Teme uključuju upotrebu okvira i šablona, razumevanje okvira kao što su jQuery Mobile, brži rad sa novim tehnologijama kao što je Boilerplate, i još puno drugih. Osnovni vodič za web programere koji žele da grade web sajtove koji funkcionišu na svim mobilnim uređajima i pretraživačima Objašnjene su osnovne alatke koje će vam biti potrebne za web na mobilnim uređajima, uključujući HTML5, CSS3, i JQuery Mobile Ubrzaće vaš rad sa novijim alatkama kao što je Boilerplate Održaće vaše profesionalne veštine ažurnim sa današnjim tehnološkim trendovima Kada završite sa knjigom Smashing Mobile Web Development, imaćeete sopstveni web sajt za mobilne uređaje koji uključuje geolokaciju, društvene medije, i još puno toga. Sadržaj I DEO: UPOZNAVANJE SA HTML5/JS/CSS 5 Poglavlje 1: Upoznavanje sa web programiranjem za mobilne uređaje 7 Primeri za Mobile Web 8 Razumevanje izvornih nasuprot web platformi 9 Mane i vrline izvornih nasuprot web platformi 9 Rešenja problema od Weba do izvornog 11 Uređaji i operativni sistemi 12 Estetika dizajna 13 Okviri za dijalog 14 Šabloni za iOS dizajn 14 Šabloni za Android dizajn 14 Prikazi 14 Orijentacije 16 Fontovi 16 Rezime 18 Poglavlje 2: Pregled mobilnih tehnologija 19 HTML 20 Ključne funkcije HTML5 20 CSS3 28 Ključne funkcije CSS3 29 Javascript 34 jQuery 34 XUI 34 Zepto 35 jQTouch 35 UI Frameworks/Utilities 35 Sencha Touch 35 jQuery Mobile 35 Modernizr 36 iScroll 36 Mustache/JavaScript Templates 37 Rezime 38 II DEO: PODEŠAVANJE APLIKACIJE I INFRASTRUKTURA 39 Poglavlje 3: Programiranje i podešavanje 41 Programiranje 42 Implementiranje Lokalnog hostinga 43 Podešavanje MAMPa (za Mac OS X) 43 XAMPP za Windows 45 Upotreba IDEa za pisanje web aplikacija 48 Testiranje koda 51 Postavljanje radnog okruženja 57 Hosting 57 Podešavanje infrastrukture 58 Upravljanje Bandwidth-om 59 Rezime 59 Poglavlje 4: Kreiranje prototipa 61 Upotreba HTML5 za pomoć u strukturi i dizajnu 62 Upotreba HTML5 Mobile Boilerplate 62 Dizajn aplikacije 63 Podešavanje stranica 64 Podešavanja 65 Definisanje Hash navigacije 73 Pushstate navigacija 75 Rezime 76 Poglavlje 5: Struktura Mobile Weba 77 Elementi za gradnju 78 Centriranje sadržaja pomoću Viewporta 78 Upotreba režima Full App (samo iOS) 79 Dodavanje zaglavlja i elemenata navigacije 87 Dodavanje Hash Change Events 89 Tranzicije 90 Omogućavanje korisnicima da skroluju kroz stranice aplikacije 92 Omogućavanje prilagođavanja aplikacije Promena orijentacije 95 Rezime 99 Poglavlje 6: Kreiranje baze podataka za Mobile Web 101 Elementi za gradnju 102 Baze podataka u HTML5 102 Rezime 112 III DEO: PROGRAMIRANJE 113 Poglavlje 7: Saradnja sa Web SQLom 115 Elementi za gradnju 116 Kreiranje baze podataka i njenih tabela 116 Dodavanje vrednosti u tabelu boja 118 Kreiranje stranice Manage Wine 119 Rezime 134 Poglavlje 8: Geolokacija i AJAX 135 Elementi za gradnju 136 Kreiranje kartice Find 136 Kreiranje Callback-a 139 Rukovanje lokacijama pomoću Google Maps 140 Upotreba Foursquare API za pronalaženje prostora 143 Kreiranje prozora Info 147 Kreiranje dugmeta Refresh 150 Rezime 152 Poglavlje 9: Pokretanje zahteva i povezivanje sa društvenim medijima 153 Elementi za gradnju 154 Kreiranje kartice Activity 154 Pisanje zahteva 154 Rad sa šablonima 156 Upotreba šablona za kreiranje Activity Feed 158 Pokretanje skriptova i ispravno prikazivanje rezultata 161 Kreiranje stranice Wine Detail 162 Kreiranje strukture stranice Wine Detail162 Kreiranje logike stranice Wine Detail 163 Prikaz detalja na stranici 166 Povezivanje sa drugim sajtovima 167 Kreiranje šablona 167 Kreiranje prikaza List 170 Kreiranje šablona za vaše Tweet-ove 172 Definisanje funkcije za Relative Timestamps 174 Podešavanje Timestamp-a 175 Menjanje Tweeta u prikazu List 177 Deljenje na Twitteru i Facebooku 178 Rezime 179 Poglavlje 10: Skladištenje i pretraga 181 Elementi za gradnju 182 Kreiranje funkcije Mystorage 182 Čuvanje geolokacija i prostora 184 Čuvanje Tweet-ova 188 Snimanje detalja na kartici Settings 189 Pretraživanje istorije 191 Rezime 195 IV DEO: PERFORMANSE I IZRADA 197 Poglavlje 11: Testiranje i organizovanje koda 199 Organizovanje JavaScript fajlova 200 Podešavanje Global.js 201 Kreiranje Database.js 202 Kreiranje Util.js 202 Kreiranje Social.js 203 Kreiranje Geo.js 203 Kreiranje Helper.js 203 Spajanje 204 Učitavanje JavaScript fajlova 204 Head.js 205 Manifest Cache 205 Smanjivanje Javascript fajlova 206 Tehnike testiranja 207 Testiranje bezbednosti 207 Rezime 209 Poglavlje 12: Priprema za pokretanje 211 Saveti za rešavanje problema 212 Testiranje okruženja 212 Alatke za programiranje 215 Touch nasuprot miša 221 Saveti za performanse 221 Mobile Bandwidth 222 Optimizacije JavaScripta 224 Optimizacije CSSa 229 Rezime 233 Dodatak A: Koncepti za HTML5, CSS3, i JavaScript 235 HTML5 236 Markup 236 Geolokacija 238 DOM Storage 240 Cache Manifest 242 CSS3 245 Box Shadow 245 Gradients 249 CSS Animation 257 JavaScript 265 Basic Events 265 Touch Events 267 jQuery 271 Rezime 277 Indeks 279

- Slavistika, Knjiga XV (2011) Slavističko društvo srbije, Beograd, 2011 408 str. meki povez stanje: vrlo dobro Славистика XV (2011) САДРЖАЈ Петнаест уводних речи „Славистике“ (Богољуб Станковић) — 9–34 XLIX СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ – РЕФЕРАТИ Јасмина Грковић-Мејџор, У спомен на академика Александра Младеновића — 35–39 * Александра Корда, Три словенска војника – Швејк, Чонкин и Милутин — 40–44 Богдан Косановић, Актуелни проблеми проучавања српских тема у руској поезији Првог светског рата — 45–54 Оливера Радуловић, Архетипска естетика Ф.М. Достојевског и И. Андрића — 55–66 Мелина Панаотовић, Публицистика и есејистика Леонида Андрејева – сведочанство времена и прожимања култура — 67–74 Ирена Суботић, Александар Блок у савременој српској критици — 75–82 Галина Лукич, Библейское пространство в поэтическом мире А. А. Ахматовой — 83–90 Јелена Fay-Лукић, Библијске теме Јосифа Бродског — 91–98 Тања Гаев, Импресионистичка проза Михајла Коцјубинског — 99–108 Јармила Ходолич, Нова књига за омладину словачке војвођанске списатељице Марије Котвашове – Јонашове „Su to važne veci“ — 109–114 Zuzana Čižikova, Generacie kritikov v slovenskej vojvodinskej literature — 115–121 Adam Svetlik, Andrej Mraz v kontexte slovenskej vojvodinskej literarnej kritiky — 122–127 Ivana Kočevski, Človek je jidne. A dejiny? — 128–138 * Ксенија Кончаревић, Руска сакрална комуникативна култура XIX и XX века кроз призму књижевности и публицистике — 139–148 Лесја Петровска, Има ли среће у несрећи? (Разумевање „среће“ у фразеологији јужнословенских језика) — 149–155 Марина Курешевић, Значење конструкције хотѣти+ инфинитив у Српској Александриди са становишта теорије граматикализације — 156–166 Марија Стефановић, Ка гендерном стереотипу у језичкој свести Руса — 167–181 Ружица Радојчић, Именице са теличном семантиком у руском језику у поређењу са српским — 182–188 Милена Маројевић, Граматичке особине безлично-предикативних лексема — 189–194 Драгана Поповић, Теорија говорних жанрова – актуелни правац руске лингвистике — 195–201 Ana Marić, Semantika glagola sa prefiksom pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku — 202–209 Ana Makišova, Izražavanje negacije prefiksom ne- u slovačkom i srpskom jeziku —. 210–215 Jasna Uhlarikova, Vyjadrovanie priestorovych vzt’agov v slovenčine — 216–221 Михал Тир, Партикуле у словакистици и србистици — 222–228 Мирослав Дудок, Лексичка категоризација и употреба словачког језика у дијаспори — 229–236 Snežana Linda Popović, Struktura a vyběr hesel budouciho česko-srbskeho frazeologickeho slovniku —. 237–245 Лиляна Цонева, Бoлгарская политическая метафора и национальная ментальность — 246–257 * Вучина Раичевић, Улога, статус и актуелни задаци лингвокултурологије —. 258–266 Драгослава Жутић, Антон Павлович Чехов у наставном проучавању — 267–276 Маја Павловић-Шајтинц, Семантизација полисемичних лексема у настави руског језика на српском говорном подручју —. 277–282 Марина Кебара, Психолошки аспекти комуникативно-индивидуализованог приступа у индивидуализованој настави страног (руског) језика — 283–292 Слободанка Перкучин, Улога предмета историјског филолошког подручја у формирању профила филолога-русисте на нашим универзитетима —. 293–300 Ана Голубовић, Лингвистичка библиографија у научним часописима у Србији — 301–308 СЛАВИСТИЧКИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ Елена Михайловна Маркова, Образы деревьев в русской и чешской лингвокультурах — 309–315 Драгана Поповић, Анализа перформативних глагола из групе апелатива (на материјалу руског и српског језика) — 316–324 Слободанка Перкучин, Јединствени модел система наставе дијахронијских дисциплина у високошколској русистици у српској говорној и социокултурној средини — 325–338 Martin Tomašek, Vzajemne zrcadleni: česka společnost a jižni Slovane v perspektivach obrozenskeho cestopisu — 339–351 У СВЕТУ СЛАВИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ Ivo Pospišil: Strědní Evropa a Slované. – Brno:Ústav slavistiky Filozoficke fakulty Masarykovy univerzity, 208, 246 str. (Ivana Kočevski) — 353–355 Dinamicke tendencie v slovenskom pravopisu (Zborník materialov konferencie konanej 18–19 maja 2006 v Bratislave). – Bratislava: Vidavatel’stvo SAV, 2009, 211 s. (Anna Makišova) — 356–358 Дара Дамљановић, Ксенија Кончаревић: Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2010, 310 стр, (Наташа Ајџановић) — 358–360 Ирина Леонидовна Резниченко: Словарь ударений русского языка. Словари XXI века. – Москва: АСТ-Пресс книга, 2010, 944 стр. (Јелена Гинић) — 360–364 Ксенија Кончаревић: Руски језик у теологији. Обликобање теолошког текста. Техника превођења. – Београд: Православни богословски факултет, 2011 (Дара Дамљановић) — 364–366 Богољуб Станковић, Руско-српски и српско-руски речник за средњу школу. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) —. 366–369 Вучинa Раичевић: Речник лингводидактичке терминологије. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) — 370–373 ИЗ СЛАВИСТИЧКОГ ЖИВОТА Драгољуб Петровић и Снежана Гудурић – добитници награде „Павле Ивић“ за 2010. годину (Слободан Реметић) — 375–376 Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах (Шумен, 14–16 октобар 2010) (Драгана Керкез, Биљана Марић) —. 376–377 Международная научно-практическая конференция рки в современной образовательной и геополитической парадигме (Москва, 18–19 ноября 2010 г.) (Е. М. Маркова) — 378–379 Предјубиларно славистичко окупљање: 49. скуп слависта Србије (Београд, 11 – 14. јануар 2011) (Богољуб Станковић) — 380–382 Материјали и одлуке са Годишње скупштине Славистичког друштва Србије — 382 Извештај о раду Славистичког друштва Србије у 2010. години (Богољуб Станковић) — 382–384 Извештај о раду Подружнице у Београду у 2010. години (Снежана Марковић) — 385–387 Извештај о раду Подружнице у Новом Саду у 2010 години (Јован Косановић) — 388–389 Извештај о раду Подружнице у Нишу у 2010. години (Надежда Лаиновић Стојановић) — 389–392 План активности Славистичког друштва Србије у 2011. години —. 393 Одлуке Скупштине — 394–395 IN MEMORIAM Радосав Конатар (Зоран Божовић) —. 397–398 Марија Најческа-Сидоровска (Надежда Лаиновић Стојановић) — 399–401 Памяти Беллы Ахмадулиной (Ненад Благоевич) — 402–404 УПУТСТВО САРАДНИЦИМА — 405–406

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija. povez: broširan, str: 604

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija.

Про­цес ду­хов­ног фор­ми­ра­ња хри­шћа­ни­на ни­је ни ма­ло јед­но­ста­ван и сва­ко од нас то зна из лич­ног ис­ку­ства, или ће то тек осе­ти­ти. По­сто­ји мно­го објек­тив­них раз­ло­га за то. Је­дан од њих је то што ве­ћи­на љу­ди да­нас до­ла­зи у храм у зре­лом до­бу и да би се на­у­чи­ли да жи­ве но­вим, цр­кве­ним жи­во­том, они кре­ћу бу­квал­но од ну­ле. Но цр­кве­ни жи­вот у мно­го че­му ни­је ор­га­ни­зо­ван и че­сто се гра­ди та­мо где не­ма ни­че­га, та­мо где је у до­ба ко­му­ни­зма све би­ло до те­ме­ља уни­ште­но та­ко да љу­ди по­не­кад не успе­ва­ју да про­на­ђу ни те­мељ хра­ма. Ве­о­ма је ма­ло љу­ди ко­ји има­ју лич­но ис­ку­ство у аскет­ском, под­ви­жнич­ком жи­во­ту и ко­ји би то ис­ку­ство мо­гли да пре­не­су на дру­ге, та­ко да да­нас мно­ги­ма књи­ге по­ста­ју учи­те­љи. И на кра­ју, свет око нас не са­мо да је пре­пун са­бла­зни, не­го се уз то при­ме­ћу­је и пот­пу­ни гу­би­так оно­га што се не­кад зва­ло мо­рал­ним ори­јен­ти­ри­ма та­ко да се ис­по­ста­вља да је да­нас до­зво­ље­но све оно што ни­је за­бра­ње­но. По­сто­ји још не­што што објек­тив­но оте­жа­ва си­ту­а­ци­ју, а с чи­ме се сва­ко од нас су­сре­ће. На­и­ме, за са­вре­ме­ни на­чин жи­во­та ве­о­ма је ка­рак­те­ри­стич­на не­ка вр­ста стра­шне по­вр­шно­сти, од­сту­па­ње од оног што је уну­тар­ње за­рад спо­ља­шњег, уда­ља­ва­ње од цен­тра ка пе­ри­фе­ри­ји. Исто то се да­нас до­га­ђа и у хри­шћан­ству та­ко да че­сто све сво­ди­мо на по­ка­зи­ва­ње по­бо­жно­сти спо­ља за­бо­ра­вља­ју­ћи при­том да се све на­ла­зи у људ­ском ср­цу и да је “ср­це” хри­шћан­ства упра­во у скри­ве­ном, тај­ном жи­во­ту на­ше ду­ше, у оно­ме што су све­ти оци на­зи­ва­ли уну­тар­њим де­ла­њем. Ми за­пра­во жи­ви­мо оно­ли­ко ко­ли­ко се мо­ли­мо, ко­ли­ко Бог пре­ста­је за нас да бу­де спо­ља­шња ре­ал­ност и ко­ли­ко Га при­хва­та­мо као свој жи­вот. Мо­ли­тва је она злат­на нит ко­ја спа­ја не­бе­ско са зе­маљ­ским, отва­ра нам вра­та ду­хов­ног све­та, уво­ди нас у ње­га и Не­бе­ском Цар­ству ко­је је скри­ве­но уну­тра у на­ма пру­жа мо­гућ­ност да се отво­ри. Но ми упра­во мо­ли­тву та­ко че­сто и та­ко упор­но за­бо­ра­вља­мо и ни­је нам ни на па­ме­ти, јер има­мо мно­го по­сло­ва ко­ји нам се чи­не не­у­по­ре­ди­во ва­жни­ји­ма од мо­ли­тве. Али ис­ку­ство по­ка­зу­је да сва­ки по­сао ко­ји је за­по­чет без мо­ли­тве и се­ћа­ња на Бо­га на кра­ју по­ста­је сли­чан гра­ђе­ви­ни са­зи­да­ној на пе­ску ко­ја се уз стра­шну бу­ку ру­ши и сво­је гра­ди­те­ље оста­вља без иче­га. Ис­ку­ство исто та­ко по­ка­зу­је да не по­сто­ји ни­шта ја­че и де­ло­твор­ни­је од мо­ли­тве, да је она нај­моћ­ни­је оруж­је ко­јим нас на­о­ру­жа­ва Сâм Го­спод и да је, ка­ко ка­же ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил, је­ди­на дра­го­це­ност ко­ја је увек уз нас и ко­ју нам ни­ко не мо­же оте­ти. Због све­га то­га по­себ­но нам је за­до­вољ­ство да чи­та­о­ци­ма по­ну­ди­мо но­ву књи­гу оца Ра­фа­и­ла, по­све­ће­ну мо­ли­тве­ном де­ла­њу. Не­ко­ли­ко по­гла­вља ове књи­ге об­ја­вље­но је у ра­зним збор­ни­ци­ма, но ве­ћи део књи­ге је не­дав­но на­пи­сан и до са­да ни­је об­ја­вљи­ван. По­себ­но је за­ни­мљи­во ори­ги­нал­но ту­ма­че­ње се­дам по­ру­ка упу­ће­них Цр­ква­ма из От­кро­ве­ња кроз ко­је аутор да­је од­нос Бо­га и чо­ве­ко­ве ду­ше. Искре­но се на­да­мо да ће ова књи­га би­ти од ве­ли­ке ду­хов­не ко­ри­сти на­шој бра­ћи и се­стра­ма у Хри­сту ко­ји рев­ну­ју за сво­је спа­се­ње и ко­ји у Све­тим Тај­на­ма и мо­ли­тве­ном ста­ја­њу пред Бо­гом ишту сје­ди­ње­ња с Њим. Садржај Предговор 5 Тајна приближавања Богу 7 Драгоценост која је увек уз нас 18 Кретање духовних сфера 24 Смрт и васкрсење 31 Задобојање благодати 38 Дах живота 45 Ући у своје срце 55 Ослобађање духа 67 Непријатељи молитве 77 Сусрет две личности 87 Највећи дар 101 Трпеза љубави 110 Предукус вечности 115 О молитви кроз питања и одговоре Продор у вечност 130 Човеково најузвишеније делање 148 Реч на Откровење 167 Реч на псалме 51. Псалм 227 115. Псалм 236 133. Псалм 242 Додатак: Беседе о молитви О молитви 245 О исцељењу јерихонског слепца (1) 253 О исцељењу јерихонског слепца (2) 260 Наслов: Дах живота: О молитви Издавач: Манастир Подмаине Страна: 270 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 140 x 205 cm Година издања: 2010 ИСБН:

Про­цес ду­хов­ног фор­ми­ра­ња хри­шћа­ни­на ни­је ни ма­ло јед­но­ста­ван и сва­ко од нас то зна из лич­ног ис­ку­ства, или ће то тек осе­ти­ти. По­сто­ји мно­го објек­тив­них раз­ло­га за то. Је­дан од њих је то што ве­ћи­на љу­ди да­нас до­ла­зи у храм у зре­лом до­бу и да би се на­у­чи­ли да жи­ве но­вим, цр­кве­ним жи­во­том, они кре­ћу бу­квал­но од ну­ле. Но цр­кве­ни жи­вот у мно­го че­му ни­је ор­га­ни­зо­ван и че­сто се гра­ди та­мо где не­ма ни­че­га, та­мо где је у до­ба ко­му­ни­зма све би­ло до те­ме­ља уни­ште­но та­ко да љу­ди по­не­кад не успе­ва­ју да про­на­ђу ни те­мељ хра­ма. Ве­о­ма је ма­ло љу­ди ко­ји има­ју лич­но ис­ку­ство у аскет­ском, под­ви­жнич­ком жи­во­ту и ко­ји би то ис­ку­ство мо­гли да пре­не­су на дру­ге, та­ко да да­нас мно­ги­ма књи­ге по­ста­ју учи­те­љи. И на кра­ју, свет око нас не са­мо да је пре­пун са­бла­зни, не­го се уз то при­ме­ћу­је и пот­пу­ни гу­би­так оно­га што се не­кад зва­ло мо­рал­ним ори­јен­ти­ри­ма та­ко да се ис­по­ста­вља да је да­нас до­зво­ље­но све оно што ни­је за­бра­ње­но. По­сто­ји још не­што што објек­тив­но оте­жа­ва си­ту­а­ци­ју, а с чи­ме се сва­ко од нас су­сре­ће. На­и­ме, за са­вре­ме­ни на­чин жи­во­та ве­о­ма је ка­рак­те­ри­стич­на не­ка вр­ста стра­шне по­вр­шно­сти, од­сту­па­ње од оног што је уну­тар­ње за­рад спо­ља­шњег, уда­ља­ва­ње од цен­тра ка пе­ри­фе­ри­ји. Исто то се да­нас до­га­ђа и у хри­шћан­ству та­ко да че­сто све сво­ди­мо на по­ка­зи­ва­ње по­бо­жно­сти спо­ља за­бо­ра­вља­ју­ћи при­том да се све на­ла­зи у људ­ском ср­цу и да је “ср­це” хри­шћан­ства упра­во у скри­ве­ном, тај­ном жи­во­ту на­ше ду­ше, у оно­ме што су све­ти оци на­зи­ва­ли уну­тар­њим де­ла­њем. Ми за­пра­во жи­ви­мо оно­ли­ко ко­ли­ко се мо­ли­мо, ко­ли­ко Бог пре­ста­је за нас да бу­де спо­ља­шња ре­ал­ност и ко­ли­ко Га при­хва­та­мо као свој жи­вот. Мо­ли­тва је она злат­на нит ко­ја спа­ја не­бе­ско са зе­маљ­ским, отва­ра нам вра­та ду­хов­ног све­та, уво­ди нас у ње­га и Не­бе­ском Цар­ству ко­је је скри­ве­но уну­тра у на­ма пру­жа мо­гућ­ност да се отво­ри. Но ми упра­во мо­ли­тву та­ко че­сто и та­ко упор­но за­бо­ра­вља­мо и ни­је нам ни на па­ме­ти, јер има­мо мно­го по­сло­ва ко­ји нам се чи­не не­у­по­ре­ди­во ва­жни­ји­ма од мо­ли­тве. Али ис­ку­ство по­ка­зу­је да сва­ки по­сао ко­ји је за­по­чет без мо­ли­тве и се­ћа­ња на Бо­га на кра­ју по­ста­је сли­чан гра­ђе­ви­ни са­зи­да­ној на пе­ску ко­ја се уз стра­шну бу­ку ру­ши и сво­је гра­ди­те­ље оста­вља без иче­га. Ис­ку­ство исто та­ко по­ка­зу­је да не по­сто­ји ни­шта ја­че и де­ло­твор­ни­је од мо­ли­тве, да је она нај­моћ­ни­је оруж­је ко­јим нас на­о­ру­жа­ва Сâм Го­спод и да је, ка­ко ка­же ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил, је­ди­на дра­го­це­ност ко­ја је увек уз нас и ко­ју нам ни­ко не мо­же оте­ти. Због све­га то­га по­себ­но нам је за­до­вољ­ство да чи­та­о­ци­ма по­ну­ди­мо но­ву књи­гу оца Ра­фа­и­ла, по­све­ће­ну мо­ли­тве­ном де­ла­њу. Не­ко­ли­ко по­гла­вља ове књи­ге об­ја­вље­но је у ра­зним збор­ни­ци­ма, но ве­ћи део књи­ге је не­дав­но на­пи­сан и до са­да ни­је об­ја­вљи­ван. По­себ­но је за­ни­мљи­во ори­ги­нал­но ту­ма­че­ње се­дам по­ру­ка упу­ће­них Цр­ква­ма из От­кро­ве­ња кроз ко­је аутор да­је од­нос Бо­га и чо­ве­ко­ве ду­ше. Искре­но се на­да­мо да ће ова књи­га би­ти од ве­ли­ке ду­хов­не ко­ри­сти на­шој бра­ћи и се­стра­ма у Хри­сту ко­ји рев­ну­ју за сво­је спа­се­ње и ко­ји у Све­тим Тај­на­ма и мо­ли­тве­ном ста­ја­њу пред Бо­гом ишту сје­ди­ње­ња с Њим. САДРЖАЈ Предговор, 5 Тајна приближавања Богу, 7 Драгоценост која је увек уз нас, 18 Кретање духовних сфера, 24 Смрт и васкрсење, 31 Задобијање благодати, 38 Дах живота, 45 Ући у своје срце, 55 Ослобађање духа, 67 Непријатељи молитве, 77 Сусрет две личности, 87 Највећи дар, 101 Трпеза љубави, 110 Предокус вечности, 115 О молитви кроз питања и одговоре Продор у вечност, 130 Човеково најузвишеније делање, 148 Реч на Откровење, 167 Реч на псалме 51. псалам, 227 115. псалам, 236 133. псалам, 242 Додатак: Беседе о молитиви О молитви, 245 О исцељењу јерихонског слепца (1), 253 О исцељењу јерихонског слепца (2), 260 Наслов: Дах живота: О молитви Издавач: Манастир Подмаине Страна: 272 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 x 20 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-02-4

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako * Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova * Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove * Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice * Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) * Dodajte flash elemente web stranicama * Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica * Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod * Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera * Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima * Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove * Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue * Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a * Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uklju?uje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 A autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija.

”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” а”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Успење Пресвете Богородице, Подмаине код Будве Kњигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (na balkanmagazin.com) Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. отац Рафаило (Бољевић) Kњигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (na balkanmagazin.com) Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. Наслов: Несвети а свети (тврди повез) Издавач: Чувари Страна: 422 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15.5 x 22.5 cm Година издања: 2014 ИСБН:

”У ове наше дане ова књига која је пред нама, понуди решење за којим смо ми људи у Цркви, а некако и благословом оптерећени да помогнемо народу да се врати кући Мајци, Оцу, браћи светој старијој, а то с друге стране није ни мало једноставно, ни нама одржати се у том простору а камоли друге привући и сачувати у њему а ево Господ даде нашем сабрату саслужитељу архимандриту Тихону, игуману Сретењске обитељи, дар да приђе човеку, да га не уплаши а да га уведе у свештени простор светих лаври….” <и>јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Успење Пресвете Богородице, Подмаине код Будве Књигу „Несвети а свети” многи називају православним бестселером. Тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД, а тренутно се преводи и на кинески. У Псково-печерски манастир оца Тихона су, још док је био филмски радник, привлачили превасходно људи који су овде обитавали. Управо о тим људима је објавио књигу која је очарала и Исток и Запад. "Несвети а свети" је роман мозаик о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Већина манастира је спаљена, а монаси су одвођени у логоре тако што би их једноставно прогласили скитницама. Време у којем Бог није био добродошао у људске животе захтевало је често несвакидашну сналажљивост и довитљивост манастирских обитељи које су опстајале у вучјим временима. Али, овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама - сачувати чисто срце пред Богом. Судбине монаха који су живели у близини светих пештера и катакомби Псково-Пештерског манастира, живописне су, духовите и често невероватне, као и њихови јунаци, и читају се у једном даху. <б>Садржај Предговор, 11 1. Почетак, 13 2. У Печорама, 21 3. Десет дана. Прва послушања, 23 4. У Москви, 29 5. Отац Јован, 31 6. Архимандрит Серафим, 49 7. Незгодни отац Натанаило, 53 8. Схиигуман Мелхиседек, 65 9. Отац Антипа, 71 10. Пештере, 75 11. Искушеништво, 79 12. Како смо одлазили у манастир, 91 13. О нашим вршњацима, 95 14. Отац Гаврило, 97 15. Велики настојатељ, 115 16. Августин, 131 17. Шта се у тим тренуцима догађало у духовном свету, 155 18. Богослови, 161 19. Проповед у недељу 23. по Духовима 20. О молитви и лисици, 169 21. О анђелу чувару, 171 22. О једној светој обитељи, 173 23. О најдивнијој служби у мом животу, 175 24. Мати Фросја, 179 25. Аутентична прича мати Фросје, 183 26. Једном у гостима код мати Фросје, 199 27. Свећа, 201 28. На Богојављење вода у целом свету постаје света, 203 29. Отац Авакум и Псковски опуномоћеник, 205 30. Црна пудла, 209 31. О једној хришћанској смрти, 215 32. Ташта маршала Жукова, 223 33. Архимандрит Клаудијан, 227 34. Смрт "тастера", 229 35. Ето шта се све данас у Москви догађа, 231 36. Љубов Тимофејевна Чередова, 233 37. Митрополитова ћерка, 237 38. Како је Булат Окуџава постао Иван, 239 39. Предсказање оца Николаја о монаштву, 241 40. Ово поглавље могу да прескоче читаоци који..., 245 41. Истеривање демона, 247 42. Беседа на литургији после замонашења, 255 43. Прича о епископу који је пао у блуд, 257 44. Мошти светог Тихона, 259 45. Крштење црквеног типика или како смо..., 269 46. Служење речи Божјој не треба користити као..., 273 47. Још једно крштење типика или како је..., 277 48. Мачак, 279 49. Андреј Битов, 281 50. Преосвећени послушник, 285 51. О глупим грађанима, 309 52. Литургија се служи само једном на истом олтару, 311 53. Како смо куповали комбајне, 313 54. Василије и Василије Васиљевич, 321 55. Живот... и смрт јеромонаха Рафаила, 325 56. Парохијски дом у Лосицама и његови житељи, 333 57. Случај на путу, 345 58. О смерности, 349 59. Како је отац Рафаило пио чај, 355 60. Несвети а свети, 371 Појмовник, 377 <а хреф=хттп://www.балканмагазин.нет/књизевност-и-књиге/цид147-52007/несвети-а-свети-и-друге-прице>Приказ књиге који је написао Светозар Влајковић (на балканмагазин.цом) <а хреф=хттп://yоуту.бе/2wзбУВххК24>Промоција књиге НЕСВЕТИ А СВЕТИ у манастиру Подмаине, 03.08.2014. Наслов: Несвети а свети и друге приче Издавач: Чувари Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15.5 џ 22.5 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-88471-05-3

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta da bi vam dala kontekst u kojem ćete izvršiti zadatak. Ova knjiga takoće uključuje radionice koje će vam pomoći da spojite pojedinačne zadatke u projekte. Dreamweaver-ovi primeri fajlova koji su vam potrebni za zadatke se nalaze na www.perspection.com. Za one koji bi radije da im se pokaže kako nego da im se kaže kako Razumite u upotrebite najnovije Web tehnologije za kreiranje sajtova Izaberite odgovarajuću strukturu sajta i razmeštaj za sajtove Kreirajte i upotrebite šablone web stranica da biste brzo kreirali stranice Kreirajte i održavajte kaskadne liste stilova (CSS) Dodajte flash elemente web stranicama Upotrebite JavaScript ponašanja da biste implementirali funkcionalnosti web stranica Upotrebite alate za kodiranje da biste razvili postojani i upotrebljivi kod Upravljajte saradnjom sa više programera i sizajnera Upravljajte, lokalnim, udaljenim i test sajtovima Prenosite, sinhronizujte i validirajte sajtove Pretražujte, organizujte i obrađujte fajlove koristeći Adobe Bridge i Version Cue Testirajte sadržaj na razliitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central-a Uključuje ciljeve ACE kurseva! Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbe|ivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uključuje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Sadržaj Uvod xvii 1. Priprema i planiranje web sajta 1 2. Početak rada sa Dreamweaver-om CS3 13 3. Rad unutar Dreamweaver okruženja 41 4. Upravljanje fajlovima web sajta 69 5. Rad sa tekstom web stranice 93 6. Rad sa slikama web stranice 131 7. Povezivanje web stranica 161 8. Krerianje stranica pomoću tabela 185 9. Rad sa kaskadnim listama stilova 215 10. Kreiranje razmeštaja pomoću CSS_P 245 11. Kreiranje okvira 265 12. Rad sa Flash-om i drugom multimedijom 285 13. Kreiranje obrazaca 313 14. Pregledanje HTML-a iza web stranice 335 15. Rad sa ponašanjima 357 16. Upotreba Spry vidžeta i efekata 385 17. Upotreba delova kodova i biblioteka 405 18. Kreiranje šablona 433 19. Testiranje web sajta 455 20. Upravljanje web sajtom 477 21. Postavljanje web sajta na Internet 495 22. Automatizacija Dreamweaver-a 509 23. Rad sa Adobe Programom 527 Indeks 563 O autoru Steve Johnson je napisao više od 45 knjiga o računarskim programima, uključujući Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Apple Mac OS X Panther, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Flash CS3 i 8, i Macromedia Director MX 2004. 1991. godine, nakon rada za Apple Computer i Microsoft, Steve je osnovao Perspection, Inc., koji piše i kreira softverske treninge. Kada ne ostane budan dugo u noću pišući knjige, on uživa u igranju golfa, baštovanstvu i provođenju vremena sa svojom ženom, Holly, i troje dece, JP, Brett, i Hannah. Kada mu vreme dozvoli, voli da putuje na mesta kao što su New Hampshire u oktobru i Hawaii. Steve i njegova porodica žive u Pleasanton, California, ali takođe možete da ih nađete širom Zapadnog SAD-a. Andy Anderson je Web i grafički dizajner i ilustrator koji je radio sa Dreamweaver-om od kada se pojavio na tržištu. Univerzitetski profesor, Andy je traženi predavač u SAD-u, Kanadi i Evropi. Ostatak svog vremena provodi podeljeno pišući grafičke i zabavne knjige i razvijajući grafike, animacije i resurse za različite korporacije i kompanije. U njegove klijente spadaju i dizajneri i treneri iz vlade SAD-a, Boeing-a, Disneyland-a, i drugih Fortune 500 kompanija. Naslov: Dreamweaver CS3 na dlanu Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 588 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 24 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7310-419-5

SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih - 5. Oktobar Sveta Brailovska Bogorodica - 6. Oktobar Sveta Korsunska Bogorodica - 9. Oktobar Presveta Bogorodica Kaluška - 13. Oktobar Bogorodica Umnožiteljka žita - 15. Oktobar Presveta Bogorodica LJubečka - 16. Oktobar Presveta Bogorodica Izbaviteljnica - 17. Oktobar Bogorodica Svih žalosnih radost - 24. Oktobar Bogorodica Ozarenje uma - 26. Oktobar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 2. Novembar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 13. Novembar Presveta Bogorodica Gruzinska - 17. Novembar Vavedenje Presvete Bogorodice - 21. Novembar Presveta Bogorodica Brzopomoćnica - 25. Novembar Sveta Pjuticka Bogorodica - 26. Novembar Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća - 29. Novembar Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica - 29. Novembar Sveta Ozerjanska Bogorodica - 30. Novembar Bogorodica Neočekivana Radost - 9. Decembar Sveta Lenkovska Bogorodica - 12. Decembar Sveta Barska Bogorodica - 14. Decembar Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju - 22. Decembar Za porodilje Pomoćnica Bogorodica - . Decembar Knjiga 1 - Januar 1. Januar, 3 Sveti Vasilije Veliki, 3 Presveta Bogorodica Kazanska, 15 2. Januar, 25 Prepodobni Serafim Sarovski, 25 Sveta Julijana Lazarevska Milostiva, 34 3. Januar, 48 Prepodobni Gavrilo Atonski Ruski, 48 U Nevolji Svetoj Bogorodici, 57 4. Januar, 63 Prepodobni Stefan Mihriščki , 63 Starac Danilo Jelisavetogradski, 74 5. Januar, 82 Prepodobni Simeon Pskovski, 82 Prepodobna Apolinarija, 93 6. Januar, 106 Sveto Bogojavljenje Gospodnje, 106 Sveti Tadej Sveštenomučenik, 121 7. Januar, 130 Sveti Teodor Moskovski, 130 Prep. Aleksandar i Andrej Radonješki, 139 8. Januar, 146 Sveta Arsenija Sergijevska, 146 Sveta Mariupoljska Bogorodica, 156 9. Januar, 166 Prepodobni Jona Kijevski, 166 Plač Duše Spasitelju Bogu, 175 10. Januar, 185 Prepodobni Pavle Obnorski, 185 Sveti Teofan Zatvornik, 196 11. Januar, 205 Prepodobni Makarije Pisemski, 205 Sveta Elicka Bogorodica, 213 12. Januar, 222 Sveta Mučenica Tatijana, 222 Bogorodica Mlekopitateljnica, 230 13. Januar, 239 Prepodobni Irinarh Rostovski, 239 Prepodobni Eleazar Anzerski, 248 14. Januar, 256 Sveti Sava Srpski, 256 Sveta Nina Gruzijska, 270 15. Januar, 283 Prepodobni Atanasije Brestovski, 283 Jedina Nada Očajnih Bogorodica, 291 16. Januar, 303 Sveti Kiril i Marija Sergijevi, 303 Sveta Leušenska Bogorodica, 313 17. Januar, 324 Prepodobni Antonije Veliki, 324 Prepodobni Antonije Dimski, 333 18. Januar, 342 Sveti Atanasije i Kiril, 342 Sveti Maksim Branković, 354 19. Januar, 364 Sveti Makarije Rimljanin, 364 Sveti Teodor Tomski, 375 20. Januar, 384 Prepodobnoi Jevtimije Veliki, 384 Sveti Teodor Temski, 394 21. Januar, 403 Sveti Maksim Grk u Rusiji, 403 Sveti Evgenije Trapezunski, 414 22. Januar, 425 Raitski Novomučenici, 425 Presveta Bogorodica Utešiteljka, 435 23. Januar, 446 Prepodobni Genadije Kostromski, 446 Sveti Serafim Dmirovski, 456 24. Januar, 465 Sveti Jovan Kazanski Mučenik, 465 Svetoj Kseniji Petrogradskoj, 473 25. Januar, 482 Sveti Mojsije Novogorodski, 482 Prepodobni Anatolije Optinski, 491 2b. Januar, 499 Sveta Marija Gatčinska Mučenica, 499 Bogorodica Ublaži Moje Žalosti, 511 27. Januar, 522 Prepodobna Jelisaveta Čudotvorka, 522 Sveta Kozeljščanska Bogorodica, 531 28. Januar, 542 Sveti Jefrem Povotoržeski, 542 Sv. Gerasim, Pitirim i Jona Permski, 552 29. Januar, 562 Sveti Ipolit Rimski, 562 Sveta Tinoska Bogorodica, 571 30. Januar, 580 Sveta Tri Jerarha, 580 Blažena Pelagija Rjazinska, 592 31. Januar, 605 Sveti Nikita Novogorodski, 605 Saboru Svetih Heruvima, 613 Knjiga 2 - Februar 1. Februar, 3 Sveti Mučenik Trifun, 3 Sveti Ignjatije Mariopoljski, 15 2. Februar, 22 Sveto Sretenje Gospodnje, 22 Sveti Ignjatije Gotejski, 38 3. Februar, 49 Sveti Simeon Bogoprimac, 49 Sveti Nikolaj Japanski, 62 4. Februar, 72 Sveti Georgije Vladimirski, 72 Prepodobni Kiril Novojezerski, 82 5. Februar, 95 Sveti Sabor Pskovski, 95 Prepodobna Ana Rjazinska, 104 6. Februar, 113 Sveti Fotije Carigradski, 113 Sveta Bogorodica Lepavinska, 121 7. Februar, 130 Sveti Teodor Vršački Mučennk, 130 Sveti Atanasije Poltavski, 140 8. Februar, 148 Sveti Teodor Strapšag, 148 Sveta LJubov Razinska, 156 9. Februar, 166 Svete Marta i Marija Lazareve, 166 Presveta Bogorodica Iverska, 176 10. Februar, 186 Sveti Sveštenomučenik Haralanpije, 186 Sveta Valentina Mučenica, 194 11. Februar, 204 Svegi Vsevolod Pskovski, 204 Prepodobni Dimitrije Prilucki, 216 12. Februar, 227 Sveti Aleksej Moskovski, 227 Sveti Melentije Harkovski, 236 13. Februar, 249 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 249 Sveti Georgije Beloruski, 262 14. Februar, 274 Prepodobni Maron Siriski, 274 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 286 15. Februar, 297 Sveti Silvestar Omski, 297 Predobni Nikon Radonjeppsi, 307 16. Februar, 313 Prepodobni Teodor Sanaksarski, 313 Sveti Vasilije Ivanov, 319 17. Februar, 330 Sveti Teodor Tiron Mučenik, 330 Sveti Ermogen Moskovski, 342 18. Februar, 351 Sveti Flavijan Carigradski, 351 Prepodobni Dositej Palestinski, 357 19. Februar, 370 Prepodobni Aleksije Karpatoruski, 370 Sveti Teodor Admiral, 378 20. Februar, 391 Svim Svetim od Adama, 391 Prepodobni Kornilije Pskovski, 404 21. Februar, 414 Saboru svih Svetih Grčkih, 414 Sveta Besedna Bogorodica, 421 22. Februar, 433 Sveti Oci Svete Gore Atonske, 433 Sveta Beočinska Bogorodica, 443 23. Februar, 454 Sveti Atanasije Carigradski, 454 Sveti Anđeo Čuvar, 462 24. Februar, 476 Pred Sveto Pričešće, 476 Sveta Pokroviteljka Bogorodica, 485 25. Februar, 496 Novoprestavljeni na sahrani, 496 Bogorodica Umekšanje zlih srca, 505 26. Februar, 514 Parastos za Umrle, 514 Kijevsko Pečerska Bogorodica, 523 27. Februar, 533 Za žene čedomornice, 533 Bogorodica Ja sam sa vama, 542 28. Februar, 550 Sveti Vasilije Dekapolit, 550 Sveti Arsenije Rostovski, 559 29. Februar, 569 Svetim Praocima Adamu i Evi, 569 Sveta Lilecka Bogorodica, 579 Knjiga 3 - Mart 1. Mart, 3 Sveta Evdokija Mučenica, 3 Prepodobni Martirije Zelenicki, 14 2. Mart, 25 Sveti Arsenije Tverski, 25 Sveti Kozma Jahromski, 38 3. Mart, 48 Sv. Teodor, David i Konstantin Smolenski, 48 Sveti Prepodobnomučenik Adrijan Pošehovski, 59 4. Mart, 71 Prepodobni Gerasim Jordanski, 71 Sveti Danilo Moskovski, 79 5. Mart, 88 Sveti Vladika Nikolaj, 88 Prepodobni Gerasim Vologodski, 100 6. Mart, 110 Sveti Luka Krimski, 110 Presveta Bogorodica Čenstohovska, 122 7. Mart, 131 Svetih Hersonskih Sedam Mučenika, 131 Sveti Tadej Tverski, 143 8. Mart, 151 Prepodobni Lazar Muromski, 151 Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice, 162 9. Mart, 171 Svetih 40 Mučenika Sevastijskih, 171 Presveta Bogorodica Vaspitanje, 181 10. Mart, 189 Pokajani Gospodu Bogu, 189 Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica, 199 11. Mart, 210 Sveti Jevtimije Novogorodski, 210 Za mir i uzajamnu ljubav u narodu, 219 12. Mart, 226 Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, 226 Isusu Gospodu Koji Dolazi, 235 13. Mart, 244 Milosrdnom Gospodu Isusu, 244 Gospodu i Duševnoj žalosti, 253 14. Mart, 263 Sveti Benedikt Nursiski, 263 Sveta Sofija Solucka, 273 15. Mart, 1282 Pravedni Jona Odeski, 282 Svemilostivom Gospodu Lekaru duša i tela, 292 16. Mart, 299 Sveti Gurije Tavričeski, 299 Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike, 309 17. Marg, 319 Sveti Aleksije Božiji, 319 Prepodobni Makarije Kaljazinski, 330 18. Mart, 342 Prepodobna Vasa Pskovska, 342 Presveta Bogorodica Milosrđa, 350 19. Marg, 361 Prepodobni Simeon Dajbabski, 361 Sveti Hrisait i Darija Mučenici, 369 20. Mart, 379 Ime Gospoda Isusa Hrista, 379 Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve, 388 21. Mart, 403 Prepodobni Serafim Viricki, 403 Blagodarni Gospodu Bogu, 415 22. Mart, 423 Ulazak Gospodnji U Jerusalim; Cveti, 423 Stradanja Hristova, 437 23. Mart, 448 Prepodobna Varvara Ufimska, 448 Prepodobna Zosima Ufimska, 457 24. Mart, 467 Prepodobni Sergije Serbrjanski, 467 Presveta Bogorodica Gora Izobilja, 477 25. Mart, 488 Blagovesti Presvete Bogorodice, 488 Sveti Tihon Moskovski, 497 26. Mart, 509 Prepodobni Justin Ćelijski, 509 Sveti Arhanđel Gavrilo, 520 27. Mart, 529 Prepodobni Ignjatije Prilucki, 529 Bogorodica Posrednica Grešnika, 539 28. Mart, 550 Prepodobni Iparion Graovski, 550 Presveta Bogorodica Teodorovska, 558 29. Mart, 571 Prepodobna Evtropija Hersonska, 571 Sveta Tamara Gruzinska, 579 30. Mart, 587 Sveti Sofronije Irkuski, 587 Bogorodica Tri Radosti, 596 31. Mart, 605 Pravedni Josif Prekrasni, 605 Presveta Bogorodica Deržavnaja, 614 Knjiga 4 - April 1. April, 3 Sveta Marija Egipćanka, 3 Sveti Avramije Mučenik, 12 2. April, 23 Sveti Gavrilo Zabludovski, 23 Sveta Zinovinska Bogorodica, 31 3. April, 39 Predodobna Jelena Florovska, 39 Bogorodica Cvet Neuvenljivi, 46 4. April, 58 Sveti Inokentije Aljaski, 58 Vaskrsenje Hristovo, 65 5. April, 75 Prepodobni Gavrilo Atonski, 75 Sveti Vasilije, Trofim i Terapont Optinski, 85 6. April, 94 Prepodobni Sevastijan Optinski, 94 Vaskrsenje Hristovo, 107 7. April, 114 Prepodobni Danilo Perejaslavski, 114 Živonosni Grob i Vaskrsenje, 124 8. April, 135 Prepodobni Varnava Getsimanski, 135 Isusu Pobeditelju Smrti, 147 9. April, 165 Sveta Julijana Oljšanska, 165 Opšte Vaskrsenje i Strašni Sud, 173 10. April, 191 Sveti Misail Rjazinski, 191 Gospod Bog Savaot, 200 11. April, 207 Sveti Antipa Pergamski, 207 Sveti Varsanufije Kazanski, 215 12. April, 225 Prepodobni Jakov Železoborovski, 225 Sveta Muromska Bogorodica, :, 235 13. April, :, 245 Prepodobnim ženama Divjejevskim, 245 Sveta Beljinička Bogorodica, 253 14. April, 265 Sveti Antonije, Jovan i Evstatije, 265 Sveta Ostrobramska Bogorodica, 274 15. April, 287 Prepodobna Evfrosinija Moskovska, 287 Bogorodica Ekonimisa, 299 16. April, 310 Sveti Jovan Kormjanski, 310 Sveta Matrona Moskovska, 317 17. April, 327 Sveti Viktor Mučenik, 327 Sveta Tambovska Bogorodica, 334 18. April, 346 Svetih šest Nikomidijskih Mučenika, 346 Sveta Matrona Moskovska, 354 19. April, 363 Prepodobni Apeksandar Oševenski, 363 Sveti Viktor Glazovski, 372 20. April, 382 Sveti Nikolaj Žički, 382 Sveti Nikolaj Novi, 388 21. April, 396 Prepodobni Aleksije Elnatski, 396 Prepodobni Teofan Rihlovski, 403 22. April, 412 Sveštenomučenik Platon (Jovanović) Banjalučki, 412 Živonosni Izvor Bogorodice, 424 23. April, 431 Sveti Georgije Mučenik, 431 Prepodobna Anastasija Kijevska, 440 24. April, 450 Prepodobna Marta Kirsonovska, 450 Sveta Molčenska Bogorodica, 458 25. April, 469 Sveti Jevanđelist Marko, 469 Gospod Hristos Iskupitelj i Spasitelj grešnih.480 26. April, 487 Sveti Stefan Permski, 487 Prepodobni Joanikije Devički, 497 27. April, 507 Sveti Jovan Oljenovski, 507 Presveta Bogorodica Smolinska, 516 28. April, 527 Sveti Nikolaj Srpski, 527 Prepodobni Amfilohije Počajevski, 536 29. April, 348 Sveti Vasilije Ostroški, 348 Prepodobni Nektarije Optinski, 557 30. April, 565 Sveti Ignjatije Brjančaninov, 565 Svi Sveti Amerike, 575 Knjiga 5 - Maj 1. Maj, 3 Prepodobni Pafnutije Borovski, 3 Sveti Makarije Kijevski, 12 2. Maj, 23 Sveti Boris i Gleb, 23 Prepodobni Gerasim Boldinski, 36 3. Maj, 48 Prepodobni Teodosije Pečerski, 48 Sveta Pečerska Bogorodica, 60 4. Maj, 69 Prepodobni Antonije Kijevo-Pečerski, 69 Prepodobna Stefanida Bitoljska, 81 5. Maj, 90 Sveta Irina Velikomučenica, 90 Prepodobni Varlam Serpuhovski, 99 6. Maj, 110 Sveti Jov Mnogostradalni, 110 Presveta Bogorodica Neispivena Čaša, 124 7. Maj, 134 Prepodobni Nil Sorski, 134 Sveta Žirovicka Bogorodica, 144 8. Maj, 153 Prepodobni Arsenije Veliki, 153 Sveti Nikifor Kantakuzen, 151 9. Maj, 171 Prepodobni Josif Optinski, 171 Sveti Dimitrije Apenski, 179 10. Maj, 188 Sveti Simon Kananit, 188 Sveti Simeon Vladimirski, 198 11. Maj, 212 Sveti Metodije i Kiril, 212 Sveti Josif Astrahanski, 224 12. Maj, 234 Prepodobni Teofan Medvedov, 234 Sveti Vasilije Pavpovski, 242 13. Maj, 251 Sveti Makarije Konevski, 251 Sveti Dimitrije Uglički, 261 14. Maj, 270 Sveti Isidor Jurevski, 270 Sveta Vidropuska Bogorodica, 278 15. Maj, 288 Sveti Pavle Odeski, 288 Prepodobna Sepfora Shimnica, 295 16. Maj, 304 Sveti Vladimir Divjejevski, 304 Prepodobna Dimitra Kijevska, 310 17. Maj, 319 Sveta Knjeginja Evfrosinija Moskovska, 319 Prepodobni Kornilije Aleksandrovski, 327 18. Maj, 339 Prepodobni Makarije Altajski, 339 Prepodobni Leontije Mihailovski, 349 19. Maj, 358 Sveti Onufrije, Aleksadnar i Konstantin, 358 Posle Svetoga Pričešća, 369 20. Maj, 380 Sveti Evgenije Ruski vojnik, 380 Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, 390 21. Maj, 400 Sveti Konstantin i Jelena, 400 Sv. Konstantinu, Mihailu i Teodoru Muromskim, 410 22. Maj, 421 Sveti Vasilisk Komanski, 421 Sveti Jakov Borovicki, 433 23. Maj, 443 Prepodobna Evfrosinija Polocka, 443 Sveti Leontije Rostovski, 452 24. Maj, 464 Prepodobni Nikita Stolpnik, 464 Prepodobni Pajsije Galički, 473 25. Maj, 483 Sveti Inokentije Odeski, 483 Sveti Inokentije Hersonski, 493 26. Maj, 500 Svemogućem Bogu Gospodu, 500 Gospod Isus Hristos, 509 27. Maj, 521 Prepodobni Terapont Možajski, 521 Sveti Jovan Ruski, 530 28. Maj, 545 Prepodobni Irakpije Turkestanski, 545 Blažena Dominika Aleškovska, 552 29. Maj, 560 Blaženi Jovan Ustjužski, 560 Sve Ikone Majke Božije, 569 30. Maj, 582 Vaznesenje Gospodnje, 582 Silazak Svetog Duha, 592 31. Maj, 606 Presveti Duh Životvorni, 606 Presveta i Životvorna Trojica, 614 Knjiga 6 - Jun 1. Jun, 3 Prepodobni Justin Novi, 3 Prepodobni Agapit Pečerski, 19 2. Jun, 29 Sveti Jovan Sočaevski, 29 Prepodobni Dionisije Glušicki, 40 3. Jun, 54 Prepodobni Justin Ćelijski, 54 Presveta Bogorodica Pećka, 62 4. Jun, 74 Prepodobni Metodije Pešnošski, 74 Presveta Bogorodica Bezdinska, 85 5. Jun, 97 Sveti Igor Černjigovski, 97 Sveti Andronik Permski, 105 6. Jun, 113 Sveti Nikita Nižnjetaglinski, 113 Sveta Tabinska Bogorodica, 123 7. Jun, 132 Sveti Ivanovski Sabor, 132 Sveta Čokešinska Bogorodica, 141 8. Jun, 148 Presveta Bogorodica Pesčanska, 148 Bogorodica Iverska Montrealska, 158 9. Jun, 170 Prepodobni Kiril Belojezerski, 170 Sveti Aleksej Mečev, 181 10. Jun, 191 Sveti Jovan Tobolski, 191 Sveti Vartolomej Apostol, 200 11. Jun, 214 Sveti Apostol Varnava, 214 Presveta Bogorodica Dostojno Jest, 222 12. Jun, 235 Prepodobni Onufrije Veliki, 235 Prepodobni Arsenije Konevski, 246 13. Jun, 258 Prepodobni Andronik i Sava, 258 Prepodobni Vasijan i Jona Solovecki, 269 14. Jun, 280 Prepodobni Jelisej Sumski, 280 Bogorodica Umilenje Divjejevsko, 289 15. Jun, 299 Velikomučenik Knez Lazar, 299 Prepodobni Jov Ugoljski, 317 16. Jun, 326 Prepodobni Tihon Luhski, 326 Prepodobni Glinski Oci, 335 17. Jun, 342 Sveti Prorok i Car Solomon, 342 Prepodobni Tihon Kaluški, 354 18. Jun, 364 Blažena Shimonahinja Makarija, 364 Presveta Bogorodica Bogoljubovska, 373 19. Jun, 386 Prepodobni Pajsije Veliki, 386 Sveti Jovan Šangajski, 394 20. Jun, 404 Sveti Danilo Ačinski, 4®4 Sveti Petar Kanardov, 4*3 21. Jun, 424 Sveta Julijana Vjazemska, 424 Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska, 433 22. Jun, 446 Sveti Petar Čagrinski, 446 Sveto Umilenje Bogorodice, 455 23. Jun, 467 Prepodobni Dalmat Isetski, 467 Prepodobne Zosimovske Pustinje, 478 24. Jun, 491 Sv. Tamara Mironosica, Sestra Gospodnja, 491 Sveta Putivljanska Bogorodica, 498 25. Jun, 507 Predobnomučenica Fevronija, 507 Sveti Petar i Fevronija, 519 26. Jun, 533 Sveti Dionisije Suzdaljski, 533 Prepodobni Filaret Glinski, 542 27. Jun, 549 Sveti Sampson Stranoprimac, 549 Prepodobni Nikon Optinski, 559 28. Jun, 568 Sveti Jovan Gotfejski, 568 Presveta Bogorodica Tihvanska, 576 29. Jun, 588 Sveti Alostoli Petar i Pavle, 588 Sveta Baljikinska Bogorodica, 601 30. Jun, 612 Dvanestorica Svetih Apostola, 612 Sveti Petar Rostovski, 619 Knjiga 7 - Jul 1. Jul, 3 Sveti Kozma i Damjan Rimski, 3 Sveta Turkovska Bogorodica, 14 2. Jul, 24 Presveta Bogorodica Ahgirska, 24 Riza Presvete Bogorodice, 36 3. Jup, 46 Sveti Vasilije Rjazinski, 46 Prepodobni Nikodim Kožejezerski, 57 4. Jul, 68 Sveti Andrej Bogoljubivi, 68 Sveti Nikolaj Car, 78 5. Jul, 90 Prepodobni Atanasije Atonski, 90 Sveti Carski Mučenici Romanovi, 100 6. Jup, 113 Sveta Carica Aleksandra, 113 Sveta Tatijana Mučenica, 124 7. Jup, 134 Prepodobni Sisoje Veliki, 134 Sveta Velikomučenica Nedelja, 144 8. Jup, 155 Sveti Velikomučenik Prokopije, 155 Sveti Prokopije Ustjužski, 167 9. Jul, 181 Sveta Olga Mučenica, 181 Sveti Aleksije Carević, 191 10. Jul, 201 Prepodobni Antonije i Teodosije Pečerski, 201 Sveta Marija Mučenica, 21' 11. Jul, 227 Sveta Knjeginja Olga, 227 Svim Novomučenicama Ruskim, 237 12. Jul, 250 Bogorodica Trojeručica, 250 Prepodobni Georgije Danilovski, 261 13. Jul, 269 Prepodobni Jevtimije Suzdaljski, 269 Sveta Valamska Bošrodica, 279 14. Jul, 291 Prepodobni Nikodim Svetogorac, 291 Sveta Olga, Mučenica Carska, 299 15. Jul, 309 Sveti Knez Vladimir, 309 Sveta Jelisavetogradska Bogorodica, 319 16. Jul, 329 Sveta Matrona Anemnjaska, 329 Sveti Kirik i Julita, 339 17. Jul, 349 Sveta Mučenica Marina Ognjena, 349 Prepodobni Leonid Ustendumski, 362 18. Jul, 369 Sveti Vladimir Palej, 369 Sveti Julijan Kenomanej, 377 19. Jul, 386 Sveti Roman Rjazinski, 386 Sveti Stefan Visoki, 395 20. Jul, 410 Sveti Prorok Ilija, 410 Prepodobni Avramije Gorodecki, 421 21. Jul, 434 Prepodobni Atanasije Brestovski, 434 Presvetoj Bogorodici Abalickoj, 443 22. Jul, 453 Sveta Marija Magdalina, 453 Prepodobni Kornilije Alekeandrovski, 466 23. Jul, 477 Prepodobna Irina Hrisovalentinska, 477 Presveta Bogorodica Počajevska, 485 24. Jul, 499 Prepodobni Bogolep Černojarski, 499 Sveti Maksim Lemkovski, 513 25. Jul, 524 Prepodobni Makarije Želatovodski, 524 Sveta Trebljanska Bogorodica, 534 26. Jul, 545 Sveta Paraskeva Rimljanka, 545 Svetoj Paraskevi Mučenici, 556 27. Jul, 569 Sveti Pantelejmon Mučenik, 569 Prepodobni Mojsije Ugrin, 581 28. Jul, 590 Sveti Pitirim Tambovski, 590 Prepodobni German Aljaski, 598 29. Jul, 610 Prepodobni Roman Kiržački, 610 Sveti Serafim i Teognist Almski, 620 30. Jul, 632 Sveti Jovan Vojnik, 632 Prepodobni German Solovecki, 641 31. Jul, 652 Prepodobna Manega Gomeljska, 653 Prepodobni Anatolije Optinski Mlađi, 659 Knjiga 8 - Avgust 1. Avgust, 3 Premudrost Reči Božije, 3 Svim Svetim Arhijerejima, 20 2. Avgust, 34 Sveti Vasilije Moskovski, 34 Sveti Stefan Arhiđakon, 42 3. Avgust, 33 Prepodobni Antonije Rimljanin, 53 Gospod Hristos Trnonosni, 64 4. Avgust, 78 Svetih Sedam Mladića, 78 Svete Evdokija, Dve Darije i Marija, 87 5. Avgust, 98 Prepodobni Jovan Hozevit, :, 98 Prepodobni Jov Ušeljski, 106 6. Avgust, 115 Sveto Preobraženje Gospodnje, 115 Presveta Bogorodica Tolgska, 135 7. Avgust, 149 Prepodobni Pimen Mnogostradalni, 149 Sveti Filaret Ičalkovski, 156 8. Avgust, 167 Prepodobni Zosim, Savatije i German, 167 Prepodobni Teodosije Kavkaski, 182 9. Avgust, 191 Sveti Nikodim Kostromski, 19} Blagodarenje kajućeg grešnika Ocu, 202 10. Avgust, 214 Sveti Lavrentije Arhiđakon, 214 Sveti Lavrentije Kaluški, 227 11. Avgust, 239 Prepodobni Teodor Ostroški, 239 Presveta Bogorodica Stradalna, 252 12. Avgust, 259 Prepodobni Varlam Belogradski, 259 Sveti Visarion Smolenski, 266 13. Avgust, 276 Sveti Tihon Zadonski, 276 Sveti Serafim Dmitrovski, 287 14. Avgust, 296 Prepodobni Arkadije Novotoržeski, 296 Sveti Vinejamin Petrogradski, 305 15. Avgust, 316 Uspenje Presvete Bogorodice, 316 Sveta Mozdovska Bogorodica, 326 16. Avgust, 335 Prepodobni Rafail Banatski, 335 Nerukotvoreni lik Gospoda, 348 17. Avgust, 357 Prepodobni Stefan Filejski, 357 Prepodobni Pimen Ugrippsi, 367 18. Avgust, 374 Prepodobni Jovan Rilski, 374 Sveti mučenici Flor i Lavr, 385 19. Avgust, 394 Blažena Evfrosinija Koljupanovska, 394 Presveta Bogorodica Donska, 403 20. Avgust, 414 Sveti Teodor i Jovan Suzdaljski, 414 Sveta Surdetska Bogorodica, 425 21. Avgust, 435 Prepodobni Avramije Smolenski, 435 Sveta Portarturska Bogorodica, 446 22. Avgust, 456 Prepodobni Aleksandar Vologodski, 456 Prepodobni Vladimir Belopesocki, 465 23. Avgust, 474 Prep. Aristoklije Atonski i Moskovski, 474 Presveta Bogorodica Vladimirska, 484 24. Avgust, 493 Prepodobni Sampson Moskovski, 493 Prepodobni Arsenije Komeljski, 500 25. Avgust, 510 Prepodobni Mojsije Ufimski, 510 Svetih Devet Kizičkih Mučenika, 521 26. Avgust, 534 Sveti Adrijan i Natalija, 534 Sveti Georgije Kosov, 545 27. Avgust, 554 Prepodobni Pimen Veliki, 554 Sveti Apostol Tadej, 565 28. Avgust, 576 Prepodobni Adrijan Oljenicki, 576 Prepodobni Sava Kripecki, 584 29. Avgust, 591 Sveti Jovan Krstitelj, 591 Sveti 120 Kijevopečerski, 602 30. Avgust, 615 Prepodobni Aleksandar Svirski, 615 Svi Sveti Srbi, 625 31. Avust, 637 Sveti Velikomučenik Fanurije, 637 Presveta Bogorodica Svecarica, 646 Knjiga 9 - Septembar 1. Septembar, 3 Prepodobni Simeon Stolpnik, 3 Bogorodica Igumanija Atonska, 15 2. Semptembar, 32 Sveti Varsanufije Hersonski, 32 Sveti Prepodobni Serafim (Rouz), 40 3. Septembar, 50 Prepodobni Makarije Optinski, 50 Avgustovska Pobeda Bogorodice, 57 4. Septembar, 66 Sveti Prorok Mojsije, 66 Bogorodica kupina neopaliva, 77 5. Septembar, 90 Sveti Zaharije i Jelisaveta, 90 Sveta Glinska Bogorodica, 98 6. Septembar, 109 Prepodobni Matej Jarinski, 109 Sveta Holmska Bogorodica, 117 7. Septembar, 128 Sveti Makarije Perejaslavski, 128 Presveta Bogorodica Znamenje, 140 8. Septembar, 151 Rođenje Presvete Bogorodice, 151 Sveti Teodosije Černjigovski, 162 9. Septembar, 174 Sveti Joakim i Ana, 174 Prepodobni Josif Voloskomski, 184 10. Septembar, 195 Sv. Muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora, 195 Sveti Vasilije Kabanovski, 203 11. Septembar, 213 Prepodobni Siluan Atonski, 213 Sveta Zimnenska Bogorodica, 227 12. Septembar, 235 Sveti Evstatije Plakida, 235 Sveta Bojanska Bogorodica, 244 13. Septembar, 251 Prepodobni Atanasije Visocki, 251 Sveta Lesninska Bogorodica, 260 14. Septembar, 271 Sveti Krst Hristov, 271 Sveta Jelisaveta i Alepavski Mučenici, 280 15. Septembar, 293 Sveti Velikomučenik Nikita, 293 Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“, 304 16. Septembar, 317 Sveta Jefimija Mučenica, 317 Sveta LJudmila Češka i Srpska, 328 17. Septembar, 340 Sv. Muč. Vera, Nada i LJubav i mati im Sofija, 340 Prepodobni Kukša Odeski, 352 18. Septembar, 364 Sveti Teofil Kitajevski, 364 Presveta Bogorodica Isceliteljka, 372 19. Septembar, 383 Sveti Nikolaj Iskrovski, 383 Prepodobna Dositeja Kijevska, 392 20. Septembar, 402 Sveti Oleg Brjanski, 402 Sveti Jovan Putivljanski, 412 21. Septembar, 421 Sveta Ana Demidova Leušenska, 421 Sveti Mihailo Romanov, 433 22. Septembar, 444 Prepodobni Jona Jašezerski, 444 Prepodobni Gavrilo Sedmojezerski, 452 23. Septembar, 462 Sveti Kralj Vladislav, 462 Prepodobni Galaktion Vologodski, 472 24. Septembar, 481 Sveti Stefan Prvovenčani, 481 Sveta Tekla Prvomučenica, 493 25. Septembar, 502 Prepodobni Sergije Radonješki, 502 Sveta Efrosinija Aleksandrijska, 514 26. Septembar, 524 Sveti Jovan Bogoslov, 524 Prepodobna Efrosinija Suzdaljska, 534 27. Septembar, 546 Prepodobna Rahilja Borodinska, 546 Sveta knjeginja Jelisaveta, 557 28. Septembar, 568 Sveti Vaclav Češki, 568 PrepodobnNi Teofilo jurodivi, 576 29. Septembar, 588 Prepodobni Grigorije Vologodski, 588 Prepodobni Kiprijan Storoževski, 597 30. Septembar, 609 Sveti Mihailo Kijevski, 609 Sveti Petar Solovecki, 619 Knjiga 10 - Oktobar 1. Oktobar, 3 Sveti Romav Slatkopevac, 3 Prepodobni Sava Višerski, 10 2. Oktobar, 18 Sveti Kiprijan i Justina, 18 Sveta Ana Kašinska, 26 3. Oktobar, 36 Prepodobna Olinpijada Kozlješčanska, 36 Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska, 45 4. Oktobar, 54 Sveti Gurije Kazanski, 54 Pokrov Presvete Bogorodice, 63 5. Oktobar, 73 Svim Svetim Ruskim, 73 Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih, 81 6. Oktobar, 93 Sveti apostol Toma, 93 Sveta Brailovska Bogorodica, 100 7. Oktobar, 108 Prepodobni Sergije Nuromski, 108 Sveti Nikolaj Rejn, 117 8. Oktobar, 127 Prepodobna Pelagija Antiohijska, 127 Sveti Trifun Vjatski, 135 9. Oktobar, 146 Sveti Stefan Branković, 146 Sveta Korsunska Bogorodica, 156 10. Oktobar, 169 Sveti Zografski Mučenici, 169 Prepodobni Amvrosije Optinski, 180 11. Oktobar, 189 Prepodobni Jona i Nektarije Kazanski, 189 Sveta Mučenica Zinaida, 197 12. Oktobar, 207 Prepodobni Starci Optinski, 207 Prepodobni Lav Optinski, 215 13. Oktobar, 224 Sveta Velikomučenica Zlata Meglenska, 224 Presveta Bogorodica Kaluška, 233 14. Oktobar, 244 Prepodobna Mati naša Paraskeva, 244 Sveta Petka Srpska, 254 15. Oktobar, 261 Sveti Atanasije Kovrovski, 261 Bogorodica Umnožiteljka žita, 270 16. Oktobar, 280 Sveti Partenije Rimski, 280 Presveta Bogorodica LJubečka, 291 17. Oktobar, 301 Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog, 301 Presveta Bogorodica Izbaviteljnica, 315 18. Oktobar, 320 Sveti Luka Jevanđelist, 320 Sveti Petar Cetinjski, 332 19. Oktobar, 346 Sveti Jovan Kronštatski, 346 Prepodobni Gavrilo Melkiski, 358 20. Oktobar, 367 Sveti Artemije Verkoljski, 367 Prepodobna Katarina Lesninska, 378 21. Oktobar, 387 Sveti Jovan Haritonov, 387 Sveta Kasperovska Bogorodica, 397 22. Oktobar, 407 Sveta Serafima Lauppšska, 407 Prepodobni Jelisej Lavriševski, 419 23. Oktobar, 429 Sveti Jakov Apostol, 429 Prepodobni Jov Počajevski, 440 24. Oktobar, 455 Sveti Kitajski mučenici, 455 Bogorodica Svih žalosnih radost, 467 25. Oktobar, 478 Prepodobni Zverenicki Oci, 478 Prepodobni Zosim Verhovski, 486 26. Oktobar, 497 Sveti Dimitrije velikomučenik, 497 Bogorodica Ozarenje uma, 507 27. Oktobar, 519 Prepodobni Nestor Letopisac, 519 Prepodobna Alinpija Kijevska, 527 28. Oktobar, 538 Sveti Arsenije Sremski, 538 Sveti Dimitrije Rostovski, 547 29. Oktobar, 558 Prepodobni Avramije Rostovski, 558 Prep. Muč. Anastasija Rimljanka, 567 30. Oktobar, 580 Sveti Kralj Milutin, 580 Sveti Ispovednik Varnava Hvostanski, 593 31. Oktobar, 605 Prepodobni Kornile Komeljski, 605 Sveti Nikolaj Kazahstanski, 616 Knjiga 11 - Novembar 1. Novembar, 3 Kozma i Damjan Azijski, 3 Svi Besrebrenici i Iscelitelji, 11 2. Novembar, 27 Sveti Jovan Riški, 27 Bogorodica Nerazrušiva tvrđava, 37 3. Novembar, 45 Sveti Damjan Kurski, 45 Sveta Rafaila Čigirinska, 52 4. Novembar, 62 Sveti Simon Jurevski, 62 Blaženi Ilarion Zatvornik, 72 5. Novembar, 82 Sveti Jona Novogorodski, 82 Sveti Nikita Nižnjetašijski, 91 6. Novembar, 102 Sveti Pavle Carigradski, 102 Sveti German Kazanski, 110 7. Novembar, 123 Prepodobni Varlam Hutinski, 123 Sveti Varahil Arhanđel, 134 8. Novembar, 145 Sveti Arhanđel Mihail, 145 Sveti mučenici Prevlački, 155 9. Novembar, 169 Sveti Arhanđel Rafail, 169 Sveta Bogorodica Terebovljanska, 127 10. Novembar, 189 Sveti Nektarije Eginski, 189 Sveti Konstantin Bogorodski , 198 10. Novembar, 207 Sveti kralj Stefan Dečanski, 207 Svega Bogorodvda Spasiteljka, 220 12. Novembar, 231 Sveti Mina Mučenik, 231 Sveti Viktor i Stefanida, 242 13. Novembar, 250 Sveti Jovan Zlatousti, 250 Sveta Bogorodica Jerusalimska, 261 14. Novembar, 275 Sveti Gurije, Samon i Aviv, 275 Sveti Grigorije Palama, 285 15. Novembar, 294 Prepodobni Pajsije Veličkovski, 294 Sveti Mučenici Gurije, Samon i Aviv, 309 16. Novembar, 317 Sveti Apostol i Jevanđepist Matej, 317 Sveta Samarska Bogorodvda, 329 17. Novembar, 340 Sveti Grigorije Neokesarijski, 340 Presveta Bogorodica Gruzinska, 352 18. Novembar, 363 Prepodobni Jeronim Dalmatinski, 363 Sveti Filaret Sreznovski, 373 19. Novembar, 383 Sveti Filip Moskovski, 383 Sveti Filaret Moskovski, 397 20. Novembar, 405 Sveti Grigorije Dekapolit, 405 Sveti Jaroslav Jamski, 416 21. Novembar, 427 Vavedenje Presvete Bogorodice, 427 Sveti Jaroslav Mudri, 441 22. Novembar, 451 Sveti Mihailo Tverski, 451 Presveta Bogorodoca Špilevska, 461 23. Novembar, 470 Sveti Aleksandar Nevski, 470 Sveti Mitrofan Voroneški, 482 24. Novembar, 494 Sveta Velikomučenica Ekatarina, 494 Sveti Merkurije Smolenski, 503 25. Novembar, 513 Sveti Teodor Rostovski, 513 Presveta Bogorodica Brzopomoćnica, 521 26. Novembar, 533 Sveti Inokentije Irkutski, 533 Sveta Pjuticka Bogorodica, 544 27. Novembar, 554 Sveti Velikomučenik Jakov Persijanac, 554 Sveti Andrej Simbijski, 561 28. Novembar, 570 Sveti Serafim Čičagov, 570 Prepodobna Marta Tambovska, 580 29. Novembar, 589 Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća, 589 Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica, 594 30. Novembar, 606 Sveti Andrija Prvozvani, 606 Sveta Ozerjanska Bogorodica, 617 Knjiga 12 - Decembar 1. Decembar, 3 Sveti Filaret Milostivi, 3 Sveti Nikodim Belogradski, 15 2. Decembar, 24 Sveti Car Uroš Srpski, 24 Prepodobni Marko grobokopač, 34 3. Decembar, 46 Sveta Paraskeva Toplovska, 46 Prepodobna Paraskeva Vlaherinska, 56 4. Decembar, 65 Prepodobni Jovan Damaskin, 65 Sveta Velikomučenica Varvara, 74 5. Decembar, 87 Prepodobni Sava Osveđeni, 87 Sveti Sergije Kasimovski, 98 6. Decembar, 107 Sveti Nikolaj Mirlikiski, 107 Sveti Merkurije Kesarijski, 118 7. Decembar, 126 Sveti Amvrosije Mediolanski, 126 Sveta Filoteja Rumunska Mučenica, 136 8. Decembar, 146 Prepodobni Nil Stolbenski, 146 Prepodobni Antonije Sijski, 159 9. Decembar, 122 Prepodobni Teofilo Omučki, 122 Bogorodica Neočekivana Radost, 180 10. Oktobar, '93 Sveti Jovan Branković, '93 Prepodobna Angelina Despotica, 203 11. Decembar, 214 Prepodobni Danilo Ogolpnik, 214 Sveti Joasaf Belgorodski, 222 12. Decembar, 237 Sveti Spiridon Trinitunski, 237 Sveta Lenkovska Bogorodica, 249 13. Decembar, 257 Prepodobni Aleksandar Čagrinski, 257 Sveti Pavle Starobeljski, 266 14. Decembar, 274 Sveti Simeon Jurevski (II), 274 Sveta Barska Bogorodica, 285 15. Decembar, 298 Sedmostrelna Bogoroidica, 298 Sveta Anastasija Romanova, 304 16. Decembar, 313 Prepodobna Sofija Suzdaljska, 313 Sveti Trifun Pečenegski, 322 17. Decembar, 332 Sveti Đakon Avakum Beogradski, 332 Pokaja&e svojih grehova, 337 18. Decembar, 348 Sveti Simeon Vethooturski, 348 Prepodobni Sava Storoževski, 358 19. Decembar, 369 Sveti Bonifatije Mučenik, 369 Prepodobni Ilija Muromec, 380 20 Decembar, 390 Sveti Ignjatije Bogonosac, 390 Sveti Jovan Kronštatski, 398 21. Decembar, 410 Sveti Petar Moskovski, 410 Sveti Prokopije Vjatski, 418 22. Decembar, 426 Sveta Anastasija Uzorešiteljka, 426 Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju, 435 23. Decembar, 442 Prepodobni Neofit Kiparski, 442 Sveti Naum Ohridski, 451 24. Decembar, 460 Sveta Evgenija Mučenica, 460 Sveti Sergije Moskovski, 473 25. Decembar, 483 Roždestvo Hristovo, 483 Za porodilje Pomoćnica Bogorodica, 493 26. Decembar, 503 Prepodobni Nikodim Osvećeni Tismanski, 503 Sveti Inna, Pinna I Rimma, 512 27. Decembar, 521 Sveti Stefan Arhiđakon, 521 Sveti Josif Obručnik, 533 28. Decembar, 544 Prepodobni Teodosije Totemski, 544 Prepodobni Kornilije Kripecki, 554 29. Decembar, 563 Prepodobni Teofilo Lužski, 563 Prepodobni Lavrentije Černjigovski, 571 30. Decembar, 584 Sveti Prorok i Car David, 584 Prepodobni Vasilisk Sibirski, 594 31. Decembar, 604 Sveti Petar Mogila, 604 Sveti Makarije Moskovski, 613 Наслов: Акатисти са житијама светих, комплет 12 књига Издавач: Манастир Каона Страна: 7560 (cb) Povez: тврди са златотиском Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2015 ИСБН:

Da li se taj sukob mogao predvideti? Godine 1983. jedan poznati američki univerzitetski profesor istakao je da je „Jugoslavija", pošto je o toj zemlji reč, „podeljena po jezicima, religiji, kulturi, teritoriji i nacionalnosti". Još kraće, rećićemo da nije nimalo slučajno što su sukobi izbili u jednoj zemlji koja se nalazi na kulturnim raskršćima Staroga sveta: s jedne starne, područje germanske kulture, koje obuhvata Sloveniju, Hrvatsku i deo Vojvodine; s druge strane, područje pravoslavne kulture, daleke naslednice hiljadugodišnjeg Vizantijskog carstva, sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom; i na kraju, područje muslimanske kulture, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. U nekim regionima, kao što je Bosna i Hercegovina, situacija je još zamršenija, pošto su u njoj te tri kulture tesno isprepletane. SADRŽAJ UVOD, 5 Prvi deo: ISTORIJSKO NASLEĐE (1934-1960) I - MIT O VELIKOJ HRVATSKOJ 1. Rađanje jugoslovenske ideje: Ilirski pokret, 13 2. Ubistvo kralja Aleksandra (1934) i Namesništvo (1934-1941), 18 3. Jedno rešenje hrvatskog problema: Sporazum Cvetković- Maček iz 1939, 24 4. Nezavisna Država Hrvatska (1941-1945), 26 5. Bosanski muslimani u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, 36 6. Sporno pitanje o jugoslovenskim gubicima u Drugom svetskom ratu, 39 II - MIT O VELIKOJ SRBIJI 1. Srpski nacionalni uzlet: Garašaninov "Eskis" (1844), 42 2. Velika Srbija ili Jugoslavija? Nejasnosti nove kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 45 3. Ubistvo Stjepana Radića (1928) i njegove posledice:diktatura kralja Aleksandra (1929-1931), 54 III - STAV KOMINTERNE I KP JUGOSLAVIJE PREMA NACIONALNOM PITANJU OD 1920. DO 1946 1. Stav Kominterne i KPJ prema nacionalnom pitanju između dva rata, 57 2. Kongres AVNOJ-a (Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije) u Jajcu 1943. i srpsko pitanje, 64 3. Uspostavljanje komunističkog režima i saveznog Ustava, 73 IV - MIT O VELIKOJ ALBANIJI 1. Stavovi Albanije i stavovi Srbije prema Kosovu, 77 2. Velika Albanija pod italijanskim protektoratom (1941-1943), 82 Drugi deo: POKUŠAJI REFORME V - MLADA REPUBLIKA MAKEDONIJA TRAGANJE ZA IDENTITETOM 1. "Makedonski identitet, kasno definisan identitet", 91 2. Religijska identifikacija:stvaranje autokefalne Makedonske crkve (1967), 96 3. Makedonski identitet: stvaranje makedonskog književnogjezika, 104 4. Teškoće makedonskoj privrednog razvoja, 106 5. Mlada Republika Makedonija i etnički problemi, 109 6. Tabela VIII, 110 7. Sastav populacije Republike Makedonije na popisu 1981, 110 8. Specifičan problem ciganske populacije (Roma), 111 9. Albanska manjina u Makedoniji, 114 VI - NOVA REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA SUOČENA SA MULTIETNIČNOŠĆU 1. Problem muslimanskog identiteta u Bosni i Hercegovini, 119 2. Demografska evolucija: muslimani stiču relativnu većinu, 126 3. Stav Komunističke partije Jugoslavije prema islamu u Bosni i Hercegovini, i njegove međunarodne posledice, 130 4. Posebne posledice po odnose sa Francuskom, 135 5. Stvaranje "muslimanske" nacionalnosti 1968, 146 6. Ustav iz 1974. i muslimani iz Bosne i Hercegovine, 154 VII - NOVO RAĐANJE ISLAMA NA PROSTORU JUGOSLAVIJE 1. Mistički muslimanski redovi (derviši) i tekije, 163 2. "Islamska deklaracija" i njene posledice, 168 3. Ekonomska nerazvijenost Bosne i Hercegovine, 172 Treći deo: TEŠKOĆE SPROVOĐENJA U DELO VIII - AP KOSOVO: AUTONOMIJA ILI OTCEPLJENJE 1. Albanska dijaspora, 181 2. Demografska eksplozija albanskog etnosa, 184 3. Pad Rankovića (jul 1966), 191 4. Neredi na Kosovu 1968, 199 IX - KOSOVO I VOJVODINA PRISTUPAJU SAVEZNOM PREDSEDNIŠTVU 1. Ustavni amandmani iz 1968, 203 2. Vojvodina: "dijalog o razlikama", 207 3. Ustavom iz 1974. Kosovo ulazi u savezno predsedništvo, 213 4. Kulturni uzlet Kosova između 1960. i 1980, 218 5. Egzodus Srba i Crnogoraca sa Kosova posle 1971., 225 6. Ekonomska nerazvijenost Kosova, 228 7. Fond Federacije za kreditiranje privrednog razvoja nedovoljno razvijenih republike i SAP Kosovo, 229 X - HRVATSKA: KAKO SE JEDAN KULTURNI SUKOB PRETVARA U POLITIČKU KRIZU 1. Deklaracija iz 1967. o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, 238 2. Terorističko vrenje među hrvatskim emigrantima, 245 3. Upad u Čehoslovačku avgusta 1968: veze s jugoslovenskim liderima, 250 4. Slovenačka kriza nazvana "krizom autoput eva" i neuspeh saradnje elita u vladi (1969), 258 5. Preokret na Desetom plenumu (januara 1970): KP Hrvatske prelazi na stranu nacionalizma, 261 XI - HRVATSKO PROLEĆE 1. Akteri, 266 2. Duboki razlozi pokreta: demografski, ekonomski, etnički, 274 3. Odvijanje krize (1971), 294 KRAJ ILUZIJA 1. Novembar 1971. Produbljivanje krize: generalni štrajk, 303 2. Razrešenje krize: sastanak u Karađorđevu (29. novembar - 1. decembar 1971), 309 3. Čistka u hrvatskoj Komunističkoj partiji (1971-1972), 313 4.Čistka u Komunističkoj partiji Srbije 1972: povratak centralizmu, 325 ZAKLJUČAK, 331 Naslov: Etnički sukobi u Titovoj Jugoslaviji [1960-1980] Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 347 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-7543-209-8

Delo sažeto i jednostavno objašnjava osnove upravljanja projektima sa primerima iz građevinarstva. SADRŽAJ UVOD 11 Različiti pristupi definiranju projekta Životni vijek i faze graditeljskh projekata 16 0 sadržaju knjige 18 Napomeneosvrsi 20 1. PROJEKTI 23 1.1. Projekt 23 1.1.1. Definicije projekta & 1.1.2. Privatni, javni i javno-privatni projekti 28 1.2. Dinamika odnosa na projektu 32 1.3. Vremenski tijek projekta 35 1.4. Svrha i cilj projekta 37 1.5. Okruženje projekta 39 1.5.1. Funkcijska organizacija 42 1.5.2. Politički sustav 43 1.5.3. Zakonska regulativa 44 1.5.4. Prostorni planovi 45 1.5.5. Raspoloživi konzultantski resursi 46 1.5.6. Raspoloživi materijalni resursi 47 1.5.7. Potencijalni izvođači radova 47 1.5.8. Zaštita okoliša 49 1.5.9. Društvena javnost 50 2. RAZVOJ PROJEKTNOG MIŠLJENJA 53 2.1. POČETCIGRADITELJSTVA 53 2.2. Piramide 57 2.3. Regulativa drevnog graditeljstva 57 2.4. Razvoj projektnog menadžmenta 58 2.5. Standardizacija i profesionalizacija projektnog menadžmenta 59 2.6. Graditeljski projektni menadžment 60 3. OBLIKOVANJE PROJEKTNEIDEJE 63 3.1. Proces oblikovanja projektne ideje 63 3.2. Povoljne prilike i uz njih rizici pri oblikovanju projektne ideje 69 3.3. Oblikovanje projektne ideje- igra s idejama - učenje 71 3.4. Metode valorizacije projektnih ideja 73 3.5. Procjena parametara vrijednosti projekta 77 3.6. Oblikovanje projektne ideje u projektno organiziranoj tvrtki 78 4. GRADITELJSKIIGRAĐEVINSKIPROJEKT 81 4.1, Graditeljski projekt 87 4.2. Građevinski projekt 84 5. ORGANIZACIJA PROJEKTNO ORIJENTIRANE TVRTKE 89 5.1. Organizacijski modeli djelovanja tvrtke 89 5.1.1. Osnove za analizu organizacijske strukture 91 5.1.2. Podjela rada 91 5.1.3. Koordinacija radnih grupa 97 5.1.4. Haspodjela prava odlučivanja 97 5.1.5. Granice organizacije tvrtke 9’ 5.16. Neformalna struktura organizacije tvrtke 93 5.1.7. Interesna struktura organizacije tvrtke 93 5.1.8. Utjecajni pojedinci 94 5.2. Osnovni oblici organizacije tvrtke 94 5.2.1. Funkcijska organizacija 95 5.2.2. Projektna organizacija 96 5.2.3. Matrična organizacija 96 5.2.4. Pristup razvoju projektno orijentirane tvrtke 99 5.2.5. Identltet tvrtke 399 5.3. Projektni 393 5.3.1. Podrška projektima 102 5.3.2. Konzultacije i mentorstvo 103 5.3.3. Metode i standardi projektnog menadžmenta 104 5.3.4. Obuka sudionika projekata 105 5.3.5. Razvoj projektnoq ureda 106 5.3.6. Oircklor projektnog ureda ciljevi i zadatci 107 5-4. Modeli i procesi provedbe projekata 1^9 5.4.1. Pojavni oblici modela provedbe projekta 11® 5.4.2. Opća shema provedbe projekta 112 5.4.3 Razvoj integriranog projekta 114 6. UPRAVLJANJE PROJEKTOM 121 6.1. Procesi upravljanja projektom 122 6.2. Proces donošenja odluka 123 6.2.1. Osnova za odlučivanje 125 6.2.2. Predmet i ciljevi odlučiva nja 127 6.2.3. Razvoj alternativnih/varijantnih odluka 128 6.2.4. Neizvjesnost rezultata procesa odlučivanja 129 6.2.5. Procjena alternativnih/varijantnih odluka 130 6.2.6. Odabir najpovoljnije alternative/varijante 132 6.2.7. Programski paketi procesa odlučivanja 133 6.2.8. Stablo odlučivanja 134 6.2.9. Izvješče o odluci i provedba odluke 136 6.2.10. Pogreške u procesu odlučivanja 137 6.2.11. Kratki pregled povijesti razvoja procesa odlučivanja 139 6.3. Upravljanje rizidma i povoljnim prilikama projekta 143 6.3.1. Opčenito o rizicima projekta 143 6.3.2. Utvrđivanje rizika projekta 150 6.3.3. Hijerarhija odlučivanja i rizici projekta 161 6.3.4. Odnos polja provedbe i mjere uspješnosti projekta 164 6.4. Planiranje provedbe projekta 170 6.4.1. Projektnitim 172 6.4.2. Formiranje projektnog tima 174 6.4.3. Projektni menadžer u procesu planiranja 175 6.4.4 Vremenski plan projekta 176 6.5. Kontrola projekta 205 6.5.1. Pojam projektnog menadžmenta 205 6.5.2. Projektni menadžer u procesu kontrole projekta 210 6.5.3. Odluke 0 razvoju projekta 213 6.5.4. Kontrola stanja projekta 216 6.53. Teorija ograničenja 218 6.5.6. Postupak za obradu zahtjeva za promjenama 218 6.5.7. Odobrenje za nastavak projekta 219 6.5.8. Optimizacija vremena, troškova i kvalitete 220 6.5.9. Projektna nesuglasja 221 6.6. Projekt i interesne skupine 224 6.6.1. Interesne skupine 225 6.6.2. Pokrovitelj projekta 226 6.63. Podrška više razine menadžmenta 226 6.7. Monitoring projekta (PMJ 227 6.7.1. Definiranje pojma monitoring 227 6.7.2. Pojavni oblici monitoringa 232 6.7.3. Pračenje i kontrola vremenskog plana 237 6.7.4. Pračenje i kontrola projektnog proračuna 238 6.7.5. Pračenje i kontrola kvalitete projekta 239 6.7.6. Odabir modela monitoringa 240 6.7.7. Izvještavanje interesnih skupina o provedbi projekta 241 6.7.8. Dovršetak, primopredaja i korištenje rezultata projekta 241 6.8. Odnos kontrole i monitoringa projekta 245 6.8.1. Monitoring i menadžment u upravljanju projektom 247 6.8.2. Monitoring i projektni tim 249 6.8.3. Investitor kao moderator projekta 252 6.8.4. Petlja upravljanja projektom 254 6.9. Provedbeni modei upravljanja projektom 262 6.10. Komunikacijski kanal upravljanja projektom 266 6.11. Uvjeti primjene provedbenog modela upravljanja 270 6.11.1. Knjiga projekta 271 6.11.2 Projektne procedure 274 7. IT - MOĆNIALAT PROJEKTNOG TIMA 279 7.1. Oblikovanje informacijskog sustava graditeljskog projekta 280 7.2. Motivacija za primjenu IT u projektnom menadžmentu 282 7.3. Sustav označavanja (kodiranja) elemenata strukture projekta 283 7.4. Informacijski sustav projekta (ISP) 286 7.5. Struktura informacijskog sustava projekta 28 7.6. Informacijski podsustavi projekta 7.7. Informacijski podsustav projektnog menadžmenta 7.7.1. Geografski informacijski sustav - GIS 7.7.2. Computer Aided Design - 7.73. Informacijsko modeliranje građevina - Building Information Modeling (BIM) 297 7.7.4 Primjena mobilne IT u procesima građenja 7.7.5 Primjena mobilne IT: izvođenje zemljani h radova 394 7.7.6. Primjena mobilne IT u procesima građenja: isporuka betona na gradilišta 309 7.7.7. RFID UHF tehnologija u procesu građenja 311 7.8. Informatička podrška„na zahtjev" 337 7.9. Analiza povrata ulaganja u informatičku tehnologiju projektnog menadžmenta 319 7.10. Daljnji razvoj projektnog menadžmenta 324 RJEČNIK POJMOVA PROJEKTNOG MENADŽMENTA U GRADITEUSTVU 325 BIBLIOGRAFIJA 341 POPISSLIKAISHEMA 347 POPISTABLICA 349 INDEKS POJMOVA 351 BILJESKA 0 AUTORIMA 353

Odlično očuvano Ima posvetu Retko Izdavač: Prosveta, Beograd 1970; Sabrana dela Georgija Ostrogorskog: knj. 4. Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 654+ilustracije, 22cm Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (rus. Георгий Александрович Острогорский; Sankt Peterburg, 19. januar 1902 — Beograd, 24. oktobar 1976) bio je istoričar, profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta SANU. Jedan je od najvećih vizantologa dvadesetog veka i dobitnik mnogih domaćih i stranih naučnih priznanja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. Georgije Ostrogorski se 1933. godine, posle odbranjene doktorske disertacije 1927. i nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut[1] SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963 godine u Monaku→ [1].Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja, odnose sa slovenskim svetom. Supruga mu je bila Fanula Papazoglu. Važniji radovi[uredi | uredi izvor] Ostrogorsky, Georg (1929). Studien zur Geschichte des byzantinischen Bilderstreites (1. izd.). Breslau: Marcus. Ostrogorski, Georgije (1935). „Sinajska ikona sv. Jovana Vladimira” (PDF). Glasnik Skopskog naučnog društva. 14: 99—106. Arhivirano iz originala 27. 06. 2023. g. Pristupljeno 27. 06. 2023. Ostrogorski, Georgije (1935). „Avtokrator i Samodržac: Prilog za istoriju vladalačke titulature u Vizantiji i u Južnih Slovena”. Glas SKA. 164: 95—187. Ostrogorski, Georgije (1939). „Pismo Dimitrija Homatijana Sv. Savi i odlomak Homatijanovog pisma patrijarhu Germanu o Savinom posvećenju”. Svetosavski zbornik. 2. Beograd: SKA. str. 90—113. Ostrogorski, Georgije (1948). „Uticaj Slovena na društveni preobražaj Vizantije”. Istoriski glasnik. 1 (1): 12—21. Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. Ostrogorski, Georgije (1951). „Dušan i njegova vlastela u borbi sa Vizantijom”. Zbornik u čast šeste stogodišnjice Zakonika Cara Dušana. Beograd: Srpska akademija nauka. str. 79—86. Ostrogorski, Georgije (1951). Pronija: Prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i u južnoslovenskim zemljama. Beograd: Naučna knjiga. Ostrogorski, Georgije (1952). „Postanak tema Helada i Peloponez”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 1: 64—77. Ostrogorski, Georgije (1953). „Taktikon Uspenskog i Taktikon Beneševića: O vremenu njihovog postanka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 39—59. Ostrogorski, Georgije, ur. (1955). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1957). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1969). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1956). „The Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order”. The Slavonic and East European Review. 35 (84): 1—14. Ostrogorski, Georgije, ur. (1959). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1959). „The Byzantine Empire in the World of the Seventh Century”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 1—21. Ostrogorsky, George (1959). „Byzantine Cities in the Early Middle Ages”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 45—66. Ostrogorski, Georgije (1963). „Gospodin Konstantin Dragaš”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 287—294. Ostrogorski, Georgije (1964). „Hristopolj između Srba i Vizantinaca”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8 (1): 333—342. Ostrogorsky, George (1965). „The Byzantine Background of the Moravian Mission”. Dumbarton Oaks Papers. 19: 1—18. Ostrogorski, Georgije (1965). Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd: Naučno delo. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1968). „O serskom mitropolitu Jakovu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 10 (1): 219—226. Ostrogorski, Georgije (1968). „Prostagme srpskih vladara”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 34 (3-4): 245—257. Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). O vizantijskom feudalizmu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). Privreda i društvo u Vizantijskom carstvu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). „Sveta Gora posle Maričke bitke”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 11 (1): 277—282. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1971). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 4. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1971). „Komitisa i svetogorski manastiri”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 221—256. Ostrogorsky, George (1971). „Observations on the Aristocracy in Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 25: 1—32. Ostrogorsky, Georg (1974). Byzanz und die Welt der Slawen: Beiträge zur Geschichte der byzantinisch-slawischen Beziehungen. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Ostrogorski, Georgije (1975). „Srbija i vizantijska hijerarhija država”. O knezu Lazaru. Beograd-Kruševac: Filozofski fakultet. str. 125—137. Reference[uredi | uredi izvor] ^ „Ostrogorski i Beogradska vizantološka škola”. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 09. 2016. Istorija Vizantije

Naslov: Autobiografija čitanja Autor: Nenad Šaponja Izdavač: Beograd : Prosveta Zbirka: Biblioteka Savremeni esej Godina izdanja: 1999, 264 str. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 Sadržaj: Autobiografija čitanja (5-229): Autobiografija čitanja (7-12); Priče iz prošlog sveta : Pavle Ugrinov: Utopija I-III, Prosveta, Beograd, 1997 (13-17); Vlasnici bivših ljubavi : Danilo Nikolić: Fajront u Grgetegu, Nolit, Beograd, 1998 (18-20); Saučesnici prolaznog : Miroslav Popović: Tvrdo nebo, Gutenbergova galaksija, Beograd, 1998 (21-23); Fatalna strategija privlačnosti : Milorad Pavić: Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Prosveta, Beograd, 1991 (24-32); Glasovi (iz) prošlosti : Svetlana Velmar Janković: Glasovi, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (33-35); O istorijskim istinama i literarnoj istini : Milovan Danojlić: Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997 (36-38); Lozinka čitaoca : Dobrilo Nenadić: Despot i žrtva, Prosveta, Beograd, 1998 (39-41); Emotivna toplina ispričanog : Vida Ognjenović: Stari sat, Prosveta, Beograd, 1996 (42-44); U ruhu oniričnog : Marko Nedić: Kuća u polju, Prosveta, Niš, 1996 (45-47); Nit omladinskog romana : Milovan Vitezović: Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Simfonija Vinaver, Čarape kralja Petra, Milena iz Knez Mihailove, Dereta, Beograd, 1998 (48-52); Plima čitalačkog zadovoljstva : Milisav Savić: Ožiljci tišine, Svetlost knjiga - Raška škola, Beograd, 1997 (53-56); U potrazi za stvarnošću bajke : Dragan Stojanović: Zločin i kazna, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (57-60); Dvojnički zaplet : Zoran Slavić: Ujed vremena, Rad, Beograd, 1998 (61-63); Rat i izbeglištvo : Stevan Tontić: Tvoje srce, zeko, Filip Višnjić, Beograd, 1998 (64-66); Zapisi iz zemlje skerletnih luda : Boba Blagojević: Skerletna luda, Miltas - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Beograd - Sremski Karlovci - Novi Sad, 1991 (67-71); Jedna biografija : Milica Mićić Dimovska: Poslednji zanosi MSS, Nolit, Beograd 1996 (72-73); Kraj trilogije : Drago Kekanović: Riblja staza, Kairos, Sremski Karlovci, 1997 (74-76); Smrt kao nasleđe : David Albahari: Cink, Filip Višnjić, Beograd, 1988 (77-83); Limbovi eshatološkog : Saša Hadži Tančić: Nebeska gubernija, Prosveta, Beograd, 1997 (84-86); Govor o nedokučivom : Radivoj Šajtinac: Čehovija, Prosveta, Beograd, 1996 (87-89); Traktat o oblacima : Vojislav Despotov: Jesen svakog drveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (90-92); Knjiga kao koncept : Milenko Pajić: Ženidba i agonija, Prosveta, Beograd, 1997 (93-96); Porodična hronika : Ljiljana Jokić Kaspar: Četiri male žene, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (97-99); Sentandrejska razglednica : Petar Milošević: Mi že Sentandrejci, Matica srpska - Izdan, Novi Sad - Budimpešta, 1997 (100-104); Književni memoari i metafizički incidenti : Svetislav Basara: Looney tunes, Dereta, Beograd, 1997 (105-108); Kaleidoskop krivotvoritelja i kartografa : Dragan Velikić: Astragan, Znanje, Zagreb, 1991 (109-118); Nezadrživost sadašnjeg : Vasa Pavković: Monstrum i druge fikcije, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (119-122); Intercivilizacijski dijalog : Vladislav Bajac: Druid iz Sindiduna, Narodna knjiga, Beograd, 1998 (123-126); Patetični citati nenapisanih priča : Predrag Marković: Otmenost duše, Prosveta, Beograd, 1989 (127-131); Književnost kao igra : Sava Damjanov: Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 1997 (132-134); Pripovedanje sumnje : Ljubica Arsić: Zona sumraka, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (135-137); Razglednice iz sveta : Nina Živančević: Vizantijske priče, Vreme knjige, Beograd, 1995 (138-140); Život u biblioteci : Đorđe Pisarev: Poslanice iz Novog Jerusalima, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (141-144); Entropija teksta u istraživanju nule : Miroslav Toholj: Stid, Prosveta, Beograd, 1989 (145-149); Čežnja za komunikacijom : Gordana Ćirjanić: Velaskezovom ulicom do kraja, Prosveta, Beograd, 1996 (150-151); Slike (iz) rata : Dragan Jovanović Danilov: Ikonostas na kraju sveta, Svetovi, Novi Sad, 1998 (152-157); Koitofest u pozorištu senki : Dejan Simonović: Krojač iz Ulma, Književna omladina Srbije, Beograd, 1987 (158-162); Američki prozor : Vladimir Pištalo: Priče iz celog sveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (163-165); Kovitlac bajkolikog ili srpska priča : Goran Petrović: Opsada crkve Svetog Spasa, Narodna knjiga, Beograd, 1997 (166-169); Prozni eksperiment : Sreten Ugričić: Maja i ja i Maja, Prometej, Novi Sad, 1993 (170-173); Pornografija svakodnevnog : Zoran Ćirić: Vulvaši, Beopolis, Beograd, 1998 (174-176); Psihologija svakodnevnog : Nina Rabrenović: Na Sredozemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (177-182); O granicama proznog : Divna Vuksanović: Opažač, opažena, KOV, Vršac, 1997 (183-185); Druge obale stvarnosti : Zoran Pešić: Mapa lanjskog snega, Matica srpska, Novi Sad, 1997 (186-188); Literarno-muzička parastvarnost : Aleksandar Gatalica: Mimikrije, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (189-193); Metatekstualnost ili pričanje o nemogućnosti priče : Mirko Demić: Slamka u nosu, Književna omladina Srbije, Beograd, 1996 (194-196); Poetika Rubikove kocke : Saša Radonjić: Priručnik za pauna, Književna omladina Novog Sada, Novi Sad, 1993 (197-199); Teskoba svakodnevnog : Narcis Agatić: Enterijeri, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (200-202); Lakoća generacijske identifikacije : Vladimir Arsenijević: U potpalublju, Vreme knjige, Beograd, 1995 (203-208); Fikcije & deskripcije : Đorđe Jakov: Izvestan broj opisa, Svetovi, Novi Sad, 1991 (209-212); O čemu govorimo, kada ćutimo o ljubavi : Vladimir Tasić: Pseudologija fantastika, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (213-215); Virtualna autobiografija : Laslo Blašković: Svadbeni marš, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (216-219); `Proza u farmerkama` : Srđan Valjarević: List na korici hleba, Književna omladina Srbije, Beograd, 1990 (220-222); U potrazi za pričom : Vule Žurić: Umri muški, Književna omladina Srbije, Beograd, 1991 (223-225); Čitanje rata : Vladimir Jokanović: Esmarh, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (226-229). - Autobiografija pisanja (231-260): Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (233-236); Plutajući literarnim prividom (237-239); Realnost kao mistifikacija dela (240-244); Retrodinamika stvarnog (245-248); Zlatno doba svakodnevice (249-251); Citati čitanja (252-255); Autobiograf i ja (256-259); Autentičnost u tekstu (260). Beleška o autoru (261). KO1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Dejan Medakovic - Povratak u Rakitje i druge prica Kairos, Sremski Karlovci, 1998. Mek povez, 132 strane, posveta i potpis Dejana Medakovica RETKO! Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset svezaka u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Biografija Rodna kuća akademika Medakovića u Zagrebu, Zrinjevac 15, koju je podigao njegov deda dr Bogdan Medaković. Danas je poznata kao palača Medaković. Porodica Medaković je poreklom iz sela Medak u Lici.[1] Rođen je kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković a pradeda Danilo Medaković.[2] Sa majčine strane (Rajić) vuče poreklo od porodice Lonja koja je bila austrijsko vojno plemstvo.[3][4] Medakovićevi preci ostavili su značajno delo u srpskoj kulturi i politici.[5][6] Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sankt Galenu u Švajcarskoj[7] i kod franjevaca na Badiji.[8] Svoje iskustvo učenja gimnazije na Korčuli opisao je kao formativno značajno jer je naučio da određene istine o Bogu tumači više racionalno, kao i da ljudi nisu na svetu radi uživanja već kako bi zaradili carstvo nebesko.[9] Višu klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937—41).[10] Njegov otac je želeo da se tokom trajanja rata sklone u Trst ali je Dejan Medaković insistirao da idu u Beograd, gde su mu živeli i radili drugovi.[9] On i njegova sestra došli su u Beograd vozom, pošto ih hrvatske ustaše nisu identifikovale kao Srbe, pošto su nosili elegantna odela i međusobno govorili isključivo na nemačkom jeziku.[2] Od 1942. godine je živeo u Beogradu, prvo kao izbeglica, gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla.[9][11] Nakon rata, radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture.[12] Za atmosferu u Beogradu nakon Drugog svetskog rata govorio je da je bila takva da je bilo dovoljno da čovek bez ikakvog suđenja izgubi glavu ako neko pokaže prstom iz bilo kojeg razloga ili ga optuži da je bio špijun Gestapoa.[13] Prema sopstvenoj tvrdnji tokom njegovog rada u Muzeju za vreme okupacije bilo je kolega koje su mi spočitavale što su bežali te da su valjali, ne bi ni morali bežati. Medaković navodi da su za razliku od dela odrođene inteligencije, srbijanski seljaci izuzetno pomagali svim izbeglicama, kako Srbima tako i Slovencima.[9] Za vreme Drugog svetskog rata Narodni muzej bio je smešten u stanu porodice Vučo. Medaković i kolege obilazili su kuće i stanove predratne beogradske elite, za koju je komentarisao da je bila vrlo otmena, i otkupljivali umetnine i predmete za muzej kako ne bi propali tokom rata.[14] Njegova porodica se po završetku rata vratila u Zagreb jer se nisu prilagodili u novoj sredini i jer su isprva planirali da se vrate.[15] Na početku karijere se anonimno bavio novinarstvom u svojstvu urednika Zadružnog kalendara, gde je pisao biografije ruskih naučnika zaslužnih za dostignuća u poljoprivredi.[4] Nakon kraja Drugog svetskog rata pripadao je neformalnom intelektualnom krugu siminovaca, čiji je neformalni vođa bio Dobrica Ćosić.[16][17] On se među pripadnicima grupe osećao kao stranac. Tvrdio je da ga nikada do kraja nisu prihvatili jer je po rođenju Zagrepčanin.[18] Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti (nem. Zentral institut Kunstgeschichte) u Minhenu.[19][20] Kao asistent radio je na istorijskom institutu SANU[4] od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV—XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958).[5] Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973).[21] Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Dopisni član SANU postao je 1972.[22] a redovni 1981. godine. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU šest godina (1985),[23] kao i predsednik SANU (1999—2003). Medaković je sarađivao ili bio član niza odbora SANU uključujući: Odbor za istoriju umetnosti, Odbor za renesansu i barok, Odbor za romantizam, Sentandrejski odbor, Hilandarski odbor i Odbor za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.[24] Bio je jedan od 16 autora nacrta grupe akademika za Memorandum SANU i branio je kolege nakon pojave memorandumske afere. Tvrdio je da su pometnju kreirali oni koji su želeli da unište Jugoslaviju kao i da su akademici u Memorandumu prorekli šta će se desiti sa Jugoslavijom.[4] Medaković je bio član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, počasni član Rumunske akademije nauka,[25] član austrijskog društva za proučavanje 18. veka[4] i od 2001. redovni član Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu.[25] Medaković tokom predavanja (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, a glavni urednik bio je 1965. godine.[26] Od pokretanja Zbornika izašlo je više od 30 tomova.[26] On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića.[27] U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savina (1978), Sent Andreji (1982). Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987) koja sumira ukupni istorijat i doprinose srpske zajednice u gradu Trstu.[2] Obavljao je funkciju predsednika Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, kao najduže birani predsednik, u tri mandata.[28][29] Za predsednika zadužbine prvi put je izabran je 6. novembra 1991. godine i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.[30] Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) izdao je pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris — hronika jedne porodice (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).[5] Petoknjižje govori o istoriji njegove porodice i građanskih slojeva i elita Srba u Zagrebu.[2] Za Efemeris je Medakoviću dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. Nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” dobio je za Efemeris II a nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III.[31] Prvi deo memoara štampan je u nekoliko izdanja i ostvario je tiraž od približno 80.000 prodatih primeraka. Delo je nagrađeno u Narodnoj biblioteci Srbije kao najčitanija knjiga za 1994. godinu.[5] Objavio je ukupno 46 knjiga tokom života.[32] Molim vas, nama je podmetnuto da smo hteli da rušimo zemlju. Naprotiv, Memorandum je bio spis kojim se pokušao zaustaviti raspad. …Kada se pojavila memorandumska afera, mi smo na Zapadu doživeli aplauz. Onda je to protumačeno kao antikomunistički spis, kao prodor u neku novu demokratsku državu. Zvanična politika u zemlji nas je napala. …U Hagu se sada opet poteže Memorandum. …To je vrtlog dnevne politike. — Medaković o nacrtu Memoranduma SANU[33] Preminuo je na Institutu za onkologiju u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici uz svog pretka vojvodu Milorada Medakovića. Opelo mu je služio episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije, žički g. Hrisostom, bački g. Irinej, šumadijski g. Jovan i sveštenstvo SPC, dok je oproštajno slovo pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.[34] Stavovi Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[35] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[35] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[36] On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[36] Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[8] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[37] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[8] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[38] Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[39] On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[40] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[41] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[42] Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[4] Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[43] Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju. — Medaković o duhu vremena i našim elitama[44] Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[45] Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[9] Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[38] Fotografija Dejana Medakovića Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[45][45] Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[46] Lični život Sa suprugom Verom Veljkov Medaković je bio u braku pedeset godina. Nije bio član Saveza komunista ili drugih političkih partija. Bio je vernik Srpske pravoslavne crkve i smatrao je da nemamo moralno pravo tražiti od crkve da rešava ono što država ne može.[4] Imao je dve sestre i dva brata. Jedan od braće borio se na Sremskom frontu i poginuo je 1947. nesrećnim slučajem tokom rukovanja oružjem u igri sa prijateljem.[46] Njegova supruga bila je pijanistkinja i profesorka univerziteta Vera Veljkov.[46] U braku su bili pedeset godina i imaju sina dirigenta Pavla Medakovića.[46] Nasleđe Povodom njegove smrti izdavač Zoran Kulundžija izjavio je: Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom.[10] Opisivan je kao polihistor i poslednji barokni Srbin.[30] Njegov naučni rad odlikovao se kritičnošću i radom bez predubeđenja.[47] Profesor Vladimir Simić navodi da je Medaković dao izuzetan doprinos na polju izučavanja srpske umetnosti 18. i 19. veka, pritom je otvorio jedno potpuno novo polje istraživanja, to polje je nazvano barokologija, i ona je predstavljala svojevrstan ekvivalent vizantologiji kao etabliranoj naučnoj disciplini koja je do tada bila razvijena.[48] On je opisao Medakovićevo delo kao kapitalnu zaostavštinu, koja prevazilazi mogućnost jednog života.[49] Profesor Boško Suvajdžić smatra da je Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku.[50] Akademik Vasilije Krestić opisivao je Dejana Medakovića kao čoveka izraženog patriotizma, stvaralačke vatre, ogromne radne energije i sistematičnosti.[49] Istoričar umetnosti Kosta Vuković navodio je kao Medakovićevu stručnu zaslugu skretanje pažnje na važnost srpskog sakralnog kulturnog nasleđa u kontekstu celokupne srpske istorije umetnosti. posebno 18. stoleća.[49] Kao istoričar umetnosti radio je na očuvanja srednjovekovnog kulturnog nasleđa, koje je takođe uticalo na njegov poetski opus.[51] Spomen-soba Dejana Medakovića u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je Nagrada „Dejan Medaković”.[52] Povodom stogodišnjice Medakovićevog rođenja u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima otvorena je njegova spomen-soba, sa ličnim predmetima, odlikovanjima, diplomama i 1600 Medakovićevih knjiga koje je biblioteci darovao njegov sin Pavle.[53] Istim povodom je u decembru 2022. održan naučni skup u Matici srpskoj.[54] U Biblioteci Matice srpske čuva se Poklon-zbirka akademika Dejana Medakovića o baroku.[55] Milan Šarac režirao je kratki dokumentarni film o njegovom životu.[56] Poštanska marka iz 2022. godine sa likom Dejana Medakovića Javno preduzeće Pošta Srbije izdalo je 2022. poštansku marku sa likom Medakovića.[57][58] Bista Dejana Medakovića otkrivena je jula 2023. godine u holu Karlovačke gimnazije, u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu.[59][60] Nagrade Odlikovanja Orden Svetog Save I stepena (1990)[61] Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemačke (1990)[61] Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi[61] Zlatna medalja predsednika Republike Mađarske[61] Orden Vuka Karadžića I stepena[62] Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)[63] Nagrade Gindeli nagrada, 1987.[61] Sedmojulska nagrada, 1989.[61] Herderova nagrada, 1990.[61] Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, Sentandreja, 1990.[24] Oktobarska nagrada grada Beograda, 1990. Povelja Društva konzervatora Srbije, za izuzetan doprinos zaštiti spomenika kulture, 1990.[24] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za knjigu memoara Efemeris, 1991.[64] Nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, za memoare Efemeris I-III, 1992. Izvanredan Zlatni beočug, za životno delo, 1994.[65] Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za memoare Efemeris I-III, 1994. Književna nagrada „Bibilos”, za knjigu Efemeris V, 1994.[24] Izuzetna Vukova nagrada, 1995.[66] Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića”, 1998.[61] Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za životno delo, 1998.[24] Nagrada „Braća Karić”, 1999.[24] Nagrada „Laza Kostić” (specijalna), za knjigu Srbi u Beču, 1999.[24] Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2000. Prosvetina nagrada za književnost, za knjigu Izabrane srpske teme: knjiga druga, 2001.[66] Plaketa fondacije Aleksander fon Humbolt[24] Diploma Narodnog muzeja u Beogradu[24] Diploma Matice srpske[24] Povelja Saveza društava konzervatora Jugoslavije[24] Spomen-zahvalnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu[24] Medalja Miloš Crnjanski 1893—1977[24] Plaketa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[24] Diploma Međunarodnog biografskog centra Kembridž[24] Diploma Austrijske istraživačke zajednice[24] Spomen-medalja Slovenačke akademije nauka i umetnosti[24] Plaketa i dve medalje povodom dvestogodišnjice Karlovačke gimnazije[24] Povelja Narodne biblioteke u Beogradu[24] Plaketa počasnog građanina Sremskih Karlovaca[24] Gramata Saborne crkve[24] Diploma Evropske akademije nauka i umetnosti[24] Zahvalnica Humanitarnog fonda „Privrednik”[24] Medalja Nikola Tesla 1856—1943.[24] Spomen-medalja Rumunske akademije nauka[24] Talir Marije Terezije 1780.[24] Plaketa Etnografskog muzeja[24] Plaketa Kolarčevog narodnog univerziteta[24] Zlatna medalja „patrijarh Josif Rajačić”[24] Dela Odabrana stručna dela Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo. Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit. Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska. Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet. Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga. Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462. Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349. Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049. Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269. Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983. Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440. Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej. Književna dela Zbirke poezije Motivi (na jeziku: srpski). 1946. Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966. Umir (na jeziku: srpski). 1987. Niska (na jeziku: srpski). 1989. Znak na kamenu (na jeziku: srpski). 1994. Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1995. Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000. Zbirke kratkih priča Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski). Ptice (na jeziku: srpski). Orlov let (na jeziku: srpski). Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski). Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski). Memoari, dnevnici, pisma Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984. Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995. Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995. Pisma (na jeziku: srpski). 1996. Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998. Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000. Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004. Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.

Dejan Medakovic - Efemeris II Hronika jedne porodice BIGZ, Beograd, 1991. Tvrd povez, zastitni omot, 330 strana, posveta pisca. Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Biografija Rodna kuća akademika Medakovića u Zagrebu, Zrinjevac 15, koju je podigao njegov deda dr Bogdan Medaković. Danas je poznata kao palača Medaković. Porodica Medaković je poreklom iz sela Medak u Lici.[1] Rođen je kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković a pradeda Danilo Medaković.[2] Sa majčine strane (Rajić) vuče poreklo od porodice Lonja koja je bila austrijsko vojno plemstvo.[3][4] Medakovićevi preci ostavili su značajno delo u srpskoj kulturi i politici.[5][6] Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sankt Galenu u Švajcarskoj[7] i kod franjevaca na Badiji.[8] Svoje iskustvo učenja gimnazije na Korčuli opisao je kao formativno značajno jer je naučio da određene istine o Bogu tumači više racionalno, kao i da ljudi nisu na svetu radi uživanja već kako bi zaradili carstvo nebesko.[9] Višu klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937—41).[10] Njegov otac je želeo da se tokom trajanja rata sklone u Trst ali je Dejan Medaković insistirao da idu u Beograd, gde su mu živeli i radili drugovi.[9] On i njegova sestra došli su u Beograd vozom, pošto ih hrvatske ustaše nisu identifikovale kao Srbe, pošto su nosili elegantna odela i međusobno govorili isključivo na nemačkom jeziku.[2] Od 1942. godine je živeo u Beogradu, prvo kao izbeglica, gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla.[9][11] Nakon rata, radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture.[12] Za atmosferu u Beogradu nakon Drugog svetskog rata govorio je da je bila takva da je bilo dovoljno da čovek bez ikakvog suđenja izgubi glavu ako neko pokaže prstom iz bilo kojeg razloga ili ga optuži da je bio špijun Gestapoa.[13] Prema sopstvenoj tvrdnji tokom njegovog rada u Muzeju za vreme okupacije bilo je kolega koje su mi spočitavale što su bežali te da su valjali, ne bi ni morali bežati. Medaković navodi da su za razliku od dela odrođene inteligencije, srbijanski seljaci izuzetno pomagali svim izbeglicama, kako Srbima tako i Slovencima.[9] Za vreme Drugog svetskog rata Narodni muzej bio je smešten u stanu porodice Vučo. Medaković i kolege obilazili su kuće i stanove predratne beogradske elite, za koju je komentarisao da je bila vrlo otmena, i otkupljivali umetnine i predmete za muzej kako ne bi propali tokom rata.[14] Njegova porodica se po završetku rata vratila u Zagreb jer se nisu prilagodili u novoj sredini i jer su isprva planirali da se vrate.[15] Na početku karijere se anonimno bavio novinarstvom u svojstvu urednika Zadružnog kalendara, gde je pisao biografije ruskih naučnika zaslužnih za dostignuća u poljoprivredi.[4] Nakon kraja Drugog svetskog rata pripadao je neformalnom intelektualnom krugu siminovaca, čiji je neformalni vođa bio Dobrica Ćosić.[16][17] On se među pripadnicima grupe osećao kao stranac. Tvrdio je da ga nikada do kraja nisu prihvatili jer je po rođenju Zagrepčanin.[18] Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti (nem. Zentral institut Kunstgeschichte) u Minhenu.[19][20] Kao asistent radio je na istorijskom institutu SANU[4] od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV—XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958).[5] Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973).[21] Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Dopisni član SANU postao je 1972.[22] a redovni 1981. godine. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU šest godina (1985),[23] kao i predsednik SANU (1999—2003). Medaković je sarađivao ili bio član niza odbora SANU uključujući: Odbor za istoriju umetnosti, Odbor za renesansu i barok, Odbor za romantizam, Sentandrejski odbor, Hilandarski odbor i Odbor za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.[24] Bio je jedan od 16 autora nacrta grupe akademika za Memorandum SANU i branio je kolege nakon pojave memorandumske afere. Tvrdio je da su pometnju kreirali oni koji su želeli da unište Jugoslaviju kao i da su akademici u Memorandumu prorekli šta će se desiti sa Jugoslavijom.[4] Medaković je bio član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, počasni član Rumunske akademije nauka,[25] član austrijskog društva za proučavanje 18. veka[4] i od 2001. redovni član Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu.[25] Medaković tokom predavanja (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, a glavni urednik bio je 1965. godine.[26] Od pokretanja Zbornika izašlo je više od 30 tomova.[26] On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića.[27] U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savina (1978), Sent Andreji (1982). Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987) koja sumira ukupni istorijat i doprinose srpske zajednice u gradu Trstu.[2] Obavljao je funkciju predsednika Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, kao najduže birani predsednik, u tri mandata.[28][29] Za predsednika zadužbine prvi put je izabran je 6. novembra 1991. godine i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.[30] Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) izdao je pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris — hronika jedne porodice (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).[5] Petoknjižje govori o istoriji njegove porodice i građanskih slojeva i elita Srba u Zagrebu.[2] Za Efemeris je Medakoviću dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. Nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” dobio je za Efemeris II a nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III.[31] Prvi deo memoara štampan je u nekoliko izdanja i ostvario je tiraž od približno 80.000 prodatih primeraka. Delo je nagrađeno u Narodnoj biblioteci Srbije kao najčitanija knjiga za 1994. godinu.[5] Objavio je ukupno 46 knjiga tokom života.[32] Molim vas, nama je podmetnuto da smo hteli da rušimo zemlju. Naprotiv, Memorandum je bio spis kojim se pokušao zaustaviti raspad. …Kada se pojavila memorandumska afera, mi smo na Zapadu doživeli aplauz. Onda je to protumačeno kao antikomunistički spis, kao prodor u neku novu demokratsku državu. Zvanična politika u zemlji nas je napala. …U Hagu se sada opet poteže Memorandum. …To je vrtlog dnevne politike. — Medaković o nacrtu Memoranduma SANU[33] Preminuo je na Institutu za onkologiju u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici uz svog pretka vojvodu Milorada Medakovića. Opelo mu je služio episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije, žički g. Hrisostom, bački g. Irinej, šumadijski g. Jovan i sveštenstvo SPC, dok je oproštajno slovo pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.[34] Stavovi Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[35] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[35] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[36] On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[36] Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[8] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[37] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[8] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[38] Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[39] On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[40] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[41] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[42] Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[4] Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[43] Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju. — Medaković o duhu vremena i našim elitama[44] Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[45] Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[9] Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[38] Fotografija Dejana Medakovića Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[45][45] Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[46] Lični život Sa suprugom Verom Veljkov Medaković je bio u braku pedeset godina. Nije bio član Saveza komunista ili drugih političkih partija. Bio je vernik Srpske pravoslavne crkve i smatrao je da nemamo moralno pravo tražiti od crkve da rešava ono što država ne može.[4] Imao je dve sestre i dva brata. Jedan od braće borio se na Sremskom frontu i poginuo je 1947. nesrećnim slučajem tokom rukovanja oružjem u igri sa prijateljem.[46] Njegova supruga bila je pijanistkinja i profesorka univerziteta Vera Veljkov.[46] U braku su bili pedeset godina i imaju sina dirigenta Pavla Medakovića.[46] Nasleđe Povodom njegove smrti izdavač Zoran Kulundžija izjavio je: Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom.[10] Opisivan je kao polihistor i poslednji barokni Srbin.[30] Njegov naučni rad odlikovao se kritičnošću i radom bez predubeđenja.[47] Profesor Vladimir Simić navodi da je Medaković dao izuzetan doprinos na polju izučavanja srpske umetnosti 18. i 19. veka, pritom je otvorio jedno potpuno novo polje istraživanja, to polje je nazvano barokologija, i ona je predstavljala svojevrstan ekvivalent vizantologiji kao etabliranoj naučnoj disciplini koja je do tada bila razvijena.[48] On je opisao Medakovićevo delo kao kapitalnu zaostavštinu, koja prevazilazi mogućnost jednog života.[49] Profesor Boško Suvajdžić smatra da je Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku.[50] Akademik Vasilije Krestić opisivao je Dejana Medakovića kao čoveka izraženog patriotizma, stvaralačke vatre, ogromne radne energije i sistematičnosti.[49] Istoričar umetnosti Kosta Vuković navodio je kao Medakovićevu stručnu zaslugu skretanje pažnje na važnost srpskog sakralnog kulturnog nasleđa u kontekstu celokupne srpske istorije umetnosti. posebno 18. stoleća.[49] Kao istoričar umetnosti radio je na očuvanja srednjovekovnog kulturnog nasleđa, koje je takođe uticalo na njegov poetski opus.[51] Spomen-soba Dejana Medakovića u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je Nagrada „Dejan Medaković”.[52] Povodom stogodišnjice Medakovićevog rođenja u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima otvorena je njegova spomen-soba, sa ličnim predmetima, odlikovanjima, diplomama i 1600 Medakovićevih knjiga koje je biblioteci darovao njegov sin Pavle.[53] Istim povodom je u decembru 2022. održan naučni skup u Matici srpskoj.[54] U Biblioteci Matice srpske čuva se Poklon-zbirka akademika Dejana Medakovića o baroku.[55] Milan Šarac režirao je kratki dokumentarni film o njegovom životu.[56] Poštanska marka iz 2022. godine sa likom Dejana Medakovića Javno preduzeće Pošta Srbije izdalo je 2022. poštansku marku sa likom Medakovića.[57][58] Bista Dejana Medakovića otkrivena je jula 2023. godine u holu Karlovačke gimnazije, u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu.[59][60] Još dve biste otkrivene su u Matici srpskoj decembra 2023.[61] i u Domu Vukove zadužbine marta 2024.[62] Nagrade Odlikovanja Orden Svetog Save I stepena (1990)[63] Orden Vuka Karadžića I stepena[64] Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)[65] Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemačke (1990)[63] Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi[63] Zlatna medalja predsednika Republike Mađarske[63] Nagrade Gindeli nagrada, 1987.[63] Sedmojulska nagrada, 1989.[63] Herderova nagrada, 1990.[63] Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, Sentandreja, 1990.[24] Oktobarska nagrada grada Beograda, 1990. Povelja Društva konzervatora Srbije, za izuzetan doprinos zaštiti spomenika kulture, 1990.[24] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za knjigu memoara Efemeris, 1991.[66] Nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, za memoare Efemeris I-III, 1992. Izvanredan Zlatni beočug, za životno delo, 1994.[67] Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za memoare Efemeris I-III, 1994. Književna nagrada „Bibilos”, za knjigu Efemeris V, 1994.[24] Izuzetna Vukova nagrada, 1995.[68] Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića”, 1998.[63] Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za životno delo, 1998.[24] Nagrada „Braća Karić”, 1999.[24] Nagrada „Laza Kostić” (specijalna), za knjigu Srbi u Beču, 1999.[24] Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2000. Prosvetina nagrada za književnost, za knjigu Izabrane srpske teme: knjiga druga, 2001.[68] Plaketa fondacije Aleksander fon Humbolt[24] Diploma Narodnog muzeja u Beogradu[24] Diploma Matice srpske[24] Povelja Saveza društava konzervatora Jugoslavije[24] Spomen-zahvalnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu[24] Medalja Miloš Crnjanski 1893—1977[24] Plaketa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[24] Diploma Međunarodnog biografskog centra Kembridž[24] Diploma Austrijske istraživačke zajednice[24] Spomen-medalja Slovenačke akademije nauka i umetnosti[24] Plaketa i dve medalje povodom dvestogodišnjice Karlovačke gimnazije[24] Povelja Narodne biblioteke u Beogradu[24] Plaketa počasnog građanina Sremskih Karlovaca[24] Gramata Saborne crkve[24] Diploma Evropske akademije nauka i umetnosti[24] Zahvalnica Humanitarnog fonda „Privrednik”[24] Medalja Nikola Tesla 1856—1943.[24] Spomen-medalja Rumunske akademije nauka[24] Talir Marije Terezije 1780.[24] Plaketa Etnografskog muzeja[24] Plaketa Kolarčevog narodnog univerziteta[24] Zlatna medalja „patrijarh Josif Rajačić”[24] Dela Odabrana stručna dela Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo. Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit. Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska. Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet. Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga. Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462. Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349. Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049. Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269. Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983. Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440. Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej. Književna dela Zbirke poezije Motivi (na jeziku: srpski). 1946. Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966. Umir (na jeziku: srpski). 1987. Niska (na jeziku: srpski). 1989. Znak na kamenu (na jeziku: srpski). 1994. Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1995. Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000. Zbirke kratkih priča Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski). Ptice (na jeziku: srpski). Orlov let (na jeziku: srpski). Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski). Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski). Memoari, dnevnici, pisma Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984. Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995. Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995. Pisma (na jeziku: srpski). 1996. Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998. Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000. Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004. Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[69]

Dejan Medakovic - Suocavanja sa ljudima i vremenom BIGZ, Cigoja, Beograd, 2000. Mek povez, 367 strana, posveta pisca. Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Biografija Rodna kuća akademika Medakovića u Zagrebu, Zrinjevac 15, koju je podigao njegov deda dr Bogdan Medaković. Danas je poznata kao palača Medaković. Porodica Medaković je poreklom iz sela Medak u Lici.[1] Rođen je kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković a pradeda Danilo Medaković.[2] Sa majčine strane (Rajić) vuče poreklo od porodice Lonja koja je bila austrijsko vojno plemstvo.[3][4] Medakovićevi preci ostavili su značajno delo u srpskoj kulturi i politici.[5][6] Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sankt Galenu u Švajcarskoj[7] i kod franjevaca na Badiji.[8] Svoje iskustvo učenja gimnazije na Korčuli opisao je kao formativno značajno jer je naučio da određene istine o Bogu tumači više racionalno, kao i da ljudi nisu na svetu radi uživanja već kako bi zaradili carstvo nebesko.[9] Višu klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937—41).[10] Njegov otac je želeo da se tokom trajanja rata sklone u Trst ali je Dejan Medaković insistirao da idu u Beograd, gde su mu živeli i radili drugovi.[9] On i njegova sestra došli su u Beograd vozom, pošto ih hrvatske ustaše nisu identifikovale kao Srbe, pošto su nosili elegantna odela i međusobno govorili isključivo na nemačkom jeziku.[2] Od 1942. godine je živeo u Beogradu, prvo kao izbeglica, gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla.[9][11] Nakon rata, radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture.[12] Za atmosferu u Beogradu nakon Drugog svetskog rata govorio je da je bila takva da je bilo dovoljno da čovek bez ikakvog suđenja izgubi glavu ako neko pokaže prstom iz bilo kojeg razloga ili ga optuži da je bio špijun Gestapoa.[13] Prema sopstvenoj tvrdnji tokom njegovog rada u Muzeju za vreme okupacije bilo je kolega koje su mi spočitavale što su bežali te da su valjali, ne bi ni morali bežati. Medaković navodi da su za razliku od dela odrođene inteligencije, srbijanski seljaci izuzetno pomagali svim izbeglicama, kako Srbima tako i Slovencima.[9] Za vreme Drugog svetskog rata Narodni muzej bio je smešten u stanu porodice Vučo. Medaković i kolege obilazili su kuće i stanove predratne beogradske elite, za koju je komentarisao da je bila vrlo otmena, i otkupljivali umetnine i predmete za muzej kako ne bi propali tokom rata.[14] Njegova porodica se po završetku rata vratila u Zagreb jer se nisu prilagodili u novoj sredini i jer su isprva planirali da se vrate.[15] Na početku karijere se anonimno bavio novinarstvom u svojstvu urednika Zadružnog kalendara, gde je pisao biografije ruskih naučnika zaslužnih za dostignuća u poljoprivredi.[4] Nakon kraja Drugog svetskog rata pripadao je neformalnom intelektualnom krugu siminovaca, čiji je neformalni vođa bio Dobrica Ćosić.[16][17] On se među pripadnicima grupe osećao kao stranac. Tvrdio je da ga nikada do kraja nisu prihvatili jer je po rođenju Zagrepčanin.[18] Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti (nem. Zentral institut Kunstgeschichte) u Minhenu.[19][20] Kao asistent radio je na istorijskom institutu SANU[4] od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV—XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958).[5] Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973).[21] Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Dopisni član SANU postao je 1972.[22] a redovni 1981. godine. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU šest godina (1985),[23] kao i predsednik SANU (1999—2003). Medaković je sarađivao ili bio član niza odbora SANU uključujući: Odbor za istoriju umetnosti, Odbor za renesansu i barok, Odbor za romantizam, Sentandrejski odbor, Hilandarski odbor i Odbor za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.[24] Bio je jedan od 16 autora nacrta grupe akademika za Memorandum SANU i branio je kolege nakon pojave memorandumske afere. Tvrdio je da su pometnju kreirali oni koji su želeli da unište Jugoslaviju kao i da su akademici u Memorandumu prorekli šta će se desiti sa Jugoslavijom.[4] Medaković je bio član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, počasni član Rumunske akademije nauka,[25] član austrijskog društva za proučavanje 18. veka[4] i od 2001. redovni član Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu.[25] Medaković tokom predavanja (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske, a glavni urednik bio je 1965. godine.[26] Od pokretanja Zbornika izašlo je više od 30 tomova.[26] On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića.[27] U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savina (1978), Sent Andreji (1982). Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987) koja sumira ukupni istorijat i doprinose srpske zajednice u gradu Trstu.[2] Obavljao je funkciju predsednika Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, kao najduže birani predsednik, u tri mandata.[28][29] Za predsednika zadužbine prvi put je izabran je 6. novembra 1991. godine i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.[30] Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) izdao je pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris — hronika jedne porodice (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).[5] Petoknjižje govori o istoriji njegove porodice i građanskih slojeva i elita Srba u Zagrebu.[2] Za Efemeris je Medakoviću dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. Nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” dobio je za Efemeris II a nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III.[31] Prvi deo memoara štampan je u nekoliko izdanja i ostvario je tiraž od približno 80.000 prodatih primeraka. Delo je nagrađeno u Narodnoj biblioteci Srbije kao najčitanija knjiga za 1994. godinu.[5] Objavio je ukupno 46 knjiga tokom života.[32] Molim vas, nama je podmetnuto da smo hteli da rušimo zemlju. Naprotiv, Memorandum je bio spis kojim se pokušao zaustaviti raspad. …Kada se pojavila memorandumska afera, mi smo na Zapadu doživeli aplauz. Onda je to protumačeno kao antikomunistički spis, kao prodor u neku novu demokratsku državu. Zvanična politika u zemlji nas je napala. …U Hagu se sada opet poteže Memorandum. …To je vrtlog dnevne politike. — Medaković o nacrtu Memoranduma SANU[33] Preminuo je na Institutu za onkologiju u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici uz svog pretka vojvodu Milorada Medakovića. Opelo mu je služio episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije, žički g. Hrisostom, bački g. Irinej, šumadijski g. Jovan i sveštenstvo SPC, dok je oproštajno slovo pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.[34] Stavovi Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[35] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[35] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[36] On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[36] Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[8] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[37] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[8] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[38] Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[39] On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[40] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[41] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[42] Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[4] Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[43] Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju. — Medaković o duhu vremena i našim elitama[44] Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[45] Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[9] Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[38] Fotografija Dejana Medakovića Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[45][45] Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[46] Lični život Sa suprugom Verom Veljkov Medaković je bio u braku pedeset godina. Nije bio član Saveza komunista ili drugih političkih partija. Bio je vernik Srpske pravoslavne crkve i smatrao je da nemamo moralno pravo tražiti od crkve da rešava ono što država ne može.[4] Imao je dve sestre i dva brata. Jedan od braće borio se na Sremskom frontu i poginuo je 1947. nesrećnim slučajem tokom rukovanja oružjem u igri sa prijateljem.[46] Njegova supruga bila je pijanistkinja i profesorka univerziteta Vera Veljkov.[46] U braku su bili pedeset godina i imaju sina dirigenta Pavla Medakovića.[46] Nasleđe Povodom njegove smrti izdavač Zoran Kulundžija izjavio je: Medaković je za svog dugog i plodnog života pokazao da je najvažnije da treba biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, afirmaciji te kulture i povezivanju te kulture sa svetom.[10] Opisivan je kao polihistor i poslednji barokni Srbin.[30] Njegov naučni rad odlikovao se kritičnošću i radom bez predubeđenja.[47] Profesor Vladimir Simić navodi da je Medaković dao izuzetan doprinos na polju izučavanja srpske umetnosti 18. i 19. veka, pritom je otvorio jedno potpuno novo polje istraživanja, to polje je nazvano barokologija, i ona je predstavljala svojevrstan ekvivalent vizantologiji kao etabliranoj naučnoj disciplini koja je do tada bila razvijena.[48] On je opisao Medakovićevo delo kao kapitalnu zaostavštinu, koja prevazilazi mogućnost jednog života.[49] Profesor Boško Suvajdžić smatra da je Medaković bio jedan od najznačajnijih intelektualaca koga smo imali u 20. veku.[50] Akademik Vasilije Krestić opisivao je Dejana Medakovića kao čoveka izraženog patriotizma, stvaralačke vatre, ogromne radne energije i sistematičnosti.[49] Istoričar umetnosti Kosta Vuković navodio je kao Medakovićevu stručnu zaslugu skretanje pažnje na važnost srpskog sakralnog kulturnog nasleđa u kontekstu celokupne srpske istorije umetnosti. posebno 18. stoleća.[49] Kao istoričar umetnosti radio je na očuvanja srednjovekovnog kulturnog nasleđa, koje je takođe uticalo na njegov poetski opus.[51] Spomen-soba Dejana Medakovića u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je Nagrada „Dejan Medaković”.[52] Povodom stogodišnjice Medakovićevog rođenja u Biblioteci „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima otvorena je njegova spomen-soba, sa ličnim predmetima, odlikovanjima, diplomama i 1600 Medakovićevih knjiga koje je biblioteci darovao njegov sin Pavle.[53] Istim povodom je u decembru 2022. održan naučni skup u Matici srpskoj.[54] U Biblioteci Matice srpske čuva se Poklon-zbirka akademika Dejana Medakovića o baroku.[55] Milan Šarac režirao je kratki dokumentarni film o njegovom životu.[56] Poštanska marka iz 2022. godine sa likom Dejana Medakovića Javno preduzeće Pošta Srbije izdalo je 2022. poštansku marku sa likom Medakovića.[57][58] Bista Dejana Medakovića otkrivena je jula 2023. godine u holu Karlovačke gimnazije, u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu.[59][60] Još dve biste otkrivene su u Matici srpskoj decembra 2023.[61] i u Domu Vukove zadužbine marta 2024.[62] Nagrade Odlikovanja Orden Svetog Save I stepena (1990)[63] Orden Vuka Karadžića I stepena[64] Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)[65] Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemačke (1990)[63] Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi[63] Zlatna medalja predsednika Republike Mađarske[63] Nagrade Gindeli nagrada, 1987.[63] Sedmojulska nagrada, 1989.[63] Herderova nagrada, 1990.[63] Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, Sentandreja, 1990.[24] Oktobarska nagrada grada Beograda, 1990. Povelja Društva konzervatora Srbije, za izuzetan doprinos zaštiti spomenika kulture, 1990.[24] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za knjigu memoara Efemeris, 1991.[66] Nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, za memoare Efemeris I-III, 1992. Izvanredan Zlatni beočug, za životno delo, 1994.[67] Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za memoare Efemeris I-III, 1994. Književna nagrada „Bibilos”, za knjigu Efemeris V, 1994.[24] Izuzetna Vukova nagrada, 1995.[68] Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića”, 1998.[63] Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za životno delo, 1998.[24] Nagrada „Braća Karić”, 1999.[24] Nagrada „Laza Kostić” (specijalna), za knjigu Srbi u Beču, 1999.[24] Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2000. Prosvetina nagrada za književnost, za knjigu Izabrane srpske teme: knjiga druga, 2001.[68] Plaketa fondacije Aleksander fon Humbolt[24] Diploma Narodnog muzeja u Beogradu[24] Diploma Matice srpske[24] Povelja Saveza društava konzervatora Jugoslavije[24] Spomen-zahvalnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu[24] Medalja Miloš Crnjanski 1893—1977[24] Plaketa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[24] Diploma Međunarodnog biografskog centra Kembridž[24] Diploma Austrijske istraživačke zajednice[24] Spomen-medalja Slovenačke akademije nauka i umetnosti[24] Plaketa i dve medalje povodom dvestogodišnjice Karlovačke gimnazije[24] Povelja Narodne biblioteke u Beogradu[24] Plaketa počasnog građanina Sremskih Karlovaca[24] Gramata Saborne crkve[24] Diploma Evropske akademije nauka i umetnosti[24] Zahvalnica Humanitarnog fonda „Privrednik”[24] Medalja Nikola Tesla 1856—1943.[24] Spomen-medalja Rumunske akademije nauka[24] Talir Marije Terezije 1780.[24] Plaketa Etnografskog muzeja[24] Plaketa Kolarčevog narodnog univerziteta[24] Zlatna medalja „patrijarh Josif Rajačić”[24] Dela Odabrana stručna dela Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo. Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit. Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska. Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet. Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga. Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462. Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349. Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049. Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269. Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983. Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440. Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej. Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej. Književna dela Zbirke poezije Motivi (na jeziku: srpski). 1946. Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966. Umir (na jeziku: srpski). 1987. Niska (na jeziku: srpski). 1989. Znak na kamenu (na jeziku: srpski). 1994. Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1995. Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000. Zbirke kratkih priča Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski). Ptice (na jeziku: srpski). Orlov let (na jeziku: srpski). Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski). Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski). Memoari, dnevnici, pisma Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984. Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995. Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995. Pisma (na jeziku: srpski). 1996. Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998. Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000. Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004. Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[69]

U dobrom stanju Sećanja na ljude i događaje / Ljubodrag Đurić Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1989 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 507 str., [44] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kljakić, Ljubomir, 1951- = Kljakić, Ljubomir, 1951- Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva ISBN 86-09-00186-5 (karton sa omotom) Napomene Tiraž 12.000 Recenzija Vladimira Dedijera: str. 478-479 Recenzija Mihaila Markovića: str. 480-485 Recenzija Sredoja Uroševića: str. 486-489 Str. 489-492: Umesto pogovora: Jedan čovek u vrtlogu istorije / Ljubomir Kljakić Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. SVEDOČANSTVA/ Memoari Ljubodraga Đurića, ratnog komandanta Druge proleterske brigade i prvog sekretara Titovog kabineta, Recenzije Vladimir Dedijer i Mihailo Marković, Memoari, biografije, dnevnici, pisma 1989; Tvrd povez Sadržaj 1. Predgovor 5 I 2. Prvi koraci i nacionalno pitanje 9 3. Etika i komunisti – razmah Partije 21 4. Prva saznanja o sekretaru naše Partije 31 5. Tragični događaji 1941. godine 36 II 6. U susret novim događajima 41 7. Oslobađanje Čajetine i Užica – Užička republika 48 III 8. U Novoj Varoši i oko nje 57 IV 9. Osnivanje Druge proleterske brigade i prvi zadaci 73 10. Druga proleterska u Trećoj neprijateljskoj ofanzivi i prvi put u Crnoj Gori i Hercegovini 79 V 11. Marš proleterskih brigada za Bosansku krajinu 87 12. Gladovanje 90 13. Kad se Vrhovni komandant brije 92 14. Noć na vrhu Treskavice 95 15. Napad na železničku prugu Sarajevo–Konjic 97 VI 10. Borbe oko Bugojna i novi promašaji Milovana Đilasa, delegata Vrhovnog štaba 103 17. Borbe oko Kupresa 119 VII 18. Ivan Krajačić Stevo 127 19. Nekoliko nezaboravnih događaja iz mog Ratnog dnevnika 130 VIII NERETVA 20. Bitka za ranjenike 135 21. Teške i mučne posledice i razna mišljenja 144 22. Borba na prilazima Kalinoviku 149 23. Pogibija Alekse Dejovića, političkog komesara naše brigade i smrt mog oca 153 IX SUTJESKA 24. Početak borbi 157 25. Zadaci Drinske operativne grupe brigada 139 26. U očekivanju nailaska Vrhovnog štaba 167 27. Kraj Pete neprijateljske ofanzive 171 28. Probijanje tri neprijateljska obruča 174 X 29. Protivofanziva naših jedinica 179 30. Oslobođenje Kladnja i nevolje sa našim štabom divizije 132 31. Povratak Druge proleterske divizije ka Foči 183 XI 32. Borbe Druge proleterske divizije u Sandžaku 193 33. Situacija pred upad neprijatelja u Prijepolje 195 34. Poraz na Prijepolju 198 35. Legenda o bombašima Druge proleterske brigade i pogibija Boška Buhe 204 36. Sandžak 206 XII 37. O boravku u Srbiji 209 XIII 38. Toplica–Jablanica 215 39. Započinju ozbiljne borbe 221 XIV 40. Na Vis u Vrhovni štab 225 41. Razgovor sa ministrima šubašićeve vlade 227 42. Tito – u ono vreme 229 XV 43. U istočnoj Srbiji 231 44. Susret sa Crvenom armijom 234 45. U Krajovi 237 XVI 46. Juriš ka Beogradu 241 47. Komanda grada dobro funkcioniše 245 48. Razgovor sa princom Đorđem 247 49. Titov dolazak u oslobođeni Beograd 249 50. Pored pustoši i razaranja, rat donosi mnoge tragedije narodima i pojedincima – rekao je Đilas 251 XVII 51. Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije 257 52. Titov diplomatski kurir 261 XVIII 53. Postao sam stanovnik Belog dvora 203 54. Ženidba Mitra Bakića otkriva tajnu kruške 265 55. Prvi dan u Belom dvoru 287 56. Davorjanka Paunović Zdenka 270 57. Titovi sinovi Žarko i Miša 273 58. Blago »Cara Radovana« 277 59. »Kud se dede Car Nemanje blago« 280 60. Drugi događaji i susreti 231 XIX 61. Oštar protest SSSR-a 285 62. Maršalovi pokloni i Antun Augustinčić 287 63. Nova porodica 289 64. Martin Broz u poseti svom bratu Josipu 292 65. Interesantni susreti i druga Kardeljeva ljutnja na Tita 294 XX 66. Nesrećni Informbiro 299 67. Posledice rezolucije Informbiroa 303 68. Andrija Hebrang 308 69. Postao sam ministar Savezne vlade 311 70. Miroslav Krleža 312 71. Nešto malo o Jovanki Broz 314 72. Udba i Partija me žene 316 73. Rad partijske komisije i njeni zaključci 321 74. Događaji koji zbunjuju kao škola 324 75. Boris Kidrič 329 76. Još jedna dužnost koju sam nevoljno morao primiti 334 77. Radoznalost i drugo 338 XXI 78. Pretkongresni dani »slavnog« VI kongresa KPJ-SKJ 341 79. Sesti kongres KPJ-SKJ 343 80. Neki delovi iz stenografskih beležaka VI kongresa 346 81. Dani provedeni u zatvoru 352 82. Posledice moje govorancije na Kongresu 356 83. Saputnica na tegobnom putu i odlazak na poljoprivredno dobro »Srem« 358 84. Posle 12 godina postao sam ponovo učitelj 361 85. U Saveznom zavodu za socijalno osiguranje i »Službenom listu SFRJ« 364 XXII 86. Neki karakteristični i burni događaji koji govore o odnosima među ljudima na vlasti 367 87. Brionski plenum i njegove posledice na moj Ratni dnevnik 371 88. Razgovor sa Titom u Užičkoj 15 na dan 24. novembra 1966. 373 89. Konstantin Koča Popović i Peko Dapčević 377 90. Mijalko Todorović Plavi i Dobrivoje Radosavljević Bobi 382 91. Izbori i planirana «-saobraćajna nezgoda« 384 92. Prepravka ili falsifikovanje stenografskih beležaka sa VI kongresa SKJ 386 93. Moja razmišljanja posle Kongresa 390 94. Razgovor sa Aleksandrom Rankovićem Markom 395 95. Pri kraju ovog svedočenja 397 PRILOZI – BORBA ZA ISTINU LJUBODRAGA ĐURIĆA Faksimil prve »Politike« od subote 23. decembra 1944. godine sa člankom Ljubodraga Đurića 401 Jedna depeša koju je Andrija Hebrang uputio Josipu Brozu Titu 11. januara 1945. godine iz Moskve 402 Faksimil stenografskih beležaka govora koji je Ljubodrag Đurić održao na VI kongresu KPJ-SKJ 1952. u Zagrebu i do kojih je došao 1983. godine 403 Titova pisma Đuriću iz 1954, 1961. i 1966. godine 407 Pismo Svetislavu Stefanoviću iz 1963. godine 410 Pismo Josipu Brozu Titu iz 1967. godine 410 Kopija depeše upućene Josipu Brozu Titu 1971. godine 411 Pismo upućeno Josipu Brozu Titu i Nikoli Ljubičicu 27. februara 1972. godine 411 Pismo Josipu Brozu Titu od 10. maja 1972. godine 412 Pismo Velimiru Dogandžiću iz 1973. godine 413 Pismo Jovanu Ostojiću i Petru Tešiću iz 1975. godine 413 Pismo Josipu Brozu Titu od 21. maja 1978. godine 415 Odgovor Kabineta predsednika republike na Đurićevo pismo od 21. maja 1978. godine 419 Pismo Bogdanu Bogdanoviću iz 1984. godine 420 Pismo upućeno Branku Mamuli, Petru Gračaninu i Peku Dapčeviću od 23. januara 1985. godine 421 Odgovor Petra Gračanina na Đurićevo pismo od 23. januara 1985. godine 423 Đurićev koncept o Josipu Brozu Titu 425 Ljubodrag Đurić o Milinku Kušiću 428 Recenzija koju je Đurić napisao za rukopis Vojina Lukića Brionski plenum – Sećanja i saznanja, 1986. godine 437 Članak kojim je Đurić 21. decembra 1987. godine u »Borbi« odgovorio na feljton Peka Dapčevića 444 Dva pisma iz aprila i marta 1988. upućena »Narodnoj knjizi« povodom recenzentskih primedbi na rukopis 445 Đurićevo učešće u raspravi »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, održanoj 11–12. maja 1988. godine u Beogradu, njegova polemika sa Pekom Dapčevićem i Dragim Stamenkovićem i »slučaj« Radivoja Jovanovića Bradonje, prema Zborniku sa tog savetovanja 449 Pismo Dragom Stamenkoviću od 16. maja 1988. godine 471 Poslednje što je Ljubodrag Đurić napisao uoči smrti, u nedelju 10. jula 1988. godine pre 20 sati i 45 minuta 473 Faksimil članka koji je objavio »Intervju« povodom smrti Ljubodraga Đurića 474 Pismo koje je Organizacioni odbor rasprave »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, uputio marta 1989. godine Hajri Durić, udovici Ljubodraga Đurića, uz primerak Zbornika radova sa tog savetovanja 477 Recenzija Vladimira Dedijera 478 Recenzija Mihaila Markovića 480 Recenzija Sredoja Uroševića 486 Umesto pogovora – Jedan čovek u vrtlogu istorije 489 Registar ličnih imena

Reč izdavača : ’’Posle 15 godina, SКZ ponovo objavljuje čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU, koju je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre i radosti – od Čika Jove Zmaja do Ljubivoja Ršumovića.’’ SADRŽAJ Predgovor 5 Šta je on -Ljubivoje Ršumović 15 Lovac Joca - DraGan Lukić 15 Stoji, stoji, jer se boji - Jovanka Hrvaćanin 16 Mišo, Mišo - Gvido Tartalja 16 Ko ljulja Maru - Momčilo Tešić 17 Taši, taši — Jovan Jovanović Zmaj 18 Ćuti, Mišo - Jovanka Hrvaćanin 18 Svejedno -DraGan Lukić 19 Nepravda - Laslo Blašković 19 Mnogo zvukova — Vlada Stojiljković 20 Kitova beba - Gvido Tartalja 20 Hvalisava patka - Desanka Maksimović 21 Jelen - Gvido Tartalja 21 Zašto - DraGan Lukić 22 Jež i jabuka — Gvido Tartalja 22 Kiša - DraGomir Ćorđević 23 Kiša - Jovan Jovanović Zmaj 24 Pod ambrelom - Jovan Jovanović Zmaj 25 Som - Gvido Tartalja 26 Sa mnom ima neka greška - Vlada Stojiljković 26 Ako želiš mišice - Ljubivoje Ršumović 27 Pčele - Dobrica Erić 27 Crtanka — Stevan Raičković 28 Radoznala pesma - DraGan Lukić 29 Prvi leptir - Momčilo Tešić 30 Helikopter leti - Gvido Taršalja 30 Naprstak - Momčilo Tešić 31 Mali konjanik - Jovan Jovanović Zmaj 31 Ždrebe - Momčilo Tešić 32 Medved - Gvido Tartalja 32 Pouka - Dušan Radović 33 Žuna - Gvido Tartalja 33 Mrak - Jovan Jovanović Zmaj 33 Strašljivac - Jovan Jovanović Zmaj 34 Jare i vuci —Desanka Maksimović 34 Velika devojka - Jovan Jovanović Zmaj 35 Kepeci u zimu - Gvido Tartalja 36 Kukuruzi — Dobrica Erić 36 Evo braca - Jovan Jovanović Zmaj 33 Hvalisavi zečevi - Desanka Maksimović 33 Pčela i cvet -Jovan Jovanović Zmaj 38 Išli smo u Afriku - Ljubivoje Ršumović 38 Steva rakolovac - Jovan Jovanović Zmaj 39 Trolejbus - Dratn Lukić 40 Kupanje - Jovan Jovanović Zmaj 40 Bolesnik na tri sprata - Branko Ćopić 41 Mali grof u tramvaju - Dratn Lukić 42 Dete i leptir - Jovan Jovanović Zmaj 43 Kad bih znao - Vlada Stojiljković 44 Paun - Gvido Tartalja 45 Ala su to grdne muke... - Jovan Jovanović Zmaj 45 Strašan lav -Dušan Radović 46 Zeka, zeka iz jendeka - Jovan Jovanović Zmaj 43 Nosorozi - Vlada Stojiljković 47 Imenjaci - DraGan Lukić 48 Mali Jova - Jovan Jovanović Zmaj 49 Telefon - Gvido Tartalja 50 Kako kornjače uče - Gvido Tartalja 51 Sanovnik - DraGan Lukić 52 Čika svraka i vuk - Gvido Tartalja 52 On - DraGan Lukić 53 Na ledu — Jovan Jovanović Zmaj 54 Gavran - Gvido Tartalja 54 Šaputanje - DraGan Lukić 55 Materina maza - Jovan Jovanović Zmaj 55 Aca guščar - Jovan Jovanović Zmaj 57 Koze — Momčilo Tešić 57 Bubamara - Velimir Milošević 58 Lastavice - Vojislav Ilić 59 Laste - Gvido Tartalja 60 Bajagi nešto drugo - Mile Stanković 60 Krevet - Milovan Vitezović 61 Vile -Dobrica Erić 61 Plavi zec - Dušan Radović 62 Utorak veče ma šta mi reče - Ljubivoje Ršumović 64 Šta ja vidim - Jovan Jovanović Zmaj 64 Čudo - Budimir Nešić 65 Nestašni dečaci - Jovan Grčić Milenko 66 Moja kći - Dobrica Erić 67 Rastanak - Spasoje Labudović 67 Dedin šešir i vetar - Gvido Tartalja 68 Mrav dobra srca - Branislav Crnčević 69 Ženi se Medo Medadaj - DraGan Kulidžan 71 Kopriva - Budimir Nešić 72 Prgav momak - Vlada Stojiljković 73 Mali Brata - Jovan Jovanović Zmaj 73 Drangulija - Vladimir Andrić 74 Pačija škola - Jovan Jovanović Zmaj 75 Au što je škola zgodna - Ljubivoje Ršumović 76 Guske - Gvido Tartalja 77 Šta jede mala ala - Ljubivoje Ršumović 78 Strašna priča - Jovan Jovanović Zmaj 79 Zašto aždaja plače - Ljubivoje Ršumović 80 Stidim se od malih nogu - Božidar Timotijević 80 Muke s obućom - Vladimir Andrić 81 Kod frizera - Gvido Tartalja 82 Brata se duri — Jovan Jovanović Zmaj 82 Kit - Ljubivoje Ršumović 83 Daleko je još do juna - Vlada Stojiljković 84 Vrabac i mačka - Jovan Jovanović Zmaj 85 Zimski dan na selu - Momčilo Tešić 85 Mačak ide mišu u svatove - Jovan Jovanović Zmaj 86 Zimska pesma - Jovan Jovanović Zmaj 87 Dva jarca - Duško Trifunović 88 Bilo je proleće, mesec maj - Ljubivoje Ršumović 89 Svakoga dana - Dratn Lukić 90 Stari cvrčak — Gvido Tartalja 91 Starinari —Desanka Maksimović 92 Stara baka - Jovan Jovanović Zmaj 93 Lepa Kata - Ljubivoje Ršumović 94 Nedelja - Dobrica Erić 94 Prolećno jutro u šumi - Momčilo Tešić 96 Voće -Duško Trifunović 97 Auto-put - Dratn Lukić 98 O Kosmaju - Desanka Maksimović 98 Kad Jasna šeta ispod drvoreda kestena - Dratn Lukić 99 Dva sapuna — Milovan Danojlić 99 Ježeva kuća — Branko Ćopić 101 Aerodrom u Dragušici - Dobrica Erić 105 Posle gozbe - Jovan Jovanović Zmaj 106 Otkud meni ova snaga - Ljubivoje Ršumović 107 O mišu - Jovan Jovanović Zmaj 108 Stara buvlja priča - Miloš Nikolić 110 Šuge -Dratn Lukić I’ Srpovi - Momčilo Tešić I’ Novo - DraGomir Ćorđević 112 Vagon li — Ranko Simović 112 Sa rodom sam raščistio - Rajko Petrov Not 113 Dete — Ljubivoje Ršumović 1 ’4 Štaje otap-Dratn Lukić ’15 Saveznici - Mile Stanković "6 Kad bi... - Jovan Jovanović Zmaj ’17 Ljutito meče - Branislav Crnčević 118 Ima jedio mesto - Ljubivoje Ršumović 119 Gospodin Vidoje Stanić - Ljubivoje Ršumović 120 Nikad mira - Jovan Jovanović Zmaj 121 Fifi - Dratn Lukić 122 Čigra i deca - Jovan Jovanović Zmaj 123 Gde je Cica - Milovan Danojlić 124 Kako se pišu pesme - Branislav Crnčević 126 Mjesec i njegova baka - Branko Ćopić 128 Dete i baka - Jovan Jovanović Zmaj 130 Kad dođete na Zagorje - Rajko Petrov NOGO 131 Bela grana - Mira Alečković 132 Slikovnica - Momčilo Tešić 133 Na livadi - Miloje Milojević 134 Poziv na kreketanje -Andra Franićević 135 Jul - Dobrica Erić 135 Žeteoci, dobar dan - Momčilo Tešić 136 Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andrić 136 Zdravica - Dušan Radović 137 Kad bi meni dali - Branislav Crnčević 139 Proleće u Raševu - DraJorad DraGičević 140 Svirale - Voja Carić 140 Žuta pesma - Ćuro Damjanović 141 Devojčice - DraGan Lukić 142 Torta sa pet spratova - Dobrica Erić 142 Zaborav — Stanko Rakita 145 Pesma o Maksimu - Jovan Jovanović Zmaj 146 Zima-Dušan Vasiljev 148 Pera kao doktor - Jovan Jovanović Zmaj 149 Balada o rumenim veknama - DraGan Lukić 150 Golišava pesma - Miroslav Antić 151 Sat mlađeg brata - Ćuro Damjanović 151 Balada o zaboraviom dedi — Milovan Vitezović 152 Krava u sobi - Todor Bjelkić 153 Noći kad nam je žao da zaspimo — Dobrica Erić 154 Gde sve pada kiša - Branislav Crnčević 155 Neće mačka da se sigramo - Jovan Jovanović Zmaj 157 Mama, kaže - Laslo Blašković 158 Čvorak - Jovan Jovanović Zmaj 159 Jesenja pesma - Dušan Radović 160 Zmaj - JBubivoje Ršumović 161 Čuvajte se satova što kasne - Vlada Stojiljković 163 Aždaja svom čedu tepa -Ljubivoje Ršumović 163 Domaće vaspitanje - Mošo Odalović 164 Evo jabuka! - Vojislav Ilić Mlađi 164 Zunzarina palata - Brana Cvetković 167 Pogibija staroga plovana - Stevan P. Bešević 169 Ko da to bude - Stevan Raičković 170 Najduži školski čas - Vaska Jukić-Marjanović 171 Mače u džepu — Desanka Maksimović 172 Igre - Branislav Crnčević 174 Kako se pišu pesme — Vlada Stojiljković 177 Pesma o cvetu - Branko Miljković 178 Trešnja u cvetu - Milovan Danojlić 178 Cvijeće i pčele - Duško Trifunović 179 San i java hrabrog Koče - Aleksandar Vučo 180 Mali život - Dušan Radović 184 Kad bi mi neko rekao - JBubivoje Ršumović 184 Tata i sin — Vladimir Andrić 185 Stanje redovno - Slobodan Stanišić 186 Bila devojka Mara - JBubivoje Ršumović 187 Kako bi — Jovan Jovanović Zmaj 188 Vuk i ovca - JBubivoje Ršumović 189 Matematika - Milovan Vitezović 189 Vašar u Topoli-Dobrica Erić 190 Iza prvog ugla - JBubivoje Ršumović 194 Ržem tako novi jezik sričem - Rajko Petrov NOGO 195 Tama je padala - Vlada Stojiljković 195 Priča o valjušku - Brana Cvetković 196 Ovaj dečak zove se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 199 Razboleo se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 200 Brat — Miroslav Antić 201 Poklon iz škole - Rade Obrenović 203 Šta da rade klinci — Slavica Jovanović 203 Primer za ugled - Vlada StoJiljković 204 Budišina buđenja - PredraG Čudić 206 Svakoga jutra, dok se tuširam - Vlada Stojiljković 207 Šta majke iz Livna nisu znale - JBubivoje Ršumović 208 Kokoška — Vladimir Andrić 209 Bajka o zmaju ognjenome - Stevan P. Bešević 209 Generale silo ljuta - Ljubivoje Ršumović 211 Moj otac tramvaj vozi - Aleksandar Vučo 212 Tužna pesma - Dušan Radović 213 Bio jednom jedan vuk - Ljubivoje Ršumović 214 Kako šeta stari profesor — Milovan Danojlić 215 Ko si ti - Jovan Jovanović Zmaj Milicija - Duško Trifunović 218 Dugačka pseća pesma - Vlada Stojiljković 219 Ništa - PredraG Čudić 220 Moj deda o pronalazaču bicikla — Miodra! Stanisavljević . . 221 Djeda-mraz - Duško Trifunović 222 Gurije - Stevan Raičković 223 Putevi - Milovan Vitezović 225 Drum - Dobrica Erić 226 Bosanski trkači - Branko Ćopić 226 Konj - Milovan Vitezović T21 Prozor - Stevan Raičković 228 Mapa severnog zvezdanog neba — Predra! Čudić 229 Napoleon sa prekrštenom rukom i buvom — Miloš Nikolić . . 230 Zec sa govornom manom - MiodraG Stanisavljević 231 Jednog zmaja kraj - Ljubivoje Ršumović 232 Ja i klinci ko pesnici - Milovan Vitezović 232 Podvizi družine „Pet petlića“ - Aleksandar Vučo 235 Kako nastaje rat - Voja Carić 237 Kako živi poljski miš - Milovan Danojlić 238 Junak hajduk Veljko - Voja Carić 239 Žagubica - Milovan Danojlić 240 Ciganin hvali svoga konja - Jovan Jovanović Zmaj 241 Konji u velegradu - PredraG Čudić 244 Predvečerje - Milovan Danojlić 244 Drugoviti i Beresjaci - Voja Carić 245 Ima nešto - Branislav Crnčević 246 Kako treba - Dušan Radović 247 Lonac pasulja - Milovan Danojlić 247 Kako spavaju tramvaji - Milovan Danojlić 248 Ananije - Stevan Raičković 249 Miris zove - Milovan Danojlić 250 Kad mati bez ruku ostane - Branko V. Radičević 251 Dunja -Milovan Danojlić 252 Kad mati u vojsku prati - Branko V. Radičević 253 Paukovo delo -Desanka Maksimović 254 Dud u Kovilju - Stevan Pešić 255 Nepoznata ptica -Desanka Maksimović 255 Sunčani konji - Voja Carić 256 Svici u mračnoj noći -Dobrica Erić 257 Ptice na česmi -Desanka Maksimović 258 Rotkvice - Milovan Danojlić 259 Vukova azbuka - Dušan Radović 260 Ničija baka - Voja Carić 263 Vožnja — Desanka Maksimović 264 Orah - Milovan Danojlić 265 Voćka — Ćuro Damjanović 266 Đeram u ravnici - Voja Carić 267 Zelena moda - Dušan Radović 268 Bliži se, bliži leto - Desanka Maksimović 268 Kata - Stevan Pešić 269 Putovanje — Voja Carić 270 Vojvodina - Mira Alečković 271 Prvi sneg - Vojislav Ilić 273 Pesma o snežnoj večeri - Slobodan Marković 273 Furunica jogunica - Milovan Danojlić 274 Razlika - Božidar Mandić 279 Svemoguća večera - Voja Carić 279 Od klikera do dilbera -Dobrica Erić 281 Drugarska pesma - Miroslav Antić 284 Teče reka, kriva Drina -Dobrica Erić 287 Tri rata - Voja Carić 289 Vučina - Stevan Raičković 291 Ograda na kraju Beograda — Milovan Danojlić 292 Plavi kit - Arsen Diklić 294 Zamislite - Dušan Radović 300 Dva akrepa — Ljubivoje Ršumović 301 Tajna — Miroslav Antić 302 U zasedi iza petnaeste - JBubivoje Ršumović 303 Đački korzo - Miroslav Antić 304 O čemu pričamo dok šetamo - Miroslav Antić 307 Sve slučajno - Vaska Jukić-Marjanović 308 Šašava pesma - Miroslav Antić 308 Plavi čuperak - Miroslav Antić 310 Uspomena - Miroslav Antić 311 Mala moja iz Bosanske Krupe - Branko Ćopić 312 Na obali Une - Branko Ćopić 313 Proljeće - Branko Ćopić 315 Rastanak - Branko Ćopić 316 Beleške o pesnicima 319 Napomena izdavača 331

Opis Geometrija je predmet pun matematičkog bogatstva i lepote. Stari Grci su se uveliko bavili, i vekovima je bila oslonac za srednji nivo obrazovanja. Danas nijedno obrazovanje nije potpuno bez bar malog poznavanja osnovnih principa geometrije. Ali geometrija je takođe predmet koji zbunjuje mnoge učenike jer je toliko različit od matematike koju su ranije radili. Geometrija zahteva da koristite deduktivnu logiku u formalnim dokazima. Ovaj proces uključuje posebnu vrstu verbalnog i matematičkog zaključivanja koja je nova za mnoge učenike. Videti kuda dalje ići u dokazu, ili čak odakle početi, može biti izazov. Predmet takođe uključuje rad sa dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim oblicima: poznavanje njihovih svojstava, pronalaženje njihovih površina i zapremina i zamišljanje kako bi izgledali kada se pomeraju. Ovaj element prostornog rezonovanja geometrije je još jedna stvar koja je čini drugačijom i izazovnom. Geometrija za neupućene, 3. izdanje, može vam biti od velike pomoći ako ste udarili u zid koji se zove geometrija. Ili ako ste student geometrije, knjiga vas može sprečiti da udarite u zid. Kada vam se otvori svet geometrije i stvari počnu da klikću, možda ćete zaista ceniti ovu temu, koja fascinira ljude milenijumima i koja nastavlja da privlači ljude ka karijeri u umetnosti, inženjerstvu, arhitekturi, planiranju grada, fotografije i kompjuterske animacije, između ostalog. Sadržaj O ovoj knjizi, 1 Konvencije koje se koriste u ovoj knjizi, 2 Šta ne morate da čitate, 2 Glupe pretpostavke, 3 Ikone korišćene u ovoj knjizi, 3 Posle ove knjige, 4 Kuda ići odavde, 4 DEO 1: OSNOVE GEOMETRIJE, 5 POGLAVLJE 1: Uvod u geometriju, 7 Geometrija oblika, 8 Jednodimenzionalni oblici, 8 Dvodimenzionalni oblici, 8 Trodimenzionalni oblici, 10 Upoznavanje sa geometrijskim dokazima, 10 Lakši put do dokaza na svakodnevnom primeru, 11 Pretvaranje svakodnevne logike u dokaz, 11 Jednostavan geometrijski dokaz, 12 Da li ću ovo ikada koristiti?, 13 Kada ćete iskoristiti svoje znanje o oblicima, 13 Kada ćete iskoristiti svoje znanje o dokazima, 14 Zašto nećete imati problema sa geometrijom, 15 POGLAVLJE 2: Izgradnja vaše geometrijske osnove, 17 Uđimo u definicije, 17 Nekoliko tačaka o tačkama, 21 Prave, duži i poluprave koje upućuju na razne strane, 22 Horizontalne i vertikalne prave, 22 Udvostručavanje sa parovima prava, 22 Istraživanje činjenica o ravni, 24 Uglovi su svuda, 25 Tri vrste uglova: oštar, tup i prav, 25 Parovi uglova, 26 POGLAVLJE 3: Određivanje veličine duži i analiza uglova, 29 Merenje duži i uglova, 29 Merenje duži, 29 Merenje uglova, 30 Dodavanje i oduzimanje duži i uglova, 33 Podela na dva ili tri: bisekcija i trisekcija, 34 Bisekcija i trisekcija duži, 34 Bisekcija i trisekcija ugla, 35 Dokazivanje zaključaka o slikama, 36 DEO 2: UVOD U DOKAZE, 39 POGLAVLJE 4: Prvi koraci dokaza, 41 Upoznavanje sa osnovom: komponente formalnih geometrijskih dokaza, 42 Zaključivanje sa ako-onda logikom, 43 Ako-onda lanci logike, 44 Imate svoje razloge: definicije, teoreme i postulate, 45 Logika oblačića za dokaze u dve kolone, 46 Kretanje po dve kolone dokaza, 47 POGLAVLJE 5: Početni komplet lakih teorema i kratkih dokaza, 49 Komplementarni i suplementarni uglovi, 49 Sabiranje i oduzimanje: Osam ne tako strašnih teorema, 53 Teoreme sabiranja, 53 Teoreme oduzimanja, 57 Sviđa vam se množenje i deljenje? Onda su ove teoreme za vas!, 59 Dosije X: Podudarni naspramni uglovi su tamo negde, 62 Svojstva prenosivosti i zamene, 63 POGLAVLJE 6: Ultimativni vodič za rešavanje dužeg dokaza, 67 Pravljenje plana igre, 68 Korišćenje svega datog, 69 Koristite ako-onda logiku, 69 Uklanjanje problema, 71 Skakanje napred i rad unazad, 72 Popunjavanje praznina, 74 Pisanje završenog dokaza, 75 DEO 3: TROUGLOVI: POLIGONI SA TRI STRANICE, 77 POGLAVLJE 7: Osnove razumevanja trouglova, 79 Stranice trougla, 79 Nejednakostranični trouglovi, 80 Jednakokraki trouglovi: dva lepa kraka, 81 Jednakostranični trouglovi: Svi delovi su jednaki, 81 Uvođenje principa nejednakosti trougla, 82 Upoznavanje trouglova po njihovim uglovima, 83 Povećanje veličine površine trougla, 84 Skaliranje visina, 84 Određivanje površine trougla, 85 Lociranje „centara“ trougla, 89 Balansiranje u težištu, 89 Pronalaženje još tri „centra“ trougla, 91 POGLAVLJE 8: U vezi sa pravouglim trouglovima, 95 Primena Pitagorine teoreme, 95 Pregled Pitagorinih trojki trouglova, 101 Omiljene četiri Pitagorine trojke trouglova, 101 Porodice Pitagorinih trouglova, 103 Upoznavanje sa dva posebna pravougla trougla, 105 Trougao od 45°- 45°- 90° – pola kvadrata, 106 Trougao od 30°- 60°- 90° – polovina jednakostraničnog trougla, 107 POGLAVLJE 9: Dokazivanje podudarnih trouglova, 111 Uvod u tri načina da se dokaže podudarnost trouglova, 112 SSS: Korišćenje metode stranica-stranica--stranica, 112 SUS: Koristimo pristup stranica-ugao--stranica, 114 USU: Zahvat ugao-stranica-ugao, 116 ODPTSP: Korak dalje u dokazima podudarnih trouglova, 118 Definisanje ODPTSP, 119 Rešavanje ODPTSP dokaza, 120 Razmatranje teorema jednakokrakog trougla, 122 Još dva načina da se dokaže podudarnost trouglova, 124 UUS: Korišćenje teoreme ugao-ugao-stranica, 124 HKP: Pravi pristup za pravougle trouglove, 126 Rastojanje u dve teoreme jednake udaljenosti, 128 Određivanje normalne simetrale, 128 Korišćenje normalne simetrale, 129 Pravljenje plana igre za duži dokaz, 131 Indirektni dokazi, 133 DEO 4: POLIGONI SA ČETIRI ILI VIŠE STRANICA, 137 POGLAVLJE 10: Sedam svetskih čuda četvorougla, 139 Početni koraci sa svojstvima paralelnih prava, 140 Ukrštanje prava sa transverzalama: Definicije i teoreme, 140 Primena transverzalnih teorema, 141 Rad sa više od jedne transverzale, 143 Upoznavanje sa sedam članova četvorougaone porodice, 145 Gledajući četvorougaone odnose, 146 Rad sa pomoćnim pravama, 147 Svojstva četvorouglova, 149 Svojstva paralelograma, 149 Svojstva tri posebna paralelograma, 152 Svojstva zmaja (deltoida), 155 Osobine trapeza i jednakokrakog trapeza, 156 POGLAVLJE 11: Dokazivanje da imate određen četvorougao, 159 Spajanje svojstava i metoda dokazivanja, 160 Dokazivanje da je četvorougao paralelogram, 162 Sigurni načini za identifikaciju paralelograma, 162 Pokušajmo neke dokaze paralelograma, 163 Dokazivanje da je četvorougao pravougaonik, romb ili kvadrat, 166 Ubrzavanje dokaza pravougaonika, 167 Razni dokazi o rombovima, 168 Četiri dokazi kvadrata, 170 Dokazivanje da je četvorougao zmaj (deltoid), 171 POGLAVLJE 12: Formule poligona: površina, uglovi i dijagonale, 175 Izračunavanje površine četvorouglova, 175 Formule za površine četvorougla, 176 Iza kulisa formula, 176 Pokušavam sa nekoliko zadataka sa površinama, 178 Pronalaženje površine pravilnih poligona, 182 Formula za površinu poligona, 183 Rešavanje raznih problema sa površinama, 183 Korišćenje formula za ugao i dijagonale poligona, 187 Dizajn enterijera i eksterijera: Istraživanje uglova poligona, 187 Rešavanje zadataka sa uglovima poligona, 188 Ukrštanje sa dijagonalama, 189 POGLAVLJE 13: Sličnost: isti oblik, druga veličina, 191 Početni koraci sa sličnim slikama, 192 Definisanje i imenovanje sličnih poligona, 192 Kako se slične slike poklapaju, 193 Rešavanje problema sličnosti, 195 Dokazivanje sličnosti trouglova, 197 Rešavanje UU dokaza, 197 Korišćenje SSS~ za dokazivanje sličnosti trouglova, 198 Rad sa SUS~ dokazom, 200 OUSTP i OSSTP, rođaci ODPTSP-a, 201 Rad na dokazu sa OUSTP, 201 OSSTP dokaz, 202 Podela pravouglog trougla sa teoremom o visini nad hipotenuzom, 203 Dobijanje proporcionalnosti sa još tri teoreme, 206 Teorema o podeli stranice: Nateraće vas da podelite stranice, 206 Raskrsnica: Proširena teorema podele stranice, 208 Teorema o simetrali ugla, 210 DEO 5: RAD SA RAZNIM KRUGOVIMA, 213 POGLAVLJE 14: Osnove kruga, 215 Pravi razgovori o krugovima: poluprečnici i tetive, 216 Definisanje poluprečnika, tetiva i prečnika, 216 Upoznavanje sa pet teorema o krugu, 216 Prolazak kroz dokaz, 217 Korišćenje dodatnih poluprečnika za rešavanje problema, 218 Delovi kruga: lukovi i centralni uglovi, 220 Tri definicije za vaše matematičko zadovoljstvo, 220 Šest teorema o krugu, 221 Okušajte se u nekim dokazima, 223 O tangentama, 225 Uvod u tangentnu pravu, 225 Problem zajedničke tangente, 226 Šetnja okolo, 228 POGLAVLJE 15: Formule i teoreme krugova, 231 Formula za parče pice, 232 Određivanje dužine luka, 232 Pronalaženje površine isečka i odsečka, 235 Sve zajedno u jednom zadatku, 236 Razumevanje teorema i formula ugla i luka, 237 Uglovi na krugu, 237 Uglovi unutar kruga, 239 Uglovi izvan kruga, 241 Držite se formula ugao-luk, 242 Teorema množenja, 244 Rešavanje tetiva sa teoremom množenja tetivama, 244 Teorema o množenju tangente i sečice, 245 Teorema o množenju dve sečice, 246 Kondenzovanje teorema množenja u jednu ideju, 248 DEO 6: ZARONIMO U 3D GEOMETRIJU, 249 POGLAVLJE 16: 3D prostor: dokazi u višoj ravni postojanja, 251 Prave normale na ravni, 251 Paralelne, normalne i prave i ravni koje se seku, 255 Četiri načina za određivanje ravni, 255 Interakcije linija i ravni, 256 POGLAVLJE 17: Uvod u geometriju čvrstih tela, 259 Tela sa ravnim vrhom, 259 Dolazak do tačke vrha tela, 265 Lopta za kraj, 270 DEO 7: POSTAVLJANJE, TAČKE I SLIKE: ALTERNATIVNE GEOMETRIJSKE TEME, 273 POGLAVLJE 18: Koordinatna geometrija, 275 Koordinatna ravan, 275 Formule nagiba, udaljenosti i središta, 277 Nagib, 277 Formula za rastojanje, 279 Formula središta, 280 Upotreba formula u zadatku, 281 Analitičko dokazivanje svojstava, 283 Korak 1: Crtanje opšte slike, 283 Korak 2: Algebarsko rešavanje problema, 284 Dešifrovanje jednačina za prave i kružnice, 286 Jednačine prave, 287 Standardna jednačina kružnice, 288 POGLAVLJE 19: Geometrijske transformacije, 291 Reflekcije, 292 Upoznavanje sa orijentacijom, 293 Pronalaženje linije refleksije, 294 Translacije, 296 Translacija je jednaka dvema refleksijama, 296 Pronalaženje elemenata translacije, 298 Rotacija, 300 Rotacija je jednaka dvema refleksijama, 300 Pronalaženje centra rotacije i jednačina dve linije refleksije, 301 Klizna refleksija, 305 Klizna refleksija je jednaka trima refleksijama, 305 Pronalaženje glavne reflektujuće prave, 306 POGLAVLJE 20: Nalaženje skupova i konstrukcija, 309 Zadaci sa skupom: ulazak u pravi skup, 310 Proces u četiri koraka za zadatke sa skupom, 310 Zadaci sa dvodimenzionalnim skupom, 311 Trodimenzionalni zadaci sa skupovima, 315 Crtanje pomoću osnovnog alata: konstrukcije, 317 Tri metode kopiranja, 317 Podela po pola ugla i duži, 320 Konstrukcije dve međusobno normalne prave, 322 Konstruisanje paralelnih pravih i njihovo korišćenje za deljenje duži, 323 DEO 8: DESET VELIČANSTVENIH, 327 POGLAVLJE 21: Deset stvari koje se koriste kao razlozi u dokazima geometrije, 329 Svojstvo refleksije, 329 Naspramni uglovi su podudarni, 330 Teoreme paralelnih pravih, 330 Dve tačke određuju pravu, 331 Svi poluprečnici kruga su podudarni, 331 Ako stranice, onda uglovi, 332 Ako uglovi, onda stranice, 332 Postulati i teoreme podudarnosti trougla, 332 ODPTSP, 333 Postulati i teoreme sličnosti trouglova, 333 POGLAVLJE 22: Deset geometrijskih zanimljivosti, 335 Eureka! Arhimedovo otkrovenje pomoću kade, 335 Određivanje π, 336 Zlatni presek, 336 Obim Zemlje, 337 Keopsova Velika piramida, 338 Udaljenost do horizonta, 338 Kretanje projektila, 339 Most Golden Gate, 340 Geodetska kupola, 340 Fudbalska lopta, 341 INDEKS, 343 O autoru Mark Ryan je diplomirao na Univerzitetu Brown i Pravnom fakultetu Univerziteta Wisconsin, predaje matematiku od 1989. On vodi Matematički centar u Winnetki, Ilinois (www.themathcenter.com), gde predaje matematiku za mlađe i srednje škole, uključujući uvod u aritmetiku. U srednjoj školi je dva puta postigao savršenih 800 na matematičkom takmičenju, i ne samo da zna matematiku, već ima dar da je objašnjava na razumljivom engleskom. Četiri godine se bavio pravom pre nego što je odlučio da radi nešto u čemu uživa i da iskoristi svoj prirodni talenat za matematiku. Rajan je član Udruženja autora i Nacionalnog saveta nastavnika matematike. Rajan živi u Evanstonu, Ilinois. Hobi su mu pešačenje, skijanje, tenis na platformi i putovanja. Navija za Čikago Blekhokse. Naslov: Geometrija za neupućene Izdavač: Mikro knjiga Strana: 368 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8X23,5 cm Godina izdanja: 2023 ISBN: 978-86-7555-465-3 Naslov originala: Geometry For Dummies, 3rd Edition Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Geometry For Dummies, 3rd Edition Izdavač originala: Wiley

Description Comprehensively covers fundamental concepts with newer topics such as electronic cash, bit-coin, P2P, SHA-3, E-voting, and Zigbee security • Fully updated to reflect new developments in network security • Introduces a chapter on Cloud security, a very popular and essential topic • Uses everyday examples that most computer users experience to illustrate important principles and mechanisms • Features a companion website with Powerpoint slides for lectures and solution manuals to selected exercise problems, available at http://www.cs.uml.edu/~wang/NetSec Table of Contents Preface xv About the Authors xix 1 Network Security Overview 1 1.1 Mission and Definitions 1 1.2 Common Attacks and Defense Mechanisms 3 1.2.1 Eavesdropping 3 1.2.2 Cryptanalysis 4 1.2.3 Password Pilfering 5 1.2.4 Identity Spoofing 13 1.2.5 Buffer-Overflow Exploitations 16 1.2.6 Repudiation 18 1.2.7 Intrusion 19 1.2.8 Traffic Analysis 19 1.2.9 Denial of Service Attacks 20 1.2.10 Malicious Software 22 1.3 Attacker Profiles 25 1.3.1 Hackers 25 1.3.2 Script Kiddies 26 1.3.3 Cyber Spies 26 1.3.4 Vicious Employees 27 1.3.5 Cyber Terrorists 27 1.3.6 Hypothetical Attackers 27 1.4 Basic Security Model 27 1.5 Security Resources 29 1.5.1 CERT 29 1.5.2 SANS Institute 29 1.5.3 Microsoft Security 29 1.5.4 NTBugtraq 29 1.5.5 Common Vulnerabilities and Exposures 30 1.6 Closing Remarks 30 1.7 Exercises 30 1.7.1 Discussions 30 1.7.2 Homework 31 2 Data Encryption Algorithms 45 2.1 Data Encryption Algorithm Design Criteria 45 2.1.1 ASCII Code 46 2.1.2 XOR Encryption 46 2.1.3 Criteria of Data Encryptions 48 2.1.4 Implementation Criteria 50 2.2 Data Encryption Standard 50 2.2.1 Feistel’s Cipher Scheme 50 2.2.2 DES Subkeys 52 2.2.3 DES Substitution Boxes 54 2.2.4 DES Encryption 55 2.2.5 DES Decryption and Correctness Proof 57 2.2.6 DES Security Strength 58 2.3 Multiple DES 59 2.3.1 Triple-DES with Two Keys 59 2.3.2 2DES and 3DES/3 59 2.3.3 Meet-in-the-Middle Attacks on 2DES 60 2.4 Advanced Encryption Standard 61 2.4.1 AES Basic Structures 61 2.4.2 AES S-Boxes 63 2.4.3 AES-128 Round Keys 65 2.4.4 Add Round Keys 66 2.4.5 Substitute-Bytes 67 2.4.6 Shift-Rows 67 2.4.7 Mix-Columns 67 2.4.8 AES-128 Encryption 68 2.4.9 AES-128 Decryption and Correctness Proof 69 2.4.10 Galois Fields 70 2.4.11 Construction of the AES S-Box and Its Inverse 73 2.4.12 AES Security Strength 74 2.5 Standard Block Cipher Modes of Operations 74 2.5.1 Electronic-Codebook Mode 75 2.5.2 Cipher-Block-Chaining Mode 75 2.5.3 Cipher-Feedback Mode 75 2.5.4 Output-Feedback Mode 76 2.5.5 Counter Mode 76 2.6 Offset Codebook Mode of Operations 77 2.6.1 Basic Operations 77 2.6.2 OCB Encryption and Tag Generation 78 2.6.3 OCB Decryption and Tag Verification 79 2.7 Stream Ciphers 80 2.7.1 RC4 Stream Cipher 80 2.7.2 RC4 Security Weaknesses 81 2.8 Key Generations 83 2.8.1 ANSI X9.17 PRNG 83 2.8.2 BBS Pseudorandom Bit Generator 83 2.9 Closing Remarks 84 2.10 Exercises 85 2.10.1 Discussions 85 2.10.2 Homework 85 3 Public-Key Cryptography and Key Management 93 3.1 Concepts of Public-Key Cryptography 93 3.2 Elementary Concepts and Theorems in Number Theory 95 3.2.1 Modular Arithmetic and Congruence Relations 96 3.2.2 Modular Inverse 96 3.2.3 Primitive Roots 98 3.2.4 Fast Modular Exponentiation 98 3.2.5 Finding Large Prime Numbers 100 3.2.6 The Chinese Remainder Theorem 101 3.2.7 Finite Continued Fractions 102 3.3 Diffie-Hellman Key Exchange 103 3.3.1 Key Exchange Protocol 103 3.3.2 Man-in-the-Middle Attacks 104 3.3.3 Elgamal PKC 106 3.4 RSA Cryptosystem 106 3.4.1 RSA Key Pairs, Encryptions, and Decryptions 106 3.4.2 RSA Parameter Attacks 109 3.4.3 RSA Challenge Numbers 112 3.5 Elliptic-Curve Cryptography 113 3.5.1 Commutative Groups on Elliptic Curves 113 3.5.2 Discrete Elliptic Curves 115 3.5.3 ECC Encodings 116 3.5.4 ECC Encryption and Decryption 117 3.5.5 ECC Key Exchange 118 3.5.6 ECC Strength 118 3.6 Key Distributions and Management 118 3.6.1 Master Keys and Session Keys 119 3.6.2 Public-Key Certificates 119 3.6.3 CA Networks 120 3.6.4 Key Rings 121 3.7 Closing Remarks 123 3.8 Exercises 123 3.8.1 Discussions 123 3.8.2 Homework 124 4 Data Authentication 129 4.1 Cryptographic Hash Functions 129 4.1.1 Design Criteria of Cryptographic Hash Functions 130 4.1.2 Quest for Cryptographic Hash Functions 131 4.1.3 Basic Structure of Standard Hash Functions 132 4.1.4 SHA-512 132 4.1.5 WHIRLPOOL 135 4.1.6 SHA-3 Standard 139 4.2 Cryptographic Checksums 143 4.2.1 Exclusive-OR Cryptographic Checksums 143 4.2.2 Design Criteria of MAC Algorithms 144 4.2.3 Data Authentication Algorithm 144 4.3 HMAC 144 4.3.1 Design Criteria of HMAC 144 4.3.2 HMAC Algorithm 145 4.4 Birthday Attacks 145 4.4.1 Complexity of Breaking Strong Collision Resistance 146 4.4.2 Set Intersection Attack 147 4.5 Digital Signature Standard 149 4.5.1 Signing 149 4.5.2 Signature Verifying 150 4.5.3 Correctness Proof of Signature Verification 150 4.5.4 Security Strength of DSS 151 4.6 Dual Signatures and Electronic Transactions 151 4.6.1 Dual Signature Applications 152 4.6.2 Dual Signatures and Electronic Transactions 152 4.7 Blind Signatures and Electronic Cash 153 4.7.1 RSA Blind Signatures 153 4.7.2 Electronic Cash 154 4.7.3 Bitcoin 156 4.8 Closing Remarks 158 4.9 Exercises 158 4.9.1 Discussions 158 4.9.2 Homework 158 5 Network Security Protocols in Practice 165 5.1 Crypto Placements in Networks 165 5.1.1 Crypto Placement at the Application Layer 168 5.1.2 Crypto Placement at the Transport Layer 168 5.1.3 Crypto Placement at the Network Layer 168 5.1.4 Crypto Placement at the Data-Link Layer 169 5.1.5 Implementations of Crypto Algorithms 169 5.2 Public-Key Infrastructure 170 5.2.1 X.509 Public-Key Infrastructure 170 5.2.2 X.509 Certificate Formats 171 5.3 IPsec: A Security Protocol at the Network Layer 173 5.3.1 Security Association 173 5.3.2 Application Modes and Security Associations 174 5.3.3 AH Format 176 5.3.4 ESP Format 178 5.3.5 Secret Key Determination and Distribution 179 5.4 SSL/TLS: Security Protocols at the Transport Layer 183 5.4.1 SSL Handshake Protocol 184 5.4.2 SSL Record Protocol 187 5.5 PGP and S/MIME: Email Security Protocols 188 5.5.1 Basic Email Security Mechanisms 189 5.5.2 PGP 190 5.5.3 S/MIME 191 5.6 Kerberos: An Authentication Protocol 192 5.6.1 Basic Ideas 192 5.6.2 Single-Realm Kerberos 193 5.6.3 Multiple-Realm Kerberos 195 5.7 SSH: Security Protocols for Remote Logins 197 5.8 Electronic Voting Protocols 198 5.8.1 Interactive Proofs 198 5.8.2 Re-encryption Schemes 199 5.8.3 Threshold Cryptography 200 5.8.4 The Helios Voting Protocol 202 5.9 Closing Remarks 204 5.10 Exercises 204 5.10.1 Discussions 204 5.10.2 Homework 204 6 Wireless Network Security 211 6.1 Wireless Communications and 802.11 WLAN Standards 211 6.1.1 WLAN Architecture 212 6.1.2 802.11 Essentials 213 6.1.3 Wireless Security Vulnerabilities 214 6.2 Wired Equivalent Privacy 215 6.2.1 Device Authentication and Access Control 215 6.2.2 Data Integrity Check 215 6.2.3 LLC Frame Encryption 216 6.2.4 Security Flaws of WEP 218 6.3 Wi-Fi Protected Access 221 6.3.1 Device Authentication and Access Controls 221 6.3.2 TKIP Key Generations 222 6.3.3 TKIP Message Integrity Code 224 6.3.4 TKIP Key Mixing 226 6.3.5 WPA Encryption and Decryption 229 6.3.6 WPA Security Strength and Weaknesses 229 6.4 IEEE 802.11i/WPA2 230 6.4.1 Key Generations 231 6.4.2 CCMP Encryptions and MIC 231 6.4.3 802.11i Security Strength and Weaknesses 232 6.5 Bluetooth Security 233 6.5.1 Piconets 233 6.5.2 Secure Pairings 235 6.5.3 SAFER+ Block Ciphers 235 6.5.4 Bluetooth Algorithms E1, E21, and E22 238 6.5.5 Bluetooth Authentication 240 6.5.6 A PIN Cracking Attack 241 6.5.7 Bluetooth Secure Simple Pairing 242 6.6 ZigBee Security 243 6.6.1 Joining a Network 243 6.6.2 Authentication 244 6.6.3 Key Establishment 244 6.6.4 Communication Security 245 6.7 Wireless Mesh Network Security 245 6.7.1 Blackhole Attacks 247 6.7.2 Wormhole Attacks 247 6.7.3 Rushing Attacks 247 6.7.4 Route-Error-Injection Attacks 247 6.8 Closing Remarks 248 6.9 Exercises 248 6.9.1 Discussions 248 6.9.2 Homework 248 7 Cloud Security 253 7.1 The Cloud Service Models 253 7.1.1 The REST Architecture 254 7.1.2 Software-as-a-Service 254 7.1.3 Platform-as-a-Service 254 7.1.4 Infrastructure-as-a-Service 254 7.1.5 Storage-as-a-Service 255 7.2 Cloud Security Models 255 7.2.1 Trusted-Third-Party 255 7.2.2 Honest-but-Curious 255 7.2.3 Semi-Honest-but-Curious 255 7.3 Multiple Tenancy 256 7.3.1 Virtualization 256 7.3.2 Attacks 258 7.4 Access Control 258 7.4.1 Access Control in Trusted Clouds 259 7.4.2 Access Control in Untrusted Clouds 260 7.5 Coping with Untrusted Clouds 263 7.5.1 Proofs of Storage 264 7.5.2 Secure Multiparty Computation 265 7.5.3 Oblivious Random Access Machines 268 7.6 Searchable Encryption 271 7.6.1 Keyword Search 271 7.6.2 Phrase Search 274 7.6.3 Searchable Encryption Attacks 275 7.6.4 Searchable Symmetric Encryptions for the SHBC Clouds 276 7.7 Closing Remarks 280 7.8 Exercises 280 7.8.1 Discussions 280 7.8.2 Homework 280 8 Network Perimeter Security 283 8.1 General Firewall Framework 284 8.2 Packet Filters 285 8.2.1 Stateless Filtering 285 8.2.2 Stateful Filtering 287 8.3 Circuit Gateways 288 8.3.1 Basic Structures 288 8.3.2 SOCKS 290 8.4 Application Gateways 290 8.4.1 Cache Gateways 291 8.4.2 Stateful Packet Inspections 291 8.5 Trusted Systems and Bastion Hosts 291 8.5.1 Trusted Operating Systems 292 8.5.2 Bastion hosts and Gateways 293 8.6 Firewall Configurations 294 8.6.1 Single-Homed Bastion Host System 294 8.6.2 Dual-Homed Bastion Host System 294 8.6.3 Screened Subnets 296 8.6.4 Demilitarized Zones 297 8.6.5 Network Security Topology 297 8.7 Network Address Translations 298 8.7.1 Dynamic NAT 298 8.7.2 Virtual Local Area Networks 298 8.7.3 Small Office and Home Office Firewalls 299 8.8 Setting Up Firewalls 299 8.8.1 Security Policy 300 8.8.2 Building a Linux Stateless Packet Filter 300 8.9 Closing Remarks 301 8.10 Exercises 301 8.10.1 Discussions 301 8.10.2 Homework 302 9 Intrusion Detections 309 9.1 Basic Ideas of Intrusion Detection 309 9.1.1 Basic Methodology 310 9.1.2 Auditing 311 9.1.3 IDS Components 312 9.1.4 IDS Architecture 313 9.1.5 Intrusion Detection Policies 315 9.1.6 Unacceptable Behaviors 316 9.2 Network-Based Detections and Host-Based Detections 316 9.2.1 Network-Based Detections 317 9.2.2 Host-Based Detections 318 9.3 Signature Detections 319 9.3.1 Network Signatures 320 9.3.2 Host-Based Signatures 321 9.3.3 Outsider Behaviors and Insider Misuses 322 9.3.4 Signature Detection Systems 323 9.4 Statistical Analysis 324 9.4.1 Event Counter 324 9.4.2 Event Gauge 324 9.4.3 Event Timer 325 9.4.4 Resource Utilization 325 9.4.5 Statistical Techniques 325 9.5 Behavioral Data Forensics 325 9.5.1 Data Mining Techniques 326 9.5.2 A Behavioral Data Forensic Example 326 9.6 Honeypots 327 9.6.1 Types of Honeypots 327 9.6.2 Honeyd 328 9.6.3 MWCollect Projects 331 9.6.4 Honeynet Projects 331 9.7 Closing Remarks 331 9.8 Exercises 332 9.8.1 Discussions 332 9.8.2 Homework 332 10 The Art of Anti-Malicious Software 337 10.1 Viruses 337 10.1.1 Virus Types 338 10.1.2 Virus Infection Schemes 340 10.1.3 Virus Structures 341 10.1.4 Compressor Viruses 342 10.1.5 Virus Disseminations 343 10.1.6 Win32 Virus Infection Dissection 344 10.1.7 Virus Creation Toolkits 345 10.2 Worms 346 10.2.1 Common Worm Types 346 10.2.2 The Morris Worm 346 10.2.3 The Melissa Worm 347 10.2.4 The Code Red Worm 348 10.2.5 The Conficker Worm 348 10.2.6 Other Worms Targeted at Microsoft Products 349 10.2.7 Email Attachments 350 10.3 Trojans 351 10.3.1 Ransomware 353 10.4 Malware Defense 353 10.4.1 Standard Scanning Methods 354 10.4.2 Anti-Malicious-Software Products 354 10.4.3 Malware Emulator 355 10.5 Hoaxes 356 10.6 Peer-to-Peer Security 357 10.6.1 P2P Security Vulnerabilities 357 10.6.2 P2P Security Measures 359 10.6.3 Instant Messaging 359 10.6.4 Anonymous Networks 359 10.7 Web Security 360 10.7.1 Basic Types of Web Documents 361 10.7.2 Security of Web Documents 362 10.7.3 ActiveX 363 10.7.4 Cookies 364 10.7.5 Spyware 365 10.7.6 AJAX Security 365 10.7.7 Safe Web Surfing 367 10.8 Distributed Denial-of-Service Attacks 367 10.8.1 Master-Slave DDoS Attacks 367 10.8.2 Master-Slave-Reflector DDoS Attacks 367 10.8.3 DDoS Attacks Countermeasures 368 10.9 Closing Remarks 370 10.10 Exercises 370 10.10.1 Discussions 370 10.10.2 Homework 370 Appendix A 7-bit ASCII code 377 Appendix B SHA-512 Constants (in Hexadecimal) 379 Appendix C Data Compression Using ZIP 381 Exercise 382 Appendix D Base64 Encoding 383 Exercise 384 Appendix E Cracking WEP Keys Using WEPCrack 385 E.1 System Setup 385 AP 385 Trim Size: 170mm x 244mm Wang ftoc.tex V1 - 04/21/2015 10:14 P.M. Page xiv xiv Contents User’s Network Card 385 Attacker’s Network Card 386 E.2 Experiment Details 386 Step 1: Initial Setup 386 Step 2: Attacker Setup 387 Step 3: Collecting Weak Initialization Vectors 387 Step 4: Cracking 387 E.3 Sample Code 388 Appendix F Acronyms 393 Further Reading 399 Index 406

“Сећај се смрти!”, говорили су рани Хришћани један другом, поздрављајући се. Срби су, на своју несрећу, више упознали египатске и тибетанске књиге мртвих, него своје, православно учење о последњем часу и о свету са оне стране гроба. У књизи која је пред вама наћи ћете одговоре на сва важна питања из пера Светих Отаца и савремених теолога. САДРЖАЈ Уместо увода – СМРТНИ ЧАС, Константин Каварнос БУДУЋИ ЖИВОТ ПРЕМА УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 6 Архимандрит Плакида (Десеј) “СМРТ ЈЕ ПОБЕЂЕНА” Последња времена према уче њу Отаца Цркве, 45 Очекивање упокојених, 46 Живот после смрти, 46 Место цветно, место одмора, 48 Ад, 50 Чистилиште, 51 Повратак Христа на крају времена, 52 Хилијазам, 53 Апокатастаза, 53 Стремљење, 54 СВЕТИ ОЦИ О ТАЈНИ ЖИВОТА И СМРТИ Свети Јустин Философ ФРАГМЕНТ О ВАСКРСЕЊУ, 58 Свети Иринеј, Епископ Лионски ОПОВРГАВАЊЕ ЈЕРЕТИЧКОГ СХВАТАЊА О БУДУЋОЈ СУДБИНИ ДУШЕ И ТЕЛА, 67 Бесмисленост учења о пресељењу душа, 68 Душе се сећају онога што су учиниле у телу и бесмртне су, 70 Бог дарује спасење целом човеку, који се састоји из тела и душе, 72 Свети Кирило Александријски БЕСЕДА О ИСХОДУ ДУШЕ И О СТРАШНОМ СУДУ, 74 Свети Јефрем Сиријски РАЗМИШЉАЊА КРАЈ ГРОБА, 85 Победа Христова над смрћу, 86 О сећању на смрт, 89 Пролазност природе људске, 89 Осећања човека на самрти, 90 Победа христова над смрћу, 90 Размишљање крај гроба, 91 Распра између сатане и смрти, 94 Разлучење душе са телом, 95 Молитва човека на самрти да помилован буде на суду, 95 Величанство човеково приликом саздања његовог и унижење у смрти, 95 Разлучење душе и тела, 96 Поводом помора, 96 Поводом помора (ИИ), 99 Предсмртно завештање, 100 Свети Макарије Велики БУДУЋИ ЖИВОТ, 112 Свети Нектарије Егински О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ УВОД У ПИТАЊЕ БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ, 117 ДОКАЗИ БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ, 119 1. Активности душе као доказ бесмртности душе, 119 2. Тежње душе као доказ бесмртности душе, 120 3. Историјски доказ бесмртности душе, 121 4. Метафизички доказ бесмртности душе, 121 5. Телеолошки доказ бесмртности душе, 122 6. Етички доказ бесмртности душе, 122 7. Доброта Творца као доказ бесмртности душе, 123 8. Идеја о бесмртности душе у нама као доказ бесмртности душе, 125 9. Морално задовољство које се у човеку рађа од врлинског живота као доказ бесмрт ностидуше, 126 10. Идеја вечности као доказ бесмртности душе, 126 11. Љубав према лепоти, добру, истини и правди као доказ бесмртности душе, 127 12. Глас савести као доказ бесмртности душе, 129 13. Унутар ње откривење Бога као доказ бесмртности душе, 131 14. Хришћански живот као доказ бесмртности душе, 132 15. Религијски доказ бесмртности душе, 133 16. Унутарњи импулс за богопоклоњење као доказ бесмртности душе, 135 17. Човекова сазнајна природа као доказ бесмртности душе, 137 18. Друштвени живот човеков као доказ бесмртности душе, 138 Библиографска белешка о Св. Нектарију Егинском, 140 Свети Јован Шангајски ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ, 142 Почетак духовног виђења, 143 Сусрет с духовима, 144 Прва два дана после упокојења, 144 Митарства, 146 Четрдесет дана, 147 Стање душе до Страшног Суда, 148 Молитва за умрле, 149 Шта ми можемо да учинимо за умрле?, 150 Васкрсење тела, 151 Инокентије, архиепископ Херсонски ИЗ БЕСЕДА – О СМРТНОМ ЧАСУ, 153 Свети Теофан Затворник МИСЛИ О УМРЛИМА, 157 ПОМЕН УМРЛИХ, 160 Архимандрит Кипријан Керн О МОЛИТВИ ЗА УМРЛЕ, 162 Свети Тихон Задонски ГОРЊИ ЈЕРУСАЛИМ, 163 Епископ Георгије ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 164 Свети Филарет, митрополит московски БЕСМРТНОСТ ЉУДСКЕ ДУШЕ, 166 БЕСЕДА СТАРЦА О БУДУЋЕМ ТЕЛУ ЧОВЕКОВОМ, 166 Свети Јован Златоусти ПОУКА О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ, 168 Е. Тихомиров ПРИКАЗ ПОЈЕДИНАЧНОГ СУДА – МИТАРСТВА, 170 САВРЕМЕНИЦИ О ВЕЧНИМ ПИТАЊИМА Ђакон Андреј Курајев УЧЕЊЕ О СМРТИ У СТАРОМ ЗАВЕТУ, 184 Архимандрит Василије Бакојанис ПОСЛЕ СМРТИ Пролог, 194 Предговор енглеском издању, 194 И О ВЕЧНОМ ЖИВОТУ, 196, 1. Човекова немоћ, 196 2. “Да ли се неко одатле вратио?”, 197, 3. Како изгледа вечни живот, 198 4. Ми живимо живот, 199 ИИ СМРТ, 200, 1. Заборав, 200, 2. Зашто је смртни час непознат?, 201 3. Да ли је смрт случајна?, 202 ИИИ НАСИЛНА СМРТ, 204 1. Отпуштање грехова, 204 3. Самоубиства, 206 ИВ РАЗЛУЧЕЊЕ ДУШЕ, 207 1. Шта је ду ша?, 207, 2. Када ду ша одлази, 208 В МОЛЕПСТВИЈА ПРИ РАЗЛУЧЕЊУ ДУШЕ ОД ТЕЛА, 212 1. При према, 212 2. Спровод, 212 3. У цркви, 213 4. У гро бу, 21 5. Ука зива ње поча сти телу, 214 6. Све чан спровод, 214 7. Плач, 214 ВИ ПОГРЕБ, 216 1. Где?, 216 2. Ископава ње из гро ба – нераспад ну та те ла, 217 ВИИ МИТАРСТВА, 219 1. Гре шни ци, 219 2. Праведни ци, 219 3. Шта су ми тарства, 220 4. Шта да чи ни мо?, 221 ВИИИ ДУШЕ И СВЕТ, 223 1. Опште ње, 223 2. Они у паклу, 224 3. Праведни ци, 224 4. Појање Богу у цркви, 226 5. Они се моле за нас, 226 6. Може мо ли се ми њима моли ти?, 227 7. У каквом се обличју јавља ју ду ше?, 227 ИX МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДУША, 228 1. Пра ведни ци, 228 2. Они у паклу, 229 3. Да ли они у паклу виде праведни ке?, 229 4. Да ли праведни ци препознају оне у паклу?, 230 X ПОСРЕДОВАЊЕ, 230, 1. Посред ни ци, 230 2. Наше посредова ње за мр тве, 232 XИ ШТА ЈЕ КОРИСНО ЗА ДУШУ, 233 А) Лично, 233 Б) Кроз Цркву, 235 XИИ ШТА ШТЕТИ ДУШАМА, 238 XИИИ ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДЊИ, 240 1. Наша неосетљивост, 240 2. Када ће Господ до ћи?, 241 3. Како ће се до годи ти Дру ги долазак?, 242 4. Како ће суди ти Господ?, 243 XИВ О РАЈУ, 245 1. Пре ду кус, 245 2. Рај – Боговиђе ње, 247 3. Виђе ње Крста, 248 4. Рај – сабор свети теља, 248 5. Узрастање праведни ка, 248 XВ О ПАКЛУ, 249 1. Пре ду кус, 249 2. Пакао – савест, 249 3. Бог – пакао – огањ, 251 4. Вечно про клетство и правда Божи ја, 251 5. Иди те од мене, проклети, 253 XВИ ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 253 1. Весни ци вас кр сења, 253 2. Слава тела ЕПИЛОГ Фотије Кондоглу О НЕТРУЛЕЖНОМ СВЕТУ И БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ Трулежни и нетрулежни свет, 260 Душа и њена бесмртност, 263 Протојереј Сергије Четвериков ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ, 266 Епископ Александар (Милеант) ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ, 273 Увод, 273 Шта душа види у “оном” свету?, 275 Оцена прича о животу после смрти, 286 Казивања самоубица, 290 Православно учење о животу после смрти, 291 Душа на свом путу ка Небу, 293 Рај и пакао, 297 Закључак, 303 Прилог: Критика учења о реинкарнацији, 304 Дејвид Ричи ИСКУСТВО БЛИСКЕ СМРТИ, 308 Анатомија искустава блиске смрти, 309 Халуцинације, преваре и кисеоник, 311 Збуњујућа слика, 311 Веровања и последице, 312 Виђење у Нортумбрији, 313 Теклино виђење, 314 Задивљујући Икскулов случај, 314 Ангели избављења, 316 Врећа злата, 317 Непосредан пут на небо, 318 Нема другог пута, 319 Отац Серафим објашњава искуство блиске смрти, 320 Сујета и виђење, 321 Најбоља одбрана, 322 БОГОСЛОВЉЕ И ПСИХОЛОГИЈА СМРТИ С. Бјелорусов ПСИХОЛОГИЈА СТРАХА ОД СМРТИ, 326 Протојереј Сергије Булгаков ЖИВОТ ПОСЛЕ ГРОБА, 341 Митрополит Сурошки Антоније (Блум) СМРТ, 353 Сећање на смрт, 353 Вредност времена, 354 Личне успомене: смрт мајке, 355 Прекасно?, 357 Смрт је раздвојеност од Бога, 358 Двојак однос, 359 Још нешто из личних успомена, 359 Очева смрт, 361 Саприсуство с човеком који умире, 361 Старење, 363 Живот вечни, 364 Доживљај смрти у детињству, 365 Насилна смрт, 367 Губитак ближњих, 367 Сопствена напуштеност, 368 Живот покојника као пример, 369 Сведочанство нашег живота, 370 Пут помирења, 371 Душа и тело, 372 Трулежност, 372 Целовит човек, 373 Победа Васкрсења, 374 Опело, 375 Митрополит Сурошки Антоније (Блум) О СМРТИ, 376 Митрополит Антоније Блум О ХРИШЋАНСКОЈ ПРИПРЕМИ ЗА СМРТ , 380 О СМРТИ, ПРАШТАЊУ, СТРАШНОМ СУДУ И СВЕТОСТИ, 395 КАКО ПОМОЋИ БЛИЖЊИМА СА ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА Свештеник Григорије (Дјаченко) О МОЛИТВЕНОМ ПОСРЕДОВАЊУ ЖИВИХ ЗА УПОКОЈЕНЕ 1. Основе учења Цркве о молитвеном посредовању (заступништву) живих за упокојене у Светом Писму, 444 2. Помињање упокојених постоји у Цркви хришћанској од времена апостола, 446 3. Светоотачка објашњења тога зашто и како наше молитве могу да буду благотворне за упокојене, 448 4. Појединачно помињање упокојених, 451 5. Приче о спасоносности молитви за упокојене, 454 ДОДАТАК А. – Одговор на нека питања и недоумице у погледу молитава за упокојене, 456 Б. – Да ли ће се људи међусобно препознати у загробном свету?, 460 В. – О разликовању полова у будућем животу, 463 Монах Митрофан ЗАСТУПНИШТВО ЖИВИХ ЗА УПОКОЈЕНЕ Значење дана: трећег, деветог, четрдесетог и године дана од смрти упокојеног. Кољиво., 465 Корист живима од молитве за упокојене, 467 Савременост молитви за упокојене, 468 Милостиња, 471 Није корисно заузимање свих живих за упокојене нити заузимање живих за све упокојене, 475 Старац Клеопа О ПРВОМ И ПОСЛЕДЊЕМ О ТВОРЕВИНИ, ЧОВЕКОВОМ ПАДУ, РАЈУ И ПАКЛУ, 484 О АНЂЕЛИМА, СМРТИ, БУДУЋЕМ ЖИВОТУ И ПОСЛЕДЊЕМ СУДУ, 494 УЛОГА 40 СВЕТИХ ЛИТУРГИЈА, 514 УЧИЛИШТЕ МУДРОСТИ, 517 ЧЕТИРИ ЗАКОНА ПО КОЈИМА ЋЕ ХРИСТОС СУДИТИ СВЕТУ, 518 ЈЕДНО ПИТАЊЕ О КРАЈУ СВЕТА, 521 О СТРАШНОМ СУДУ, 521 ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ, 526 МИСЛИ О СМРТИ, 538 О СМРТИ, 543 О ПАКЛУ, 549 О РАЈУ, 556 ДРУГА ИСТИНИТА ПРИЧА О РАЈУ, 563 СА СВЕТИМА УПОКОЈ КАНОНИ И АКАТИСТ КАНОН МОЛБЕНИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ (који се чита у име лица које се са душом растаје и не може да говори), 568 КАНОН ЗА РАЗЛУЧЕЊЕ ДУШЕ ОД ТЕЛА (када се човек дуго мучи), 573 ЗА УПОКОЈНИ АКАТИСТ (који се чита за покој душе престављених), 577 Наслов: Господ није створио смрт: Има ли живота после смрти? - 3. измењено издање Издавач: Образ светачки Страна: 600 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86555-32-8

Izdavač: A `Magyar Kereskedelmi Közlöny Kiadása` Ujság-, Hirlap- és Könyvkiadó Godina izdanja: Budapest Povez: Tvrd Format: 27 x 20 cm Broj strana: 472 Stanje: Veoma dobro (forzec i prvi list vrlo malo okrzani po gornjoj ivici) Előszó Közönség és sajtó által lelkesen fogadott `Dai Nippon` czímű művem `utirajzok` czímet viselő első kötetét, mely önálló kerek egészet alkot, kapja kézhez ezen újabb, az első kiadásnál sokkal díszesebb és nagyobb formában a méylen tisztelt közönség. Úgy vélem, szolgálatot teljesítek, midőn e kötetet átengedem Tolnai Simon úrnak, a Magyar Kereskedelmi Közlöny hirlap- és könyvkiadó-vállalat vezetőjének, hogy népszerűvé tegye azt. Hiszem és remélem, hogy ezen kiadást is oly jó szívvel fogadja a mélyen tisztelt közönség, mint az első kaidást fogadta volt. Sok küzdelmünknek ez lenne a legnagyobb és szinte egyetlen jutalma. Tartalom Előszó 3 A japán szavak írása 7 Budapesttől Wladiwostokig Első fejezet 9 Útrakelés 11 Csendélet a vasúton 12 A magyar határ 14 Orosz földön 15 Orosz vasút. Orosz zsidók 17 Egy lengyel vegyész 18 Orosz parasztok 19 Rendőr-uralom 20 Moszkva 21 Nyicsevo 22 Baskirok között 23 Samara 25 Rabszállítás 26 A Volga-folyam. Az Ural 27 Zlatoust. Kirgizek 29 Második fejezet 29 Ázsia határán 31 Nyugat-Szibéria földje 32 Szibéria természeti viszonyai 33 Szibéria meghódítása 34 Benépesítés. Vasút 35 Kivándorlás 36 Földmívelés 37 Orosz kulturállapotok 38 Sárga veszedelem 39 Hivatalnok-korrupczió 40 Közigazgatás 41 Szabad vallásgyakorlat. Népesség. Állattenyésztés 42 Az Obi-folyam. Vízi utak 43 Thea, czigaretta, pálinka 44 Harmadik fejezet 43 Tomsk 45 Vadak és prémárúk 46 Omsk. Vajkivitel. Szibériai paraszt 47 Házuk, szokásaik, babonáik 48 Erdőégés 50 Faipar. Kőszén 51 A tatár asszony és a kalauz 52 Két tatár gígerli 53 Rablóvilág 55 Szibéria ipara. Munkásviszonyok 56 Adófizetés fejszével. Irkucsk 57 Aranytelepek és aranyvadászok 58 Rabmunkások.Theakereskedés 59 Negyedik fejezet 59 Vasúti nyomorúságok 61 A Bajkáltó 63 Átkelés a tavon 64 Orosz börtön 65 Burjátok 66 Milliókról álmodók 68 Orosz brutálitások. Útitársak 69 Az Amur mente és a vasút 71 Katonaság. Kozák vasútőrök 74 Ötödik fejezet 73 Chilár. A meglőtt Isten 75 Ki a tolvaj 76 Korbács. Mandsuria 77 Fehérgyűlölet. Vasút és erődítések 78 Mandsuk 79 Kharbin 81 Khinaiak 82 Wladiwostok és várai 83 A hadügyminiszter 85 Wladiwostoki élet 85 Egy koreai falu 88 Japán földön Hatodik fejezet 90 A Kotzu Maru. Mulatság a fedélzeten 93 Taifun. Tengeri betegség 94 Khinai bárkák 95 Nap-országa 96 Megérkezés Tzurugába 103 Vámhivatal, utcza, kurumaja 104 Nemezeti viselet 106 Vasutak 107 Útitársak, ügynökök, pipa 108 A vidék 109 Japán tanárok. A Biwa-tó 110 Jól mulatunk 111 Theaház és theaházi élet 112 A Biw-tó regéje 113 Theaszedés 114 A Fujiyama 115 Erdők, erdészet 117 Faluk, sűrű népesség 118 Földmívelés 119 Hetedik fejezet 118 Megérkezés Tokióba. Japán szálloda és szoba. Tisztaság 123 Fürdők, fürdőszokások, meztelenség 124 Hőforrások. Kozmetika 126 Táplálkozás, hús, hal, gyümölcs, zöldségek 129 Theaszertartás, italok sör, bor 132 Szépek-e? 133 Testalkat 134 Jokohama 135 Kamakura. A nagy Budha-szobor (Daibutsu) 136 Eták 137 Flotta-gyakorlat. Lakásfogadás 138 A japán ház. Bútorok 139 A japán ágy 143 Család, házasélet. Csók. Esküvő 145 Ideiglenes házasság. Válás 147 A nők helyzete 148 Anyósok. Gyerekek. Adoptio. Babák 149 Cselédek. Keresztelés. Többnejűség 150 Japán udvariasság. Eső 151 Földrengés 152 Taifun. Tüzek 153 Ruházat, lábbeli 155 Kalap, öv 156 Hajviseletek 157 Pipere. Követségek 158 Magyarország hol van 159 Nyolczadik fejezet 161 Kobe 163 Cserép- és porczelánipar 164 Oszaka 166 Kiállítás. Lakk. Szőnyeg 168 Kioto. Elegáns túristák 172 Vacsora, mulatás 173 Vörös haj 174 A város. A mikádók régi palotája 176 Templomok. Iparosok, műipar 177 Bronz 179 Zománcz 180 Selyem. Selyemtenyésztés 182 Szövés. Gyapot 183 Fonóipar. Japán ipara és ipari jövője 184 Gyárak 185 Műipar 186 Néposztályok 189 Hajóstársaságok. Kereskedelem 189 Hajóforgalom. Kereskedők 190 Kilenczedik fejezet 190 Matsuri 192 Gosekku. Újév 194 Leányünnep, fiúk ünnepe 200 A Véga-csillag ünneplése. Chrisanthemum-ünnepe. Gésák 202 A japán táncz 204 Yoshiwara 205 Zene 206 Néplélek 208 A japán jellem 210 A gyerekgyilkos kocsihúzó 211 Az ezredes és meghalt fia. Kobayashi százados felesége 213 Öld meg magad. A negyvenhét hű lovag 214 Tizedik fejezet 220 Színház 222 Színdarabok 223 Színészek 225 Az utcza élete 226 Boltok 229 Asakusa és temploma 230 Csodatevő kép és szobor. A népliget és csodái. Birkozók 231 A színházak utczáján és a kis művésznő 233 A forró nyr. Menekülés. Katzura 234 Hitélet. Shintoizmus 235 Konfutius élete és tanai 239 Budha és tanai 245 A kerszténység 254 Utazás Nikkóba. Régi fejedelmi menet 259 Bambuszerdők 260 A japán alföld 263 Megérkezés Nikkóba 264 Nikko templomai és a Tokugavák 265 Kirándulás a Tsuzenji-tóhoz 268 Vízesések 269 A részeg kalauz 270 Rendőri felügyelet alatt 271 Csónakázás a tavon 272 A Nantaisan 273 A havasok között. Japán érczei 274 Az ashiói rézbányák és a bányászok 275 Öngyilkosságok. Japán temetés 276 Tizenegyedik fejezet 277 Útlevél Jessóba 279 Sendai. Posztógyár. Téli hadgyakorlat 280 Matsushima 281 Aomori. A Tsugaru-szoros. Hakodate 282 Czethalászat 283 Halászat kormorannal 285 Jesso partjai. Mororan 286 Az első ajnuk 288 Látogatás egy ajnu faluban 289 Ajnu ház 290 Az asszony. Vallásuk, szokásaik 291 Medvetor 292 Játékok. Ősi igazságszolgáltatás 293 Babonák 294 Megérkezés Sapporóba 295 Európaias vendéglő. Gazdasági akadémia 296 Jesso lakossága. Telepítések, katonai gyarmatosok. Föld kell 297 Formoza. Egy ősrégi ékírás. Otaru 298 A koropkoguru nép 301 Ajnuk és japánok 302 Tizenkettedik fejezet 302 Tokio 304 Tere, parkjai. az Ueno-park. Saigo szobra 307 Lovagsírok. A nagylelkű mikádó 308 Theasátrak, mulatóhelyek. A nemzeti múzeum és gyűjteményei 309 Hadi múzeum 313 A mikádó-könyvtár 313 Képkiállítás. Mongol kultura 314 A japán művészet hatása a világra. Festészet 318 Szobrászat 320 Bazárok 322 Gyerekjátékok, babák 323 Japán haladása 325 Nevelésügy 326 Iskolák 328 A tanulás nehézsége 329 Idegen tanulók Japánban. Khinai diákok. A czopf és a modern szellem 333 Könyvnyomtatás, újságok 334 Papír 337 Tizenharmadik fejezet 337 Az alkotmány és a régi kor viszonyai 339 Tokugavák kormánya 340 Az uralkodó és jogai. Parlament 344 Miniszterium 347 Igazságügy. Rendőrség 348 Politika 349 Japán fejlődése és a nyugat 350 Hadi készülődés. Iwakura herczeg 351 Az uralkodó születésnapja és a katonai díszszemle 353 A mikádó 355 Díszebéd. Rendjelek. Udvari bál 356 Hírvágy vagy létkérdés 359 Katonaság 360 Tengerészet 363 A mikádó udvara 367 Tizennegyedik fejezet 369 A japán évszakok és a klima 371 Természetimádás 375 Japán kertek 376 Vadruczavadászat 378 Chrisanthemum 380 A háború híre 381 Diadalünnep és a nép hangulata 382 Japán önérzet. Alkalmi versek 384 Régi és új japán 386 Egy japán tanító és a japán szellem 387 Ukatius. Pénzügy és adózás 388 Regatta 389 Vak emberek. Az ipar és a munkások 390 Munkásszoczialista-mozgalmak 391 Hazafias munkások 396 Közbiztnság 397 Tolvajok 398 Durva japánok 399 Gyanu alatt 400 Tizenötödik fejezet 403 Pénz nélkül 405 Meghiúsult tevek 409 Útra készülődés. Búcsúvétel 410 A Fujisan 412 Makacs diákok. A japán beltenger 413 A japán kharibdisz 414 Miyajima. Moji és Shimonoseki 415 Nagyravágyó naivság 416 Nagasaki. Csapatszállítás 419 Hadihajók 420 Hazafelé Tizenhatodik fejezet 420 Hajónk. Köd 425 A Sárga-tenger. A Yan-che-kiang 426 Nemzetközi hadiflotta 427 Vásár a hajón. Kocsihúzók. Óriás-rendőrök 428 Shanghai népe. Séta a khinai városrészben 430 Utazás targonczán 431 Kirándulás 432 Orosz hajóskapitányok 433 Honkong 434 Egy khinai ebéd 436 Kirándulás Makaóba. Manilla 437 Khinai kivándorlók 438 Ajándékgyerek 441 Eltévedtünk. Megérkezés. Singaporeba 443 Tizenhetedik fejezet 440 Singapore. Hőség 445 A növénykert. Maláj falu. Singalérek 446 Éjjeli élet 447 Apró paradicsomok. Penang. Pálmaerdő 448 Új útitársak. Fúj a monsun 449 Rangoon. Rizs. Khinaiak térfoglalása 450 Tramváj. Az aranypagoda. Zarándokok 451 Birma és népe 453 Nőemanczipáczió 454 Szerencsétlenség a folyón 455 Tizennyolcadik fejezet 452 Időtöltés a hajón 457 Az Andaman-szigetek. Ceylon. Colombo. Hullámverés 458 Benszülött csónakosok 459 Buvár-koldusok. Egy milliomos kereskedő 460 Kirándulások. Buddha foga 461 Ördögtáncz 462 Rizs, gyapot, kőszén. Ázsia öröme 463 Újra tánczolunk. Isten kezében 464 Aden 465 Vörös négerek. A Vörös-tenger. Orosz hadihajók 468 A Sinai-hegy 469 Suez és a csatorna. Port-Said 470 Kréta. Az Adria. Korfu 471 Fiume. Budapest

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Шапоња, Ненад, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Наслов Аутобиографија читања : критике и есеји / Ненад Шапоња Врста грађе есеј ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1999 Издавање и производња Београд : Просвета, 1999 (Београд : Мидим принт) Физички опис 264 стр. ; 21 cm Збирка ǂБиблиотека ǂСавремени есеј Садржи и Аутобиографија читања (5-229): Аутобиографија читања (7-12); Приче из прошлог света : Павле Угринов: Утопија I-III, Просвета, Београд, 1997 (13-17); Власници бивших љубави : Данило Николић: Фајронт у Гргетегу, Нолит, Београд, 1998 (18-20); Саучесници пролазног : Мирослав Поповић: Тврдо небо, Гутенбергова галаксија, Београд, 1998 (21-23); Фатална стратегија привлачности : Милорад Павић: Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Просвета, Београд, 1991 (24-32); Гласови (из) прошлости : Светлана Велмар Јанковић: Гласови, Стубови културе, Београд, 1997 (33-35); О историјским истинама и литерарној истини : Милован Данојлић: Ослободиоци и издајници, Филип Вишњић, Београд, 1997 (36-38); Лозинка читаоца : Добрило Ненадић: Деспот и жртва, Просвета, Београд, 1998 (39-41); Емотивна топлина испричаног : Вида Огњеновић: Стари сат, Просвета, Београд, 1996 (42-44); У руху ониричног : Марко Недић: Кућа у пољу, Просвета, Ниш, 1996 (45-47); Нит омладинског романа : Милован Витезовић: Лајање на звезде, Шешир професора Косте Вујића, Симфонија Винавер, Чарапе краља Петра, Милена из Кнез Михаилове, Дерета, Београд, 1998 (48-52); Плима читалачког задовољства : Милисав Савић: Ожиљци тишине, Светлост књига - Рашка школа, Београд, 1997 (53-56); У потрази за стварношћу бајке : Драган Стојановић: Злочин и казна, Стубови културе, Београд, 1996 (57-60); Двојнички заплет : Зоран Славић: Ујед времена, Рад, Београд, 1998 (61-63); Рат и избеглиштво : Стеван Тонтић: Твоје срце, зеко, Филип Вишњић, Београд, 1998 (64-66); Записи из земље скерлетних луда : Боба Благојевић: Скерлетна луда, Милтас - Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Београд - Сремски Карловци - Нови Сад, 1991 (67-71); Једна биографија : Милица Мићић Димовска: Последњи заноси МСС, Нолит, Београд 1996 (72-73); Крај трилогије : Драго Кекановић: Рибља стаза, Каирос, Сремски Карловци, 1997 (74-76); Смрт као наслеђе : Давид Албахари: Цинк, Филип Вишњић, Београд, 1988 (77-83); Лимбови есхатолошког : Саша Хаџи Танчић: Небеска губернија, Просвета, Београд, 1997 (84-86); Говор о недокучивом : Радивој Шајтинац: Чеховија, Просвета, Београд, 1996 (87-89); Трактат о облацима : Војислав Деспотов: Јесен сваког дрвета, Стубови културе, Београд, 1997 (90-92); Књига као концепт : Миленко Пајић: Женидба и агонија, Просвета, Београд, 1997 (93-96); Породична хроника : Љиљана Јокић Каспар: Четири мале жене, Стубови културе, Београд, 1996 (97-99); Сентандрејска разгледница : Петар Милошевић: Ми же Сентандрејци, Матица српска - Издан, Нови Сад - Будимпешта, 1997 (100-104); Књижевни мемоари и метафизички инциденти : Светислав Басара: Looney tunes, Дерета, Београд, 1997 (105-108); Калеидоскоп кривотворитеља и картографа : Драган Великић: Астраган, Знање, Загреб, 1991 (109-118); Незадрживост садашњег : Васа Павковић: Монструм и друге фикције, Матица српска, Нови Сад, 1990 (119-122); Интерцивилизацијски дијалог : Владислав Бајац: Друид из Синдидуна, Народна књига, Београд, 1998 (123-126); Патетични цитати ненаписаних прича : Предраг Марковић: Отменост душе, Просвета, Београд, 1989 (127-131); Књижевност као игра : Сава Дамјанов: Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 1997 (132-134); Приповедање сумње : Љубица Арсић: Зона сумрака, Стубови културе, Београд, 1997 (135-137); Разгледнице из света : Нина Живанчевић: Византијске приче, Време књиге, Београд, 1995 (138-140); Живот у библиотеци : Ђорђе Писарев: Посланице из Новог Јерусалима, Стубови културе, Београд, 1996 (141-144); Ентропија текста у истраживању нуле : Мирослав Тохољ: Стид, Просвета, Београд, 1989 (145-149); Чежња за комуникацијом : Гордана Ћирјанић: Веласкезовом улицом до краја, Просвета, Београд, 1996 (150-151); Слике (из) рата : Драган Јовановић Данилов: Иконостас на крају света, Светови, Нови Сад, 1998 (152-157); Коитофест у позоришту сенки : Дејан Симоновић: Кројач из Улма, Књижевна омладина Србије, Београд, 1987 (158-162); Амерички прозор : Владимир Пиштало: Приче из целог света, Стубови културе, Београд, 1997 (163-165); Ковитлац бајколиког или српска прича : Горан Петровић: Опсада цркве Светог Спаса, Народна књига, Београд, 1997 (166-169); Прозни експеримент : Сретен Угричић: Маја и ја и Маја, Прометеј, Нови Сад, 1993 (170-173); Порнографија свакодневног : Зоран Ћирић: Вулваши, Беополис, Београд, 1998 (174-176); Психологија свакодневног : Нина Рабреновић: На Средоземљу, Матица српска, Нови Сад, 1990 (177-182); О границама прозног : Дивна Вуксановић: Опажач, опажена, КОВ, Вршац, 1997 (183-185); Друге обале стварности : Зоран Пешић: Мапа лањског снега, Матица српска, Нови Сад, 1997 (186-188); Литерарно-музичка парастварност : Александар Гаталица: Мимикрије, Стубови културе, Београд, 1996 (189-193); Метатекстуалност или причање о немогућности приче : Мирко Демић: Сламка у носу, Књижевна омладина Србије, Београд, 1996 (194-196); Поетика Рубикове коцке : Саша Радоњић: Приручник за пауна, Књижевна омладина Новог Сада, Нови Сад, 1993 (197-199); Тескоба свакодневног : Нарцис Агатић: Ентеријери, Матица српска, Нови Сад, 1990 (200-202); Лакоћа генерацијске идентификације : Владимир Арсенијевић: У потпалубљу, Време књиге, Београд, 1995 (203-208); Фикције & дескрипције : Ђорђе Јаков: Известан број описа, Светови, Нови Сад, 1991 (209-212); О чему говоримо, када ћутимо о љубави : Владимир Тасић: Псеудологија фантастика, Матица српска, Нови Сад, 1995 (213-215); Виртуална аутобиографија : Ласло Блашковић: Свадбени марш, Стубови културе, Београд, 1997 (216-219); "Проза у фармеркама" : Срђан Ваљаревић: Лист на корици хлеба, Књижевна омладина Србије, Београд, 1990 (220-222); У потрази за причом : Вуле Журић: Умри мушки, Књижевна омладина Србије, Београд, 1991 (223-225); Читање рата : Владимир Јокановић: Есмарх, Матица српска, Нови Сад, 1995 (226-229). - Аутобиографија писања (231-260): Књижевна критика између прихватања и похвале другости (233-236); Плутајући литерарним привидом (237-239); Реалност као мистификација дела (240-244); Ретродинамика стварног (245-248); Златно доба свакодневице (249-251); Цитати читања (252-255); Аутобиограф и ја (256-259); Аутентичност у тексту (260). Белешка о аутору (261). ISBN (Брош.) Напомене "Награда 'Милан Богдановић' за најбољу критику" --> корице Тираж 500 Белешка о аутору: стр. 261 На корицама белешка о делу. Предметне одреднице Угринов, Павле, 1926- – "Утопија" Николић, Данило, 1926- – "Фајронт у Гргетегу" Поповић, Мирослав, 1926-1985 – "Тврдо небо" Павић, Милорад, 1929- – "Унутрашња страна ветра" Велмар-Јанковић, Светлана, 1933- – "Гласови" Данојлић, Милован, 1937- – "Ослободиоци и издајници" Ненадић, Добрило, 1940- – "Деспот и жртва" Огњеновић, Вида, 1941- – "Стари сат" Недић, Марко, 1943- – "Кућа у пољу" Витезовић, Милован, 1944- Савић, Милисав, 1945- – "Ожиљци тишине" Стојановић, Драган, 1945- – "Злочин и казна" Славић, Зоран, 1945- – "Ујед времена" Тонтић, Стеван, 1946- – "Твоје срце, зеко" Благојевић, Боба, 1947- – "Скерлетна луда" Мићић-Димовска, Милица, 1947- – "Последњи заноси МСС" Кекановић, Драго, 1947- – "Рибља стаза" Албахари, Давид, 1948- – "Цинк" Хаџи Танчић, Саша, 1948- – "Небеска губернија" Шајтинац, Радивој, 1949- – "Чеховија" Деспотов, Војислав, 1950-2000 – "Јесен сваког дрвета" Пајић, Миленко, 1950-2015 – "Женидба и агонија" Јокић-Каспар, Љиљана, 1951- – "Четири мале жене" Милошевић, Петар, 1952- – "Ми же Сентандрејци" Басара, Светислав, 1953- – "Looney tunes" Великић, Драган, 1953- – "Астраган" Павковић, Васа, 1953- – "Монструм и друге фикције" Бајац, Владислав, 1954- – "Друид из Синдидуна" Марковић, Предраг, 1955- – "Отменост душе" Дамјанов, Сава, 1956- – "Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве" Арсић, Љубица, 1955- – "Зона сумрака" Живанчевић, Нина, 1957- – "Византијске приче" Писарев, Ђорђе, 1957- – "Посланице из Новог Јерусалима" Тохољ, Мирослав, 1957- – "Стид" Ћирјанић, Гордана, 1957- – "Веласкезовом улицом до краја" Јовановић, Драган Данилов, 1960- – "Иконостас на крају света" Симоновић, Дејан, 1960- – "Кројач из Улма" Пиштало, Владимир, 1960- – "Приче из целог света" Петровић, Горан, 1961- – "Опсада цркве светог Спаса" Угричић, Сретен, 1961- – "Маја и ја и Маја" Ћирић, Зоран, 1962- – "Вулваши" Рабреновић, Нина, 1963- – "На Средоземљу" Вуксановић, Дивна, 1963- – "Опажач, опажена" Пешић, Зоран, 1963- – "Мапа лањског снега" Гаталица, Александар, 1964- – "Мимикрије" Демић, Мирко, 1964- – "Сламка у носу" Радоњић, Саша, 1964- – "Приручник за пауна" Агатић, Нарцис, 1965- – "Ентеријери" Арсенијевић, Владимир, 1965- – "У потпалубљу" Јаков, Ђорђе, 1965- – "Известан број описа" Тасић, Владимир, 1965- – "Псеудологија фантастика" Блашковић, Ласло, мл., 1966- – "Свадбени марш" Ваљаревић, Срђан, 1967- – "Лист на корици хлеба" Журић, Вуле, 1969- – "Умри мушки" Јокановић, Владимир, 1973- – "Есмарх" Српска књижевност – 20в УДК 821.163.41.09"19" 821.163.41-4 821.163.41-95 COBISS.SR-ID 150038791