan) Geologija Petrografske karakteristike stena padina Žeželja (Andrić Nevena, Perišić Marko) Ispitivanje osnovnih hemijskih karakteristika vode bušotine ML-1 kod Ždrela (Jacanović Ilija) Promena hemijskog sastava vode jezera Bukulja (Mladenović Marina) Hemija Ispitivanje uticaja ultrazvuka na karakteristike evolucije Briggs-Rauscher oscilatornog sistema u funkciji temperature i koncentracije IO3- jona (Milić Jovana, Kolarski Dušan) Ispitivanje superoksid dismutazne i antibakterijske aktivnosti kompleksa bacitracina sa prelaznim metalima (Prokopović Vladimir) Ispitivanje reakcije degradacije kvercetina u vodenim sredinama (Janićijević Željko, Pantelić Aleksandar) Uticaj ultrazvuka na ponašanje bakarne elektrode pri elektrohemijskom dobijanju vodonika i kiseonika (Baljozović Miloš) Dobijanje biodizela od korišćenog jestivog ulja, ispitivanje njegovih osnovnih karakteristika i uporedno ispitivanje osnovnih karakteristika smeše bio-dizela i konvecionalnog dizela u različitim odnosima (Milojević Marko) Uticaj ultrazvuka na aktivnost β-proteaze izolovane iz deterdženata (Krstić Gordana) Ispitivanje uticaja Co2+ i Ni2+ jona na elektrolitički indukovanu polimerizaciju akril-amida (Paunović Vladimir) Ispitivanje inhibitornog efekta formaldehida na koroziju gvožđa (Jeremić Rada, Slijepčević Irena) Optimizacija postupka hromatografskog odvajanja kompleksa Cu(II) sa Šifovim bazama u uslovima hromatografije na tankom sloju (TLC) (Bogojević Jelena) Antropologija Analiza proizvodnje elemenata kulturnog kapitala među valjevskim gimnazijalcima (Milić Milica) Analiza prostornog ponašanja u kafiću Gradska kafana u Bačkoj Topoli (Žugić Jasna) Arheologija Neolitska plastika sa lokaliteta Crkvine – Mali Borak (Milenković Milena) Predstave na skordističkom novcu sa šire teritorije grada Beograda (Glavonjić Stefan, Mučibabić Mihailo) Analiza kameni predmeta sa lokaliteta Crkvine u Malom Borku (Stevanović Danica) Kulturno-hronološko opredeljenje gvozdenodopskog tumula sa lokaliteta Savinac (Marković Milan, Cvijanović Saška) Tipološka i funkcionalna analiza srednjevekovnih lula sa lokaliteta Šabačka tvrđava (Filipić Tatjana, Đukić Efterpi) Srednjovekovni stakleni predmeti sa lokaliteta Šabačka tvrđava (Radišić Teodora, Moldvai Nina) Episkopska crkva na lokalitetu Brangović (Pavlović Tamara, Gajić Aleksandar) Istorija Analiza repertoara leskovačkih bioskopa 1933-1937. godine (Vukašinović Milan) Omladinska strana Gročanskih novina (Jovanović Čarna, Vukašinović Milan, Živančević Milan, Pešić Uroš) Lingvistika Karakteristike jezika četa (Miljković Vanja) Svadbena leksika na području svrljiško-zaplanjskog govornog tipa prizrensko-timočkog dijalekta (Ristić Biljana) Prilog: Leksikon svadbenik termina na području svrljiško-zaplanjskog govornog tipa prizrensko-timočkog dijalekta (Ristić Biljana) Upotreba srpskog jezika kod mađarsko-srpskih bilingvala:analiza grešaka u pismenim radovima učenika (Kovač Aniko) Načini građenja množine imenica druge deklinacije koje se proširuju infiksom -t (Košprdić Miloš) Grafičke modifikacije reči na četu i forumu (Ristić Bojana, Begović Dunja) Odlike srpskih hrematonima u funkciji reklame (Novaković Sara, Parandilović Nađa) Psihologija Uticaj međusobne udaljenosti između stubića grafikona na čitljivost stubičlastih grafikona (Nenadić Filip, Apić Ognjen) Kako vidim sebe, kako vidim tebe (Trutin Dunja, Lazić Jelena) Uticaj muzike na uspešnost rezonovanja (Pejović Jovana) Povezanost self-koncepta adolescenata i njihove procene o tome kako ih vide roditelji (Vermezović Ana, Papulić Ivana) Uticaj konteksta grupe na ocenjivanje znanja (Nikolovski Srđan) Uticaj teme i stila na procenu denotativnog značenja slika (Sučević Jelena, Duvnjak Sanja) Estetska dimenzija optičkih iluzija (Marić Tamara, Danić Bogdan) Dostupnost vizuelnih informacija i anizotropija opaženog prostora (Grahek Ivan, Žunac Stefan, Jovanović Ljubica) Uticaj konteksta na pamćenje reklama (Simić Selena, Rat Sara) Uticaj emocionalnosti i osetljivosti kože na golicljivost (Minić Marija, Milanović Dušan, Vukelić Nina) Uticaj tekstualnih markera na pamćenje sadržaja teksta (Trkulja Marija, Rujević Goran) k

Knjiga pruža u skraćenom obliku kompletan uvid u odnos pojeidinih kardiovaskularnih podsistema i sportskih aktivnosti. Posebno su važna poglavlja u kojima se analiziraju bolesti kardiovaskularnog sistema i sportske aktivnosti koje su dozvoljene u takvim okolnostima. Sadržaj Uvod 1,3 FIZIOLOŠKI ODGOVOR KARDIOVASKULARNOG SISTEMA NA FIZIČKO OPTEREĆENJE 14 Pojam fizičke aktivnosti 14 Odgovor organizma na fizičko opterećenje 16 Potrošnja kiseonika 18 Minutna ventilacija 23 Produkcija CO2 23 Respiratorni količnik 23 Kiseonični puls 24 Ventilatorni ekvivalenti za kiseonik i ugljen-dioksid 24 Ventilatorna rezerva 24 Ventilatorni prag 25 Kinetika kiseonika 25 Dinamika srčane frekvencije prilikom fizičkog opterećenja 25 Maksimalno uravnoteženo stanje (,,maximal steady state") 28 Dinamika arterijskog pritiska prilikom maksimalnog fizičkog opterećenja 29 Miokardna potrošnja kiseonika 31 Literatura 32 PATOFIZIOLOŠKI POREMEĆAJI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA KOD SPORTISTA- GRANICE FIZIOLOŠKOG I PATOLOŠKOG 34 Dilatativna kardiomiopatija 37 Aritmogena displazija desne komore 38 Zaključak 38 Literatura 39 KLASIFIKACIJA SPORTOVA NA OSNOVU OPTEREĆENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA .. 41 Literatura 44 DlJAGNOSTIČKI PRISTUP KARDIOLOŠKIM OBOLJENJIMA KOD SPORTISTA 46 Uvod 46 Preparticipacioni skrining 46 Dijagnostičke procedure kod sportista sa suspektnim kardiovaskularnim oboljenjima 47 Najčešći simptomi kod sportista i njihov značaj 48 Laboratorijske analize: kardiospecifični enzimi 48 Elektrokardiografija 49 24-časovni holter EKG 49 Test opterećenja 49 Ehokardiografija 50 Ostale neinvazivne i invazivne dijagnostičke metode 50 Rezime 51 Literatura 54 SINDROM SPORTSKOG SRCA 56 Morfološke promene karakteristične za sportsko srce 58 Funkcionalne promene karakteristične za sportsko srce 63 Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce 65 Literatura 68 UROĐENE SRČANE MANE 71 Opšta razmatranja 71 Tipovi kongenitalnih defekata 71 Atrijalni septalni defekt (ASD) - netretirani 71 Preporuke 71 ASD zatvoren operacijom ili kateterizacijom 72 Preporuke 72 Ventrikulami septalni defekt (VSD) - netretirani 72 Preporuke 73 VSD - zatvaranje operacijom ili intervencionalnom kateterizacijom 73 Preporuke 73 Perzistentni duktus arteriozus (PDA) - netretirani 74 Preporuke 74 PDA zatvoren operacijom ili intervencionalnom kateterizacijom 74 Preporuke 74 Stenoza plu74nog zaliska (PS) - netretirana 74 Preporuke 75 Aortna valvularna stenoza (AS) - netretirana 75 Preporuke 76 Aortna stenoza tretirana operacijom ili balon-valvuloplastikom 76 Preporuke 76 Koarktacija aorte - netretirana 77 Preporuke 77 Koarktacija aorte - tretirana operacijom ili balon-angioplastikom 77 Preporuke 78 Povečana pulmonalna rezistencija sa kongenitalnim srčanim oboljenjem 78 Preporuke 78 Ventrikularna disfunkcija posle operacije srca 78 Preporuke 79 Cijanotična kongenitalna srčana bolest (neoperisana) 79 Preporuke 79 Postoperativna palijativna cijanotična kongenitalna bolest 79 Preporuke 80 Postoperativna Tetralogija Fallot (TF) 80 Preporuke 80 Transpozicija aorte (TGA) - postoperativno Mustard ili Sening postupak 80 Preporuke 81 Postoperativno arterijsko premošćavanje kod TGA 81 Preporuke 81 Korigovana kongenitalna transpozicija velikih krvnih sudova (CCTGA) 82 Preporuke 82 Postoperativna fontan intervencija 82 Preporuke 82 Epštajn (Ebstein) anomalije 82 Preporuke 83 Kongenitalne anomalije srčane arterije 83 Preporuke 84 Kavasaki (Kavvasaki) bolest 84 Preporuke 84 Literatura 85 OBOLJENJA SRČANIH ZALISTAKA 87 Aortna stenoza 87 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 88 Aortna regurgitacija 88 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 89 Mitralna stenoza 89 Klasifikacija i evaluacija 89 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 90 Mitralna insuficijencija 90 Klasifikacija i evaluacija 91 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 91 Trikuspidna stenoza 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 92 Trikuspidna insuficijencija 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 92 Multivalvularne bolesti 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 93 Biološke i mehaničke veštačke valvule 93 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 93 Stanja posle mitralne valvuloplastike i rekonstrukcije mitralne valvule 94 Prof ilaksa endokarditisa 94 Prilozi 95 Literatura 95 MIOKARDITIS I MARFANOV SINDROM 97 Miokarditis 97 Preporuke 98 Marfanov sindrom 98 Koštani sistem 99 Oftalmološke manifestacije 99 Kardiovaskularni sistem 99 Preporuke 100 Literatura 101 SISTEMSKA HIPERTENZIJA 102 Uvod 102 Definicija 103 Epidemiologija I97 Etiologija i patogeneza 109 Hipertenzija kao faktor rizika 119 Dijagnoza 112 Početna evaluacija 112 Merenje krvnog pritiska 113 Istorija bolesti 113 Rzikalni pregled 115 Laboratorijska ispitivanja 115 Lečenje 113 Koristi od antihipertenzivne terapije 117 Promena načina života 117 Smanjenje težine 119 Povećana fizička aktivnost 119 Umereno konzumiranje alkohola 119 Smanjen unos natrijuma 120 Restrikcija unosa kalcijuma 120 Održavanje preporučenog unosa kalijuma 121 Ostale intervencije 121 Farmakološka terapija 121 Opšte strategije terapije 122 Posebne grupe pacijenata 124 Sekundama hipertenzija 124 Renovaskularna hipertenzija 125 Preporuke za prevenciju, dijagnostiku i terapiju kardiovaskularnih bolesti 126 Hipertenzija i sport 128 Opšta razmatranja 128 Pristup krvnom pritisku 128 Procena 128 Uticaj treniranja na krvni pritisak 129 Uticaj krvnog pritiska na treniranje 129 Preporuke 131 Literatura 131 OBOLJENJE KORONARNIH ARTERIJA 133 Arteriosklerotično oboljenje koronarnih arterija 133 Prevalencija 134 Skrining pregled i dijagnoza 135 Procena stanja sportiste i uvid u rizike 136 Blago povećan rizik 136 Znatno povećan rizik bavljenja sportom 137 Vazospazam koronarnog krvnog suda kod sportista 138 Miokardno premošćavanje - myocardial bridging 139 Literatura 140 POREMEĆAJI RITMA KOD SPORTISTA 143 Uvod 143 Veličina problema i uzroci nastanka IS 143 Poremećaji ritma 146 Pretkomorske i komorske ekstrasistole 146 Bradiaritmije 148 Atrijalna fibrilacija 149 Ventrikularna tahiaritmija 149 Terapija 151 Zaključak 152 Literatura 152 IZNENADNA SRČANA SMRT SPORTISTA 155 Def inicija iznenadne srčane smrti 157 Incidenca iznenadne smrti sportista 160 Uzroci iznenadne smrti sportista 163 Prevencija iznenadnih smrti sportista 166 Literatura 168 UPOTREBA LEKOVA I SUPLEMENATA U ISHRANI AKTIVNIH SPORTISTA 171 Literatura 174 PRISTUP URGENTNIM STANJIMA KOD SPORTISTA 176 Uvod 176 Srčani zastoj 177 Patogeneza i prevencija 178 Traume kao uzroci urgentnih stanja kod sportista 181 Akutna respiratorna insuf icijencija 182 Sindrom šoka 183 Postupci kardiopulmonalne reanimacije (KPR) 184 Komplikacije u KPR srčanog zastoja 185 Aparati za KPR 186 Zaključak 187 Literatura 188 POVREDESRCA 190 Uvod 190 Patoanatomska klasifikacija povreda srca 191 Incidenca povreda srca uopšte 192 Evaluacija bolesnika sa povredom srca 192 Modeli srčane povrede 193 Penetrantna povreda srca 193 Nepenetrantne povrede srca 194 Jatrogena oštećenja srca 196 Metabolička lezija srca 197 Električno oštećenje srca 197 Povrede srca stranim telom 198 Komocijasrca 199 Definicija 199 Epidemiologija 199 Patofiziologija i mehanizmi nastanka 201 Klinički profil 204 Dijagnoza i lečenje 205 Preventivne mere 205 Rezime 206 Literatura 207 PREPORUKE SA 36. BETEZDA KONFERENCIJE ZA UČEŠĆE SPORTISTA U TAKMIČARSKOM SPORTU 209 Urođene srčane mane 210 Valvulame bolesti srca 214 Literatura 221

Urednici: Božo Dalmacija, Jasmina Agbaba, Mile Klašnja Izdavač: UNS, PMF, Novi Sad Godina izdanja: 2009. Povez: Broširan Format: 25 cm Broj strana: 537 Stanje: Veoma dobro Sadržaj 1. RESURSI VODE ZA VODOSNABDEVANJE 1.1. ZNAČAJ OKVIRNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE O VODAMA ZA OČUVANJE VODENIH RESURSA 1.2. KOLIKO IMA VODE NA ZEMLJI? 1.3. RASPOLOŽIVI RESURSI VODA NA TERITORIJI SRBIJE 1.4 KVALITET VODNIH RESURSA U SRBIJI 1.4.1. Kvalitet podzemnih voda 1.4.2. Kvalitet površinskih voda 2. SMERNICE ZA ZDRAVSTVENO BEZBEDNU VODU ZA PIĆE 2.1. PLANOVI O SIGURNOSTI VODE ZA PIĆE 2.1.1. Ciljevi bazirani na zdravlju 2.1.2. Osnovi implementacije Plana o sigurnoj vodi za piće 2.1.3. Procena sistema za vodosnabdevanje 2.1.4. Identifikacija i rangiranje hazarda 2.1.4.1. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 1: Jednostavna timska odluka) 2.1.4.2. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 2: Semi-kvantitativni prilaz) 2.1.4.3. Identifikovanje dodatnih ili unapređenih kontrolnih mera 2.1.5. Operacioni monitoring za podršku upravljanja rizikom 2.1.6. Verifikacija i revizija 2.1.7. Planovi menadžmenta, dokumentacija i komunikacija 2.1.7.1. Programi za podršku i procedure menadžmenta 2.1.7.1. Dokumentacija 2.1.7.2. Zapis 2.1.7.3. Strategija komunikacije 2.1.8. Nadzor kvaliteta vode za piće 2.2. STANDARDI VODE ZA PIĆE 2.2.1. Hemijski aspekt vode za piće 2.2.2. Biološki aspekt vode za piće 2.2.2.1. Biološko ispitivanje kvaliteta voda 2.2.2.1.1. Pelaške zajednice 2.2.2.1.2. Bentosne zajednice 2.2.2.1.3. Pričvršćene zajednice 2.2.3. Mikrobiološki aspekt vode za piće 2.2.3.1. Hidrični patogeni 2.2.3.1.1. Patogene bakterije 2.2.3.1.2. Protozoe 2.2.3.1.3. Virusi 2.2.3.1.4. Helminti 2.2.3.1.5. Cijanobakteriie 2.2.3.2. Nepoželjni organizmi 2.2.3.2.1. Organizmi koji izazivaju promene ukusa i mirisa vode za piće 2.2.3.2.2. Organizmi koji izazivaju promene boje vode za piće 2.2.3.2.3. Depoziti usled gvožđevitih bakterija 2.2.3.2.4. Problemi korozije usled gvozđevitih i sumpornih bakterija 2.2.3.2.5. Nepoželjne invertebrate 2.23.3. Oportunistički patogeni u vodi za piće 2.2.3.4. Problem cvetanja cijanobakterija i pojave cijanotoksina u vodi namenjenoj za vodosnabdevanje 2.23.4.1. Karakteristike cijanotoksina 2.2.3.4.2. Metode detekciie cijanotoksina u vodi 2.2.4. U susret reviziji Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC) 2.2.4.1. Iskustva sa Direktivom 2.2.4.2. Implementacija Direktive u okviru nacionalne legislative 2.2.4.3. Problemi kvaliteta vode u Evropi 2.2.4.4. Zahtevi za izveštavanje 2.2.4.5. Evropska šema prihvatljivosti (European Acceptance Scheme, EAS) 2.2.4.6. Procena rizika, upravljanje rizikom i Planovi za sigurnost vode 2.2.4.7. Revizija nekih parametara 2.2.4.8. Revizija mikrobioloških parametara 2.3. MONITORING VODE ZA PIĆE 2.3.1. Monitoring vode za piće prema Direktivi EU 98/83/EC 2.3.2. Monitoring vode za piće prema našem pravilniku 2.3.3. Monitoring distribucionog sistema 2.3.4. Tehnike monitoringa 2.3.5. Uspostavljanje zahteva monitoringa 2.3.6. Biomonitoring voda 3. ANALIZA VODE ZA PIĆE 3.1 MODERNA LABORATORIJA ZA ANALIZU VODE ZA PIĆE 3.1.1. Obezbeđenje i kontrola kvaliteta (QA/QC) 3.1.2. Terenske analize 3.1.3. Regulatorni aspekti 3.1.4. Analiza neorganskih parametara kvaliteta 3.1.4.1. Atomska apsorpciona spektrofotometrija – AAS 3.1.4.2. Induktivno kuplovana plazma – ICP 3.1.4.3. Jonska hromatografija – IC 3.1.4.4. Elektrohemijske striping analize – ESA 3.4.4.5. Potenciometrija 3.1.4.6. Mogućnosti analize odabranih neorganskih parametara 3.1.5. Analiza organskih parametara kvaliteta 3.1.5.1. Oksidabilnost 3.1.5.2. Ukupni organski ugljenik 3.1.5.3. Specifični organski parametri 3.1.5.4. Hromatografska analiza 3.1.5.4.1. Priprema uzoraka za hromatografsku analizu 3.1.5.4.2. Gasna hromatografija 3.1.5.4.2.1. Derivatizacija 3.1.5.4.2.2. Separacija i detekcija 3.1.5.4.3. Tečna hromatografija 3.2. METODE I POSTUPCI ZA DETEKCIJU BAKTERIJA U VODI ZA PIĆE 3.2.1. Mikroorganizmi i voda za piće 3.2.1.1. Kvantifikacija bakterija u vodi za piće 3.2.1.2. Vrste mikrobioloških pregleda i pokazatelji kvaliteta vode za piće 3.2.1.3. Principi analitičkih tehnika za ocenu mikrobiološkog kvaliteta 3.2.1.4. Primena monoklonalnih i poliklonalnih antitela 3.2.1.5. IMS/kultura 3.2.2. Neki noviji pristupi, metode i postupci u detekciji bakterija 3.2.2.1. Aerobne mezofilne bakterije – parametar kvaliteta vode za piće 3.2.2.2. Ukupne i fekalne koliformne bakterije 3.2.2.3. Biološki aktivni reakcioni testovi – BARTs 4. OSNOVNE TEHNOLOŠKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1. SEPARACIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1.1. Taloženje i filtracija 4.1.1.1. Koagulacija i flokulacija 4.1.1.1.1. Hemijske reakcije pri koagulaciji 4.1.1.1.2. Uslovi koji utiču na koagulaciju 4.1.1.1.3. Flokulacija 4.1.1.1.4. Faktori koji utiču na koagulaciju i flokulaciju 4.1.1.2. Taloženje 4.1.1.2.1. Uređaji za taloženje 4.1.1.3. Filtracija 4.1.1.3.1. Kontrola filtracije 4.1.1.3.2. Pranje filtra 4.1.2. Membranska separacija 4.1.2.1. Membranska filtracija – mikrofiltracija i ultrafiltracija 4.1.2.1.1. Materijal, struktura i osobine membrane 4.1.2.1.2. Mehanizam membranske filtracije 4.1.2.1.3. Radne karakteristike membrane 4.1.2.1.4. Tehnika membranske filtracije 4.1.2.2. Reversna osmoza i nanofiltracija 4.1.2.2.1. Struktura i materijal membrana 4.1.2.2.2. Mehanizam membranske sevaracije 4.1.2.2.3. Tehnika reversne osmoze i nanofiltracije 4.2. HEMIJSKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.2.1. Poboljšan proces koagulacije u tretmanu vode za piće 4.2.1.1. Osobine čestica u vodi 4.2.1.2. Koagulacija/flokulacija 4.2.1.3. Prirodne organske materije u vodi i efekat koagulacije 4.2.1.4. Uklanjanje algi 4.2.1.5. Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla 4.2.1.6. Uklanjanje mutnoće 4.2.1.7. Uklanjanje biološkog i mikrobiološkog zagađenja 4.2.2. Unapređeni procesi oksidacije u tretmanu vode za piće 4.2.2.1. Ne-fotohemijski procesi 4.2.2.1.1. Ozonizacija u baznoj sredini 4.2.2.1.2. Ozon/vodonik peroksid (O3/H2O2) – PEROXONE 4.2.2.1.3. Fenton (Fe2+/H2O2) i Fenton-slični procesi 4.2.2.2. Fotohemijski procesi 4.2.2.2.1. UV i VUV fotoliza 4.2.2.2.2. Vodonik peroksid/UV zračenje (H2O2/UV) 4.2.2.2.3. Ozon/UV zračenje (O3/UV) 4.2.2.2.4. Ozon/vodonik peroksid/UV zračenje (O3/H2O2/UV) 4.2.2.2.5. Foto-Fenton procesi 4.2.2.2.6. Fotokatalitička oksidacija 4.2.2.3. Još neki AOPs 4.2.2.4. AOPs – poređenje i modeliranje 4.3. DIFUZIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.3.1. Primena adsorpcije u pripremi vode za piće 4.3.1.1. Adsorpciona ravnoteža 4.3.1.2. Kinetika adsorpcije 4.3.1.3. Faktori koji utiču na adsorpciju 4.3.1.4. Primena u procesima 4.3.1.4.1. Aktivni ugalj u prahu 4.3.1.4.2. Filtri sa nepokretnim slojem granulovanog aktivnog uglja 4.3.1.4.2.1. Zona transfera mase i kriva proboja 4.3.1.4.2.2. Parametri adsorpcionih procesa na GAC filtrima 4.3.1.4.2.3. Pranje GAC filtara 4.3.1.4.2.4. Regeneracija granulisanog aktivnog uglja 4.3.1.4.3. Biološki aktivni ugljevi 4.3.1.4.3.1. Procesi biodegradacije i biosorpcije 4.3.1.4.3.2. Razvoj biofilma na biofiltrima 4.3.2. Primena apsorpcije/desorpcije u pripremi vode za piće 4.3.2.1. Teorijska osnova gas/tečnost razmene 4.3.2.1.1. Rastvaranje gasova (apsorpcija) 4.3.2.1.2. Striping (desorpcija) 4.3.2.2. Aeracija 4.3.2.2.1. Transfer vazduha (kiseonika) u vodu 4.3.2.2.2. Degazacija CO2 4.3.2.2.3. Uklanjanje vodoniksulfida 4.3.2.2.4. Primena čistog kiseonika za oksidaciju 4.3.2.3. Transfer ozona 4.3.2.3.1. Modelovanje transfera ozona 4.3.2.3.2. Izbor reaktora za ozonizaciju 4.3.2.3.3. Reaktori za ozonizaciju 4.3.2.4. Transfer hlora 4.3.2.4.1. Reakcija hlora sa konstituentima u vodi 4.3.2.4.2. Dizajniranje kontaktora za oksidaciiu sa hlorom 4.3.2.5. Korekcija pH vode pomoću ugljen-dioksida 4.4. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE 4.4.1 Metode dezinfekcije 4.4.2. Nusprodukti dezinfekcije 4.4.2.1. Zakonska regulativa 4.4.2.2. Toksičnost zakonom regulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.3. Toksičnost zakonom neregulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.4. Dezinfekcioni nusproizvodi kao proizvodi oksidacije ksenobiotika 5. UKLANJANJE SPECIFIČNIH ORGANSKIH I NEORGANSKIH POLUTANATA IZ VODE ZA PIĆE 5.1. UKLANJANJE AZOTNIH MATERIJA IZ VODE ZA PIĆE 5.1.1. Uklanjanje amonijaka iz vode za piće 5.1.1.1. Fizičko-hemijski procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2 Biološki procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2.1 Filteri sa imobilisanom mikroflorom za uklanjanje amonijaka 5.1.1.2.2 Biološki tretman vode koja sadrži amonijak gvožđe i/ili mangan 5.1.2 Uklanjanje nitrata iz vode za piće – denitrifikacija 5.1.2.1. Hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.2. Fizičko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.3. Fizičko-hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće – jonska izmena 5.1.2.4. Biološko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.5. Membranski bioreaktori 5.2. UKLANJANJE GVOŽĐA I MANGANA IZ VODE ZA PIĆE 5.2.1. Tehnike uklanjanja gvožđa i mangana iz podzemnih voda 5.2.1.1. Fizičko-hemijsko uklanjanje gvožđa i mangana 5.2.1.2. Biološko uklanjanje gvožđa i mangana 5.3. UKLANJANJE ARSENA U TRETMANU VODE ZA PIĆE 5.3.1. Postupci za smanjenje sadržaja arsena u vodi za piće 5.3.1.1. Koagulacija i flokulacija i drugi precipitacioni porocesi 5.3.1.2. Sorpcioni procesi (adsorpcija i jonska izmena) 5.3.1.3. Membranski procesi 5.3.1.4. Oksidacija 5.3.2. Generisanje i odlaganje reziduala arsena nakon tretmana 5.3.2.1. Solidifikacija i stabilizacija (S/S) kao remedijaciona tehnologija za otpad koji sadrži arsen 5.3.2.1.1. Područja primene, prednosti i potencijalna ograničenja 5.3.2.2. Kristalizacija mulja 5.4. UKLANJANJE TOKSIČNIH ORGANSKIH POLUTANATA 5.4.1. Hibridni proces membranska filtracija/adsorpcija na aktivnom uglju u prahu 5.4.2. Unapređeni procesi oksidacije 5.5. MERE PREVENCIJE I POSTUPCI UKLANJANJA CIJANOTOKSINA IZ VODE 5.5.1. Koagulacija/flokulacija, flotacija i adsorbcija aktivnim ugljem 5.5.2. Hlorinacija 5.5.3. Svetlost 5.5.4. Procesi na membranama 5.5.5. Ozonizacija

Detalji predmeta Stanje Polovno Dobro očuvano, tvrd povez, priručnik o uglju, Proces proizvodnje električne energije počinje nekoliko desetina pa i stotina metara ispod zemljine površine. Baš tu je priroda, više stotina miliona godina, stvarala ugalj, koji predstavlja osnovni izvor energije za proizvodnju električne energije u „Elektroprivredi Srbije“. Shodno tome, primarna aktivnost u proizvodnom procesu je rudarska aktivnost koja obuhvata otkrivanje, otkopavanje, pripremu i preradu uglja. Oko 40 miliona tona uglja se svake godine sa površinskih kopova isporuči termoelektranama, dok se svega nekoliko stotina hiljada tona otkopa u podzemnim rudnicima. Otkopavanje uglja na prvi pogled možda izgleda jednostavno, međutim obim i kompleksnost procesa otkopavanja čini rudarski posao jednim od najtežih. Rudarstvo iziskuje ogromno angažovanje zaposlenih, rudarske mehanizacije i prateće opreme. Radno okruženje „pod otvotenim nebom“ ili „u večitom mraku“, aktivnosti na otkopavanju uglja dodatno opterećuje stalnom borbom sa prirodom. Rudari „Elektroprivrede Srbije“ za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije godišnje otkopaju oko 40 miliona tona uglja iz dva ugljonosna basena, Kolubarskog i Kostolačkog. Ovakav obim proizvodnje iziskuje i izvođenje obimnih pripremnih radova na ukljanjanju prirodnih prepreka, dislokaciji i rekonstrukciji infrastrukture, kao i stvaranju kvalitetnih socijalno-društvenih uslova. To podrazumeva izmeštanje vodotokova, obaranje nivoa podzemnih voda, raseljavanje čitavih naselja, uklanjanje ili izmeštanje kulturno-istorijskih, verskih, infrastrukturnih i privrednih objekata itd. Nakon više godina pripremnih radova, na scenu stupa rudarstvo u punom smislu te reči. Temelj površinskog načina otkopavanja je svakako otkrivanje uglja tj. otkopavanje masa koje se nalaze iznad uglja. Te mase je, nakon otkopavanja, neophodno transportovati i odložiti na unapred pripremljenu lokaciju čime se u značajnoj meri menja reljef terena u zoni rudarskih radova. Ovaj segment rudarstva je praćen stalnim aktivnostima na sanaciji i rekultivaciji narušenog prirodnog reljefa i dovođenju novonastalih oblika terena u trajno stabilno stanje sa što manje negativnih posledica po prirodu i društvo. Dolaskom do uglja, koga popularno nazivamo „crnim zlatom“, konačno počinje produktivni deo procesa proizvodnje energije. Tu se svakako ne završavaju predhodno opisane aktivnosti, već se dodatno intenziviraju i stalno razvijaju za sve vreme obavljanja rudarskih radova, a deo njih se nastavlja i nakon obustavljanja proizvodnje. Imajući u vidu da je ugalj prirodna tvorevina i da čovek nije imao uticaja na njegovo nastajanje, moramo se pomiriti sa činjenicom da u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu najčešće nije dovoljno dobro prostorno raspoređen. Zato rudari posebnu pažnju posvećuju stalnom usavršavanju tehnike i tehnologije otkopavanja. Viševekovna evolucija rudarstva dovela je do razvoja savremene rudarske mehanizacije koja je sposobna da ostvari velike kapacitete u proizvodnji i da istovremeno bude fleksibilna i prilagodljiva čestim promenama uslova rada. „Njegovo veličanstvo“ bager, konstruisan kao rotorni ili vedričar, polovinom prošlog veka izrastao je u čeličnog „diva“ čije dimenzije dostižu i trocifren broj metara, a masa i više hiljada tona. Postao je sposoban da za sat vremena otkopa nekoliko hiljada metara kubnih materijala i raspolaže snagom od više hiljada kilovata. U „Elektroprivredi Srbije“ 28 rotornih bagera i 3 bagera vedričara svakoga dana prosečno otkopaju preko 100.000 tona uglja i preko 300.000 kubnih metara jalovine. Ove impozantne količine materijala je neophodno transportovati na željene lokacije koje su udaljene nekoliko, a neretko i preko 10 kilometara od mesta otkopavanja. To se ostvaruje transporterima sa pokretnom gumenom trakom čija ukupna dužina iznosi preko 100 kilometara. Pored bagera na površinskim kopovima prisutni su i odlagači, koji su konstruisani tako da sa transportera prihvataju i odlažu jalovinske mase formirajući spoljašnja ili unutrašnja odlagališta. Ugalj iz površinskih kopova stiže u pogone za pripremu, preradu i utovar u vagone. Tu se radi drobljenje i selekcija za utovar u železničke vagone koji će ga dalje transportovati do termoelektrana, a jedan manji deo se podvrgava procesu separacije i oplemenjivanja kako bi mogao biti isporučen na maloprodajnom tržištu za široku potrošnju. Tu se i završava deo proizvodnog procesa koji pripada rudarima. Ljudi i oprema Pored pomenute osnovne rudarske opreme, kao podrška radovima na otkopavanju, trsnsportu, odlaganju i utovaru, stalno je angažovana i druga rudarska mehanizacija i pomoćna oprema koju čini širok spektar mašina za različite namene: bageri dreglajni, bageri kašikari, buldozeri, utovarači, cevopolagači, dizalice, pumpe, kamioni, teraenska vozila, putnička vozila itd. Ovako kompleksanim i složenim sistemom za proizvodnju uglja upravljaju i rukovode zaposleni svih obrazovnih profila. Veoma bitan segment u proizvodnji uglja je održavanje osnovne i pomoćne rudarske mehanizacije kao i ostale sofisticirane opreme koje je podržano stručnjacima svih profila i opremom za održavanje koja je specifična za ovu vrstu delatnosti. Veoma bitnu ulogu u podršci proizvodnji uglja imaju i Projektantski biroi i IKT tehnologija. Ugalj Ugalj je lako sagoriv mineralni agregat kod koga više od 50% težine i više od 70% zapremine čini karbonatna materija (uključujući vezanu vlažnost), nastala sabijanjem i stvrdnjavanjem različitih biljnih vrsta. Zavisno od vrste biljnog materijala, stepena metamorfoze i sadržaja, ugalj se deli na klase. Poslednji na ovoj skali je lignit koga u Srbiji ima u tolikom obimu da je naša zemlja na desetom mestu u svetu po rezervama uglja. U rudarsko- tehnološkom smislu ugalj predstavlja energetsku mineralnu sirovinu čijom se eksploatacijom i preradom ostvaruje profit. Tehnologija čistog uglja - je skup tehnologija koji se razvija, da pokuša da ublaži uticaj na životnu sredinu uglja energetike i ublažavanje klimatskih promena.[1] Kada se koristi ugalj kao izvor goriva, gasovite emisije generisane prilikom termičkim razlaganjem uglja su sumpor-dioksid (SO2), oksidi azota (NOk), žive i drugih neželjenih hemijskih proizvoda, koji se razlikuju u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi. Ove emisije imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, doprinosi nastanku kiselih kiša, rak pluća i kardiovaskularnih bolesti. Kao rezultat toga, razvijaju se tehnologije čistog uglja za uklanjanje ili smanjenje zagađujućih materija iz atmosfere. Neke od tehnika koje će biti korišćene za postizanje ovog obuhvataju hemijsko pranje minerala i nečistoća iz uglja, gasifikacija (vidi takođe IGCC), poboljšana tehnologija za obradu izduvnih gasova za uklanjanje zagađujućih materija u sve oštrije nivoima i na većoj efikasnosti zauzimanja i skladištenja ugljenika tehnologijom vezivanja ugljen-dioksida iz dimnih gasova i dehidracije ranga nižeg uglja (mrki ugalj), da se poveća kalorija, a samim tim i efikasnost konverzije u električnu energiju. Tehnologija čistog uglja, po pravilu, rešava probleme atmosfere usled sagorevanja uglja. Istorijski gledano, glavni akcenat je stavljen na SO2 i na and NOx, najznačajnijih gasova i uzroka nastanka kiselih kiša, i čestica koje izazivaju vidljiva zagađenja atmosferskog vazduha i štetnog uticaja na zdravlje čoveka. Postoji zabrinutost zbog ekonomske održivosti ovih tehnologija i rokova isporuke,[2] potencijalno visoko skrivene ekonomske troškovi u uslove socijalne i ekološke štete,[3] i rashoda i opravdanosti otuđenja uklanjanja ugljenika i drugih toksičnih supstanci.[4][5] Sadržaj 1 Tehnologija 2 Čist ugalj i životne sredine 3 Demonstracioni projekti u Sjedinjenim Američkim Državama 4 Napomene 5 Reference 6 Dodatna literatura 7 Linkovi 7.1 Časopisi 7.1.1 Vladini Sajtovi 7.1.2 Veb-Sajtovi Univerziteta Tehnologija Postoji nekoliko različitih tehnoloških metoda sa ciljem zauzimanja ugljenika, kako zahteva koncept čistog uglja: Zauzimanje do sagorevanja - to predviđa gasifikaciji sirovina (na primer, uglja) sa formiranjem sinteze-gasa, koji može biti raseljeni, da proizvede H2 i CO2-bogata smeša gasova, od kojih je SO2 može biti efikasnije zarobljen i odvojen, transportovan, i na kraju izolovan,[6] Ova tehnologija je po pravilu povezana sa kombinovanim ciklusom sveobuhvatne gasifikacije procesa konfiguracije.[7] Zauzimanje nakon sagorevanja - ovo se odnosi na oduzimanje SO2 od izduvnih gasova u procesima sagorevanja. Sagorevanje oksi goriva - fosilnih goriva kao što su ugalj sagorevaju u miksu recirkulisanog dimnih gasova i kiseonika, a ne vazduha, koji u velikoj meri eliminiše okside iz dimnih gasova, pružajući efikasnu, najnižu vrednost SO2 zauzimanja.[8] Čist ugalj i životne sredine Prema podacima Ujedinjenih Nacija, Međuvladine grupe za klimatske promene, sagorevanje uglja, upotreba fosilnih goriva je glavni faktor globalnog zagrevanja. Kao 25,5 % svetske električne energije u 2004. godini je generisanje od uglja, dostižući smanjene ciljnih pokazatelja ugljen-dioksida Kjoto protokola će zahtevati promene kako ugalj se koristi.[9] Ugalj, koji se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije,[10] je drugi po veličini izvora emisije ugljen-dioksida u SAD.[11] Javnost je postala više zabrinuta zbog globalnog zagrevanja. Industrija uglja reagovala je na promotivne preprodaje čistog uglja u cilju borbe sa negativnom percepcijom i tvrdeći da je više od 50 milijardi dolara potrošeno na razvoj i uvođenje "tradicionalnih" tehnologija čistog uglja u poslednjih 30 godina i obećava 500 miliona dolara za hvatanje i skladištenje ugljenika, istraživanje i razvoj.[12] Demonstracioni projekti u Sjedinjenim Američkim Državama Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, Odeljenje za energiju SAD (DOE) počelo je sprovođenje zajedničkog programa sa industrijskim i državnim organima da predstave tehnologije čistog uglja dovoljno razvijenu za komercijalnu upotrebu. Program, nazvan Tehnologijom čistog uglja i inicijati