Kineski vlašac (Allium tuberosum), beli luk vlašac ili orijentalni beli luk je sorta vlašca koja se kod nas slabije koristi. Zovu ga još i lisnati beli luk ili lisnati češnjak. Poreklom je sa Himalaja i izgledom podseća na običan vlašac (Allium schoenoprasum) ali ukus ima kao beli luk, samo slabijeg intenziteta. Ako vam je ukus običnog belog luka previše jak onda je ovo idealna zamena za njega. Koriste se sveže ili sušene stabljike i neotvoreni pupovi. Veoma je ukusan a sprema se kao salata, u dinstanim i prženim jelima ili kao začin bilo kom jelu. Cvet je veoma atraktivan i miris podseća na ruže tako da se često uzgaja i kao dekorativna biljka. Cvet je i medonosan. Na internetu se mogu naći i informacije da ako se sadi ispod drveta kajsije sprečava bolesti lista kajsije a ako je posađen u blizini ruža pojačava miris ruže. Bogat je vitaminima i mineralima a naročito vitaminom C, sadrži i antioksidante koji jačaju imuni sistem i poboljšava probavu. Seje se u proleće direktnom setvom ili kao rasad pa se rasađuje kad poraste desetak cm. Koristi se oko 3 meseca nakon setve. Ako ga uzgajate u saksijama biće za upotrebu tokom cele godine a ako je posađen napolju nadzemni deo se preko zime zmrzne a na proleće iz lukovice ponovo raste. Tačnije, njegove lukovice se često nazivaju rizomima jer su male i veoma žilave.

Vlašac je jedna od sorti divljeg luka koje uspevaju kod nas. Vlašac ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti, veoma ukusni cevasti listovi, plavozelene boje, visoki 15-30cm. Od maja do jula razvijaju se crvenkaste ili ljubičaste poluloptaste cvasti. Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi koji se beru od proleća do jeseni, pri čemu se snop listova reže makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu. Iz nje će kasnije poterati novi listovi. Zeleno lišće vlašca dodaje se mnogim jelima, salatama, pa čak i sendvičima za osveženje i prijatnu aromu. Vlasac je visegodisnja biljka koja se brzo bokori i vec u prvoj godini obrazuje 30-40 strukova luka. Moze se uzgojiti direktnom setvom semena, rasadom ili deljenjem busena. Krajem novembra busen se može izvaditi i presaditi u odgovarajuću saksiju i uneti u kuću. Brzo će krenuti novi listovi i tokom cele zime imaćete ukusan i svež vitaminski dodatak. Ako ostaje napolju niske temperature mu neće škoditi. Zbog visokog sadržaja gvožđa i vitamina C odlično je prirodno sredstvo protiv malokrvnosti i prolećnog umora. Zahvaljujući visokom sadržaju sluzastih materija u narodnoj medicini se koristi za suzbijanje crevnih parazita kao i za lečenje poremećaja digesivnog trakta. Broj semenki u pakovanju može da varira zbog različite veličine semenki. Prodaje se količina u gramima iz naslova a broj semenki je napisan orijentaciono.

Лишће je богато витаминима и гвожђем. Млади листови се беру у пролеће. Треба их добро опрати, спремају се најчешће у виду чорби и варива, а веома се радо мешају другим раним лиснатим поврћем. Особеност припадника рода Rumex је да садрже много органских киселина, пре свега оксалну, због чега се одликују пријатним освежавајућим укусом и расхлађујућим учинком. Међутим, у великим количинама ова киселина може бити шкодљива. Старењем лишће свих врста зеља постаје тврдо, горко и опоро те се може користити само за лек а не за исхрану. лековитост: Као лек најчешће се користи корен и ређе плод У традиционалној источној медицини корен штавља важи као добар универзални чистач крви и лимфе, погодан за већину токсичних стања крвног система. Садржи велику количину гвожђа и зато може помоћи у неким случајевима малокрвности. Користи се и као пургатив. Seje se rano s proljeca, a berbom listova podstice se rast novih... VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Lekovita, začinska, medonosna i dekorativna višegodišnja žbunasta biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je poznat kao `lek za sve bolesti`. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh pomalo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Kupujete 100 semena.

Sorta lufe posebno kultivisana za ishranu, biljka je dosta jača i rodnija u odnosu na ostale Lufe. Plod se ubire nakon 45 dana za ishranu i tada je najsladji i najukusniji. Stariji plodovi se ne konzumiraju jer nisu ukusni ali se koriste klasično kao i druge sorte lufe za dobijanje sundjera, kada prezri, ljušti se i koristi se unutrašnjost za piling ili kupanje. Naziva se biljni sundjer ili Lufa sundjer.Da bi rasla ravno treba joj pruziti oslonac. Seme se seje direktnom setvom maja - juna na dubini od 2-3 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!

Sorta lufe posebno kultivisana za ishranu, biljka je dosta jača i rodnija u odnosu na ostale Lufe. Plod se ubire nakon 45 dana za ishranu i tada je najsladji i najukusniji. Stariji plodovi se ne konzumiraju jer nisu ukusni ali se koriste klasično kao i druge sorte lufe za dobijanje sundjera, kada prezri, ljušti se i koristi se unutrašnjost za piling ili kupanje. Naziva se biljni sundjer ili Lufa sundjer.Da bi rasla ravno treba joj pruziti oslonac. Seme se seje direktnom setvom maja - juna na dubini od 2-3 cm. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!

Krupnocvetni lan,biljka srednje veličine, ne prelazi 50 centimetara.Cvjetovi ove sorte su vrlo veliki,krupni uglavnom bele boje sa tamno-crvenim sredisnjim delom.Takva je biljka višegodišnja, ako joj se osiguraju povoljni uslovi za rast, tada se bez presađivanja na istom mjestu može uzgajati pet godina.Također, ova biljka je nezahtjevna prema sastavu tla. Može se uzgajati u gotovo bilo kojem tlu osim močvarnog tla.Međutim, ako želite da raste i razvija se u granicama normale,tada za sadnju odaberite isključivo otvoreno, sunčano područje, na kojem nema senke s drvećea ili s raznih zgrada. Seme lana se seje u proleće(nakon mrazeva) ili ukoliko se ima potreba za ranijim obilnim cvetanjem, u novembru mesecu pred početak zime,seje se plitko u grupama,ili na razmak 10-15 cm.

Crvena valerijana (Centranthus ruber) je u narodu poznata i kao ostrugica i mamuzica. Biljka je iz porodice valerijane ali se prilično razlikuje od svima poznate valerijane sa smirujućim dejstvom. Višegodišnja je biljka, veoma je otporna na sve uslove, odlično podnosi jako sunce, sušu, siromašna zemljišta, zimu, raste čak i na kamenu. Raste žbunasto i lako se sama rasejava. Uzgaja se uglavnom kao dekorativna biljka, jer cveta preko celog leta mnoštvom crvenih cvasti. List i koren su jestivi, list mladih biljaka se koristi u salatama i kuvan a koren se kuva u supama i čorbama. List starijih biljaka nije tako ukusan kao mlad, postaje malo gorak. Seje se u kontejnere ili čaše pa se rasađuje na stalno mesto kad biljke malo porastu.

Matovilac je niska jednogodisnja biljka poreklom sa Sicilije i uzgaja se kao salata. Raste u malim žbunovima prečnika 10-15 cm. Ima blag i neutralan ukus, sličan zelenoj salati i koristi se kao i obična zelena salata. Može se kombinovati sa svim vrstama mesa, povrća i sireva. Ima visok sadrzaj beta karotena, vitamina A, vlakana, gvozdja. Sadrzi i vitamin C, folnu kiselinu, kalcijum i kalijum. Seje se od proleća do jeseni i nakon nicanja ne zahteva vise skoro nikakvu paznju. Dospeva za berbu za 60-80 dana. Otporan je na smrzavanje i može se brati i tokom zime. Seme je moje proizvodnje, lako se uzgaja i lako se sakuplja seme. Kupujete holandski tip matovilca, sa dužim listovima koji imaju veću čvrstoću i hrskaviji su od ostalih sorti.

Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Komorač je lekovita i zacinska biljka(seme i list)najviše pomaže u probavi.Bogat je kalijumom,vitaminom C, sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnoj srazmeri. Zbog visokog sadržaja betakarotena koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka.Koren komorača ubraja se, pored korena celera, spargle i persuna, među 4 najlekovitija korena za probavu.Seme i list komoraca se koriste kao zacin u kuvanju.List se koristi svez ili suv.A stablo se koristi za spravljanje svezih salata ili se koriste na slican nacin kao luk pri pripremi jela.Organsko seme 100 semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Komorač je lekovita i zacinska biljka(seme i list)najviše pomaže u probavi.Bogat je kalijumom,vitaminom C, sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnoj srazmeri. Zbog visokog sadržaja betakarotena koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka.Koren komorača ubraja se, pored korena celera, spargle i persuna, među 4 najlekovitija korena za probavu.Seme i list komoraca se koriste kao zacin u kuvanju.List se koristi svez ili suv.A stablo se koristi za spravljanje svezih salata ili se koriste na slican nacin kao luk pri pripremi jela.Organsko seme 200 semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Seme judinog drveta ili judica (Cercis siliquastrum). Raste fantsticno. Cvet ide iz grane drveta. Dostize visnu od 10-15 m. Na slici se vidi drvo staro 5 godina. Klijanje je oko 50%. Ne trazi previse sunca. Moze da se seje i na polusenovito mesto ali i na mesto koje ima vise sunca. Uslovima se lako prilagodjava. Odlicno podnosi nase uslove gde je vayduh zagadjen. Seme se prvo stavi da proklija a sadi se u prolece. Na prvoj slici se vidi drvo u jesen a na drugoj i trecoj je drvo u prolece i leto. Pakovanje je od 15 semena.

U pakovanju se nalazi 10 semenki, sezona 2023. Ova sorta momordike potice sa japanskog ostrva Okinava.Pošto su intezivno gorkog ukusa, koriste se dok su mladi i zelene boje. Mogu da se konzumiraju sirovi, kuvani (na primer napunjeni različitim namirnicama poput tikvica) ili da se kisele. Takođe, od njih se pravi sok. Izuzetno su zdravi, jer obiluju vitaminima C, A, E, B1, B2, B3 i B9. Takođe, obiluju kaijumom, kalcijumom, cinkom, magnezijumom, fosforom i gvožđem.

5 svezih semenki.2023. Adenium ili Pustinjska ruza,sukulentna biljka poreklom iz Afrike,ugaja se slicno kao kaktusi. Zalivati umereno leti svakih 3-4 dana (kada se supstrat potpuno prosusi - zaliti!), zimi redje svakih 7-10 dana, ukoliko se drzi zimi na sobnoj temperaturi zalivati na svakih 4-5 dana tj. kada se zemljiste potpuno prosusi. Voli direktno sunce.Seje se u toku cele godine.Visok % klijavosti.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke*

U pakovanju se nalazi 5 semenki, sezona 2023. Tikvica neobicnog izgleda slicna je lufi.Plodovi se koriste mladi a ilistovi se koriste kao zelenis.

U pakovanju se nalazi 100 semenki, sezona 2023. Smatra se za najstariju vrstu, potiče iz Italije i od svih vrsta ova je najsladja. Jako je zgodna za to sto se bere po potrebi list po list poput rastike. Osim toga moze da se koristi kao dekorativna vrsta u vrtu.

Meksički estragon (Tagetes Lucida) je začinska, lekovita i ukrasna višegodišnja biljka. Podnosi temperature do oko -7°C pa u našim uslovima nekad izmrzne preko zime i na proleće se mora sejati ponovo. Seje se u proleće a cveta od avgusta do septembra. Ređi cvetovi se pojavljuju sve od kraja proleća a intenzivno cvetanje je krajem leta, kad je biljka izuzetan ukras vašem dvorištu ili bašti. Biljka je blizak srodnik kadifice pa cvet podseća na nju, samo je sitniji. Koristi se sušen list, kao zamena za estragon, u supama, čorbama, sosevima, kao začin za meso. Aroma podseća na anis pa se može koristiti i za slatka jela. Sušen list samleven u fini prah se može koristiti kao dodatak toploj čokoladi, kakau ili kapućinu. Od celih suvih listova i cvetova se pravi ukusan čaj sa aromom anisa. List ima opuštajuće dejstvo, smiruje organizam i deluje kao blagi diuretik. Čaj pomaže kod proliva, mučnine, lošeg varenja, blažih stanja groznice i štucanja. Efikasan je protiv nesanice. Nakon cvetanja se seče cela biljka, odnosno ono što je ostalo od nje ako ste prethodno brali, i suši se na vazduhu za kasniju upotrebu. Biljka rasteruje štetne insekte a koristi se i za pripremu organskih preparata protiv insekata.

Rabarbara (Rheum rhabarbarum) je višegodišnja zeljasta biljka. U ishrani se koriste samo stabljike ogromnih listova koje u zavisnosti od sorte mogu biti crvene, ljubičaste, roze ili zelene. Sorta `Victoria` ima crvene stabljike. Ostatak lista se ne sme koristiti za ishranu jer sadrži toksine i oksalnu kiselinu. U kulinarstvu se tretira kao voće a od stabljika se, uz dodatak šećera, prave džemovi, slatko, pite, sirupi itd. Ukus se dobro uklapa sa jagodama ili đumbirom. Rabarbara pod zemljom razvije rizom koji je veoma otporan i može preživeti i po dve godine dok se ne pojave uslovi za rast listova. Listovi rastu od proleća sve do zime, kad rizom miruje. Listovi se osuše ako se ne uberu i stalno izbijaju novi, tako da tokom godine može biti i 3-4 berbe. Stabljike mogu porasti do debljine od oko 4 cm a list može biti dugačak do jednog metra. Stabljike rabarbare su izuzetno zdrave i bogate vitaminima i mineralima. Sadrže velike količine vitamina K, zatim C, A i naročito B, mangan, gvožđe, kalijum, fosfor, magnezijum, kao i velike količine kalcijuma, u rangu sa lososom, spanaćem ili mlekom. Crvene stabljike su bogatije vitaminima i mineralima od zelenih stabljika. Veoma lako se uzgaja iz semena, može se sejati tokom cele godine, a seje se u supstratu i prekriva tankim slojem zemlje od oko pola cm uz održavanje vlažnosti. Kad biljke porastu presadjuju se na stalno mesto, obično na otvoreno jer je potrebno mnogo prostora za rast. Biljka će bez problema rasti i u saksijama svih veličina, s tim da što je manja saksija i listovi će biti manji a stabljike tanje. Kad se biljka presadi na veći prostor stabljike i listovi počinju da se ukrupnjavaju i posle par meseci postiže punu veličinu. Ako biljke nisu posejane u proleće već kasnije tokom godine, preporučuje se da biljke prvu zimu provedu u saksijama i da ne budu izložene temperaturama ispod nule, jer rizom možda neće uspeti da stekne otpornost do prve zime. Mada, u većini slučajeva preživi na otvorenom. Seme je moje proizvodnje, visoke klijavosti i uzgojeno bez upotrebe pesticida. Na internetu se mogu naći tvrdnje raznih neznalica da se rabarbara jako teško uzgaja iz semena, što je apsolutno netačno. Ako je seme ubrano u pravom trenutku i čuvano u adekvatnim uslovima, kao što je moje, klijavost je veoma visoka i veoma brzo proklija.

U pakovanju se nalazi 20 semenki sezona 2022. Stara Japanska sortra dajkon rotkve. Jestiv je list i koren. List dobar za variva a koren kao salata narendanamose da se kombinuje u varivima. Isto tako moze da se kiseli.Jednom recju nutritivno vredna biljka a moze da se koristi i u medicinske zvrhe.

Koriste se mlade maune, sveže u salatama ili blago obarene.Radi se o niskoj sorti. U pakovanju se nalazi 30 semenki iz sopstvog uzgoja, sezona 2018.

Koriste se mlade maune, sveže u salatama ili blago obarene.Radi se o niskoj sorti. U pakovanju se nalazi 30 semenki iz sopstvog uzgoja, sezona 2018.

Slonovo uvo je poznato kao srednje rana sorta izuzetno visokih prinosa, debelog mesa-slatka, plod je dug do 20cm i teži oko četvrt kilograma. Seje se s proleća od februara do kraja aprila . Ukoliko se uzgaja u stakleniku tokom cele godine (ukoliko se uzgaja u stakleniku neophodno je veštačko opšrašivanje). Seme se seje u toplim lejama ili u kontejnerima u kompostu.Kompost za zasejavanje predstavlja smešu supstrata treseta, peska i pregorelog stajnjaka. Seme se pokriva sa 1,5-2 cm. komposta. Tople leje ili kontenjeri se pokrivaju folijom sve dok seme ne počne da niče i posle toga se skida . Pikira se nakon 20 dana od klijanja. Klija na temperaturi iznad 15 C , u zavisnosti od uslova isklija za 5-20 dana Zahteva puno svetlosti i umerenu vlažnost. SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Lekovita biljka.Potiče iz Brazila,može se čuvati kao 1god biljka ili kao višegodišnja ali s obzirom da podnosi -3C preko zime bi trebalo da se čuva u zatvorenoj prostoriji.U ishrani se koriste svi delovi biljke.List se koristi kao i svaki zeleniš,svež list može da se isecka i doda u salatama jer ima specifičan ukus i tkdj izaziva osećaj hladjenja i peckanja u ustima i grlu-taj osećaj izaziva alkaloid spilantxol.Ova biljka se prvenstveno koristi protiv zubobolje.Ukoliko se žvaće list ili cvet nakon 2 minuta prestaje zubobolja i deluje kao sedativ.Koristi se protiv bolesti zuba i zapaljenja,reumatizma.Deluje protiv gljivičnih infekcija,jača imunitet i pročišćava krv. Sadrži:Eterična ulja,masti,tanine,smole,fitosterole,spilanthol.. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i semena, Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73 VAZNO!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke..

Dinjica ili mala krvara (lat. Sanguisorba minor) je višegodišnja zeljasta, jestiva, začinska, lekovita i medonosna biljka. Mlad list se koristi u salatama, čorbama, sosevima, namazima i osvežavajućim pićima. Ukus je veoma osvežavajući, najviše podseća na mlad krastavac ali se naslućuje i ukus dinje. Bogat je vitaminom C i karotinom. Stariji list je pomalo gorak pa se suši i koristi kao začin za mesa, umake i povrće. U vreme cvetanja ceo nadzemni deo biljke se bere i suši za čaj koji se koristi protiv proliva, katara creva, nadimanja i krvarenja u crevima. Biljka cveta od juna do septembra i dobra je medonosna biljka. Seje se sve do kraja proleća ako želite da cveta iste godine, a može i kasnije ali u tom slučaju neće cvetati iste godine nego tek od sledeće. Seje se direktno na stalno mesto, može se uzgajati i u saksiji. Veoma je otporna na različite tipove zemljišta, ne traži skoro nikakvu brigu i podnosi zimu.