NOVO MISLI IZ KNJIGA I PISAMA

Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2006 Br. str.: 688 Povez: tvrdi Format: 15.5x24 Pismo: latinica Dugogodišnji sekretar i prijatelj jednog od najvećih svetskih pisaca, Johana Volfganga Getea - Johan Peter Ekerman u ovoj knjizi ispisuje svoje uspomene vezane za godine provedene uz genijalnog pisca. Ovi razgovori nisu samo dnevničke beleške već autentičan i veoma osoben presek evropske kulture i književnosti. Na preko petsto strana, sa tri registra i mnoštvom podataka i zapažanja, ova knjiga je neizostavna lektira za sve koji proučavaju klasičnu književnu baštinu, ali i za ostale. D2

ISTRAŽIVANJE MORALNIH NAČELA Dejvid Hjum Str 178 Povez tvrd Stanej knjige kao nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi 1 Хјумов Утицај 2 Биографија 3 Хјум скептичар 4 Етика 5 Дела 6 Референце 7 Литература 8 Спољашње везе Хјумов Утицај Дејвид Хјум је био једна од значајнијих личности његовог столећа. На европском континенту, а нарочито у Француској, важио је за једног од већих енглеских филозофа. У Немачкој је Кант тврдио, да га је Хјумова лектира из догме и дремежа пробудила.[3] Хјумове морално филозофске идеје утичу такође на утилитаристе 19. века, нарочито на Џереми Бентама и Џона Стјуарта Мила.

ISBN: 9788651922445 Broj strana: 191 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Službeni glasnik Zajedno s presokratovskim misliocima, grčki sofisti bili su prvi filozofi, koji su prethodili Platonu i Aristotelu. U ovom izdanju, u tri knjige, svi njihovi dostupni spisi prvi put su predstavljeni na srpskom jeziku, zahvaljujući višegodišnjim naporima prevodioca. Prevodi radova sofista upotpunjeni su dragocenim napomenama. Otkrićemo da su sofisti u mnogo čemu bili ispred svoga doba a da su najdalje dosegli u transformativnom i efikasnom umovanju u ubedljivim javnim obraćanjima i komuniciranju. Njihova istraživanja statusa žena i robova u društvu, porekla religije, razlikovanja nas i drugih... bila su osnova za dalje uvide u istu i sličnu problematiku kod sledećih naraštaja. Ukratko, ona su inspirativna i dragocena lektira.

Potrošačko društvo - Žan Bodrijar Izdavač: Darma books Povez: Mek Godina izdanja: 2023. Pismo: Ćirilica Broj strana: 255 Format: 20 x 13 cm Težina: 0.18 kg NOVA knjiga!!! Potrošnja, u obliku novog plemenskog mita, postala je etika današnjeg sveta. Sama po sebi, ona pokreće proces uništenja osnova ljudskog bića, ili preciznije – ravnotežu koju je evropska misao, još od antičke Grčke, uspostavljala između mitoloških korena i sveta logosa. G. Bodrijar definiše opasnost sa kojom se susrećemo. Opet ću citirati: „Kao što je društvo Srednjeg veka uspostavljalo ravnotežu putem suprotstavljanja Boga i đavola, tako naše društvo uspostavlja ravnotežu kroz suprotstavljenje potrošnje i osude potrošnje. Na osnovu vere u đavola i dalje je bilo moguće organizovati jeresi i sekte crne magije. Za nas, naša magija je bela, sa druge strane jeresi koja se ostvaruje u obilju. To je profilaktička belina jednog prezasićenog društva – društva bez vrtoglavice i bez istorije – bez ijednog drugog mita do njega samog. Potrošačko društvo, pisano konciznim stilom, moraće postati neizostavna lektira mlađih generacija. Njen cilj može se shvatiti kao ukidanje današnjeg monstruoznog, ako ne i opscenog, sveta obilja predmeta – koji masovni mediji, a naročito televizija, tako neprikosnoveno podržavaju – i koji nam svima preti.

U dobrom stanju Marksizam i književnost Antonio Gramsci Školska knjiga, 1984, 206 str Biblioteka Suvremena misao Prevod: Dubravka Zorić Predgovor: Vjekoslav Mikecin Školska knjiga, 1984 Objavljivanje zbornika Gramscijevih tekstova pod nazivom Marksizam i književnost, tj. tekstova koji reflektiraju svijet književnosti u svjetlu teorije historijskog materijalizma znači zadovoljenje potrebe da se i taj dio teorijskog nasljeđe ovoga iznimno prodornog mislioca učini prisutnim, i djelatnim, u našoj sredini, u našim razmišljanjima i raspravama o književnosti kao umjetničkoj i kao društvenoj činjenici u isti mah, a to će reći o njezinom položaju i njezinoj zbiljskoj ulozi u životu društva. Valja naime reći da je lektira onih Gramscijevih djela koja su u nas već odavno prevedena, na primjer: Pisma iz zatvora (1951), Historijski materijalizam i filozofija Benedetta Crocea (1958), Izbor iz djela (1959) i dr., a koja pretresaju pretežno pitanja marksističke teorije, filozofije, politike, historije i mogućnost rekonstrukcije društva na socijalističkim načelima, kao i niza većih ili manjih priloga naših autora o Gramsciju — imala snažan i plodan odjek. Gramsci je bio naš veliki saveznik u identifikaciji i kritičkom rasvjetljavanju mnogih opasnih dogmatskih involucija u marksističkoj kulturi i u rekonstrukciji autentične marksističke teorije. Antonio Gramši

„Lektira koja obogaćuje!“ wissen.de Mnoga klasična filozofska dela, na primer Kantova Kritika čistog uma ili Ničeova knjiga Tako je govorio Zaratustra, spadaju u opšteljudsku kulturnu baštinu i ispunjavaju police biblioteka širom sveta, a ipak ih mnogi nikada nisu pročitali. Filozof Robert Cimer prihvatio se nimalo lakog zadatka da nam ta dela „protumači“ kako bi svima pružio priliku da ih razumeju. On kratkim prikazima šesnaest ključnih dela istorije filozofije, počev od Platonove Države pa do Teorije pravednosti Džona Rolsa, pomaže čitaocu da zakorači u te misaone tvorevine. Cimer nam objašnjava suštinske ideje izložene u svakom od tih dela, opisuje kako su nastala, kao i njihovo mesto i ulogu u okviru filozofske tradicije, i sve to povezuje sa životom i mišljenjem samog pisca. Zahvaljujući tome, ovo je obrazovno i spoznajno, ali i zabavno filozofsko putovanje! Teške knjige u lakom pakovanju. Kratak pregled šesnaest ključnih dela istorije filozofije: Platon: Država | Avgustin: Ispovesti | Makjaveli: Vladalac | Montenj: Eseji | Dekart: Rasprava o metodi | Paskal: Misli | Lok: Dve rasprave o vladi | Kant: Kritika čistog uma | Šopenhauer: Svet kao volja i predstava | Kjerkegor: Ili–ili | Marks: Kapital | Niče: Tako je govorio Zaratustra | Vitgenštajn: Tractatus logico-philosophicus | Hajdeger: Bitak i vreme | Poper: Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji | Rols: Teorija pravednosti. „S punim pravom se može reći da je Kapija filozofa Roberta Cimera uvod u istoriju filozofije koji se može meriti sa legendarnim delom Vilhelma Vajšedela Filozofska prečica…“ Berliner Zeitung

Opis „Lektira koja obogaćuje!“ wissen.de Mnoga klasična filozofska dela, na primer Kantova Kritika čistog uma ili Ničeova knjiga Tako je govorio Zaratustra, spadaju u opšteljudsku kulturnu baštinu i ispunjavaju police biblioteka širom sveta, a ipak ih mnogi nikada nisu pročitali. Filozof Robert Cimer prihvatio se nimalo lakog zadatka da nam ta dela „protumači“ kako bi svima pružio priliku da ih razumeju. On kratkim prikazima šesnaest ključnih dela istorije filozofije, počev od Platonove Države pa do Teorije pravednosti Džona Rolsa, pomaže čitaocu da zakorači u te misaone tvorevine. Cimer nam objašnjava suštinske ideje izložene u svakom od tih dela, opisuje kako su nastala, kao i njihovo mesto i ulogu u okviru filozofske tradicije, i sve to povezuje sa životom i mišljenjem samog pisca. Zahvaljujući tome, ovo je obrazovno i spoznajno, ali i zabavno filozofsko putovanje! Teške knjige u lakom pakovanju. Kratak pregled šesnaest ključnih dela istorije filozofije: Platon: Država | Avgustin: Ispovesti | Makjaveli: Vladalac | Montenj: Eseji | Dekart: Rasprava o metodi | Paskal: Misli | Lok: Dve rasprave o vladi | Kant: Kritika čistog uma | Šopenhauer: Svet kao volja i predstava | Kjerkegor: Ili–ili | Marks: Kapital | Niče: Tako je govorio Zaratustra | Vitgenštajn:Tractatus logico-philosophicus | Hajdeger: Bitak i vreme | Poper: Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji | Rols: Teorija pravednosti. „S punim pravom se može reći da je Kapija filozofa Roberta Cimera uvod u istoriju filozofije koji se može meriti sa legendarnim delom Vilhelma Vajšedela Filozofska prečica…“ Berliner Zeitung Format: 13x20 cm Broj strana: 263 Pismo: Latinica Povez: Mek

U dobrom stanju Značenje značenja : proučavanje uticaja jezika na misao i nauka o simbolizmu / Č. K. Ogden, A. A. Ričards preveo s engleskog i pogovor i komentare napisao Milorad Radovanović Jezik srpski Godina 2001 Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2001 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 285 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Radovanović, Milorad Zbirka Biblioteka Theoria Prevod dela: The meaning of meaning / C. K. Ogden & I. A. Richards O Značenju značenja: str. 257-273 Beleške uz tekst Str. 275-278: Mala, srodna, lektira za dalje čitanje na jeziku prevoda / M. R. Predmetne odrednice Ogden, Kej, 1889-1957 Ričards, Ajvor Armstrong, 1893-1979 Semantika Filozofija jezika Čarls Kej Ogden, Ajvor Armstrong Ričards, Stranice što slede, neke napisane čak daleke 1910. godine, najvećim su delom već bivale objavljivane u periodici tokom 1922. I 1923. godine, a proisticale su iz našeg pokušaja da se neposredno pozabavimo spornim poteškoćama oko uticaja Jezika na Misao. Polazi se od pretpostavke kako se upravo naukom o Simbolizmu utemeljuje proučavanje tog uticaja, kao novi pravac u pristupanju tradicionalnim problemima za koje se do sada smatralo da su rezervisani samo za filozofe i metafizičare. Uz to se uzima i kako je takvo ispitivanje ovih problema u skladu sa metodima onih posebnih nauka čiji su raniji doprinosi upravo bili omogućili da se jedan novi nauk izdvoji iz manje jasnih spekulacija (sa kojima bi se inače moglo činiti da je on u vezi).

Naslov originala: Roger-Pol Droit: L`Ethique expliquée à tout le monde. Rože-Pol Droa: Etika objašnjena svima. Роже-Пол Дроа: Етика објашњена свима. Izdavač: Geopoetika. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 2011. Povez: broš. Pismo: latinica. Broj strana: 88. Format: 20 x 13,5 cm. Prevod: Ivana Misirlić-Bigard. Knjiga je vrlo dobro očuvana: korice i tekst su bez oštećenja, potpuno čisti. Za potpuni izgled i SADRŽAJ knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Etika objašnjena svima je jedinstvena naučna knjiga Rože- Pola Droa koja na razumljiv i jednostavan način objašnjava ovaj pojam i njegov istorijat... Svi govore o etici. Poslovna, sportska, etika medija, medicinska etika... Ovaj pojam postoji i usvakodnevnom životu. Njegov smisao međutim često je nejasan. Da li je to, jednostavno, moral? Ili stvaranje novih pravila? I ko o tome razmišlja? Stručnjaci ili svi mi? Rože-Pol Droa pristupačnim stilom i jezikom govori o istorijatu ove reči. Na pedagoški način ističe uticaj religijskih verovanja i filozofskih analiza. Još od antičkih mudraca pa do bioetike sutrašnjice perspektive su se menjale. Ali, zaključak ostaje isti: etika je briga o drugima. Etika objašnjena svima nudi savremen pogled na veoma važnu društvenu temu koja se tiče čitavog čovečanstva i opstanka humanih vrednosti. Zbog toga je ova knjižica izuzetno korisna za sve nastavnike, profesore, roditelje i mlade ljude radoznalog duha čije kritičko mišljenje i sud treba razvijati od malih nogu. Idealan materijal za obradu gradiva iz građanskog vaspitanja, ili kao dopunska lektira za đake koji se interesuju za filozofiju i nauku (uzrasta od 14 godina). Ova knjiga može biti i sjajan vodič u savremenu evropsku misao o građanskoj odgovornosti. Rože-Pol Droa, filozof, pisac, ekspert u Nacionalnom centru za naučno istraživanje, član je Nacionalnog etičkog saveta za nauku i zdravlje.`

Broj strana: 212 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Izdavač: Službeni glasnik U svojim ispovestima, Eko nas još jednom uvodi u fikcionalne svetove Imena ruže, Fukoovog klatna, Ostrva dana pređašnjeg, Baudolina i Tajanstvenog plamena kraljice Loane, otkrivajući nam, vrcavo i znalački, tajne svog stvaralačkog postupka. Od čega potiče fikcionalni svet benediktanskog manastira? Šta spaja sliku klatna Leona Fukoa i zvuk trube na sahrani pripadnika Italijanskog pokreta otpora? Da li je jezik uistinu nemoćan da opiše koralne grebene Južnih mora? Zašto Baudolinova priča počinje s prizorom Carigrada u plamenu 1204. godine? Kako se mladalačka lektire preobražava u Jambovu riznicu retkosti? Iako „mlad“ romanopisac, Eko je nesumnjivo razborit čitalac sopstvenog dela – čitalac koji magiju fikcionalne tvorevine čini mogućom.

Broj strana: 100 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Ukronija „Stoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju."

Erich Fromm - Autoritet i porodica Naprijed, Zagreb, 1980 143 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Sadrži: - O metodi i zadatku analitičke socijalne psihologije: napomene o psihoanalizi i historijskom materijalizmu (Über Methode und Aufgabe einer Analytischen Sozialpsychologie: Bemerkungen über Psychoanalyse und historischen Materialismus) - Psihoanalitička karakterologija i njezino značenje za socijalnu psihologiju (Die psychoanalytische Charakterologie und ihre Bedeutung für die Sozialpsychologie) - Autoritet i porodica (Autorität und Familie, Sozialpsychologischer Teil in Studien über Autorität und Familie: Forschungsberichte aus dem Institut für Sozialforschung) Autoritet i porodica je prva knjiga iz sabranih djela u 12 knjiga. Iz sadržaja: O metodi i zadatku analitičke socijalne psihologije: napomene o psihoanalizi i historijskom materijalizmu Bilješke Psihoanalitička karakterologija i njezino značenje za socijalnu psihologiju Bilješke Autoritet i porodica Uvod Raznolikost pojava autoriteta Autoritet i Nad-Ja Uloga porodice u njihovu razvitku Autoritet i potiskivanje Autoritativno-mazohistički karakter Bilješke Naslov originala: Erich Fromm AUTORITAT UND FAMILIE Preveo: Ljubomir Tadić Erich Fromm rođen je 23.3.1900. u Frankfurtu, u obitelji ortodoksnih Jevreja. Tokom ranog školovanja upoznaje Stari Zavjet i Talmud a kao osamnaestogodišnjak dolazi do zaključka da u sve treba sumnjai. Taj ga zaključak dovodi do Marksa, a jedno tragično iskustvo- samoubojstvo drage prijateljice zbog smrti njenog oca - do Freuda. Studirao je psihologiju, filozofiju i sociologiju u Frankfurtu i Heidelbergu, doktorirao je 1922, a u psihoanalitičku praksu upućuje se od 1924-1930. u Heidelbergu, Minchenu, Frankfurtu i Berlinu. Na prijelazu dvadesetih u tridesete godine sve se više udaljava od frojdovske ortodoksije i sve više razvija vlastita psihoanalitička stajališta i metode. U njegovoj ranoj intelektualnoj biografiji bili su presudni upoznavanje sa zen-buddhizmom 1926. g. koji mu otvara nove perspektive i nova područja interesa; 1930. g. lektira Bachofenovog djela Das Muterrecht; 1930. g. izbor za doživotnog voditelja socijalnopsihološkog odjela frankfurtskog Instituta za socijalna istraživanja. Godine 1934. emigrira u SAD, a krajem 1938. raskida ugovor s Institutom. Od 1934-49. djeluje kao profesor na sjevernoameričkim sveučilištima a 1949. odlazi u Mexico i radi na tamošnjem univerzitetu. Svo to vrijeme, uz sveučilišnu nastavu i živu teorijsku djelatnost, aktivno obavlja i psihoanalitičku praksu. Od 1965. g. , kada je penzioniran, živi pretežno u Švicarskoj, gdje umire 18.3.1980. Erih From

Istraživanje o ljudskom razumu / David Hume Prevod: Ivo Vidan Predgovor: Tomislav Jovanović Zagreb 2023. Mek povez, 157 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Kad bi se sve prirodne pojave neprestano toliko mijenjale, da nikakva dva događaja ne bi sličila jedan drugom, već bi svaki predmet bio potpuno nov. U takvom slučaju mogli bismo reći, da je jedan predmet ili događaj slijedio za drugim, a ne da ga je drugi proizveo. Odnos uzroka i učinka morao bi biti potpuno nepoznat čovječanstvu. Izvodi i zaključci o djelovanju prirode tog bi časa nestali, a pamćenje i osjetila ostali bi jedinim kanalima, pomoću kojih bi znanje o nekoj zbiljskoj opstojnosti moglo dolaziti do duha. Ako hoće biti dosljedan, filozof mora primijeniti isto zaključivanje na postupke i voljne čine razumnih bića. I zaista, razmotrimo li, kako se dobro povezuju prirodna i moralna očevidnost, i kako oni čine samo jedan lanac dokaza, bez predomišljanja ćemo priznati, da je njihova priroda ista i da su izvedeni iz istih principa. – David Hume Riječ je o jednom od ključnih tekstova ne samo britanskog empirizma, nego i povijesti zapadne filozofije u cjelini. Teme kojima se autor bavi jednako su aktualne danas kao što su to bile prije dva i pol stoljeća, pri čemu je Humeovo polazište uvijek ono radikalnog, empirističkim principima vođenog skeptika – posumnjati u održivost onoga što mislimo da znamo o tim temama, odnosno o izvjesnosti naše spoznaje pojedinih predmeta i vrsta predmeta. – dr. sc. Tomislav Janović Možda je dovoljno spomenuti već samo to da je upravo ovo Humeovo djelo probudilo Kanta iz njegovog poznatog „dogmatskog drijemeža“ i navelo ga da izvede svoju poznatu „kopernikansku revoluciju“ u filozofiji. A na taj način i Humeov i Kantov misaoni rad i dan-danas predstavlja razmeđu između dviju glavnih filozofskih tradicija na tom polju istraživanja. Utjecaj te diskusije vidljiv je i na drugim područjima a ne samo u filozofskim okvirima, kao npr. u pojedinim granama umjetnosti. Ova Humeova knjiga utoliko nije zanimljiva samo u stručnom smislu nego i u širem kulturnom pogledu. – dr. sc. Neven Petrović DAVID HUME (1711.–1776.) glavni je predstavnik škotskog prosvjetiteljstva i jedan od zanimljivijih pojava na europskoj intelektualnoj sceni 18. stoljeća. Kao i većina drugih Humeovih filozofskih djela (Rasprava o ljudskoj prirodi, Dijalozi o religiji, Istraživanje o principima morala, O mjerilima ukusa, O besmrtnosti duše, O samoubojstvu, da navedemo samo ona najvažnija), Istraživanje o ljudskom razumu postalo je filozofski klasik i preporučljiva lektira svakog ozbiljnijeg studija filozofije (kako formalnog tako i neformalnog).

Poetika prostora Gaston Bašlar Kultura, Beograd, 1969. Tvrd povez sa omotom, 296 strana. Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti izgradi mudrost, uslov razumne sreće... Bio je fascinantan profesor; dok ga nisam čuo nisam ni zamišljao da su mogući takav šarm i spontanost predavačke inspiracije, naročito u ovo doba televizijske i druge automatizacije opštenja. Sa svojim polucilinderom, sa bradom à la Marx, sa sklonostima i navikama provincijskog osobenjaka, kakvih je nekad bilo sijaset u dokonoj slobodi ulica kojima su ljudi hodali pešice, Bašlar nije izgledao niti je bio imalo „moderan“... Dok literatura veći gotovo dva veka slika jad naše osamljenosti, Bašlar peva blagodati samoće, predlaže nam da pomoću čitanja, pomoću „poetikoanalize“, „rekonstruišemo u sebi biće oslobodilačkih samoća“. Naravno, i ovde ista reč pokriva različite stvari. Bašlarova samoća je punoća, mašta naše biće, a lektira je njeno društvo. „Gore, na nebu, raj je jedna velika biblioteka“, veli Bašlar... Bašlar je, u Francuskoj, konsekventnije no iko, izložio strukture savremenog naučnog duha i prakse, karakterisane sve strožom apstrakcijom i matematizacijom. Pokazao je da je taj duh negacija svega spontanog, svega neposrednog, „prirodnog“. Kasnije je uvideo da naučna kosmologija ne može ugušiti spontanu kosmologiju, da prvobitni čovek živi u nama sa nesmanjenom vitalnošću, da mu je izraz poezija, da su funkcija nauke i funkcija poezije nesvodljive, i obe neophodne. Mi živimo istovremeno u dva jedan drugom potpuno strana sveta. Bašlar je uspeo da od te rascepanosti napravi dve harmonije koje se uzajamno dopunjuju. Drugi je doživljuju kao tragediju našeg doba... Život je mnogo lepši posle čitanja jedne Bašlarove knjige, čitalac svesniji vlastitog bogatstva, pouzdaniji u se. Ako i ne menja svet, ostavljajući to inteligenciji i nauci, mašta krepi čoveka, „sanjarenju pripadaju vrednosti koje daju pečat čoveku u njegovim dubinama“. – Sreten Marić SRETEN MARIĆ - Među javom i med snom (Poetika Gastona Bašlara) I Kuća - Od podruma do tavana - Smisao kolibe II Kuća i svemir III Fioka, sanduci i ormari IV Gnezdo V Školjka VI Uglovi VII Minijatura VIII Intimna neizmernost IX Dijalektika spoljašnjeg i unutarnjeg X Fenomenologija okruglog

U dobrom stanju! Jedino na naslovnoj stranici neko flomasterom dodao + Hajdeger Sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Poetika prostora Gaston Bašlar Kultura, Beograd, 1969. Tvrd povez, 296 strana. Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti izgradi mudrost, uslov razumne sreće... Bio je fascinantan profesor; dok ga nisam čuo nisam ni zamišljao da su mogući takav šarm i spontanost predavačke inspiracije, naročito u ovo doba televizijske i druge automatizacije opštenja. Sa svojim polucilinderom, sa bradom à la Marx, sa sklonostima i navikama provincijskog osobenjaka, kakvih je nekad bilo sijaset u dokonoj slobodi ulica kojima su ljudi hodali pešice, Bašlar nije izgledao niti je bio imalo „moderan“... Dok literatura veći gotovo dva veka slika jad naše osamljenosti, Bašlar peva blagodati samoće, predlaže nam da pomoću čitanja, pomoću „poetikoanalize“, „rekonstruišemo u sebi biće oslobodilačkih samoća“. Naravno, i ovde ista reč pokriva različite stvari. Bašlarova samoća je punoća, mašta naše biće, a lektira je njeno društvo. „Gore, na nebu, raj je jedna velika biblioteka“, veli Bašlar... Bašlar je, u Francuskoj, konsekventnije no iko, izložio strukture savremenog naučnog duha i prakse, karakterisane sve strožom apstrakcijom i matematizacijom. Pokazao je da je taj duh negacija svega spontanog, svega neposrednog, „prirodnog“. Kasnije je uvideo da naučna kosmologija ne može ugušiti spontanu kosmologiju, da prvobitni čovek živi u nama sa nesmanjenom vitalnošću, da mu je izraz poezija, da su funkcija nauke i funkcija poezije nesvodljive, i obe neophodne. Mi živimo istovremeno u dva jedan drugom potpuno strana sveta. Bašlar je uspeo da od te rascepanosti napravi dve harmonije koje se uzajamno dopunjuju. Drugi je doživljuju kao tragediju našeg doba... Život je mnogo lepši posle čitanja jedne Bašlarove knjige, čitalac svesniji vlastitog bogatstva, pouzdaniji u se. Ako i ne menja svet, ostavljajući to inteligenciji i nauci, mašta krepi čoveka, „sanjarenju pripadaju vrednosti koje daju pečat čoveku u njegovim dubinama“. – Sreten Marić SRETEN MARIĆ - Među javom i med snom (Poetika Gastona Bašlara) I Kuća - Od podruma do tavana - Smisao kolibe II Kuća i svemir III Fioka, sanduci i ormari IV Gnezdo V Školjka VI Uglovi VII Minijatura VIII Intimna neizmernost IX Dijalektika spoljašnjeg i unutarnjeg X Fenomenologija okruglog

Dejvid Hjum Na engleskom Nekorišćena knjiga THE ESSENTIAL PHLOSOPICAL WORKS Retko u ponudi Dejvid Hjum (engl. David Hume; Edinburg, 7. maj 1711 — Edinburg, 25. avgust 1776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je skeptičar koji je počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2] Hjumov uticaj[uredi | uredi izvor] Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Biografija[uredi | uredi izvor] Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje.Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. Godine 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739—1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.[4] Hjum skeptičar[uredi | uredi izvor] Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748, Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma, moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika[uredi | uredi izvor] U etici Hjum zastupa mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela[uredi | uredi izvor] 1748. Istraživanje ljudskog razuma 1751. Istraživanje moralnih principa 1779. Dijalog o prirodnoj religiji

U dobrom stanju Naslov Filozofski rječnik / glavni urednik Vladimir Filipović Vrsta građe rečnik Jezik hrvatski Godina 1965 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1965 Fizički opis 438 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Filipović, Vladimir Zbirka Filozofska hrestomatija ; dodatni svezak Predmetne odrednice Filozofija – Rečnici Prvi filozofijski rječnik u Hrvatskoj. U jugoslavenskim okvirima prije ovog rječnika izišao je rječnik prof. Svetislava Marića god. 1932. u Novom Sadu. Filozofijski rječnik Matice Hrvatske, koji izlazi kao dodatak Filozofskoj hrestomatiji, upravo je i nastao kao potreba širega kulturnog kruga, koji se sve više interesira za probleme filozofije. Kod nas je poslije rata napisano dosta filozofijskih knjiga, prevedeno je mnogo strane klasične filozofijske literature, pa se krug čitača tako proširio da kod izdavanja filozofijskih časopisa naklada od dvije do tri tisuće primjeraka postaje premalena, što sve svjedoči da naša sredina s velikim interesom pristupa lektiri filozofije. A da marksističku filozofijsku literaturu poznaju i najširi krugovi naših radnih ljudi, činjenica je koju ne treba dokazivati. Upravo zato je postala prijeka potreba da se izda jedan priručni filozofijski rječnik. On nema karakter enciklopedijskog rječnika, nego je postavljen tako da su termini stručno kritički obrađeni, a na način svakome čitatelju filozofijske literature prikladan i jasan. Vladimir Filipović Filozifski rečnik x2

Autor - osoba Bachelard, Gaston, 1884-1962 = Bašlar, Gaston, 1884-1962 Naslov Poetika sanjarije / Gaston Bachelard ; [s francuskog preveo Fahrudin Kreho ; predgovor Kasim Prohić] Jedinstveni naslov ǂLa ǂpoétique de la rêverie. srpski jezik Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski, srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 241 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kreho, Fahrudin = Kreho, Fahrudin Prohić, Kasim, 1937-1984 = Prohić, Kasim, 1937-1984 Zbirka ǂBiblioteka ǂŽarišta ; ǂknj. ǂ1 (Broš.) Napomene Prevod djela: La poétique de la rêverie / Gaston Bachelard Lijepi svjetovi Gastona Bachelarda: str. 5-22. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Bašlar, Gaston, 1884-1962 Književna estetika Gaston Bašlar (1884–1962) je bio francuski filozof. Njegovi najvažniji radovi su iz oblasti poetike i filozofije nauke. Bio je na najvažnijim mestima u francuskoj Akademiji i uticao na brojne francuske filozofe između ostalih i na Mišel Fukoa, Luj Altisera i Žaka Deridu. Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti izgradi mudrost, uslov razumne sreće... Bio je fascinantan profesor; dok ga nisam čuo nisam ni zamišljao da su mogući takav šarm i spontanost predavačke inspiracije, naročito u ovo doba televizijske i druge automatizacije opštenja. Sa svojim polucilinderom, sa bradom à la Marx, sa sklonostima i navikama provincijskog osobenjaka, kakvih je nekad bilo sijaset u dokonoj slobodi ulica kojima su ljudi hodali pešice, Bašlar nije izgledao niti je bio imalo „moderan“... Dok literatura veći gotovo dva veka slika jad naše osamljenosti, Bašlar peva blagodati samoće, predlaže nam da pomoću čitanja, pomoću „poetikoanalize“, „rekonstruišemo u sebi biće oslobodilačkih samoća“. Naravno, i ovde ista reč pokriva različite stvari. Bašlarova samoća je punoća, mašta naše biće, a lektira je njeno društvo. „Gore, na nebu, raj je jedna velika biblioteka“, veli Bašlar... Bašlar je, u Francuskoj, konsekventnije no iko, izložio strukture savremenog naučnog duha i prakse, karakterisane sve strožom apstrakcijom i matematizacijom. Pokazao je da je taj duh negacija svega spontanog, svega neposrednog, „prirodnog“. Kasnije je uvideo da naučna kosmologija ne može ugušiti spontanu kosmologiju, da prvobitni čovek živi u nama sa nesmanjenom vitalnošću, da mu je izraz poezija, da su funkcija nauke i funkcija poezije nesvodljive, i obe neophodne. Mi živimo istovremeno u dva jedan drugom potpuno strana sveta. Bašlar je uspeo da od te rascepanosti napravi dve harmonije koje se uzajamno dopunjuju. Drugi je doživljuju kao tragediju našeg doba... Život je mnogo lepši posle čitanja jedne Bašlarove knjige, čitalac svesniji vlastitog bogatstva, pouzdaniji u se. Ako i ne menja svet, ostavljajući to inteligenciji i nauci, mašta krepi čoveka, „sanjarenju pripadaju vrednosti koje daju pečat čoveku u njegovim dubinama“ – Sreten Marić MG75 (L)

Autor - osoba Hume, David Naslov Istraživanje o ljudskom razumu / David Hume ; preveo Ivo Vidan ; pogovor Gajo Petrović Jedinstveni naslov An enquiry concerning human understanding. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Kultura, 1956 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 259 str., [1] list : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidan, Ivo Petrović, Gajo, 1927-1993 = Petrović, Gajo, 1927-1993 (Karton sa omotom.) Napomene Prevod dela : An enquiry concerning human understanding Problem spoznaje u filozofiji D. Huma : str. 211-256 Predmetne odrednice Hjum, Dejvid, 1711-1776 -- „Istraživanje o ljudskom razumu“ Filozofija Dejvid Hjum Dejvid Hjum (engl. David Hume; 1711–1776) je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Rođen je 7. maja 1711. u Edinburgu, umro je 25. avgusta 1776. isto u Edinburgu bio je jedan skeptičar počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji. Hjumov Uticaj Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila. Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Život Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje. Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobiva. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o Ljudskoj Prirodi (1739–40), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Hjuton. Hjum skeptičar Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 „Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma“ moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika U etici zastupa Hjum mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela • 1751. Istraživanje moralnih principa • 1758. Ispitivanje čovečijeg razuma • 1779. Dijalog o prirodnoj religiji MG148 (N)

Podvlačeno grafitnom olovkom, a na nekoliko mesta i žutim markerom, v. sliku. Autor - osoba Bachelard, Gaston, 1884-1962 = Bašlar, Gaston, 1884-1962 Naslov Novi naučni duh / Gaston Bašlar ; prevela s francuskog Mira Vuković Jedinstveni naslov ǂLe ǂnouvel esprit scientifique Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1991 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 145 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Vuković, Mira, 1940- = Vuković, Mira, 1940- Zbirka ǂBiblioteka ǂElementi ; 12 (Broš.) Napomene Prevod dela: Le nouvel esprit scientifique / Gaston Bachelard Tiraž 1000. Predmetne odrednice Epistemologija Determinizam Počev od Vilijema Džejmsa često se govorilo da svaki obrazovan čovek nužno sledi jednu metafiziku. Tačnije bi zapravo bilo reći da se u svom nastojanju da stekne naučno obrazovanje svaki čovek oslanja ne na jednu već na dve metafizike i da su ove dve prirodne i ubedljive, implicitne i uporne metafizike – protivrečne. U želji da im brzo nađemo neko privremeno ime, označimo ova dva osnovna filozofska stava, mirno udružena u modernom naučnom duhu, klasičnim etiketama racionalizma i realizma. Gaston Bašlar (1884–1962) je bio francuski filozof. Njegovi najvažniji radovi su iz oblasti poetike i filozofije nauke. Bio je na najvažnijim mestima u francuskoj Akademiji i uticao na brojne francuske filozofe između ostalih i na Mišel Fukoa, Luj Altisera i Žaka Deridu. Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti izgradi mudrost, uslov razumne sreće... Bio je fascinantan profesor; dok ga nisam čuo nisam ni zamišljao da su mogući takav šarm i spontanost predavačke inspiracije, naročito u ovo doba televizijske i druge automatizacije opštenja. Sa svojim polucilinderom, sa bradom à la Marx, sa sklonostima i navikama provincijskog osobenjaka, kakvih je nekad bilo sijaset u dokonoj slobodi ulica kojima su ljudi hodali pešice, Bašlar nije izgledao niti je bio imalo „moderan“... Dok literatura veći gotovo dva veka slika jad naše osamljenosti, Bašlar peva blagodati samoće, predlaže nam da pomoću čitanja, pomoću „poetikoanalize“, „rekonstruišemo u sebi biće oslobodilačkih samoća“. Naravno, i ovde ista reč pokriva različite stvari. Bašlarova samoća je punoća, mašta naše biće, a lektira je njeno društvo. „Gore, na nebu, raj je jedna velika biblioteka“, veli Bašlar... Bašlar je, u Francuskoj, konsekventnije no iko, izložio strukture savremenog naučnog duha i prakse, karakterisane sve strožom apstrakcijom i matematizacijom. Pokazao je da je taj duh negacija svega spontanog, svega neposrednog, „prirodnog“. Kasnije je uvideo da naučna kosmologija ne može ugušiti spontanu kosmologiju, da prvobitni čovek živi u nama sa nesmanjenom vitalnošću, da mu je izraz poezija, da su funkcija nauke i funkcija poezije nesvodljive, i obe neophodne. Mi živimo istovremeno u dva jedan drugom potpuno strana sveta. Bašlar je uspeo da od te rascepanosti napravi dve harmonije koje se uzajamno dopunjuju. Drugi je doživljuju kao tragediju našeg doba... Život je mnogo lepši posle čitanja jedne Bašlarove knjige, čitalac svesniji vlastitog bogatstva, pouzdaniji u se. Ako i ne menja svet, ostavljajući to inteligenciji i nauci, mašta krepi čoveka, „sanjarenju pripadaju vrednosti koje daju pečat čoveku u njegovim dubinama“ – Sreten Marić MG80 (N)

Naslov Istina o životu iskristalisana kroz vekove. Knj. 5 / [priredio] Božidar Šutaković Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Šutaković, 1979 (Požarevac : Prosveta) Fizički opis 126 str., [3] lista s tablama ; 20 cm Drugi autori - osoba Šutaković, Božidar (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Stanje: mestimično podvlačeno grafitnom olovkom, rikna ojačana selotejpom. Moderna vremena donose veliku opasnost i literaturi, naime sve više, pod pritiskom mehanizacije i tempa života, dolazi do napuštanja i zaboravljanja, zanemarivanja pojedinih književnih rodova zarad površnih, lapidarnih i novinarskih žanrova. Da ne nabrajamo. Jedan od umirućih je negovanje aforizama, mudrih reći, misli, iskrica, aksioma te odabiranja misli velikih ljudi na večne teme kao što su život, smrt, ljubav, sreća, mladost itd. Božidar Šutaković pripada onoj retkoj grupi istrajnika koji, marljivo i uporno, sa izvanrednom Ijubavlju prikuplja misli velikana pisane, reći, slaže ih i reda u svoje beležnice da bi ih kasnije kao strune orkestrirao u celine svojih viđenja. Čitajući raznoliku lektiru, počev od klasika svetske književnosti, preko dela velikih učenjaka, do teoretičara dijalektičkog materijalizma, Šutaković, stičući sopstvena znanja, na marginama tako bogate biblioteke beleži ono što trajno ostaje u njegovom misaonom habitusu. I kad pravi greške, uvrštavajući u svoje antologije neautorizovane definicije (iz enciklopedija i drugih kataloga koji podrazumevaju timski rad), Šutaković ostaje dosledan mi-saonom jedinstvu i predmetu svojih preokupacija. To su najčešće ljudske mane i vrline, savremena marksistička misao, problem prostora i vremena, odnosi prema relativnosti istorije u koje autor sistematski ugrađuje biserna viđenja od Aristotela i Heraklita do Marksa i Markuzea. Na tom svom dugom putu pisac, bez obzira na hvale ili kritike, ostaje dosledan i do sada je objavio više knjiga pod zajedničkim naslovom „Istina о životu iskristalisana kroz vekove“ koje sistematski dopunjavaju jednu posebnu duhovnu tvorevinu. Pred nama su nove knjige Božidara Šutakovića u ciklusu traganja za večitim istinama. Nekad nam se učini da sretnemo već poznatu ili ponovljenu misao. Ali, latinska poslovica poučno opominje: „Oni koji ne znaju neka uče, a koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju.“ Zato od srca preporučujemo ove mudrosti, koje čitaocu, između ostalog, donose podsticajnu radost za nova druženja sa lepom književnošću. A i time samo misionarstvo Šutakovića je opravdalo nesvakidašnji trud i još prilježniju istrajnost. MG76

Autor: Nikola Kajtez Izdvač: Agora Žanr: Filozofija Pismo: Ćirilica Broj strana: 198 Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2016. Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija! Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi. Pošto sâm protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa. Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pri tom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića). Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije, približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada. Autor ovog jedinstvenog dela u našoj filozofskoj lektiri Nikola Kajtez (1965) je po obrazovanju filozog koji je diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i kome je do sada objavljeno sedam knjiga od kojih je knjiga o Berđajevu doživela dva izdanja, a „Civilizacija u službi zla pored dva izdanja dobila je i Nagradu „Laza Kostić“ u kategoriji filozofskih knjiga. Pošto se reč „entropija“ kod nas koristi umesto „urušavanja“, Kajtez insistira na definiciji da je to „višeslojna i ireverzibilna dezorganizacija, permanentna destrukcija prvobitno date strukture rasejanja, prazne neomeđenosti, nasumične raspoređenosti, nepredvidivosti, neuređenosti svakog entiteta u ma kom smislu – mera koja ne dozvoljava da energija bude upotrebljena u stvaralačke svrhe, da se učini nešto zanimljivo, korisno, novo“. Za njega je entropija mera haotičnosti, nediferencijalnosti jednostranosti stanja sistema, indikator razgradnje, nestajanja, inercije, obezvređivanja, beslovesnosti, izraz nestabilnosti… Kajtez primećuje da se do sada „nijedan naš filozof nije pozabavio entropijom iako je to najvažniji aspekt prirode svemira“. „Našu sredinu“, piše Kajtez, i dalje odlikuje „odsustvo svesti o nestajanju sveta, iako fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofska pojava, već kao nova filozofska kategorija.“ „Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja, a ako nije – ona ni u saznajnom, ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada“, zaključak je ove filozofske rasprave Nikole Kajteza. MG60

U dobrom stanju Izabrana djela / Marcel Šnajder ; izbor, redakcija tekstova i pogovor Jelena Berberović Vrsta građe izabrana dela Jezik bosanski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1986 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 369 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Berberović, Jelena, 1938- Azinović, Mirko Biblioteka Kulturno nasljeđe Bosne i Hercegovine Str. 7-8: Uvod / Jelena Berberović: Str. 255-326: Marcel Šnajder - život i djelo / Jelena Berberović Napomene i bibliografske reference uz tekst Str. 327-361: Bibliografija radova Marcela Šnajdera / Mirko Azinović Registar. Marcel Šnajder (Dembica, Austro-Ugarska Monarhija 28. 1. 1900 – ?, 1941), jugoslavenski filozof i matematičar, jedan od prvih doktora filozofije u Bosni i Hercegovini za vrijeme Kraljevine Jugoslavije. Dr. Marcel Šnajder je rođen u jevrejskoj porodici 28. 1. 1900 godine u Debici (današnja Poljska) za vrijeme Austro-Ugarske Monarhije. Odatle su mu roditelji, u njegovom ranom djetinjstvu, s činovničkom službom prešli u bosansko-hercegovačku provinciju. Klasično gimnazijsko školovanje započeo je u Mostaru i, u godinama Prvog svjetskog rata, nastavio i završio u Travniku. Opseg njegovog talenta i intelektualnog interesa bio je već u ovim gimnazijiskim godinama toliko prostran da ga nije mogao ispuniti program školskog obrazovanja i dosta opsežno, ali pažljivo kontrolisane školske lektire. U godinama nakon rata upisao je univerzitetske studije u Zagrebu i Beču. Studirao je godinu dana u Zagrebu, a zatim u Beču filozofiju tj. čistu filozofiju, matemutiku i fiziku.[2] 1924 godine Marcel je završio studije matematike i filozofije na Zagrebačkom univerzitetu i iste godine predao doktorsku disertaciju pod naslovom `Pokušaj određenja istine`, a koju je sa istaknutim uspjehom odbranio 1925 godine. 1924 godine zaposlio se kao profesor matematike i filozofije na `I ženskoj gimnaziji` u Sarajevu, odakle je 1939 godine iz političkih razloga za kaznu bio premješten u Gornji Milanovac, gdje ga je i zatekao Drugi svjetski rat. Njegovo prisustvo odmah se osjetilo u krugu naprednih nastavnika sarajevskih srednjih škola gdje je, zajedno sa Ognjenom Pricom, Stjepanom Tomićem, Jovanom Kršićem i Kalmijem Baruhom unosio novi duh i nova shvatanja o ulozi škole i nastavnika u društvenim kretanjima. Od učenika je tražio mnogo i postizao mnogo, ne sredstvima pritiska, straha i nametnute discipline, nego svojim sistemom nastave iz kojeg je uvijek zračio i njegov pogled na svijet. Marcel nikad nije spadao među one, ne tako rijetke, intelektualce koji su svoja napredna ubjeđenja zadržavali za sebe i u sebi. On ih je smjelo iznosio u javnost u napisima i javnim predavanjima. Kao simpatizer komunizma bio je trn u oku vlastima Kraljevine Jugoslavije, naročito klerofašističkih krugova. Bio je poznat kao izvrstan predavač, velike opšte kulture, i dobar znalac književnosti i umjetnosti. Vladao je ruskim, poljskim, njemačkim i francuskim jezikom. Obim Marcelovog naučno-publicističkog djela obuhvata preko 40 radova, pretežno objavljenih u časopisu `Pregled`« u periodu od 1932 do 1940 godine, koji se, velikom većinom odnose na filozofske i sociološke teme. U oblast matematike spadaju njegove naučne rasprave, recenzije i udžbenici, te radovi koji su objavljeni u stručnim časopisima i posebnim knjigama, ili preostali u rukopisima. Najvažniji mu je rad prevod Kantova `Vječnog mira`, koji je snabdio predgovorom. Posljednjih dana jula 1941 godine ustaše su uhapsile Marcela zajedno za Perom Pešutom. Odveden je i ubijen iste godine negdje u ustaškim jamama u Lici.

61503) OBRAZOVANJE GOVORNIKA , Marko Fabije Kvintilijan , Veselin Masleša Sarajevo 1985 , Glavno i jedino sačuvano Kvintilijanovo djelo Obrazovanje govornika bez sumnje je jedan od najznačajnijih književnih produkata svoga doba, kako zbog svojih realističkih i zdravih pedagoških i didaktičkih pogleda, tako i zbog praktične svrhe kojoj je bilo namijenjeno. U prvom planu ono je trebalo da posluži kao pomoćno sredstvo, odnosno kao udžbenik za izučavanje generacijama rimskih omladinaca u toku njihova spremanja za govorničko zvanje. Međutim, već u prvim poglavljima prve knjige čitaocu je jasno da je navedeni razlog za pisanje djela od sporedne važnosti, a da se iza ovoga kriju mnogo dublji uzroci koji su pisca naveli na pisanje ovoga djela. U ranije napisanom djelu O uzrocima propadanja govorništva on je raspravljao o negativmm crtama u nastavi retorike i na njih svraćao pažnju svojih savremenika. U ovoj svojoj većoj raspravi, kako je dobro primijetio V. H. Atkins, pisac je htio dopuniti svoje ranije djelo daljnjim nastojanjima konstruktivne prirode da bi svojim savremenicima dao o tome jasne poglede. Jedno je nedvojbeno, a to izbija gotovo iz svakog Kvintilijanovog retka, da on ima u prvom redu na umu savremeni književni jezik i književne prilike uopće. Sadržaj: PREDGOVOR: Marko F. Kvintilijan pozdravlja svoga Trifona KNJIGA I. Predgovor I. Osnovna nastava II. Poredenje preimućstava javne i privatne nastave III. Upoznavanje i postupak sa dječijim prirodnim sklonostima IV. Gramatika V. Odlike i pogreške stila VI. Govorna pravila VII. Ortografija VIII. O pjesničkoj lektiri IX. Dalja priprema za govorničko zvanje X. Koji su predmeti potrebni za obrazovanje govornika XI. Pozornica i palestra predspreme govornika XII. Da li je moguća višepredmetna nastava u dječačkom dobu KNJIGA II. I. Kada učenik treba da pređe u školu retora II. Moralni lik učitelja i njegove dužnosti III. Da li su u početnoj nastavi potrebni najbolji i najspremniji učitelji IV. Prve vježbe u školi retorike V. O čitanju govornika i istoričara u retorskoj školi VI. O načinu davanja zadataka VII. O učenju napamet VIII. Da li treba svakog pojedinca poučavati prema njegovim prirodnim sklonostima IX. Dužnosti učenika X. Teme govornih vježbi XI. Potreba teoretske nastave XII. Snaga govora bez teoretskog obrazovanja XIII. U kojoj se mjeri treba pridržavati umjetničkih pravila XIV. Naziv i podjela retorike XV. Definicija retorike XVI. Koristi retorike XVII. Da li je retorika umjetnost XVIII. Kojoj vrsti umjetnosti pripada retorika XIX. Prirodni talenat i teorijska nastava XX. Da li je retorika vrlina XXI. Predmet retorike KNJIGA VI. Predgovor I. Obraćanje emocijama II. O smijehu KNJIGA VIII. Predgovor I. Duh latinskog jezika II. Jasnoća stila III. Stilski ukrasi IV. Uveličavanje i umanjivanje V. Sentencije i njihov značaj u govorništvu VI. Tropi KNJIGA IX. I. Razlika između tropa i figura II. Figure misli III. Govorne figure IV. Kompozicija, ritam, metričke stope i njihova upotreba KNJIGA X. I. O zalihi riječi II. Podražavanje III. Vrste i metodi pismenih vježbi IV. Kako treba vršiti ispravke V. O čemu treba u prvom redu pisati VI. Mentalna priprema VII. Improvizacija KNJIGA XI. I. Prikladnost govora II. Pamćenje III. Izlaganje (održavanje) govora KNJIGA XII. Predgovor I. Samo čestit i valjan čovjek može biti govor- II. Metodi izgrađivanja govornikova karaktera III. Govorniku je potrebno poznavanje građanskog prava IV. Govornik treba da zna istoriju V. Govornikovo oruđe VI. Kada treba da se prvi put pojavi govornik pred sudom VII. Kakve parnice treba govornik da preduzima VIII. Govornik mora proučavati svaku parnicu IX. Na šta govornik mora paziti prilikom izlaganja X. Govorni stilovi XI. Kraj Literatura sa latinskog preveo, predgovor napisao i komentar napisao Petar Pejčinović ; mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 555 strana