Prometej Novi Sad, 2001. 16 cm, 205 str. meki povez, ćirilica ISBN: 8676396000

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez - 71 strana - 19 cm BEOGRAD - NOVI SAD 1997 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Posveta na predlistu Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - E

Zabranjena pisma sex(e)pistolarni roman Koje su vaše prve asocijacije na Beograd i život u Srbiji pre deset godina? Šta je bilo IN a šta OUT? Gde je bio svet, a gde mi? A danas? Vojvotkinja Pajkić Isidora Dimitrijevna Bjelica i Suzana Vladislava Zlatanović Luna Lu Taxi vratile su se nakon deset godina sa svojim bestselerom Sex(e)pistolarni roman i proširile ga sa novostečenim iskustvima žena koje i sada (kao što su i onda) oblikuju urbane trendove. Ovaj nesvakidašnji i ekskluzivan roman o kojem se govorilo kao o zabranjenim pismima, sada je pred vama u novom izdanju. Prepustite mu se u potpunosti.

Koje su vaše prve asocijacije na Beograd i život u Srbiji pre deset godina? Šta je bilo IN a šta OUT? Gde je bio svet, a gde mi? A danas? Vojvotkinja Pajkić Isidora Dimitrijevna Bjelica i Suzana Vladislava Zlatanović Luna Lu Taxi vratile su se nakon deset godina sa svojim bestselerom Sex(pistolarni roman i proširile ga sa novostečenim iskustvima žena koje i sada, kao što su i onda, kreiraju trend svake urbane dame. Ovaj nesvakidašnji i ekskluzivan roman o kojem se govorilo kao o zabranjenim pismima, sada je pred vama u novom izdanju. Prepustite mu se u potpunosti.

Koje su vaše prve asocijacije na Beograd i život u Srbiji pre deset godina? Šta je bilo IN a šta OUT? Gde je bio svet, a gde mi? A danas? Vojvotkinja Pajkić Isidora Dimitrijevna Bjelica i Suzana Vladislava Zlatanović Luna Lu Taxi vratile su se nakon deset godina sa svojim bestselerom Sex(e)pistolarni roman i proširile ga sa novostečenim iskustvima žena koje i sada (kao što su i onda) oblikuju urbane trendove. Ovaj nesvakidašnji i ekskluzivan roman o kojem se govorilo kao o zabranjenim pismima, sada je pred vama u novom izdanju. Prepustite mu se u potpunosti.

DETALJNIJE Koje su vaše prve asocijacije na Beograd i život u Srbiji pre deset godina? Šta je bilo IN a šta OUT? Gde je bio svet, a gde mi? A danas? Vojvotkinja Pajkić Isidora Dimitrijevna Bjelica i Suzana Vladislava Zlatanović Luna Lu Taxi vratile su se nakon deset godina sa svojim bestselerom Sex(e)pistolarni roman i proširile ga sa novostečenim iskustvima žena koje i sada (kao što su i onda) oblikuju urbane trendove. Ovaj nesvakidašnji i ekskluzivan roman o kojem se govorilo kao o zabranjenim pismima, sada je pred vama u novom izdanju. Prepustite mu se u potpunosti. Format: 13x20 Broj strana: 264 strane

Detalji predmeta Stanje Polovno Man-made Women: How New Reproductive Technologies Affect Women Предња корица Gena Corea Hutchinson, 1985 - 109 страница Из књиге Садржај Notes on contributors 7 The continuing deficit of women in India and the impact 30 survival and sisterhood 52 Ауторска права други делови (2) нису приказани Друга издања - Прикажи све 1987 Преглед исечка Чести термини и фразе abortion amniocentesis animals Arditti artificial insemination baby become Betty Hoskins biological reproduction birth born breeders Caesarean section cells cent childbearing contraception culture daughters Depo Provera developed donor Dworkin ectogenesis eggs embryo transfer experience female sexuality feminism feminist fetal firstborn foetus Future for Motherhood Gena Corea gender genetic gestate girls heterosexual Holmes hormonal Hoskins human India infertile infertile women Jalna Jalna Hanmer Janice Raymond Journal Kishwar labour lesbian lives London male maternal medicine method nologies O'Brien ovaries Pandora Press 1984 parents patriarchal population Powledge pregnancy question Renate Duelli Klein reproductive brothel reproductive consciousness reproductive engineers reproductive freedom reproductive technologies Roberta Steinbacher role sex choice sex detection sex preference sex preselection sex ratio sex selection society sperm Steinbacher Superovulation tech techniques technodocs Test-Tube Women 1984 tion vitro fertilization Warnock Report woman womb women's liberation movement women's movement Women's Studies York Библиографски подаци Наслов Man-made Women: How New Reproductive Technologies Affect Women Explorations in feminism (Explorations in Feminism Collective [Great Britain)) Издање 10 књиге Explorations in feminism, ISSN 0142-2170 Аутор Gena Corea Издање илустровано Издавач Hutchinson, 1985 Оригинал из Универзитет у Мичигену Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975 Pokret Teorija Filmska teorija Ekonomija Feministička seksologija Ženska prava Profeminizam Antifeminizam Historija Ženska historija Feministička historija Historija feminizma Pravo glasa Žensko pravo glasa Kronologija Sufražetkinja Novi Zeland U.K. SAD Valovi feminizma Prvi Drugi Treći Pod-tipovi Amazonski Anarhistički Chicana Crni Diferencijalni Ekofeminizam Gojazni Individualistički Islamski Jednakost Jevrejski Kršćanski Kulturni Lezbijski Liberalni Marksistički Novi Postkolonijalni Postmoderni Pravičnost Pro-life Radikalni Rodni Seks-pozitivni Separatistički Socijalistički Treći svijet Vjerski Trans Ženizam Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta. Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi: • Liberalni feminizam • Radikalni feminizam • Socijalistički feminizam • Ekofeminizam • Individualistički feminizam

Koje su vaše prve asocijacije na Beograd i život u Srbiji pre deset godina? Šta je bilo IN a šta OUT? Gde je bio svet, a gde mi? A danas? Vojvotkinja Pajkić Isidora Dimitrijevna Bjelica i Suzana Vladislava Zlatanović Luna Lu Taxi vratile su se nakon deset godina sa svojim bestselerom Sex(e)pistolarni roman i proširile ga sa novostečenim iskustvima žena koje i sada (kao što su i onda) oblikuju urbane trendove. Ovaj nesvakidašnji i ekskluzivan roman o kojem se govorilo kao o zabranjenim pismima, sada je pred vama u novom izdanju. Prepustite mu se u potpunosti. Naslov: Zabranjena pisma Izdavač: Laguna Strana: 264 (cb) Pismo: Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2009 ISBN:

Detalji predmeta Stanje Polovno Sexual Politics, Sexual Communities the making of a Homosexual minority in the United States 1940-1970 John D’Emilio With thorough documentation of the oppression of homosexuals and biographical sketches of the lesbian and gay heroes who helped the contemporary gay culture to emerge, Sexual Politics, Sexual Communities supplies the definitive analysis of the homophile movement in the U.S. from 1940 to 1970. John D’Emilio’s new preface and afterword examine the conditions that shaped the book and the growth of gay and lesbian historical literature. “How many students of American political culture know that during the McCarthy era more people lost their jobs for being alleged homosexuals than for being Communists? . . . These facts are part of the heretofore obscure history of homosexuality in America—a history that John D’Emilio thoroughly documents in this important book.”—George DeStefano, Nation ”John D’Emilio provides homosexual political struggles with something that every movement requires—a sympathetic history rendered in a dispassionate voice.”—New York Times Book Review ”A milestone in the history of the American gay movement.”—Rudy Kikel, Boston Globe READ LESSABOUT SEXUAL POLITICS, SEXUAL COMMUNITIES 286 pages | 5-1/2 x 9 | © 1998 GAY AND LESBIAN STUDIES GENDER AND SEXUALITY History: AMERICAN HISTORY Sociology: SOCIAL CHANGE, SOCIAL MOVEMENTS, POLITICAL SOCIOLOGY REVIEWS TABLE OF CONTENTS EXCERPT TABLE OF CONTENTS Introduction Part 1. Identity, Community, and Oppression: A Sexual Minority in the Making 1. Homosexuality and American Society: An Overview 2. Forging a Group Identity: World War II and the Emergence of an Urban Gay Subculture 3. The Bonds of Oppression: Gay Life in the 1950s Part 2. The 1950s: Radical Visions and Conformist Pressures 4. Radical Beginnings of the Mattachine Society 5. Retreat the Respectability 6. Dual Identity and Lesbian Autonomy: The Beginnings of Separate Organizing Among Women 7. The Quest for Legitimacy Part 3. The 1960s: Civil Rights and the Pursuit of Equality 8. Gay Life in the Public Eye 9. Civil Rights and Direct Action: The New East Coast Militancy, 1961-1965 10. The Movement and the Subculture Converge: San Francisco During the Early 1960s 11. High Hopes and Modest Gains Part 4. The Liberation Impulse 12. A New Beginning: The Birth of Gay Liberation 13. Conclusion Afterword, 1998 Index ACLU activities Allen Ginsberg Angeles April arrest August Barbara Gittings became California Casey Adair chapter Chicago Chronicle City Civil Liberties civil rights Committee Communist convention court culture Daughters of Bilitis decade December discussion groups erotic eroticism Evelyn Hooker February federal female Frank Kameny Gay American History gay and lesbian gay bars Gay Crusaders gay liberation gay male gay subculture gay women Gittings heterosexual homophile activists homophile groups homophile movement Homophile Organizations homosexual behavior homosexuals and lesbians interview January Jonathan Katz June Kameny papers Kepner papers Kinsey Ladder Leitsch lesbian and gay lesbian bars lesbians and homosexuals literature Lucas papers magazines male homosexuals March Mattachine Newsletter Mattachine Review Mattachine Society Mattachine's meeting membership militants minority November NYMS obscenity October officers oppression participants police harassment political radical Rowland same-sex San Francisco September social Stonewall Stonewall riot tion Wicker York Mattachine Society Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975 Pokret Teorija Filmska teorija Ekonomija Feministička seksologija Ženska prava Profeminizam Antifeminizam Historija Ženska historija Feministička historija Historija feminizma Pravo glasa Žensko pravo glasa Kronologija Sufražetkinja Novi Zeland U.K. SAD Valovi feminizma Prvi Drugi Treći Pod-tipovi Amazonski Anarhistički Chicana Crni Diferencijalni Ekofeminizam Gojazni Individualistički Islamski Jednakost Jevrejski Kršćanski Kulturni Lezbijski Liberalni Marksistički Novi Postkolonijalni Postmoderni Pravičnost Pro-life Radikalni Rodni Seks-pozitivni Separatistički Socijalistički Treći svijet Vjerski Trans Ženizam Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta. Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi: • Liberalni feminizam • Radikalni feminizam • Socijalistički feminizam • Ekofeminizam • Individualistički feminizam kvir queer teorija Reference S. Hite, The Hite Report on Male Sexuality, New York, A. Knopf, 1991. Feray Jean-Claude, Herzer Manfred (1990). „Homosexual Studies and Politics in the 19th Century: Karl Maria Kertbeny”. Journal of Homosexuality 19: 1. „"Psychopathia Sexualis", Kino.com”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2007. g. Pristupljeno 03. 04. 2011. Klajn, Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza. str. 1418. Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska. . Нови Сад. 2007. pp. 1469. The Free Dictionary: gay: Usage note., Pristupljeno 11. april 2013. Milan Vujaklija, Rečnik stranih reči. . Београд. 1974. pp. 698. Klajn, Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza. str. 909. Klajn, Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza. str. 282. Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska. . Нови Сад. 2007. pp. 920. Klajn, Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza. str. 696. JAMA: Gay Is Okay With APA (American Psychiatric Association); dostupno na: Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. mart 2010) Homophobic stigma — A community cause Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2007) pinknews.co.uk (jezik: engleski) Homophobia Elimination May Curb HIV Epidemic emaxhealth.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. март 2012), Приступљено 11. април 2013. (језик: енглески) Sexual orientation and homosexuality, APA, Приступљено 11. април 2013. Келли 2000, стр. 547 Qazi Rahman, Glenn D.Wilson, Born gay? The psychobiology of human sexual orientation, Personality and Individual Differences 34 (2003) 1337—1382. (језик: енглески) Journal of Homosexuality, Приступљено 11. април 2013. Bruce Bagemihl, Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity, St. Martin's Press. 1999. ISBN 978-0-312-19239-6. Harrold, Max. „Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity”. The Advocate, reprint iz Highbeam Encyclopedia, objavljeno 16. februara 1999. Gordon, Dr Dennis. „‘Catalogue of Life’ reaches one million species”, National Institute of Water and Atmospheric Research. objavljeno 10. aprila 2007. Poslednji, Pristupljeno 4. april 2011. „Same-sex behavior seen in nearly all animals”. Physorg.com. 2009-06-16. Pristupljeno 2010-11-17., Pristupljeno 11. april 2013. Smith, Dinitia (February 7, 2004). „Love That Dare Not Squeak Its Name”. New York Times. Pristupljeno 2007-09-10., Pristupljeno 11. april 2013. Gavrilets, S.; Rice, W. R. (2006). „Genetic models of homosexuality: Generating testable predictions”. Proceedings. Biological Sciences. 273 (1605): 3031—8. PMC 1679896 Slobodan pristup. PMID 17015344. doi:10.1098/rspb.2006.3684. Hamer, D. H.; Hu, S.; Magnuson, V. L.; Hu, N.; Pattatucci, A. M. (1993). „A linkage between DNA markers on the X chromosome and male sexual orientation”. Science. 261 (5119): 321—327. Bibcode:1993Sci...261..321H. PMID 8332896. doi:10.1126/science.8332896. Zhimulev opšte i molekularnu genetiku: Priručnik za škole, M.: Sib. Univ. Kuća, 2006—479 sa Ill.: (jezik: engleski) CHANDLER BURR The Genetic Quest Homosexuality and Biology theatlantic.com, Pristupljeno 11. april 2013. Twin Studies Of Homosexuality, Pristupljeno 11. april 2013. Rot & Radonjić 1992, str. 26–27. Milojević Apostolović 2012, str. 37. LeVay S (1991). A difference in hypothalamic structure between homosexual and heterosexual men. Science, 253, 1034—1037. Barinaga, Marcia (August 30, 1991). Is homosexuality biological? Science Angier, Natalie (August 30, 1991). Zone of Brain Linked to Men's Sexual Orientation. New York Times Ordover 2003 (jezik: ruski) Obnaruženы novыe dokazatelьstva vroždennosti gomoseksualьnoй orientacii medportal.ru Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2011), Pristupljeno 11. april 2013. Bayer, Ronald . Homosexuality and American Psychiatry: The Politics of Diagnosis. . Princeton: Princeton University Press. 1987. ISBN 978-0-691-02837-8. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) Cabaj, R; Stein, T. eds. Textbook of Homosexuality and Mental Health. str. 421 Sandfort, T; et al. Lesbian and Gay Studies: An Introductory, Interdisciplinary Approach. Chapter 2. (jezik: engleski)Evelyn Hooker — Influenced by European experiences, Experiments dispel beliefs about homosexuals [1], Pristupljeno 11. april 2013. Hooker, Evelyn (1951). „The adjustment of the male overt homosexual”. Journal of projective techniques: 18—31. Vladeta Jerotić Homoseksualizam (muški i ženski) u Psihodinamika i psihoterapija neuroza, Sabrana dela, II kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. Homosexuality: The Use of Scientific Research in the Church's Moral Debate, Stantol L. Jonesm Ph.D. i Mark A. Yarhouse, Psy.D. . InterVarsity Press. 2000., Summary [2], Pristupljen

Detalji predmeta Stanje Polovno Beyond Gay Or Straight: Understanding Sexual Orientation Предња корица Jan Clausen Chelsea House Publishers, 1997 - 159 страница Examining the various theories that have been proposed throughout history and present day, this book explains the riddle of sexual orientation, assessing their validity, placing them in a cultural context, and enplaning the practical ramifications of each. Includes 40 photos. « Мање Из књиге Садржај How Different? Martin Duberman 7 Preface Jan Clausen 13 WHAT IS ALL THE SHOUTING ABOUT? 25 Ауторска права други делови (8) нису приказани Друга издања - Прикажи све 1997 Нема приказа Чести термини и фразе American argue assumptions attempts berdache bian biological bisexual body causal question challenge chromosome claims Dean Hamer debate defined dimorphism early ence erotic essay essentialist evidence experience explain fact factors feminists gay and lesbian gay and straight gay gene gay male gay or straight gay rights Gay Studies Reader gender identity genetic genital Havelock Ellis heterosexual historian homophobia homophobic homosexual behavior homosexuality hormones human hypothalamus identified INAH3 influence instance Kinsey Lesbian and Gay LeVay's Magnus Hirschfeld male and female male homosexuality Martin Duberman masculinity Matlovich mean natural notion opposite-sex organization pairs perspective political queer relationships role Sambia same-sex attraction same-sex behavior same-sex desire scientific scientists seems sexologists Sexology sexual behavior sexual desire sexual identity sexual orientation sexual system Simon LeVay social constructionist society Sociobiology theories tion tradition uality understanding William Byne woman women X chromosome York Квир теорија је област критичке теорије која је настала у последњој деценији XX века из геј и лезбијских и феминистичких студија. Велики утицај на развој квир теорије имали су радови Ив Кософски Сеџвик и Џудит Батлер настали под снажним утицајем француског филозофа Мишела Фукоа. Основи квир теорије Сам појам „квир“ (engl. Queer, у првобитном значењу чудан, настран) користио се дуго времена као погрдан термин за хомосексуалце.[1] Суштина квир теорије је деконструкција и одбијање наметнутих норми, било да се ради о сексуалности, роду, полу или другим стварима. Квир теорија полази од чињенице да идентитет није фиксан већ променљив односно флуидан. Према квир теоретичарима људска бића постају оно што јесу тако што усвајају (интернализују) постојеће друштвене норме и вредности а затим те вредности преносе на друге чиме се репродукује друштвени нормативни систем.[2] Квир теорија жестоко критикује друштво, па и геј и лезбијске и феминистичке студије из којих је настала, а које оцењује као конформистичке, посебно због усвајања и копирања постојећих друштвених института. Види још Критичка теорија Мишел Фуко Референце Queer[мртва веза] (језик: хрватски) Upoznavanje s Queer tematikom i uvod u queer teorije[мртва веза] (језик: српски) Додатна литература Berlant, Lauren и Michael Warner, "What Does Queer Theory Teach Us about X?" PMLA: Publications of the Modern Language Association of America 110, no. 3 (May 1995): 343–349. Butler, Judith, Bodies That Matter: On the Discursive Limits of "Sex." New York: Routledge, 1993. Butler, Judith, Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity. New York: Routledge, 1990. De Lauretis, Teresa, "Queer Theory: Lesbian and Gay Sexualities." differences: A Journal of Feminist Cultural Studies 3, no. 3 (1991): iii–xviii. Edelman, Lee, Homographesis: Essays in Gay Literary and Cultural Theory. New York: Routledge, 1994. Foucault, Michel, The History of Sexuality. Vol. 1, An Introduction. Translated by Robert Hurley. London: Penguin, 1990. Halberstam, Judith, "Who's Afraid of Queer Theory?" In Class Issues, edited by Amitava Kumar, 256–275. New York: New York University Press, 1997. Hale, Jacob, "Are Lesbians Women?" Hypatia 11, no. 2 (spring 1996): 94–121. Halperin, David M, Saint Foucault: Towards a Gay Hagiography. New York: Oxford University Press, 1995. Harper, Phillip Brian, "Gay Male Identities, Personal Privacy, and Relations of Public Exchange: *Notes on Directions for Queer Culture." Social Text 52–53 (fall/winter 1997): 5–29. Jagose, Annamarie, Queer Theory: An Introduction. New York: New York University Press, 1996. Prosser, Jay, Second Skins: The Body Narratives of Transsexuality. New York: Columbia University Press, 1998. Puar, J. K, "Transnational Sexualities: South Asian (Trans)nation(alism)s and Queer Diasporas." In Q & A: Queer in Asian America, edited by David L. Eng and Alice Y. Hom, 405–422. Philadelphia: Temple University Press, 1998. Quiroga, Jose, "New Directions in Multiethnic, Racial, and Global Queer Studies." GLQ: A Journal of Lesbian and Gay Studies 10 (2003): 123–135. Rubin, Gayle S, "Thinking Sex." In The Lesbian and Gay Studies Reader, edited by Henry Abelove, Michele Aina Barale, and David M. Halperin, 3–44. New York: Routledge, 1993. Sedgwick, Eve Kosofsky, Epistemology of the Closet. Berkeley: University of California, 1990. Sedgwick, Eve Kosofsky, Tendencies. Durham, N.C.: Duke University Press, 1993. Спољашње везе Портал: ЛГБТ+ Queer teorija, gay-serbia.com (језик: српски) «Queer teorija» postaje književni mainstream Gej, lezbejske, biseksualne i trans (LGBT) teme Seksualna orijentacija i Rodni identitet LGBT zajednica i LGBT kultura Seksualna orijentacija i identiteti Homoseksualnost · Gej · Lezbejka · Biseksualnost Coming out · Drag king · Drag queen · Film (Spisak filmova po abecedi/po godinama) · Gej bar · Gej ikona · Gej himna · Gej kvart · Lezbejska utopija · Parada ponosa · Ponos · Poznate LGBT osobe · Sleng · Slogani · Simboli · Sport · Turizam · Veze Rodni identitet Transrodnost (Interrodnost · Nebinarnost) · Transseksualnost (Transmuškarac · Transžena) Neheteroseksualnost Interseksualnost · Queer · Treći rod Nauka i teorija Istorija Biologija · Demografija · Kinsijeva skala · Klajnova tabela · Lezbejski feminizam · Medicina · Neurobiologija · Psihologija · Queer teorija · Ružičasta lingvistika · Sredina i seksualna orijentacija · Studije roda · Transfeminizam Pregled LGBT istorije · Antička Grčka · Stounvolska revolucija · Lezbejska istorija · Progon LGBT osoba Prava Religija i homoseksualnost Teme Partnerstva · Brak · Roditeljstvo · Usvajanje dece · Vojna služba · Imigraciona prava · Zakonski aspekt transseksualnosti Mitologija · Judaizam · Hrišćanstvo · Islam · Hinduizam · Budizam · Sikizam · Konfucijanizam · Taoizam · Wicca Po regionima: Afrika · Južna Amerika · Severna Amerika · Azija · Evropa · Okeanija LGBT opozicija Homofobija · Transfobija · Lezbofobija · Bifobija · Heteroseksizam · Homohisterija · Nasilje nad LGBT osobama Ovaj članak je deo LGBT projekata. Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi Kategorije: Queer teorijaKritička teorijaFeministička teorijaRodni studijiLGBT historijaAIDS u društvu Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975 Pokret Teorija Filmska teorija Ekonomija Feministička seksologija Ženska prava Profeminizam Antifeminizam Historija Ženska historija Feministička historija Historija feminizma Pravo glasa Žensko pravo glasa Kronologija Sufražetkinja Novi Zeland U.K. SAD Valovi feminizma Prvi Drugi Treći Pod-tipovi Amazonski Anarhistički Chicana Crni Diferencijalni Ekofeminizam Gojazni Individualistički Islamski Jednakost Jevrejski Kršćanski Kulturni Lezbijski Liberalni Marksistički Novi Postkolonijalni Postmoderni Pravičnost Pro-life Radikalni Rodni Seks-pozitivni Separatistički Socijalistički Treći svijet Vjerski Trans Ženizam Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta. Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi: • Liberalni feminizam • Radikalni feminizam • Socijalistički feminizam • Ekofeminizam • Individualistički feminizam

Detalji predmeta Stanje Polovno Lesbian Passion: Loving Ourselves and Each Other Предња корица JoAnn Loulan, Mariah Burton Nelson Spinsters/Aunt Lute, 1987 - 223 страница "Drawing on information from 17,000 lesbian years of experience, JoAnn Loulan, author of the bestselling Lesbian Sex, brings us a book about ourselves and how we want to live our lives--with passion. Passion for ourselves and passion for each other. A breakthrough book about the joys of being a lesbian."--Publisher's description. « Мање Из књиге Садржај An Introduction 17 1 Healing the Child Within 7 Lesbian SelfEsteem 27 Ауторска права други делови (11) нису приказани Чести термини и фразе abused as children addiction adult afraid AIDS alcoholic homes antibody anus Arlene Dahl baby doll become behavior body breasts butt plugs casually involved celibacy celibate childhood sexual abuse clitoris compulsive couples culture dildo disabled drug exciting fantasies fear feel female friends friendships healing heart heterosexual homophobia Imagine incest survivor infected inside JoAnn keep kiss lesbian community Lesbian Passion lesbian sex little child little kid Loulan lover male Mareet masturbate month mother movie never nonoxynol-9 okay oral sex orgasm pain parents partner sex perpetrator person Put whole hand raped recovery relationship remember respondents safe sex Sally scared scary self-hatred sex toys snot someone sometimes stop substance abuse survey talk taught teenager tell therapy there's things thought trauma vagina vibrator virus woman women wonderful Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975 Pokret Teorija Filmska teorija Ekonomija Feministička seksologija Ženska prava Profeminizam Antifeminizam Historija Ženska historija Feministička historija Historija feminizma Pravo glasa Žensko pravo glasa Kronologija Sufražetkinja Novi Zeland U.K. SAD Valovi feminizma Prvi Drugi Treći Pod-tipovi Amazonski Anarhistički Chicana Crni Diferencijalni Ekofeminizam Gojazni Individualistički Islamski Jednakost Jevrejski Kršćanski Kulturni Lezbijski Liberalni Marksistički Novi Postkolonijalni Postmoderni Pravičnost Pro-life Radikalni Rodni Seks-pozitivni Separatistički Socijalistički Treći svijet Vjerski Trans Ženizam Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta. Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi: • Liberalni feminizam • Radikalni feminizam • Socijalistički feminizam • Ekofeminizam • Individualistički feminizam - Lesbian Couples, A Guide to Creating Healthy Relationships, Merilee Clunis and Dorsey Greenm, 2005, Seal Press, USA - Lesbian Couples' Guide, Finding the Right Woman and Creating a Life Together, Judith McDaniel, 1995, Harper Collins, USA - Lesbian Passion, Loving Ourselves and Each Other, JoAnn Loulan, 1987, Spinsters, USA - Sexual Intimacy for Women, A Guide for Same-Sex Couples, Glenda Corwin, 2010, Seal press, USA Увод .....................................................................................................7 Прва глава ЛГБТ организације и облици деловања ........................................13 Појмовни оквир .................................................................................13 Особине организација ......................................................................17 Начин утицаја ....................................................................................29 Критике...............................................................................................44 Закључак .............................................................................................51 Друга глава „Gay agenda”: мит или стварност? .............................................55 Настанак и оправдавања појма „геј програм” ................................55 Да ли „геј програм” заиста постоји? ................................................72 Трећа глава „Истополне породице”: идеја и оспоравање ..............................83 Питање хомосексуалног понашања и идентитета .........................88 Редефиниција брака као друштвене институције .........................93 Позивање на истраживања развоја деце одгајане у лезбигеј породицама .......................................................................105 Закључак ..........................................................................................117 UVOD Lezbejski odnosi su jedna od ključnih tačaka lezbejske egzistencije. Oni nas definišu kao lezbejku u odnosu na nas same, prema svetu i prema drugim lezbejkama. Prolaze kao bitna tema kroz živote svih nas. Za mnoge od nas partnerski odnosi su primarni odnosi u našim životima, fokusirane smo veći deo vremena na fantaziranje, analiziranje, brigu i priču sa drugaricama o njima. A to ne uključuje vreme koje zapravo provedemo sa našim partnerkama. Lezbejski odnosi diraju u naše najdublje osećaje, pa nije ni čudo da nam predstavljaju i jedan od najvećih izazova u životu. Oni mogu biti mesto naše najveće radosti, ali i najvećeg bola. Partnerski odnosi nisu uslov da budemo srećne lezbejke – neke od nas odluče da (više) nikad neće biti u odnosu, neke odluče da naprave pauzu i daju prioritet drugim stvarima u životu. Važno je samo da smo dobro i u miru sa našim odlukama, mi nismo manje lezbejke zbog toga. Lezbejke funkcionišu kroz različite zajednice - neke odluče da imaju više odnosa istovremeno, da budu ljubavnice, partnerke, prijateljice koje povremeno ostvaruju seksualne odnose. Neke imaju žudnju da žive zajedno, a neke pak odluče da žive u odvojenim domovima, gradovima, zemljama. Ima različitih modela odnosa u kom možemo biti srećne. Kako god sebe da imenujete, i u kakvoj god da ste vrsti odnosa sa ženom, nadamo se da će vam tekst koji sledi biti podrška da u njih unesete neku novu energiju ljubavi, brige i lepote. Da ih iznova okupate suncem. Kada smo voljene od strane druge žene, možemo dobiti na dar šansu da započnemo proces učenja kako da na drugačiji način volimo sebe kao lezbejku. A što više volimo sebe i radimo na tome da budemo dobro sa sobom, stvaramo i više mogućnosti za sposobnost da na dobar način volimo i drugu. Živeći lezbejsku egzistenciju mi se nosimo sa velikom količinom homofobije oko nas i u nama. 4 I uspevamo da se sa njom nosimo, jer smo dodirnule lepotu i uzbuđenje lezbejske ljubavi. Prema sebi i prema drugim lezbejkama. Tu leži naša snaga. Brošura koja je pred vama je namenjena svim ženama koje vole žene i ostvaruju partnerske odnose sa njima, bez obzira da li sebe imenujemo kao lezbejke, biseksualne, trans, queer žene ili nekako drugačije. Ona ima za cilj da nas podrži u tome da više razumemo sebe i svoje odnose, kao i da, eventualno, steknemo neke nove ideje i mehanizme kako da se nosimo sa problemima koji iskrsavaju. Rad na sebi je preduslov za stvaranje dobrih odnosa sa drugima. Čak iako je samo jedna od nas u odnosu spremna da radi na sebi – to je uspeh, jer daje veću šansu dobrom odnosu nego da nijedna nije spremna na to. Motivacija za ovu brošuru je došla iz nebrojano mnogo svedočanstava žena koje vole žene koja sam ja kao autorka ovog teksta, radeći kao konsultantkinja, čula u Savetovalištu za lezbejke i biseksualne žene Novosadske Lezbejske Organizacije u protekle četiri godine. Isto tako, inspiracija je došla i kroz radionice koje sam facilitirala na teme lezbejskih partnerskih odnosa u Sarajevu, Novom Sadu i Beogradu. Pokretačka energija bavljenja ovom temom je moje lično iskustvo, jer sam želela da naučim više o tome kako da gradim svoj sopstveni partnerski odnos na nekim drugačijim temeljima i vrednostima od dominantnog heteroseksualnog modela, kao i kako da se nosim sa problemima na koje sam nailazila, a o čemu nisam mogla nigde puno da pročitam ili čujem. Ova brošura se neće specifično baviti problemima nasilja u lezbejskim partnerskim vezama. Ukoliko se nalazite u situaciji nasilja, ili imate iskustvo nasilja u svojoj prošlosti o kom biste volele da razgovarate, obratite se za podršku konsultantkinjama lezbejskih servisa za psihološku podršku. Kontakt informacije o servisima podrške se nalaze na kraju ove brošure. 5 Adrienne Rich XXI ljubavna pesma II Probudila sam se u tvom krevetu. Znam da sam sanjala. Mnogo pre toga sat nas je razdvojio, ti si bila za svojim radnim stolom već satima. Znam šta sam sanjala: naša prijateljica pesnikinja ulazi u moju sobu u kojoj sam već danima pisala, papiri, olovke, pesme svuda razbacane, i želim jednu da joj pokažem pesmu mog života. Ali sam neodlučna, i budim se. Poljubila si mi kosu da me probudiš. Sanjala sam da si pesma, kažem, pesma koju sam želela nekom da pokažem... i nasmejem se i opet nastavim da sanjam od želje da te pokažem svima koje volim. Iz knjige poezije The Dream of a Common Language, XXI Love Poems, W.W Norton, New York, 1978. Prevela Lepa Mlađenović 6 ŠTA JE TU RAZLIČITO? POSEBNOSTI LEZBEJSKIH PARTNERSKIH ODNOSA Mi kao lezbejke se veoma međusobno razlikujemo, osim u jednoj činjenici koja nas suštinski određuje – gradimo odnose sa ženama kao svojim životnim partnericama, ljubavnicama, devojkama. To nas čini autsajderkama ovog društva, odnosno, čini nas uglavnom nepodržanima od strane većinske heteroseksualne kulture. I čini da se problemi, koje imamo kao lezbejke koje žive u homfobičnoj sredini,

„Dok pišem o tome što se desilo, dok ispredam priču istinito koliko mogu, pokušavam da ih spojim u jedno telo – ženu iz 2021. i devojku iz 1983. Ne znam da li je to moguće.“ Pariz, zimska noć 1983. Ona ima šesnaest godina i izgubila se na nepoznatim ulicama. Na papiru ima adresu trideset godina starijeg fotografa, A. Gotovo četiri decenije kasnije, dok su i njen lični život i celi svet u krizi, zrela žena pokušava da razume mladu devojku koja je nekada bila. Roman govori o doživljajima te mlade devojke i načinu na koji se ti događaji kasnije ponovo pojavljuju u njenoj svesti, obavijajući tu istu devojku - sada ženu - dubokom tamom. Devojka, 1983 odigrava se u Oslu, Njujorku i Parizu i predstavlja očaravajuće putovanje kroz slojeve sećanja i zaborava koje prevazilazi žanrovska određenja. Ovo je sirova, ogoljena i ponekad brutalna priča o moći i nemoći, želji i stidu, lepoti i zaboravu. „Lin Ulman postavlja nove standarde književnog autoportreta... Bolje od ovoga ne može.“ Merete Rejnholt, Berlingske tidende (Danska) „Ovo je ponekad brutalna priča o zloupotrebi moći... Kao kontrast tome, ili kao predah, Lin Ulman dočarava dirljiv portret majke i ćerke, pojedine scene su gotovo neizdržive... Devojka, 1983 snažno udara, strašna je, klaustrofobična, nalik na noćnu moru, ali ujedno tako uzbudljiva, nesentimentalna i očaravajuća.“ Elen Sofi Lauricen, Dagens Neringsliv „Lin Ulman piše nepodnošljivo dobro o starijim muškarcima koji tinejdžerke vide kao a piece of sex... Ovo nije ispovest žrtve. Lin Ulman je nesentimentalna i prodorna, duhovita, dražesna i sarkastična.“ Katrine Kreger, Dagblade

BOJAN SAVIĆ OSTOJIĆ ALEATORIJ - čitanja: (odlomci) Izdavač - Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad Godina - 2013 300 strana 19 cm Edicija - Džepni anagram. Eseji ISBN - 978-86-7931-353-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: AU LECTEURau Lecteur habanje knjige kao početak eseja LOWERCASEapsorbovanželjen želja u mondenskim prilikama fiktivno ja pod okom teksta parkerica, na sandinom stolupoza u autobusu ukradeno pismoo a-casé(a propo jednog bartovog fragmenta)quelques rb-è mes komarac et al pismeni kukci čekanje u pokretumedley: komarac 2halucinatorni tekstoviprevariti diskurs nužnost lenjostikontramimezastrategija nasladeverbiage tekst koji frustrirapokret otkrivanjatelesnost želje lizeza zev na temu „ adorable“ loud modesilent modekairos „ sjajan“ posle pisati po kišipokazati uz d d-ovog poluspavača prisustva ja sam futilè mes utopijski tonrazređivanje zebice zelena klupaiskazivati drugog south park pod tušembriga o delu bijoux/sex bombmetaforo-borstvosveti imaginarijneposrednoo primarnosti označitelja na cvetkovoj pijaci nastavak: eksponiranostidiosinkrazija upražnjenapstrahovanje drugogpoklon Drugi-Vremepredmetnosti bližnji zadovoljstvo u pismuod ideje do ideologije režim slike ljubav: erektiranje jezikal'irresponsabilitédans le langage de l'autre (blanchot, l'arrê t de mort)ispovedna arija promišljeno prepuštanje, ležerno promišljanje voz za monpeljeromaneskni kod: radost posle poraza14 jul (iznimno-izlišno)zvučno tkivoimena drugi in fabula netolerancija odgovor telabuduća knjiga (aporije čitanja, na blanšoove teme)srpska pedofilska crkva (od ideje do ideologije 2)diskurs-trećem poezija je ideologijaretroaktivni autodafé„ interpretacija je opasna" (taj opasni suplement slova), pseudo-deridaatekstualnost telaparenteza: primirjeouroboros (šta je starije: pisanje ili čitanje? )drugi kao stereogramcarte postale SENTENCE CASEČitalac-autorBiblijeDerida čita Blanšoa Tutoyez-moi, s'il vous plaî tPolučitanje/ uzaludnost čitanjaDunkeln-motiv Reciprocitet Idilična povest From noon till three, starring: Charles Bronson De Man, „ pisac, u mladosti antisemita i kolaboracionista“ PrisluškivačVinovnik povesti Dostupnost štiva Reifikacija Podobni i nepotrebni Povodom primera Poetika? ZavestPoetska pravda Odlaganje teksta Štivo je recepcija Raskrinkaj intenciju (hiper-hašija)Opaque Udruženje krematista „ oganj“ (benjaminijada)PutovnicaWriter's blockRadovan Ivšić ili upitnik o doslednostiKathleen Ruselovski rimejk (starring: 2pac Shakur)Zagovor Fragment odbačenog romana Varijacije na izmišljotineTodayČekanje u pokretu, iiReread-remadeHiperprisustvaReread: RemadeSpotlight ISPISNerd-gasm okvirna lektira/sagovornici beleške uz fragmente O piscu "Neću odgovarati na pitanja „ o čemu je esej? “ – eseju ne treba sadržaj, povod; pre je svim potencijalnim sadržajima potrebno da budu esejizirani. ne postoje „ eseji o“ . kao ni slika, ni esej nije tu da predstavi, prikaže, odrazi, već da raščini, dekomponuje, prateći modalitete svog tona, svoj raspon. ako i o čemu govori, esej govori ponajviše o sebi (zaljubljeno). (Bojan Savić Ostojić)"   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Лазаревић, Милијанка Наслов Jodna banja : Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad / Milijanka Lazarević ; [prevodilac Angelina Čanković Popović ; savremene fotografije snimio Aleksandar Plačkov] Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2011 Издавање и производња Novi Sad : Prometej, 2011 (Novi Sad : Prometej) Физички опис 107 str. : ilustr. u bojama ; 23 cm Други аутори - особа Чанковић-Поповић, Ангелина Плачков, Александар ISBN 978-86-515-0604-1 (karton) Напомене Autorkina slika Tiraž 1.000 Summary: str. 104-105 Bibliografija: str. 106. Предметне одреднице Специјална болница за реуматске болести (Нови Сад) – 1911-2011 УДК 614.2:615.8(497.113 Novi Sad)"1911/2011" COBISS.SR-ID 263622663 Jodna Banja Jodna banja Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad ili Jodna Banja zdravstevena je ustanova u Novom Sadu, u Futoškoj ulici br. 68.. To je savremena reumatološka bolnica i jedina specijalizovana ustanova ove vrste u Vojvodini. Kompleks banje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja.[1] Sadržaj 1 Delatnost 2 Istorijski razvoj 3 Medicinske indikacije 4 Kompleks Jodne banje 5 Sportski centar „Sajmište” 6 Budućnost Jodne banje 7 Galerija 8 Reference 9 Spoljašnje veze Delatnost Bavi se dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom svih oblika reumatizma. Zahvaljujući savremenoj dijagnostičkoj opremi (DEXA – osteodenzitometar, digitalni Rtg aparat, dijagnostički ultrazvučni aparat,...) i povećanom broju reumatologa, u mogućnosti je da zadovolji zahteve savremene reumatologije: rano otkrivanje, sprečavanje i blagovremeno lečenje. Postala je referentna ustanova za upotrebu bioloških lekova kao najsavremenijeg oblika medikamentnog lečenja u reumatologiji, što joj uz postojeću opremu za fizikalni tretman, iskusne terapeute i sestre omogućuje kompleksniji pristup lečenju reumatizma. Istorijski razvoj Na mestu gde je danas Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad, nekada je bilo jodno gradsko kupatilo. Godine 1908. doktor Viljem Vita inicirao je da dobije zvaničan status lekovite banje i isposlovao carsko odobrenje.[2] Glavne objekte Jodne banje projektovao je arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Banja je 1931. godine proširena, i u to doba postala poznata i popularna. To je trajalo sve do 60-ih godina 20. veka. U to vreme banja je posedovala velike kade, bazene, i opremu za fizikalnu terapiju. Banja je bila poznata po kupkama, slanim i sumpornim. Banja je naglo zapuštena, 1977. godine kada prestaje da radi najveći, centralni bazen. Nakon 2000. godine, Jodna banja ponovo dobija svoj stari sjaj. Obnavlja pružanje terapijskih usluge lekovitom vodom. U rad su puštene i dve terapijske kade sa bisernom kupkom i dve za podvodnu masažu. Danas je ovo savremena reumatološka bolnica i jedina ustanova ove vrste u Vojvodini. Bavi se dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom svih oblika reumatizma.[3] Novosadska Jodna banja nastala je krajem 19. veka (1897. godine) kod Futoške šume, prilikom bušenja arteškog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom Tada je izbila topla, mineralna, jodna voda, temperature 24,6°S, čija je lekovitost kasnije analizirana i potvrđena.[4] Početak rada Varoškog jodnog kupatila, kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za početak rada i status lekovite banje, smatra se 1910. Gradnja je početa 1908. Secesijska zgrada Jodne banje u to vreme spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, čime je doprinosila ambijentalnom kvalitetu kraja u kome se našla. Zdravstvena služba Banje bila je na veoma zavidnom nivou. Imala je stalno zaposlenog lekara, uz to specijalistu balneologa, koji je bio prvi upravnik Banje — dr Vilhelm Njilt. U to vreme, u funkciji je bio veliki broj kada, tuševa i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju sprovode se razne terapijske procedure: elektro, foto, krio, helio, fango terapija, kao i masaža. U terapijske svrhe primenjivale su se i različite kupke: slane, sumporne, ugljeno-kisele, u peni, suvo-vazdušne. U Banji su se lečili bolesnici sa bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, išijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroničnim katarom želuca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti itd. Godine 1957. u Banji se formira Centar za medicinsku rehabilitaciju, koji prethodi kasnijem razvoju medicinske rehabilitacije u Vojvodini. Počinje razvoj kinezi i radne terapije, povećava se broj aparata za fizikalnu terapiju i menja se kadrovska struktura zaposlenih. Od 1966. godine započinje naizmenični period integracije i osamostaljenja. U 1991. godini urađena je delimična spoljašnja i unutrašnja adaptacija zgrade, uvedena je računarska oprema u bitnim procesima rada. Godine 1977. prestaje rad bazena koji je bio smešten u delu zgrade koji je podignut još 1910. godine. Zbog dotrajalosti zgrade i instalacija i nemogućnosti revitalizacije ovog dela ustanove 1994. godine prestaje svaki oblik hidroterapije. Krajem 2002. godine, na čelo Zavoda za reumatizam Novi Sad došla je dr Milijanka Lazarević, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Medicinske indikacije Voda iz Jodne Banje je povoljna naročito za lečenje sledećih oboljenja: bolovi reumtaskog porekla neuralgije išijas bolovi i otoci u zglobovima reumtaskog i traumtaskog porekla Fizikalna terapija je jedan od najvažnijih delova medicinske rehabilitacije. U Jodnoj banji bolesnici, u zavinosti od stanja i problema sa kojim se suočavaju, mogu dobiti termoterapiju, elektroterapiju, ultrazvučnu terapiju, terapiju laserom, magnetnu terapiju i fototerapiju. Kompleks Jodne banje Kompleks Specijalne bolnice za reumatske bolesti čine: centralna zgrada, stari hotel „Park”, tursko kupatilo, kotlarnica sa dimnjakom i nekoliko pomoćnih objekata. Zgrada turskog kupatila nije u funkciji i propada, dok stari hotel „Park” i kotlarnica imaju drugačiju namenu od prvobitne. Nekadašnji hotel funkcioniše kao bolnički stacionar, severni deo kotlarnice je preuređen u stambeni prostor, dok je južni van upotrebe. Jedino je centralna zgrada zadržala prvobitnu funkciju. Kompleks Jodne banje zahvata površinu od 0,94 ha. Objekat je u odličnom stanju posle skorašnjeg renoviranja, a u njemu su smeštene ordinacije, sale za terapiju i kancelarije lekara i uprave. Sportski centar „Sajmište” Drugi važan kompleks, koji doprinosi sportsko-rekreativnoj funkciji Banje, jeste Sportski centar „Sajmište”. Kompleks se nalazi na 48.000 m2 i sastoji se od kompleksa bazena (olimpijski, dečji i bazen za bebe), klizališta, automatske kuglane sa četiri terena, sportske dvorane od 5.000 m², sportske ambulante i poslovnog prostora. Prateći prostori su tribine sa ugostiteljskim prostorom, garderobama i javnom telefonskom govornicom. SC „Sajmište” u svom sastavu poseduje i niz otvorenih sportskih terena. Reč je o travnatom fudbalskom terenu, dva asfaltna terena za rukomet i odbojku, košarkaškom terenu, devet teniskih terena i trim stazi. Posebnu vrednost ovog sportsko-rekreativnog centra predstavlja kompleks otvorenih bazena, koji, u punom smislu te reči, upotpunjuju rekreativne sadržaje celokupnog banjskog kompleksa. Budućnost Jodne banje Pored obnove postojećih objekata u sklopu Specijalne bolnice i izgradnje novih na mestu onih koji nemaju kulturno-istorijsku vrednost, važno je, uz bolničke i lečilišne, uvesti i rekreativne sadržaje, dostupne građanstvu i turistima. To bi, pre svega, značilo obnovu prakse upotrebe termo-mineralne vode i peloida, što u savremenom banjskom turizmu predstavlja suštinu spa koncepta. Ista opaska odnosi se i na SC „Sajmište”, koji bi korišćenjem termo-minaralne vode iz postojećih bušotina, osim rekreativnog, predstavljao i centar zdravstvene prevencije, pa tako od lokalnog, dobio širi društveni značaj. Uređenje Futoškog parka, prema važećem planskom dokumentu, od krucijalne je važnosti za njegovo atraktiviranje i aktiviranje, što podrazumeva obnovu postojećeg urbanog mobilijara i komunalnih objekata i postavljanje novih, gde se poseban akcenat stavlja na obnovu bunara termo-mineralne vode i njihovo pretvaranje u aktivne i uređene izvore, natkrivene atraktivnim svodovima, kao i na obnovu staza za šetanje. Galerija Iodine Spa in Novi Sad 01.jpg Jodna banja, Novi Sad 01.jpg Jodna banja u Novom Sadu.1.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 12.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 16.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 04.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 13.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 14.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 19.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 17.jpg Reference „Kompleks Jodne banje”. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada. Pristupljeno 9. 6. 2020. „Jodna banja - Selo”. Arhivirano iz originala na datum 08. 10. 2018. Pristupljeno 13. 12. 2018. Jodna banja – najlepša bolnica u Srbiji Magazin Novi Sad Aleksandra. „Kako je nastala novosadska Jodna banja? | NSU” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 12. 2018. Spoljašnje veze Jodna Banja na Vikimedijinoj ostavi. Zvanični veb-sajt Kompleks objekata "Jodna banja" u Novom Sadu pru Banje u Srbiji BadanjaBezdanskaBogutovačkaBrestovačkaBujanovačkaBukovičkaVisočka banjaVranjskaVrdnikVrnjačkaVrujciGamzigradskaDag banjicaGornja TrepčaZvonceJodna BanjaJošaničkaJunakovićKanjižaKoviljačaKuršumlijskaLukovskaLjigMataruškaNiškaObrenovačkaOvčarOraovička ilidžaPalanački kiseljakPačir BanjaPaunskaPalićka BanjaPribojskaProlomRadaljskaRajčinovića BanjaRibarskaRogeRusandaSeltersSijarinskaSlatinskaSokoStaparskaStari SlankamenTopiloTošinaTularskaNovopazarska Mineralni i termomineralni izvori Podrinja Niska Banja waterfall.JPG Kategorije: Banje u SrbijiZdravstvene ustanoveZdravstvo u Novom SaduNovi SadProstorno kulturno-istorijske celine od velikog značajaNepokretna kulturna dobra

28 dana do ekstaze - za parove - tantra korak po korak Želite li da iskusite erotični seks kao nikada do sada? Da odete iza zadovoljstva kako biste pronašli istinsko blaženstvo? Povežite se sa svojim ljubavnikom/com kako biste dostigli nove nivoe spirtualne ekstaze. Uživajte u svemu ovome, ili idite još dalje, dok budete otkrivali dubine tantričkog seksa. Uz svakodnevno vežbanje od samo dvadeset minuta, 28 dana do esktaze će vam ponuditi savršeni način da uskladite tantru sa svojim radnim vremenom. Nemate vremena, ili partnera? Probajte pedeset brzih vežbi osmišljenih da vaša strast ostane u stanju belog usijanja. Jasne ilustracije i numerisani koraci bez greške vam pokazuju kako da izvršavate svaku blaženu lekciju. Dok budete ispunjavali svakodnevni plan, naučićete mnoge seksualne tehnike kojima ćete zapanjiti svog partnera ili partnerku: Produžite vođenje ljubavi na nekoliko sati kontrolom svoje seksualne energije Istražite nove načine da produbite intimnost uz poze iz Kama Sutre Postignite višestruke orgazme zajedno s partnerom ili partnerkom Povećajte svoju seksualnu kondiciju uz vežbice koje produbljuju zadovoljstvo Neka u vašoj spavaćoj sobi bude i dalje vruće uz maštanje i glumu Dovedite svog partnera ili partnerku do vrhunskog uzbuđenja uz erotsku masažu … i uživajte u najžešćem seksu koji ste ikada imali!

Description 28 dana do ekstaze – za parove – tantra korak po korak – Pala Kopland i Al Link 28 dana do ekstaze: Želite li da iskusite erotični seks kao nikada do sada? Da odete iza zadovoljstva kako biste pronašli istinsko blaženstvo? Povežite se sa svojim ljubavnikom/com kako biste dostigli nove nivoe spirtualne ekstaze. Uživajte u svemu ovome, ili idite još dalje, dok budete otkrivali dubine tantričkog seksa. Uz svakodnevno vežbanje od samo dvadeset minuta; 28 dana do esktaze će vam ponuditi savršeni način da uskladite tantru sa svojim radnim vremenom. Nemate vremena, ili partnera? Probajte pedeset brzih vežbi osmišljenih da vaša strast ostane u stanju belog usijanja. Jasne ilustracije i numerisani koraci bez greške vam pokazuju kako da izvršavate svaku blaženu lekciju. Dok budete ispunjavali svakodnevni plan, naučićete mnoge seksualne tehnike, kojima ćete zapanjiti svog partnera ili partnerku. Produžite vođenje ljubavi: Na nekoliko sati kontrolom svoje seksualne energije. Istražite nove načine da produbite intimnost uz poze; iz Kama Sutre. Postignite višestruke orgazme zajedno s partnerom ili partnerkom. Povećajte svoju seksualnu kondiciju uz vežbice koje produbljuju zadovoljstvo; Neka u vašoj spavaćoj sobi bude i dalje vruće uz maštanje i glumu. Dovedite svog partnera ili partnerku do vrhunskog uzbuđenja – uz erotsku masažu i uživajte u najžešćem seksu koji ste ikada imali!

Recenzija: Pred nama je nova knjiga veoma plodnog autora. I ovaj put dr Slobodanka Dragičević ostaje verna oblasti u kojoj je i do sada najviše uradila, a to je vaspitno-obrazovni i preventivni rad za majke i bebe. Knjiga u više poglavlja obrađuje period trudnoće, porođaja, a zatim odrastanja deteta u prvoj godini života. U poglavljima posvećenim trudnoći, a zatim porođaju i dojenju, trudnice i majke će naći niz veoma korisnih saveta, te detaljnih objašnjenja svih fizioloških i patoloških stanja koja prate period trudnoće, porođaja i dojenja. Prateći rast i razvoj deteta autorka je detaljno navela karakteristike odgovarajućeg uzrasta, a zatim dala i predloge jelovnika, te detaljan opis pripremanja jela za bebe odgovarajućeg uzrasta. Posebno su interesantna i veoma korisna poglavlja koja se odnose na negu kože bebe, masažu bebe, kao i nicanje i negu zuba. "Sve za vašu bebu" "Sve za vašu bebu" je veoma korisna knjiga koja će sigurno naći svoje čitaoce. Toplo je preporučujemo sadašnjim i budućim majkama. Ova knjiga će im pomoći da sigurno koračaju stazama roditeljstva. Prof. dr Ljiljana Abramović Savić pedijatar gastroenterolog i nutricionista Naslov: Sve za vašu bebu : savetnik za roditelje Strana: 162 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 149 x 210mm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-63630-02-4

Čarls Darvin Čovekovo porekloMeki povezČovekovo poreklo i spolno odabiranje 1, Čarls Darvin , Matica srpska Novi Sad 1949 , mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 457 stranaČarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog,[1] koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.[2][3] Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka,[2] i u zajedničkoj publikaciji sa Alfredom Raselom Valasom uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.[3]Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.[4][5] Do 1870-ih, naučna zajednica i znatan deo javnog mnjenja su prihvatili evoluciju kao činjenicu. Međutim, mnogi su favorizovali alternativna objašnjenja i tek je nakon pojave moderne evolucione sinteze u periodu od 1930-ih do 1950-ih ostvaren širi konsenzus u kome je prirodna selekcija osnovni mehanizam evolucije.[6][7] U modifikovanom obliku, Darvinovo naučno otkriće je ujedinjavajuća teorija nauka o životu, koja objašnjava raznovrsnost života.[8][9]Darvinovo rano interesovanje za prirodu dovelo je do zanemarivanja medicinskog obrazovanja na univerzitetu u Edinburgu; umesto čega se angažovao u istraživanju morskih beskičmenjaka. Studije na univerzitetu u Kembridžu (Hristov koledž) osnažile su njegovu strast za prirodnim naukama.[10][11] Njegovo petogodišnje putovanje na HMS Biglu uspostavilo ga je kao eminentnog geologa čije opservacije i teorije su podržavale Čarls Lajelove uniformističke ideje, a objavljivanjem žurnala putovanja je stekao slavu popularnog autora.[12]Zaintrigiran geografskom distribucijom divljih životinja i fosila koje je sakupio tokom putovanja, Darvin je počeo sa detaljnim ispitivanjima i 1838. godine je proizveo teoriju prirodne selekcije.[13] Mada je on diskutovao o svojim idejama sa nekoliko prirodnjaka, njegova ekstenzivna istraživanja su zahtevala vreme i njegov geološki rad je dobijao prioritet.[14] On je pisao svoju teoriju 1858. godine kad je od Alfreda Rasela Valasa dobio esej kojim je opisana ista ideja, što je podstaklo neposrednu zajedničku publikaciju njihovih teorija.[15] Darvinov rad je uspostavio evolucionarno nasleđivanje sa modifikacijom kao dominantno naučno objašnjenje diverzifikacije u prirodi.[6] Godine 1871 izučavao je ljudsku evoluciju i polni odabir u radu The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, čemu je sledio rad The Expression of the Emotions in Man and Animals (1872). Njegova istraživanja biljki su objavljena u seriji knjiga, i u njegovoj finalnoj knjizi, The Formation of Vegetable Mould, through the Actions of Worms (1881), u kojoj je izučavao gliste i njihov uticaj na zemljište.[16][17]Darvin se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u ljudskoj istoriji,[18] i odata mu je počast sahranjivanjem u Vestminsterskoj opatiji.Darvin je rođen u mestu Šruzberi, u grofoviji Šropšir, 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov deda sa majčine strane bio je uspešni trgovac porcelanskom i lončarskom robom Džosaja Vedžvud, a deda s očeve strane poznati psiholog i naučnik iz 18. veka Erazmus Darvin.[20]Slika sedmogodišnjeg Čarlsa Darvina u 1816. godiniGodine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju,[21] mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu.[22] Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.[23]Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841.Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u tri toma „Principi geologije“ (engl. Principles of Geology) (1830 — 1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali sličnih vrsta.Nakon što se 1836. vratio u Englesku, svoje ideje o promenljivosti vrsta objavio je u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva“ (engl. An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije.Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839, oženio se svojom rođakom Emom Vedžvud, a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u jednom časopisu, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Valas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja.Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu HornetReakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama.Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije: „Menjanje životinja i biljaka u domaćim uslovima“ (1868; engl. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Poreklo čoveka“ (1871; engl. The Descent of Man), „Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka“ (1872; engl. The Expression of the Emotions in Animals and Man) i „Poreklo čoveka i selekcija u vezi sa polom“ (1872; engl. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent.DelaOvo je nekompletna lista Darvinovih spisa koja sadrži njegova glavna dela.Objavljeni radovi1839: Journal and Remarks (Dnevnik i napomene); zbog popularnosti, tekst je iste godine ponovo štampan pod naslovom Journal of Researches into the Geology and Natural History (Dnevnik istraživanja o geologiji i prirodnoj istoriji).Drugo prerađeno izdanje iz 1845. takođe koristi ovaj novi naslov samo što su ’geologija’ i ’prirodna istorija’ zamenili mesta, dok na rikni knjige piše Naturalist`s Voyage (Putovanje prirodnjaka). Treće izdanje sa finalnom verzijom teksta iz 1860. nosi isti naslov, a na rikni knjige stoji Naturalist`s Voyage Round the World (Putovanje prirodnjaka oko sveta). Izdanje iz 1905. prvi put koristi naslov The Voyage of the Beagle (Putovanje Bigla).Prvi nepotpuni prevod na srpskohrvatskom je štampan u Zagrebu 1922. pod naslovom „Put jednoga prirodoslovca oko zemlje”.Potpuni prevod izlazi u Zagrebu 1949. kao „Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta”; prevodioci su Karla Kunc i Stanko Miholić.Godine 1951. u Beogradu izlazi izdanje istih prevodilaca pod naslovom „Putovanje jednog prirodnjaka oko sveta”.1842: The Structure and Distribution of Coral Reefs (Struktura i distribucija koralnih grebena) – Darvinova prva monografija.1844: Geological Observations on the Volcanic Islands (Geološka zapažanja na vulkanskim ostrvima).1846: Geological Observations on South America (Geološka opažanja o južnoj Americi).1859: On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život).Prvi nepotpuni prevod na srpski jezik uradio je Milan Radovanović i objavljen je 1878. pod naslovom „Postanak fela pomoću prirodnog odbiranja ili Održavanje ponjegovanih rasa u borbi za život” (prevod je učinjen na osnovu engleskog šestog, dopunjenog i popravljenog izdanja).Potpuni prevod na srpski u izvedbi Nedeljka Divca je prvi put objavljen 1948. pod naslovom „Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život”.1868: The Variation of Animals and Plants under Domestication (Varijacije životinja i biljaka usled pripitomljavanja).1871: The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (Čovekovo poreklo i spolno odabiranje).Prvi nepotpuni prevod na srpski se pojavljuje 1922. Prevodilac je bio Nedeljko Divac.Prvi kompletni prevod izlazi 1931. (prvi tom) i 1934. (drugi tom) u izvedbi Nedeljka Divca.1872: The Expression of the Emotions in Man and Animals (Izražavanje emocija kod čoveka i životinja).Izdanje na srpskom izlazi 2009. u prevodu Nevene Mrđenović.1881: The Formation of Vegetable Mould through the Action of Worms (Nastajenje humusa putem delovanja crva) – Darvinova poslednja naučna knjiga objavljena neposredno pred njegovu smrt.AutobiografijaDarvin je napisao tekst 1876. pod naslovom Recollections of the Development of my Mind and Character (Prisećanja na razvoj mog uma i karaktera). Objavljen je 1887. (pet godina nakon Darvinove smrti) kao deo knjige The Life and Letters of Charles Darwin, including an autobiographical chapter (Život i pisma Čarlsa Darvina, uključujući autobiografsko poglavlje). Urednik izdanja, Darvinov sin, Fransis Darvin je izbacio neke delove iz originalnog teksta koji su se ticali Darvinovih kritičkih pogleda na račun Boga i hrišćanstva.Izdanje na srpskom u prevodu Milana Nedića je prvi put objavljeno 1937. pod naslovom „Moj život”.Darvinova unuka, Nora Barlou, je vratila izbačene delove u izdanju iz 1958. pod naslovom Autobiography of Charles Darwin (Аутобиографија Чарлса Дарвина).4/25

Čarls Darvin Čovekovo porekloMeki povezPrevod Nedeljko DivacIzdavač Izdavačka knjižnica Gece Kona 1931Čovekovo poreklo i spolno odabiranje 1, Čarls Darvin , Matica srpska Novi Sad 1949 , mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 457 stranaČarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog,[1] koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.[2][3] Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka,[2] i u zajedničkoj publikaciji sa Alfredom Raselom Valasom uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.[3]Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.[4][5] Do 1870-ih, naučna zajednica i znatan deo javnog mnjenja su prihvatili evoluciju kao činjenicu. Međutim, mnogi su favorizovali alternativna objašnjenja i tek je nakon pojave moderne evolucione sinteze u periodu od 1930-ih do 1950-ih ostvaren širi konsenzus u kome je prirodna selekcija osnovni mehanizam evolucije.[6][7] U modifikovanom obliku, Darvinovo naučno otkriće je ujedinjavajuća teorija nauka o životu, koja objašnjava raznovrsnost života.[8][9]Darvinovo rano interesovanje za prirodu dovelo je do zanemarivanja medicinskog obrazovanja na univerzitetu u Edinburgu; umesto čega se angažovao u istraživanju morskih beskičmenjaka. Studije na univerzitetu u Kembridžu (Hristov koledž) osnažile su njegovu strast za prirodnim naukama.[10][11] Njegovo petogodišnje putovanje na HMS Biglu uspostavilo ga je kao eminentnog geologa čije opservacije i teorije su podržavale Čarls Lajelove uniformističke ideje, a objavljivanjem žurnala putovanja je stekao slavu popularnog autora.[12]Zaintrigiran geografskom distribucijom divljih životinja i fosila koje je sakupio tokom putovanja, Darvin je počeo sa detaljnim ispitivanjima i 1838. godine je proizveo teoriju prirodne selekcije.[13] Mada je on diskutovao o svojim idejama sa nekoliko prirodnjaka, njegova ekstenzivna istraživanja su zahtevala vreme i njegov geološki rad je dobijao prioritet.[14] On je pisao svoju teoriju 1858. godine kad je od Alfreda Rasela Valasa dobio esej kojim je opisana ista ideja, što je podstaklo neposrednu zajedničku publikaciju njihovih teorija.[15] Darvinov rad je uspostavio evolucionarno nasleđivanje sa modifikacijom kao dominantno naučno objašnjenje diverzifikacije u prirodi.[6] Godine 1871 izučavao je ljudsku evoluciju i polni odabir u radu The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, čemu je sledio rad The Expression of the Emotions in Man and Animals (1872). Njegova istraživanja biljki su objavljena u seriji knjiga, i u njegovoj finalnoj knjizi, The Formation of Vegetable Mould, through the Actions of Worms (1881), u kojoj je izučavao gliste i njihov uticaj na zemljište.[16][17]Darvin se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u ljudskoj istoriji,[18] i odata mu je počast sahranjivanjem u Vestminsterskoj opatiji.Darvin je rođen u mestu Šruzberi, u grofoviji Šropšir, 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov deda sa majčine strane bio je uspešni trgovac porcelanskom i lončarskom robom Džosaja Vedžvud, a deda s očeve strane poznati psiholog i naučnik iz 18. veka Erazmus Darvin.[20]Slika sedmogodišnjeg Čarlsa Darvina u 1816. godiniGodine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju,[21] mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu.[22] Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.[23]Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841.Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u tri toma „Principi geologije“ (engl. Principles of Geology) (1830 — 1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali sličnih vrsta.Nakon što se 1836. vratio u Englesku, svoje ideje o promenljivosti vrsta objavio je u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva“ (engl. An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije.Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839, oženio se svojom rođakom Emom Vedžvud, a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u jednom časopisu, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Valas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja.Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu HornetReakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama.Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije: „Menjanje životinja i biljaka u domaćim uslovima“ (1868; engl. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Poreklo čoveka“ (1871; engl. The Descent of Man), „Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka“ (1872; engl. The Expression of the Emotions in Animals and Man) i „Poreklo čoveka i selekcija u vezi sa polom“ (1872; engl. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent.DelaOvo je nekompletna lista Darvinovih spisa koja sadrži njegova glavna dela.Objavljeni radovi1839: Journal and Remarks (Dnevnik i napomene); zbog popularnosti, tekst je iste godine ponovo štampan pod naslovom Journal of Researches into the Geology and Natural History (Dnevnik istraživanja o geologiji i prirodnoj istoriji).Drugo prerađeno izdanje iz 1845. takođe koristi ovaj novi naslov samo što su ’geologija’ i ’prirodna istorija’ zamenili mesta, dok na rikni knjige piše Naturalist`s Voyage (Putovanje prirodnjaka). Treće izdanje sa finalnom verzijom teksta iz 1860. nosi isti naslov, a na rikni knjige stoji Naturalist`s Voyage Round the World (Putovanje prirodnjaka oko sveta). Izdanje iz 1905. prvi put koristi naslov The Voyage of the Beagle (Putovanje Bigla).Prvi nepotpuni prevod na srpskohrvatskom je štampan u Zagrebu 1922. pod naslovom „Put jednoga prirodoslovca oko zemlje”.Potpuni prevod izlazi u Zagrebu 1949. kao „Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta”; prevodioci su Karla Kunc i Stanko Miholić.Godine 1951. u Beogradu izlazi izdanje istih prevodilaca pod naslovom „Putovanje jednog prirodnjaka oko sveta”.1842: The Structure and Distribution of Coral Reefs (Struktura i distribucija koralnih grebena) – Darvinova prva monografija.1844: Geological Observations on the Volcanic Islands (Geološka zapažanja na vulkanskim ostrvima).1846: Geological Observations on South America (Geološka opažanja o južnoj Americi).1859: On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život).Prvi nepotpuni prevod na srpski jezik uradio je Milan Radovanović i objavljen je 1878. pod naslovom „Postanak fela pomoću prirodnog odbiranja ili Održavanje ponjegovanih rasa u borbi za život” (prevod je učinjen na osnovu engleskog šestog, dopunjenog i popravljenog izdanja).Potpuni prevod na srpski u izvedbi Nedeljka Divca je prvi put objavljen 1948. pod naslovom „Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život”.1868: The Variation of Animals and Plants under Domestication (Varijacije životinja i biljaka usled pripitomljavanja).1871: The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (Čovekovo poreklo i spolno odabiranje).Prvi nepotpuni prevod na srpski se pojavljuje 1922. Prevodilac je bio Nedeljko Divac.Prvi kompletni prevod izlazi 1931. (prvi tom) i 1934. (drugi tom) u izvedbi Nedeljka Divca.1872: The Expression of the Emotions in Man and Animals (Izražavanje emocija kod čoveka i životinja).Izdanje na srpskom izlazi 2009. u prevodu Nevene Mrđenović.1881: The Formation of Vegetable Mould through the Action of Worms (Nastajenje humusa putem delovanja crva) – Darvinova poslednja naučna knjiga objavljena neposredno pred njegovu smrt.AutobiografijaDarvin je napisao tekst 1876. pod naslovom Recollections of the Development of my Mind and Character (Prisećanja na razvoj mog uma i karaktera). Objavljen je 1887. (pet godina nakon Darvinove smrti) kao deo knjige The Life and Letters of Charles Darwin, including an autobiographical chapter (Život i pisma Čarlsa Darvina, uključujući autobiografsko poglavlje). Urednik izdanja, Darvinov sin, Fransis Darvin je izbacio neke delove iz originalnog teksta koji su se ticali Darvinovih kritičkih pogleda na račun Boga i hrišćanstva.Izdanje na srpskom u prevodu Milana Nedića je prvi put objavljeno 1937. pod naslovom „Moj život”.Darvinova unuka, Nora Barlou, je vratila izbačene delove u izdanju iz 1958. pod naslovom Autobiography of Charles Darwin (Аутобиографија Чарлса Дарвина).4/25

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Chodorow, Nancy J. Наслов The reproduction of mothering : psychoanalysis and the sociology of gender / Nancy Chodorow Остали наслови Psychoanalysis and the sociology of gender Врста грађе књига Језик енглески Година 1978 Издавање и производња Berkeley : University of California Press, 1978 Физички опис viii, 263 str. ; 25 cm Садржај Sadržaj: Part one: setting the problem: mothering and the social organization of gender ; 1. Introduction ; 2. Why women mother. the argument from nature; the role-training argument ; 3. Psychoanalysis and Sociological Inquiry. considerations on "evidence" ; Part two: the psychoanalytic story ; 4. Early psychological development. total dependence and the narcissistic relation to reality; primary love; the beginnings of self and the growth of object love; a note on exclusive mothering ; 5. The relation to the mother and the mothering relation. the effects of early mothering; the maternal role; conclusions ; 6. Gender differences in the preoedipal period. early psychoanalytic formations; the discovery of the preoedipal mother-daughter relationship; preoedipal mother-daughter relationships: the clinical picture; preoedipal mother-son relationships: the clinical picture; conclusions ; 7. Object-relations and the female oedipal configutation. femininity: women's oedipal goal; the relation to the mother and the feminine "change of object"; relational complexities in the female Oedipus situation ; 8. Oedipal resolution and adolescent replay. the ongoingness of the female Oedipus situation; mothers, daughters, and adolescence ; 9. Freud: ideology and evidence. bias in the Freudian account; psychoanalytic critiques of Freud; biological determinism ; 10. Conclusions on post-oedipal gender personality. family relations and oedipal experience; post-oedipal gender personality: a recapitulation ; Part three: gender personality and the reproduction of mothering ; 11. The sexual society of adult life. gender identification and gender role learning; family and economy; mothering, masculinity, and capitalism ; 12. The psychodynamics of the family. oedipal asymmetries and heterosexual knots; the cycle completed mothers and children; gender personality and the reproduction of mothering ; Afterward: women's mothering and women's liberation ISBN 0-520-03892-4 (broš.) Напомене Bibliografija: str. 241-256 Registar Предметне одреднице Psihologija -- Majčinstvo Неконтролисане предметне одреднице psihoanaliza / sociologija / rod / rodni identitet / žene / majke / majčinstvo УДК 159.9 Сажетак Women mother. In our society, as in most societies, women not only bear children. They also take primary responsibility for infant care, spend more time with infants and children than do men, and sustain primary emotional ties with infants. When biological mothers do not parent, other women, rather than men, virtually always take their place. Though fathers and other men spend varying amounts o f time with infants and children, the father is rarely a child's primary parent. Over the past few centuries, women of different ages, classes, and races have moved in and out of the paid labor force. Marriage and fertility rates have fluctuated considerably during this same period. Despite these changes, women have always cared for children, usually as mothers in families and occasionally as workers in child-care centers or as paid and slave domestics. Women's mothering is one of the few universal and enduring elements of the sexual division of labor. ... This book analyzes women's mothering and, in particular, the way women's mothering is reproduced across generations. Its central question is how do women today come to mother? By implication, it asks how we might change things to transform the sexual division of labor in which women mother. -- Introduction (pages 3-4) The Reproduction of Mothering was that rare book that had a major impact on two different constituencies: feminists and psychoanalysts. It was a must-read in 1978, putting object-relations theory on the map in the United States, and it remains a must-read today. It continues to shape the thinking of analysts and feminists today, and it is one of the key texts available that links psyche and culture, psychoanalysis and sociology."--Ethel Spector Person, M.D., author of The Sexual Century "The book that created a Copernican Revolution in gender theory. . . . From literature to political science, from disciples to critics, no feminist theory has been untouched by Chodorow's bold and brilliant reconfiguration."--Susan Bordo, author of Unbearable Weight and The Male Body "The Reproduction of Mothering represents the boldest attempt to realign psychoanalysis and feminism in the late 20th century."--Mari Jo Buhle, author of Feminism and Its Discontents "It is difficult to imagine the shape that feminist literary criticism might have taken in the last twenty years without the enabling influence of The Reproduction of Mothering. The importance of Chodorow's work cannot be overestimated."--Marianne Hirsch, author of The Mother/Daughter Plot "The Reproduction of Mothering is a classic in its field, a book that has profoundly affected the course of psychoanalytic feminism."--Madelon Sprengnether, author of The Spectral Mother "Nancy Chodorow's The Reproduction of Mothering has been an invaluable companion to me over the years. In theorizing the cultural situation of literary men as well as literary women, I've often turned to Chodorow's revisionary readings of Freud, her meticulous accounts of the dynamics of mothering, and, more generally, her innvotative discussions of sexual sociology."--Sandra M. Gilbert, coauthor of The Madwoman in the Attic "A groundbreaking book, The Reproduction of Mothering has shaped feminist literary criticism since it was published. Chodorow's insights revolutionized the ways in which femininity itself was and is understood."--Susan Gubar, coauthor of The Madwoman in the Attic « Мање Погледајте приказ ове књиге » Изабране странице Страница са насловом Страница са насловомСадржај Садржај Садржај Psychoanalysis and Sociological Inquiry 40 PART 55 The Relation to the Mother and the Mothering Relation 77 Conclusions 90 ObjectRelations and the Female Oedipal Configuration 111 Oedipal Resolution and Adolescent Replay 130 Ideology and Evidence 141 Conclusions on PostOedipal Gender Personality 159 The Psychodynamics of the Family 191 Womens Mothering and Womens Liberation 211 Notes 221 Bibliography 241 Index 257 Ауторска права Друга издања - Прикажи све 2. 11. 1999. Ограничен приказ Чести термини и фразе activity adult affective Alice Balint ambivalence American Psychoanalytic Association Analysis Anna Freud argue aspects attachment become behavior Benedek biological boy's boys capacities caretaker castration cathect cathexis Chasseguet-Smirgel child claims clinical conflicts cultural daughters dependence Deutsch developmental differentiation division of labor early Ego Psychology emotional exclusive experience Fairbairn fantasies father feelings Female Sexuality feminine feminist Fliess Freud Gayle Rubin gender role genital girl girl's gratification Helene Deutsch heterosexual hormones Horney Ibid important infant infantile instinctual interaction International Journal Introductory Lectures issues Journal of Psycho-Analysis libidinal libido male masculine maternal men's Michael Balint mother-child mother-daughter narcissism narcissistic needs Object-Relations Theory oedipal oedipus complex orientation parenting penis envy period person primary identification primary love processes production psychic structure Psychoanalytic Study psychoanalytic theory psychological Psychology of Women relation repression role sense separate Sex Differences sexual division situation society suggests superego symbiosis theorists tion unconscious Winnicott woman women's mothering Tags: feminizam, feminism theory / theories, feminističke teorije, istorija feminizma, feminizam u praksi, teorija teorije roda, Vrste feminizma, poreklo i razvoj feminizma, Koncepti Šta je feminizam? - Katrine Holst, Dekolonijalni feminizam - Francoise Verges, FURAM FEMINIZAM - Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović NEKO JE REKAO FEMINIZAM / ADRIANA ZAHARIJEVIĆ, Feminizam za početnike - Sandra Silađev Dinja, Feminizam Teorija i praksa - Darko Vesić, SOCIOLOGIJA I FEMINIZAM - Žarana Papić, Savremeni feminizam/Slobodanka Nedovic, Nevolje s rodom Džudit Batler - RAŠČINJAVANJE RODA sa, Dr Julka Chlapec Đorđević STUDIJE I ESEJI O FEMINIZMU, OSLOBOĐENJE ŽENA - feministički tekstovi 1964-1975 Pokret Teorija Filmska teorija Ekonomija Feministička seksologija Ženska prava Profeminizam Antifeminizam Historija Ženska historija Feministička historija Historija feminizma Pravo glasa Žensko pravo glasa Kronologija Sufražetkinja Novi Zeland U.K. SAD Valovi feminizma Prvi Drugi Treći Pod-tipovi Amazonski Anarhistički Chicana Crni Diferencijalni Ekofeminizam Gojazni Individualistički Islamski Jednakost Jevrejski Kršćanski Kulturni Lezbijski Liberalni Marksistički Novi Postkolonijalni Postmoderni Pravičnost Pro-life Radikalni Rodni Seks-pozitivni Separatistički Socijalistički Treći svijet Vjerski Trans Ženizam Feminizam je ideološki prilično raznorodan pokret, s brojnim, često suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod utjecajem drugih ideologija, a ponekad pod utjecajem specifičnih društveno-ekonomskih prilika u kojima žive žene u nekom dijelu svijeta. Uglavnom se razlikuju sljedeći tipovi: • Liberalni feminizam • Radikalni feminizam • Socijalistički feminizam • Ekofeminizam • Individualistički feminizam

Danijela Stil Venčanje Meki povezDžepni formatДанијела Стил (енгл. Danielle Steel, Њујорк, 14. август 1947) је америчка књижевница, најпознатија по својим љубавним романима. Направљено је око 800 милиона копија њених књига широм света. Објављене су у 69 држава и на 43 језика. Написала је око 165 књига од којих су 141 романи.[1] Написала је четири дела која нису фикција, те књигу поезије и текстове за један музички албум. На основу 22 њена романа урађена су и филмска остварења, од којих су два номинована за награду Златни глобус. Данијела Стил пише неколико књига годишње, а бави се најчешће љубавним и породичним темама. Није редак случај да у једном тренутку ради на чак пет пројеката истовремено. Основала је и води две фондације од којих једна носи име по њеном покојном сину Ник Трејна фондација која финансира организације које се баве душевним болестима, злостављањем деце и превенцијом самоубиства. Друга фондација помаже бескућницима. Данијела Стил је 2002. године добила орден Владе Француске као официр реда уметности и слова, а 2014. године је добила орден као витез реда Легије части. Тренутно живи на релацији Париз—Сан Франциско.БиографијаДетињствоДанијела Стил рођена је 14. августа 1947. године у Њујорку, САД. Данијела је била једино дете Норме да Камара Стон дос Реис и Џона Шалин Стила. Њен отац Џон је био јеврејско-немачки имигрант, потомак власника пива Ловенбрау. Њен мајка Норма, била је кћерка дипломата, а рођена је у Португалу.[2][3][4][5][6] Стил је одгајана као католикиња, а у детињству је имала жељу да буде часна сестра. Већи део детињства провела је у Паризу, Француска, где је у вечерњим сатима посматрала забаве које су организовали њени родитељи. Тако је од раног детињства имала прилику да посматра навике и животе богатих и познатих људи.[4] Када је имала осам година, њени родитељи су се развели. Бригу о Данијели преузео је отац, а мајку је ретко виђала.[7]Данијела је касније писала на свом званичном веб сајту како је као дете била врло усамљена, али и озбиљна. Много је волела да чита. Још као дете почела је писати приче, а касније као тинејџерка и поезију.[8][9] Дипломирала је 1963. године у Њујорку на Lycée Français de New York,[10] студирала је књижевни и модни дизајн,[8] прво у Parsons School of Design, па на Њујоршком универзитету.[11] Данијела Стил је као дете живела на релацији Париз—Њујорк, а сада живи на релацији Париз—Сан Франциско.Први брак и почетак каријереКада је имала 18 година, Данијела Стил се 1965. удала за француско-америчког банкара Клауда-Ерика Лазарда.[12] Као млада супруга, још увек је похађала Универзитет у Њујорку, а почела је и писати. Свој први рукопис Данијела је завршила са 19 година.[8] После рођења своје кћерке Беатрикс,[13] Стил је почела да ради у односима са јавношћу за њујоршку агенцију под називом Supergirls. Клијенти магазина били су импресионирани њеним чланцима те су је охрабрили да напише и изда књигу.[5] Данијела је то и урадила. Касније се преселила у Сан Франциско и радила као писац садржаја за Греј адвертајзинг.Први роман, други и трећи бракЊен први роман „Повратак кући” (енгл. Going Home) је објављен 1972. године. Роман је садржао неке теме по којим је њено касније писање постало препознатљиво, укључујући породицу и међуљудске односе. Хероина, односно главни лик Данијелиног првог романа, била је самохрана мајка. После девет година брака, Данијела и Лазард су се развели 1974. године.Док је још била у браку са Лазардом, Стил је упознала Денија Зугелдера док је интервијусао затвореника у затвору близу Ломпока у Калифорнији, где је Зугелдер такође био затворен. Када је пуштен на условну слободу у јуну 1973. године уселио се код Данијеле, али се почетком 1974. вратио у затвор због оптужби за пљачку и силовање. Након развода од Лазарда 1975. године, Данијела Стил се удала за Зугелдера у затворској кантини. Развела се од њега 1978. године, а њихова веза је изродила „Обећање страсти” (енгл. Passion Promise) и „Сада и заувек” (енгл. Now and Forever), два романа која су покренула њену каријеру.[5]Стил се удала за свог трећег мужа Вилијама Џорџа Тота, дан након што је окончан њен развод од Зугелдера. Тада је већ била у деветом месецу трудноће носећи његово дете. Са успехом њене четврте књиге „Обећање” (енгл. Promise) постала је члан високог друштва Сан Франциска, док је Тот, бивши зависник о дрогама, остао запостављен. Развели су се у марту 1981. године.[5]Слава и четврти бракСтил се удала по четврти пут 1981. године за винара Џона Трејну.[13] Трејна је накнадно усвојио њеног сина Ника и дао му своје презиме. Заједно су имали још петоро деце, а то су Саманта, Викторија, Ванеса (модни стилиста),[14] Макс и Зара.[12][13] Саманта је рођена 14. априла 1982. године, а годину дана после и Викторија и то 5. септембра. Већ 1984. године, 18. децембра рођена је њена кћерка Ванеса, а син Макс 10. фебруара 1986. Најмлађа кћерка Зара рођена је 26. септембра 1987. године.[12][13]Почевши са њеним браком са Трејном 1981. Стилова је била скоро стална појава на насловницама Њујорк тајмса. У Гинисову књигу светских рекорда ушла је 1989. године зато што је имала књигу на бестселер листи Њујорк тајмса највише седмица заредом од био ког аутора (тада 381 седмицу заредом).[15][7] Током тог времена Данијела Стил посветила се и свом раду на нефикцијским делима, почев са „Имати бебу” (енгл. Having a Baby) који је објављен 1984. године. Имала је поглавље у којем говори о патњи током побачаја.[16] Исте године је објавила књигу поезије „Љубав: поеме” (енгл. Love: Poems).[17]Стилова се такође упустила и у дечју фикцију пишући серију од десет илустрованих књига за младе читаоце. Ове књиге познате као серија књига „Макс и Марта” помажу деци да се суоче са правим животним проблемима: нова беба, нова школа, губитак вољених и тако даље. Стилова је такође и написала серију „Фреди”. Ове четири књиге говоре о другим животним ситуацијама: прва ноћ ван куће, одлазак доктору и слично.[17]Пошто је одлучила да проведе што више времена са својом децом, Стилова је често писала ноћу, због чега је спавала само четири сата дневно.[7] Стилова је веома плодан писац који често издаје више књига у току једне године.[15] Свакој књизи треба две и по године да се заврши па је тако Стилова развила способност да ради на пет пројеката одједном тако што ради истраживања за једну књигу, док другу цитира, а пише и исправља друге књиге.[15]Данијела Стил је 1993. године је тужила једну књижевницу која је у својој књизи хтела открити да је њен син Ник усвојен од стране Џона Трејне, њеног тадашњег мужа иако су документи о усвајању запечаћени у Калифорнији.[7] Судија у Сан Франциску је донео веома необичну пресуду допуштајући да се уклони печат о Никовом усвајању иако је он још био малолетан. Ову пресуду је потврдио Апелациони суд у Калифорнији и такву одлуку су донели зато што је Стилова позната и усвајање њеног сина није имало иста права на приватност.[7] Због тога је допуштено да се књига објави.[18]Николас Трејна је извршио самоубиство 1997. године. Трејна је био певач панк бендова из Сан Франциска. Реч је о бендовима „Link 80” и „Knowledge”. У сећање на сина Ника, Стилова је написала своју нефикцијску књигу „Његово јарко светло” (енгл. His Bright Light) о животу и смрти свог сина.[17] Приходи од те књиге која је доспела на листу нефикцијских бестселера Њујорк тајмса су искориштени да се оснује Фондација Ник Трејна. Ту организацију води Стилова и Фондација се бави финансирањем организација које лече душевне, односно, менталне болести.[19] Како би добила више признања за дечје менталне болести, Стилова је лобирала за легислацију у Вашингтону, а пре тога је одржавала добротворне вечери за прикупљање подршке. Ове вечери одржавале су се сваке две године у Сан Франциску и познате су као „Star Ball”.[20]Пети брак и континуирани успехДанијела Стил се 1998. године удала по пети пут за Томаса Џејмс Перкинса, финансијера из Силиконске долине, али се овај брак завршио 2002. после четири године.[21] Стилова је рекла да је њен роман „Клон и ја” (енгл. The Clone and I) био инспирисан приватном шалом између ње и Перкинса.[22] Перкинс је 2006. године свој роман „Секс и слободни билионер” (енгл. Sex and the Single Zillioner) посветио Стиловој.Након неколико година скоро сталног писања, Стилова је 2003. године отворила уметничку галерију у Сан Франциску. Та галерија се звала „Steel Gallery” и приказивала је савремене радове, те слике и скулптуре уметника у развоју. Галерија се затворила 2007. године.[23]Данијела Стил је 2002. године од стране француске владе добила орден Ordre des Arts et des Lettres за свој допринос светској култури.Додатно је примила:Представљање у Калифорнијској хали славних, децембар 2009.`Одлична служба за награду за ментално здравље` (први пут додељена не-лекару) из New York Presbyterian Hospital одсек за психијатрију и Columbia University Medical School and Cornell Medical College, мај 2009.`Награда за изванредна достигнућа` за рад са младима из Омладинских служби Larkin Street у Сан Франциску, мај 2003. године.`Награда за рад са младима` за побољшање живота ментално оболелих адолесцената и деце из Католичке омладинске организације Универзитета Сан Францисца и Медицинског центра Св. Марије, новембар 1999.`Награда за иазванредна достигнућа` у менталном здрављу, California Psychiatric Association`Награде за одличну сложбу` из Америчког удружења за психијатријуДанијела је 2006. године у договору са Елизабет Арден пустила у продају нови парфем са њеним именом. Парфем је постао веома популаран и звао се „Danielle by Danielle Steel”.Данијелина дугогодишња резиденција у Сан Франциску, саграђена 1913. године као имање шећерног тајкуна Адолфа Б. СпрекелсаДугогодишња резиденција Данијеле Стил налази се у Сан Франциску,[23] мада сад проводи већину свог времена у другом дому Паризу.[24]Начин писања и критикеЊене књиге су често описане као оне које се пишу према једној испробаној формули и често укључују ликове који су у некој врсти кризе која прети њиховим односима.[25] Многи њени ликови су сматрани претераним што њене књиге чини мање реалистичним.[26] Романи често истражују свет богатих и познатих[25] те се баве озбиљним животним проблемима као што су болест, смрт, губитак, породична криза и односи. Такође, постоје наводи да су њене популарне приче засноване на догађајима из њеног живота, као што су два бивша мужа, два бивша робијаша, те други догађаји које је сакрила од јавности.[27]Упркос њеној репутацији да увек се увија у „ружичасто”, Стилова често улази у оне мање пријатне аспекте људске природе као што су инцест, самоубиство, развод, рат, па чак и холокауст.[15] Временом њено писање је еволуирало. Њене касније хероине су биле јаче и са више ауторитета, које ако не добију одређени ниво поштовања и пажње које желе од мушкарца, иду даље у нови живот.[12] У скоријим годинама, Стилова је чак и ризиковала са темама у својим књигама, те је много експериментисала и покушала да изненади своју читалачку публику. Тако на пример њена књига „Откуп” (енгл. Ransom) се фокусира више на напетост него на романсу. Радња прати три сета ликова који су у почетку неповезани, а касније њихови ликови се испреплићу.[28] „Отровне нежење” (енгл. Toxic Bachelors) се удаљава од њеног уобичајеног стила тако што се прича препричава кроз очи три главна лика, три мушкарца који имају фобију од везивања, али на крају откривају своје праве љубави.[25]Како би избегла поређења са претходним романом, Данијела Стил не пише наставке.[8] Иако су многе њене најраније књиге објављене са почетним издањима од милион примерака, до 2004. године њен издавач је смањио број књига које су првобитно штампане на 650.000 због пада броја људи који купују књиге.[29]Двадесет и два њена романа адаптирана су за телевизију,[30] а два су била номинована за награду Златни глобус. Прва је „Драгуљи” (енгл. Jewels), која говори о преживљавању жене и њене деце у Европи током Другог светског рата и каснији препород породице као једна од највећих накитничких кућа у Европи.[15] Први филмски студио који је купио права за екранизацију њених романа је Коламбија пикчерс12/13

„Volja za znanjem“ ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju, nego konstituisanje „seksualnosti“ kao formacije znanja. Fuko istražuje mehanizme koji strukturiraju seksualnu želju, dovode je do izražaja u diskursima i potčinjavaju je tehnikama moći. Seksualna „represija“ se posmatra kao momenat „dispozitiva seksualnosti“, odnosno strategijskih pretpostavki koje, putem moći, seksualnost čine korisnom. U tom smislu istražuje strategije histerizacije ženskog tela, pedagogizacije dečjeg seksa, socijalizacije reproduktivnog ponašanja i psihijatrizacije perverzne želje. „Normalizujuće društvo istorijska je posledica tehnologije moći čije je težište na životu.“ Seks se ne samo potiskuje, već se, u „diskurzivnoj eksploziji“, i navodi na govor. Hrišćanske ispovedne prakse biće prenesene u naučnu produkciju istine, kao izraz volje za znanjem. Prvi tom Fukoove „Istorije seksualnosti“ jedno je od najcitiranijih dela moderne filozofije. Ostavilo je dubok trag u savremenom poimanju seksualnosti, moći, diskursa, psihoanalize i biopolitike. Nisam, nažalost, pronašao jedan tekst o Fukou koji sam objavio pre više godina i koji je imao izvesnog odjeka u našoj javnosti, koja i pored brojnih prevoda Fukoovog dela, mislim, naravno na stručnu javnost, nije pokazala naročito zanimanje za njegovo delo koje je, bez sumnje, ostavilo značajan trag u savremenom mišljenju. Kako valja razumeti ovaj pokušaj Dejana Aničića da redakcijom starog prevoda Jelene Stakić iz 1978. godine, ovog Fukoovog dela iz srednje faze, što nije postupak ustaljen u ovoj sredini, koja je danas još manja nego što je bila da, možda, oživi ponovni interes za novo čitanje Fukoa? Jer, Fuko se jedva i pominje u našim udžbenicima filozofije. Da podsetim, recimo, da je značajan projekat ponovnog prevođenja Ničea izgleda zapao u nepremostive teškoće. O razlovima za svoj poduhvat Aničić razložno govori u „Belešci za novi prevod Volje za znanjem“: „Mišel Fuko se“, piše Aničić, „na srpski prevodi u kontinuitetu od preko 35 godina i u toj prevodilačkoj istoriji takođe se lako uočavaju svi ovi fenomeni terminološke neusaglašenosti (ona je, međutim, u izvesnom smislu upravo zbog toga zanimljiva, budući da te razlike u prevodilačkim rešenjima ponekad reflektuju kulturne osobenosti određenog trenutka). U nastavku ćemo se koncentrisati na tri konkretna teoretska pojma koja smo drugačije preveli u odnosu na prvi prevod iz 1978. godine. To su dispozitiv umesto ranijeg mehanizam, moć umesto ranijeg vlast i diskurs umesto govor.“ Moram da kažem da ova beleška deluje isuviše skromno u odnosu na značaj koji novi prevod ima u odnosu na stari pošto su ova tri termina: dispozitiv, moć i diskurs, umesto starih: mehanizam, vlast i govor, doista, osnovni u Fukoovom konceptu, njegovoj teoriji, koja nipošto nije nešto stabilno i koja se menja od projekta do projekta, kao što je to slučaj i sa ovom „Istorijom seksualnosti I” koja je, kao i drugi Fukoovi projekti, ostala nezavršena. Uostalom, Fuko i sam više nego jasno, definiše ove termine pišući da moć nije vlast a diskurs nije govor, dok je u pogledu dispozitiva očigledno da ga ne treba prevoditi budući da je u ovoj nestabilnoj trijadi dispozitiv ono što je najstarije i što joj kao dispozicija, odnosno sama mogućnost, stoji u osnovi. Poklič „Zaboraviti Fukoa!”, kao što je poznato, dolazi od Bodrijara, ali ne bi bilo Bodrijarovih simulakruma da nije bilo Fukoove arheologije znanja koja je promenila idealistički koncept o privilegovanom statusu kognitivnog subjekta i zamenila ga diskursom, ili arhivom, iz kojih dolazi ova složena igra moći, znanja i samog diskursa koji proizvodi i umnožava moderni subjekt ili subjekte. Posle Fukoovih arheoloških istraživanja postalo je očigledno da su ovi složeni, nestabilni i otvoreni odnosi moći i znanja, znanja i moći koji stvaraju ove teške i anonimne diskurse, kao i moderni diskurs o seksualnosti koji je ovde analiziran kao, u osnovi, politički dispozitiv tzv. „normalizujućeg društva“ ili „seksualnog društva“, odgovorni za arheološki status starog subjekta. Postoji još jedan razlog radi kojeg je Aničić veoma u pravu kada insistira na novom prevodu, pošto Fuko eksplicitno govori o tome da seksualnost i moć nisu nikakve ontološke, prirodne strukture, budući da seks nema svoju „prirodu“ i ne pripada „prirodi“ nego diskursu i diskursima, odnosno arhivu i arheologiji modernog znanja. „Nema sumnje da treba biti nominalist”, piše Fuko, „moć nije jedna ustanova i nije jedna struktura, ona nije izvesna snaga kojom su neki obdareni: moć je ime koje se nadeva nekoj složenoj strateškoj situaciji u datom društvu“. Kako, dakle, „zaboraviti Fukoa“ koji je na kraju sva pitanja ostavio otvorenim u ovom polemičkom i polisemičkom disputu pa i ono o „pravu smrti i moći nad životom“. Jer je tvrdnja „seks jeste vredan smrti“, samo ironija jednog dispozitiva. © 2006 Karpos Books. Na američkim univerzitetima francuski filozof Mišel Fuko smatra se „najbriljantnijim filozofom sile [power]“ i po mišljenju američnih kolega „on je ono što bi, izgleda, danas trebalo da bude bilo koji francuski naučnik: nedokučiv“. Posmatrati francuske marksiste kako se hvataju ukoštac sa radikalnim teorijama Mišela Fukoa, kaže prevodilac Alen Šeridan, isto je kao i posmatrati „policajca koji pokušava da uhapsi osobito opakog uličnog travestita“. Dubokoumni stručnjaci koji patroliraju američkim univerzitetima imaju sopstvene poteškoće sa Fukoom. Leo Bersani sa Katedre za francuski jezik na Barkliju uzdiže ga kao „našeg najbriljantnijeg filozofa sile [power]“, ali ga istoričar sa Jela Piter Gej odbacuje: „On ne istražuje, on se samo oslanja na instinkt.“ Antropolog Kliford Džitc sa Prinston instituta za visoke studije pokušava novu klasifikaciju: „On je postao neka vrsta nemogućeg predmeta“ neistorični istoričar, jedan antihumanistički humani naučnik. On je ono što bi danas bilo koji francuski naučnik izgleda trebalo da bude: nedokučiv.“ Predmet celog ovog spora jeste svečano i uredno obučen muškarac od pedeset i pet godina, koga obrijana lobanja i naočare metalnih okvira čine veoma sličnim Teli Savalesu dok igra Kodžaka. Prilikom jednog od svojih periodičnih haranja Sjedinjenim Državama, pre nedelju dana, Fuko se pojavio na Univerzitetu Južne Kalifornije, u Dejvidson konferencijskom centru od cigle i stakla, da bi učestvovao u trodnevnom simpozijumu o sebi. Kao i obično, dvorana je bila preplavljena studentima i profesorima koji pokušavaju da odgonetnu tajne „panoptičke propovedi“, „bio-sile [bio-power]“ i drugih stvari pokrenutih u Fukoovim zamršeno obrazloženim i nerazumljivo napisanim delima. „Nemojte me pitati ko sam i nemojte tražiti od mene da ostanem isti“, kaže on. „Prepustite našim birokratima i našoj policiji da se uvere da su naše isprave u redu.“ Marihuana i petulije Zvanično, Fukoove isprave pokazuju da je od 1970. godine profesor na glasovitom College de France, što mu je omogućilo da sebi stvori novo polje koje je nazvao „istorijom sistema mišljenja.“ Doduše, većina njegovih dela je nastala u jednom skupoceno strogom pariskom stanu za koji bi se moglo pomisliti da je kula od slonovače. Zidovi od redova knjiga obojeni su u belo, a osmospratni pogled koji se pruža nad krovovima Pariza, veoma je spektakularan. Jedini znak frivolnosti jeste marihuana koja pupi među petulijama na terasi. U tom je okviru Fuko stvorio te pronicljive i silno uticajne serije knjiga o najsuptilnijim problemima lične slobode i društvene prinude. Analizirajući odnos između sile [power] i istine, on postepeno redefiniše obe. Devet glavnih knjiga prevedenih na engleski jezik niže se od Ludila i civilizacije (1961) preko studija o bolnicama Rađanje klinike (1966), zatvorima (Disciplina i kažnjavanje, 1975) do prvog toma planirane petotomne Istorije seksualnosti (1976). Fuko sada završava drugi tom koji će biti objavljen početkom 1982. godine, ali, svako ko očekuje sablasna otkrića, biće razočaran. „Nisam želeo da pišem knjigu o seksualnom ponašanju“, kaže Fuko. „Ono što sam želeo da saznam jeste koja pitanja ljudi postavljaju o seksualnosti i zašto. Zašto su, na primer, u hrišćanskoj ispovednoj praksi 16. i 17. veka pitanja o seksu igrala sve veću i veću ulogu?“ Nakon ponovnog studiranja grčkih i latinskih tekstova, Fuko kaže da je u novoj knjizi pomerio „centar težišta“ da bi mogao klasičniji materijal da uvrsti u fukoovski niz pitanja: kakav su savet Grci davali novovenčanima? Kakve dijete su njihovi doktori prepisivali? Da li su oni mislili da u ljubavi više uživaju muškarci ili žene? Kao sin lekara u provincijskom Poatjeu, Fuko se okrenuo studijama psihologije i omrznuo ih, naročito svoj stručni boravak u mentalnoj bolnici sv. Ane u Parizu. „Osećao sam se vrlo bliskim i ne mnogo različitim od stanovnika bolnice“, kaže on. „Takođe sam se osećao nelagodno zbog samog bavljenja medicinom. Tamo mi se nametnulo pitanje: šta je medicinska sila? Šta je vlast koja je omogućava?“ Nakon predavanja psihopatologije u Parizu, a potom francuskog na Švedskom univerzitetu u Upsali, nemirni mladi Fuko zauzimao je zvanične položaje u Varšavi i Hamburgu. Iz njegovih lutanja, unutrašnjih i spoljnih, proizašlo je Ludilo i civilizacija koje počinje poetičnom evokacijom srednjovekovnih brodova ludaka. Tih lutajućih, starih, ogoljenih brodskih korita koja su zaista tovare ludaka odnosila daleko od njihovih zajednica. Fuko je imao da postavi neka specifična istorijska pitanja: zašto su 1656. godine raznovrsni pariski domovi i skloništa sjedinjeni u jednu opštu bolnicu? Zašto su istovetne institucije uskoro izgrađene u svim provincijskim gradovima? I zašto su one bile popunjene ne samo hronično bolesnim već kako umobolnim tako i nezaposlenim ljudima? Zato što je, Fuko iznosi, nastajuće Doba razuma isto tako bilo i doba svrstavanja, vreme novih razlikovanja normalnog i nenormalnog, te tako vreme radikalno novih oblika društvenog određivanja. Umesto da na umobolne gleda kao na one koji poseduju naročitu vrstu znanja, kao što je to Srednji vek činio, Doba razuma ih je zatvaralo i ućutkivalo. Danas bi Jovanku Orleanku lečili torazinom. Pored toga, Fuko nije insistirao samo na tome da su promenjene definicije umobolnosti arbitrarne, već i da one definišu duševno zdravlje i, svakako, sam razum. A te definicije takođe menjaju. Mnogi moderni istoričari pretpostavljaju da istorija hladno teče u određenom pravcu i da je njihova dužnost da taj tok usmere ka slobodi ili ka kapitalizmu ili ka nacionalnoj državi. Nasuprot tome, Fuko tvrdi da postoje oštri prelomi – on ih naziva „diskontinuitetima“ – koji odvajaju jedan istorijski period od drugog. Novo doba, prilikom svakog takvog preloma, stvara novi intelektualni okvir za svoje poglede na svet. Fuko taj okvir naziva epistemom, na osnovu grčke reči koja označava nauku ili znanje. Ona predstavlja radikalno različit osećaj za to da li je postavka istinita, pa čak i za to šta je sam život. Strast za razlikovanjem Jedan takav prelom je sredinom sedamnaestog veka konačno okončao srednjovekovno naglašavanje sličnosti svih Božijih tvorevina. (Šekspir: „Jedan dodir prirode čini ceo svet srodnim“) i započeo strast Doba razuma za razlikovanjem. Jedan drugi „diskontinuitet“ neposredno nakon francuske revolucije, najavio je strastveno verovanje modernog doba u evolucioni napredak, kako društveni, tako i naučni. Prema Fukou, sada može doći do trećeg preloma, ali Fuko ne pruža njegovu jasnu definiciju niti objašnjava kako i zašto do takvih preloma dolazi. „G. Fuko“, napisao je jedan gnevni kolega, „juri punom brzinom kroz tri veka, kao neki barbarski konjanik. On neoprezno pali vatru u stepi.“ Pobuna francuskih studenata 1968. godine je bila ta koja je Fukoova razmišljanja gurnula u političkom pravcu. „Pitao sam se“, rekao je on kasnije jednom novinaru, „o čemu drugom sam ja to govorio, u Ludilu i civilizaciji, ako ne o sili [power]“. Znanje je sila, Fuko je sada počeo da veruje, ili određenije, „sila i znanje direktno impliciraju jedno drugo.“ Ako je dakle, svako istorijsko doba razvilo nove oblike znanja o sebi samom, nove oblike definisanja života, tada je svako doba uistinu primenjivalo nove oblike sile [power]. Vojna i policijska sila bile su samo najočigledniji oblici. Po Fukou, svaka akumulacija društvenog znanja, svaka vrsta nadzora, kategorizacije i presuđivanja, jesu primena sile. Doktori, učitelji, sveštenici, svi oni primenjuju silu, ali, ono što je najvažnije, jeste to da se svaki moderni građanin odgaja tako da primenjuje državnu silu nad svojim sugrađanima i nad samim sobom. „Glupi despot može sputati svoje robove gvozdenim lancima“, pisao je Fuko u Disciplini i kažnjavanju, „ali pravi političar ih još čvršće vezuje lancima njihovih sopstvenih ideja… Veza je utoliko jača što ne znamo šta je sačinjava.“ A taj lanac čovekovih sopstvenih ideja, to akumuliranje ispitivanja, nadzora, definicija i propisa, taj intelektualni zatvor – jeste sam čovek, veruje Fuko. Ispod ne postoji osnovna ljudska priroda koja očekuje oslobođenje. Fuko koren svojih pustošnih pogleda („Ne mogu da doživim uživanje“, rekao je jednom novinaru) otkriva u detinjstvu pod nacističkom okupacijom. On kaže: „Imam vrlo rana sećanja na jedan apsolutno preteći svet koji je mogao da nas zgnječi. Živeti kao adolescent u situaciji koja je morala da se okonča, koja je morala da odvede do nekog drugog sveta, boljeg i lošijeg, značilo je imati utisak da celo svoje detinjstvo provodiš u noći čekajući da svane. To čekivanje nekog drugog sveta obeležilo je ljude iz moje generacije, i svi smo mi sa sobom nosili, možda neumeren, san o Apokalipsi.“ Kao i mnogi intelektualci iz njegove generacije, i Fuko se pridružio komunistima nakon drugog svetskog rata; napustio ih je u roku od dve godine, ranije nego većina. Marksizam „me je interesovao, ali me nije zadovoljio“, priseća se on; konačno, sam Marks je bio proizvod devetnaestovekovne episteme. Što se tiče „mladih ljudi iz moje generacije koji su bili privučeni marksizmom, oni su u njemu pronašli način da produže taj adolescentni san o drugom svetu“. Fuko ostaje politički nesvrstan, ali uglavnom unutar radikalne levice. On kaže: „Živeo sam u Švedskoj, zemlji slobode, potom u Poljskoj, zemlji potpuno suprotnoj, a ta iskustva su mi pokazala da ma kakav bio legalni sistem, mehanizmi sile sputavaju pojedinca i usmeravaju njegovo ponašanje nastojeći da ga normalizuju.“ Fukovi pogledi su u izvesnoj meri obojeni njegovom homoseksualnošću. Na to on takođe gleda kao na rezultat sile. On kaže: „Ja nisam nikada bio stvarno integrisan u komunističku partiju zato što sam bio homoseksualac, a to je bila institucija koja je potkrepljivala sve vrednosti najtradicionalnijeg buržoaskog života.“ U svom istorijskom istraživanju Fuko je bio impresioniran činjenicom da je, mada je čak i u osamnaestom veku nekoliko homoseksualaca spaljeno na lomači, tako drastično kažnjavanje bilo, u stvari, retko primenjivano. On kaže: „Praksa hapšenja više je služila kao mehanizam kontrole. Tako sam pokušao da preokrenem problem, govoreći sam sebi: Zašto je država bila toliko zainteresovana za seksualnost?“ Neobiči dokumenti Fukoova istorijska istraživanja iznose na videlo neobična dokumenta koja on objavljuje posebno, kao potporni dokazni materijal. Tako su njegova ispitivanja zločina dovela do otkrivanja ispovesti koju je on naveo u samom naslovu: Ja, Pjer Rivijer, zaklavši svoju majku, svoju sestru i svog brata… Fukoove studije o seksualnosti su na sličan način dovele do Erkulin Barben – nedavno otkriveni memoari devetnaestovekovnog francuskog hermafrodita, gde je on kao uvod izneo jedno od svojih retoričkih pitanja koja najviše zapanjuju: „Da li je nama zaista potreban pravi seks [sex]?“ Njegova najnovija otkrića, koja se uskoro očekuju u obliku knjige, jesu serije osamnaestovekovnih slučajeva u kojima su muškarci od pariskih vlasti tražili da zatvore njihove žene ili decu. Fuko prilično oprezno kaže: „U ovim serijama postoji jedan aspekt porodičnog konflikta koji ukazuje na odnos porodica i sile.“ Ovim istoričarima koji mu prebacuju da je suviše ličan i suviše impresionistički, Fuko pruža bodljikav odgovor: „Kada bih želeo da budem istoričar u sadašnjem smislu reči, to ne bi bilo teško“, kaže on. „Ali, bilo bi bolje upitati zašto sam učinio to što sam učinio. Da li su istoričari bili ti koji su ukazali na problem, recimo, zatvaranja mentalno bolesnih? Ne, bilo je potrebno da se pojavi neka uvrnuta osoba koja bi imala rđavu ideju da postavi pitanja koja su istovremeno i lična i politička. Ali, istoričari uvek izvlače svoje probleme iz sadašnjosti. Ako ih ne nalaze u neposrednosti svojih ličnih života ili u političkom i društvenom životu svoje zemlje, onda ih jednostavno izvlače iz svoje univerzitetske okoline.“ Uvek nova pitanja Fukoovo stalno okretanje problema, njegova uvek nova pitanja koja često ostaju bez odgovora, sve to može delovati razdražujuće. On često drsko protura dramatičnu ideju samo zato da bi vratio nazad i otpočeo ponovno definisanje termina. „Nije toliko sila ono što mene interesuje“, sanjari filozof sile [power], koliko istorija subjektivnosti. Moj problem je načiniti istoriju ovog društva normalizacije.“ Njegovi kritičari opravdano dokazuju da su njegova ispitivanja suviše usko ograničena na francusku istoriju i da su njegove teorije donekle derivat ranijih mislilaca. Čak i njegovi obožavaoci iznose neke suštinske primedbe. Profesor engleske književnosti sa Kolumbija univerziteta Edvard Sed [Said], kaže: „Fuko nije nikada bio u stanju da objasni istorijsku promenu, kako je došlo do nekih stvari. Takođe, u njegovoj šemi nikakvu ulogu ne igraju stvari kao što su pravda, sloboda, lepota, kao što su pozitivni ideali.“ Ričard Rorti, profesor filozofije sa Prinstona, dodaje: „Njegov očigledno iskreni pokušaj da filozofsko mišljenje učini koliko-toliko korisnim, neće uroditi nikakvim plodom osim ako se ne pridruži buržoaskim liberalima koje prezire i počne da špekuliše sa budućnošću.“ Fuko na takva mišljenja sleže ramenima i smatra da je to stvar različitih filozofskih sistema. On kaže: „Jedan od razloga zašto se zaista teško uspostavlja dijalog sa Amerikancima i Englezima, jeste i taj što je po njima kritično pitanje za filozofa „Da li je to istinito?“, dok se nemačko-francuska tradicija u osnovi sastoji iz postavljanja pitanja „Zašto mi mislimo kao što mislimo? Kakav efekat to ima? Ja smatram da su problemi koje postavljam – problemi modernog čoveka.“ Možda Fuko zbog toga deluje tako čudno fascinirajuće na studente, i možda je zbog toga njegov kult među njima sve veći. Ovo je vreme kada se mladi, naročito, osećaju uhvaćeni u hiljade nevidljivih žica društvene kontrole. Ako Fukoove teorije često izgledaju nedosledne ili nepotpune, to je delimično i zato što se one i dalje razvijaju u njegovoj glavi. Glavno je da on neustrašivo razmišlja o problemima o kojima je potrebno razmišljati. Preuzeto iz Naslov: Istorija seksualnosti. 1, Volja za znanjem, 2. dopunjeno i redigovano izd. Izdavač: Karpos Strana: 177 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-6435-106-5

Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово н земљи. (Пост.1.11) И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу. Св. Василије велики Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом. Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено. Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно. Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама. Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност. Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни. Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи. Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити. Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима. Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом. Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена. Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели. Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно. И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин. Приређивач САДРЖАЈ 1. Јела, 7 2. Једић или јадић, 7 3. Иђирот, 7 4. Бели јавор 5. Хајдучка трава, спориш, 9 6. Гороцвет, 10 7. Дивљи кестен, 10 8. Петровац, 11 9. Пиревина, 11 10. Алоја, 12 11. Вирак, 12 12. Планински вирак, 13 13. Црна јова, 13 14. Сремуш, 14 15. Црвени лук, 14 16. Празилук, 15 17. Бели лук, 15 18. Лучац, 16 19. Арника, 16 20. Питоми слез, 16 21. Штир, 17 22. Воловски језик, 18 23. Рањеник прави, 19 24. Мирођија, копар, 19 25. Целер, 19 26. Вучја јабучица, 20 27. Велика репушина, 20 28. Мала репушина, 21 29. Маљави чичак, 21 30. Шумска репушина, 21 31. Пелин, 21 32. Вилина метла, 22 33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22 34. Лазаркиња Мирисна, 22 35. Велебиље или беладона, 23 36. Зоб, 24 37. Жутика, жута шимширика, 24 38. Бреза, 25 39. Цвекла, 25 40. Ранилист, чистац, 25 41, Црна слачица, 26 42. Купус, 27 43. Боражина, 27 44. Бела бундева, дулек, 28 45. Невен, 29 46. Паприка, 29 47. Ким, 30 48. Вилино сито - главочике краљевац, 30 49. Русомача, хоћу - нећу, 31 50. Питоми кестен, 31 51. Црнуша, 32 52. Водопија - цикорија, 32 53. Дрен, 33 54. Мразовац, јесењи каћун, 33 55. Пуцалина, жути багрен, 34 56. Ђурђевак или ђурђиц, 34 57. Црвени глог, 35 58. Бели глог, 35 59. Лимун, 35 60. Конопља, кудеља, коноп, 36 61. Лешник, 36 62. Различак, 37 63. Свиба, 37 64. Руј, рујевина, 38 65. Руса, трава од росопаса, 39 66. Шафран, 39 67. Чкаљ, 40 68. Артичока, 40 69. Попонац, ладолеж, 40 70. Дивља шаргарепа, 41 71. Татула, 42 72. Чешљуга - боца, 42 73. Вучја лика, вучја опута, 43 74. Вунасти дигиталис, бесник, 43 75. Јасенак, 44 76. Папрат мушка, навала, 45 77. Сунцокрет, 46 78. Конопљуша, ресник, 46 79. Раставић, преслица, 47 80. Кантарион, Богородичина трава, 48 81. Ветровац, 48 82. Кичица, 49 83. Врбовице, 49 84. Мала млечика (ситноцветна), 50 85. Млечика, усколисна, 50 86. Видовача, видова трава, 51 87. Шумска јагода, 51 88. Бели јасен, 51 89. Црни јасен, 52 90. Буква, 52 91. Морач, коморач, 53 92. Суручица, 53 93. Медуника, 53 94. Димњача, росопаст, 54 95. Добричица, 55 96. Маљава добричица, 55 97. Коница, 56 98. Ждраљевина, пискавица, 56 99. Ивањско цвеће, 56 100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57 101. Линцура жута, 57 102. Здравац, ждралица, прибој, 58 103. Пастирска иглица, 59 104. Зечја стопа, 59 105. Рибизла црвена, 60 106. Гледичија, гледић, 60 107. Слатки корен, сладић, 60 108. Пролевак, 61 109. Чичока, 61 110. Мечја шапа, 62 111. Велика мечја шапа, 63 112. Шапица, 63 113. Бршљан, бршљика, 63 114. Зечја лобода, 64 115. Кукурек, 64 116. Смиље, 64 117. Пасји трн, 65 118. Хмељ, 66 119. Изоп, сипан, 66 120. Нетик, 67 121. Оман, бели оман, 67 122. Барска перуника, 68 123. Клека - боровица, 68 124. Црвена смрека - црвена боровица, 69 125. Пукиња, 69 126. Орах, 70 127. Дивља салата, горска отровница, 72 128. Мртва коприва, 72 129. Мравља мртва коприва, 73 130. Црвена мртва коприва, 73 131. Влашка салата, 73 132. Бела рада - иванчица, 74 133. Милодух, селен, 74 134. Златан, 75 135. Орлови нокти, козја крв, 75 136. Ланилист, 76 137. Лан питоми, 76 138. Гвајак, вучја нога, 77 139. Метиљева трава, 77 140. Врбичица. мочварна врбица, 78 141. Пречица, црвоточина, 78 142. Црни слез, 79 143. Бело-ружичасти слез, 79 144. Ситни слез, 79 145. Бела слезовача, 79 146. Велика слезовача, 80 147. Маклура обична, 80 148. Камилица, 81 149. Нана, 81 150. Кудрава нана, 82 151. Ситна нана, 82 152. Водена нана, 82 153. Дуголиста нана, 82 154. Пољска нана, 83 155. Матичњак, 83 156. Кокотац, 84 157. Дуд, 84 158. Локвањ, 85 159. Жути локвањ, 86 160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86 161. Зечији купус, зечија соца, 87 162. Жута зечија соца, 87 163. Вранилова трава, ориган, 88 164. Каћун, 88 165. Мледац, 89 166. Велики каћун, 89 167. Пегави каћунак, 89 168. Мочварни каћун, 89 169. Мали каћунак 170. Јелењак, 89 171. Медени каћунак, 89 172. Усколисти каћун, 90 173. Плаштак, 90 174. Врањак, 90 175. Босиљак, 90 176. Ноћурак жути, 91 177. Зечји трн, гладиш, 92 178. Чкаљ, магарећи трн, 92 179. Трбуља, водени или коњски морач, 92 180. Турчинак, булка, 93 181. Виошница, 93 182. Божур, 94 183. Пашканат, 94 184. Троскот, 94 185. Лисац, 95 186. Срчењак, 95 187. Папрац, водена биберка, 96 188. Мали срчењак, 96 189. Слатка папрат, ослад, 97 190. Дивља крушка, 97 191. Бедринац, сиљевина, 98 192. Трњина, 98 193. Дивља трешња, 98 194. Јагорчевина, 99 195. Јаглика, 100 196. Прави јаглац, 100 197. Плућњак, 100 198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100 199. Црњуша, 101 200. Џанарика, 102 201. Бадем, бајам, миндал, 102 202. Вишња, 103 203. Боквица - средња, 104 204. Мушка боквица, 104 205. Велика боквица - женска, 104 206. Планинска боквица, 105 207. Буачак, 105 208. Смрека, 105 209. Планински бор, 106 210. Пинија, 106 211. Дивља јабука, 107 212. Тушт, 107 213. Гусја трава, 107 214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108 215. Крушина, пасја леска, 109 216. Златица, 110 217. Купина црна, 110 218. Шумска купина, 110 219. Низинска купина, оструга, 111 220. Приморска купина, 111 221. Малина, 111 222. Дивља ружа, 111 223. Пољска ружа, 112 224. Планинска ружа, 112 225. Зимзелена ружа, 112 226. Веприна, 112 227. Рута, рутвица, седеф, 113 228. Броћ, 114 229. Рузмарин, 114 230. Багрем, 114 231. Бела врба, 115 232. Чубар, 116 233. Жалфија, 116 234. Апта, бурјан, 117 235. Зова, базга, 117 236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118 237. Сапуњача, 118 238. Чуваркућа, 119 239. Плава чуваркућа, 119 240. Мала чуваркућа, 119 241. Драгушац, жабља трава, 120 242. Бели јарич, 120 243. Жути јарич, 120 244. Пуцавац, 120 245. Јаребика, 121 246. Разводник, пасквица, 122 247. Помоћница, пасје грожђе, 122 248. Остак, 122 249. Златница, челеби-грана, 123 250. Парадајз, 124 251. Мишјакиња, 124 252. Шумска мишјакиња, 125 253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125 254. Јоргован, 126 255. Гавез, црни гавез, 126 256. Ливадска детелина, 127 257. Барска детелина, 128 258. Бела детелина, 128 259. Мајкина душица, 128 260. Маслачак, 129 261. Бљушт, 129 262. Вратич, 130 263. Липа, 130 264. Грчко семе, пискавица, 131 265. Подубица, 132 266. Подбел, 132 267. Драгољуб, 132 268. Храст лужњак, 133 269. Коприва, 134 270. Мала коприва, 135 271. Љута коприва, 135 272. Винова лоза, 135 273. Даниноћ, шарена љубичица, 136 274. Дивља љубичица, 136 275. Зимзелен, женска павенка, 136 276. Разгон, честославица, 137 277. Змијина трава - честославица, 138 278. Дивља врбена, љутовница, 138 279. Дивизма, 139 280. Валеријана, 139 281. Боровница, 140 282. Брусница, 140 283. Имела бела, 141 284. Ђул-удика црвена, 142 285. Ђул-удика црна, 143 Шта би требало да знамо, 154 Чајеви, 154 Антибиотици, 155 Антисептици, 155 Глина, 156 Зеолит, 157 Испирање, 158 Сирће, 158 Јабуково сирће, 158 Комбуха, 159 Купељи-бање, 160 Средства за јачање, 161 Масаже, 161 Средства за мазање, 161 Мед, 162 Матични млеч, 163 Прополис, 164 Правилна припрема и употреба полена, 165 Утрљавања (трљања), 165 Облози, 165 Уља, 166 Повоји, 168 Прашкови, 168 Сирупи, 169 Слузи, 169 Сокови, 169 Паре (инхалације), 169 Шведске капи, 170 Тинктуре, 170 Вина, 170 Купус (облози), 171 Ваздух и светлост, 171 Одмор, 173 Сан на јастуку од трава, 174 Лечење пијавицама, 174 Сунчање, 175 Вода, 175 Купање у јутарњој роси, 177 Одевање, 177 Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178 Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179 Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181 (по азбучном редоследу) А, 181 . . . . Ш, 517 Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525 Прва помоћ, 527 Кућна апотека, 530 Календар брања лековитог биља, 532 Лековитост хране, 538 Витамини и минерали, 559 Минералне соли, 559 Витамини, 566 Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567 О челичењу организма, 578 Парна терапија, 593 Водена терапија, 593 Примена бањске терапије код различитих обољења, 611 Локалне парне терапије, 617 Вода и обичаји, 623 Корисно гладовање (пост), 623 Неке заблуде у погледу посне хране, 630 Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631 Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636 Псалтир као требник, 639 Молитва у болести, 640 Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640 Молите за разне болести и немоћи, 641 Латинско-српски називи лековитог биља, 651 Српско-латински називи лековитог биља, 654 Наслов: Здравље из Божије баште Издавач: Манастир Рукумија Страна: 686 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21,5 x 30,5 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-83801-42-8