Конрад Лоренц: ТЕМЕЉИ ЕТОЛОГИЈЕ Издавач: ГЛОБУС, Загреб, 1987.год. Тврди повез, заштитни омот, 430 страна, илустровано, латиница. Одлично очувано, уз мали потпис на предлисту. `Темељи етологије` животно су дјело Конрада Лоренца, нобеловца и једног од најзначајнијих знанственика данашњице. Етологија је релативно нова знанствена дисциплина, коју бисмо најкраће могли дефинирати као #знанствени приступ проучавању понашања`..... `Конрад Лоренц (нем. Konrad Lorenz; Беч, 7. новембар 1903 — Беч, 27. фебруар 1989) је био један од најистакнутијих природњака двадесетог века, добитник Нобелове награде за медицину. Рођен је 7. новембра 1903. године у Бечу, где је 1928. успешно завршио студије медицине. После тога је почео да студира природне науке и 1933. је дипломирао на бечком Филозофском факултету зоологију са палеонтологијом и психологијом. Са неколико научних радова, Лоренц је постао пионир у истраживању понашања птица, а убрзо и научник светског гласа. Вршећи бројне опите са животињама, пре свега птицама, Конрад Лоренц отпочиње проучавање понашања животиња и човека. Докторирао је 1937. године на Филозофском факултету у Бечу, радом „Упоредна анатомија и психологија животиња“, а после Другог светског рата био је професор на Универзитету у Минхену. Године 1973. добио је Нобелову награду за медицину у знак признања за плодоносно научно истраживање корена људског понашања. Поред великог броја стручних радова, Лоренц је писао и научно-популарне књиге које су преведене на многе светске језике. Његово најпознатије такво дело је књига „Говорио је са животињама“, преведена и на српски језик и штампана у издању „Српске књижевне задруге“. Умро је 27. фебруара 1989. године.` Драгош Калајић- Увод у дело Конрада Лоренца `Премда живе речи Конрада Лоренца међу Европљанима одавно нема — а све чешћи су, на жалост, подстицаји да призивамо њене моћи упућивања — његов научни и заправо мудрачки ауторитет те углед тријумфују над свим ударима времена и заборава. Ипак, бар због потреба најмлађих генерација читалаца, односно наследника европске културе, ваља осветлити основне црте биографије Конрада Лоренца, пред чијом величином су се морали поклонити — упркос његове извикане „политичке некоректности” — чак и дародавци Нобелове награде, 1973. године. Конрад Лоренц рођен је 7. новембра 1903. године у селу Алтенберг, крај царског Беча, а растао је под сенком двора, где је његов отац, професор Адолф Лоренц, иначе ортопедски хирург и еугенетичар, био лични саветник те пријатељ императора Франца Јозефа I. Можда је такво окриље помогло или надахнуло Конрада Лоренца да са својим погледом на свет буде најистакнутији представник веродостојно империјалне (у најбољем смислу тог појма европске политике) димензије аустро-угарске културе, насупрот оној противничкој и субверзивној те антиевропској (од фројдизма до неопозитивизма „Бечког круга”), што осведочава сву трулеж тог последњег остатка Римско-германског царства, чију је престоницу тада Карл Краус с правом назвао „лабораторијом за уништење човечанства”. Студије медицине, зоологије и (nota bene!) философије Конрад Лоренц је похађао на Бечком универзитету. У редове бечког Института за анатомију ступио је 1928. године, а ту је, 1937, постао асистент при катедрама компаративне анатомије и психологије животиња. На основу препоруке Ериха фон Холста, 1940. године, Конрад Лоренц је позван на Универзитет у Кенигсбергу, где је управљао сектором психолошких истраживања и предавања. Ратна мобилизација одвела га је на Источни фронт, у својству војног хирурга, где је заробљен 1944. године. Из заробљеничког логора Лоренц се вратио у домовину 1948. године, а већ следеће је преузео дужности и одговорности управника бечког Института за компаративну етологију. Од 1951. године он је управљао Институтом „Макс-Планк” за биологију мора, у Вилхелмшавену, а 1954. године је постављен на место управника Института „Макс-Планк” за физиологију понашања, у Зивисену, Баварска. Следећи обичај немачких мудраца (попут Хајдегера или Јингера), Лоренц се у старости, 1973. године, вратио „у дивљину”, односно у родно село, у породични дом с имањем, крај Дунава. Ту је гајио и даље изучавао понашања домаћих и дивљих животиња, а многи сведоци тврде да је научио чак и језик дивљих патака, са којима је обичавао да пријатељски разговара. Волео је и да броди Дунавом, наоружан легитимацијом капетана дуге пловидбе. Осим Аустријске академије наука, и многе друге одговарајуће установе имале су част да у своје чланство убрајају Конрада Лоренца, од Баварске академије наука и Академије наука и књижевности Магонца, све до Краљевске академије у Лондону и Америчке академије наука. Лоренц је примио и многе почасне професуре те мноштво признања, међу којима су најугледнији француска Легија части, италијанска награда Cino del Duca, Deutsches Kultunverk europaischen Geistes и Bundersverdienst Kreuz те Нобелова награда. Сва поменута и непоменута признања у случају Лоренца имају много већи значај од својственог, јер је његов поглед на свет био и остао изразито „реакционаран”, у најбољем смислу те политичке погрде, јер је истрајно, одлучно и убедљиво реаговао против основних обмана и самообмана модерне цивилизације, те и модерне науке Запада, о чему извесно најизразитије и најјезгровитије сведочи његово заветно дело, које нам се налази у рукама, Осам смртних грехова цивилизованог човечанства. С обзиром на чињеницу да су владавине глупости и нискости трајна својства речене цивилизације (што изазива трајну, па и очајничку потребу за преосталим изворима те примерима узвишености), могуће је и данас опазити покушаје да се ауторитет Конрада Лоренца оспорава потезањем ироније најнижег кова (у недостатку икаквог ваљаног противстава), по формули реторичке запитаности: како је могуће да се један етолог, дакле познавалац само понашања животиња, усуђује говорити о понашању (модерног) човека и (модерног) друштва? Изложена иронија, осим што је савршено неоснована, осведочава једну од најупадљивијих па и најпогубнијих илузија модерног човека што га уверава да је човек природно потпуно издвојена и аутономна појава спрам остатка света флоре и фауне, те њихов апсолутни господар. Можда је излишно истицати да таква илузија — која има старозаветне корене — изазива, посредно или непосредно, катастрофалне последице, осведочене планетарном „пустињом што се шири”. У спознајном домену, речено иронисање (и игнорисање) заборавља или превиђа темељно сазнање о човеку које је нашим мислима први пренео Платон, опажајући двострукост људске природе, измешаност животињских и божанских елемената, звану zoon nootikon. До сличног сазнања дошао је и Лао Цу, на другом крају евроазијског континента, проучавајући сведочења о аријској мудрости, похрањена у царској архиви: „Све животињско је у човеку, али није све људско у животињи.” На критике да људско објашњава животињским, сам Лоренц је најбоље одговорио, током разговора са француским мислиоцем нове деснице Аланом де Беноа: „Критичари о којима је реч нису ме читали или се праве да ме нису разумели. Неки, истина је, постају толико бесни кад почну да ме читају да можда постају неспособни за наставак лектире. Не само да ја не прецењујем животињски удео у човеку, већ су противници етологије они који потцењују разлике између човека и животиње. Прва револуција извршена је крајем терцијера, када су наши преци, џентлмени долине човека, открили концептуалну мисао.” По опажању Лоренца, посебна вредност концептуалног мишљења је његова способност да се преноси, да буде предмет традиције, што је, уз потребе међуљудског споразумевања, једнако значајни и синхрони извор синктатичког језика. На том месту разматрања Лоренцовог учења можемо спознати и најдубљи корен његове борбе против обмана и самообмана модерне цивилизације Запада: реч је о позитивној критици, заснованој на спознаји врлина и вредности традиције, што брани превасходно традицију од нихилизма чије силе, у крајњој перспективи, циљају језгро и извор концептуалног мишљења. Суштинско својство модерне цивилизације Запада — која себи присваја атрибуте просвећења и владавине разума — обележено је знацима помрачења и владавине неразумља, односно безумља. Уз посебни, изложени легитимитет Лоренцовог суочавања проблема и зала светских магнитуда, из перспективе једне научне дисциплине — дакле етологије, што у проучавањима понашања примењује искуства биолошких истраживања после Дарвина — ваља истаћи и општи, који почива у темељима европске мисли. Сетимо се: у античком свету философија је била „краљица наука”, општи формативни и информативни принцип свих посебних научних дисциплина. Зато међу радовима великана античке мисли — од Платона до Аристотела — налазимо, уз философске дијалоге или студије и друге, изведене из философских сазнања, посвећене посебним доменима, од политике, реторике, музике или естетике до физике, астрономије, медицине и карактерологије. Такав сноп научних дисциплина, повезаних и надзираних философском, одавно је расут, уз губитак чак и пуке свести о органској целовитости те међузависности света ствари и појава. Имала је у томе удела и концептуална мисао заборављајући и коначно потпуно заборавивши, у модерној епохи, да су све њене категорије само условно аутономне и ограничене, углавном ради потреба лакшег мишљења и споразумевања. Ипак, пре или касније, чак и у модерној науци, најамбициозније и најспособније мисли морале су и морају сагледати истину целовитости света ствари и појава те императив холистичког светоназора, уз преку потребу за помоћима истинске (а не неопозитивистичке) философије. Под светлом изложеног разумљиво је зашто су управо најамбициознији те најспособнији протагонисти модерне науке — од Вернера Хајзенберга, преко Жака Моноа и Алексиса Карела, до Конрада Лоренца — предузели спознајне путеве који су их одвели далеко изван оквира одговарајућих дисциплина те довели под окриље философије, у изворном смислу тог појма. Судећи по заветном делу Осам смртних грехова цивилизованог човечанства,Конрад Лоренц је извео највећи подухват и досегао највише осмотриште. Његовој општој критици слабости и зала модерне цивилизације Запада време ништа није одузело већ је само додало. Нажалост, сваким даном Лоренцова критика добија нове потврде. Стање савременог света, при крају XX столећа, много је горе него оно које је Лоренц описао, почетком седамдесетих. Остали су исти узроци и симптоми болести, али знатно увећани. Зато је Лоренцово дело данас потребније од свих осталих, наших савременика и његових истомишљеника, а по свему судећи оно ће бити и све потребније пред испитима и изазовима који нас очекују на хоризонтима будућности`. Драгош Калајић (Овај текст објављен је као увод у студију `Осам смртних грехова цивилизованог човечанства Конрада Лоренца`)

Izdavač: Utopija, Beograd Prevod: Dušan Milačić Povez: tvrd Broj strana: 416 Veoma dobro očuvana. Delo je objavljeno u martu 1782. i istog časa postalo glavna književna i društvena senzacija. Roman je imao učinak najoštrije satire, ne samo društva nego i aktuelne književnosti, i označio je prekretnicu u istoriji francuskog romana. U vreme sentimentalnih romana, moralnih priča o ljubavi koja oplemenjuje i najokorelije karaktere, i idiličnih uopštavanja na temu rusoovske osećajnosti i iskrenosti, Lakloov roman je šokirao svojom jezivom otvorenošću i realizmom, svojom „anatomijom ljubavi“. „Video sam naravi svog veka i odlučio da objavim ova pisma“, napisao je Laklo kao moto svog romana. Mnogo godina kasnije Žan Žirodu će dati za pravo piscu („Opasne veze su najznačajniji podatak o naravima XVIII veka“), ali odgovor Lakloovih savremenika bio je žestok: „Pisac nemoralnog romana Opasne veze je najpokvareniji čovek ovog veka“, pisao je Žan Peltije; „Opasne veze će živeti koliko i francuski jezik, ali one su moralna ljaga za naciju i zaslužuju da ih dželat javno spali“ (grof de Tiji); „On je više naškodio naravima za nekoliko godina no što su učinili svi spisi te vrste tokom celog jednog veka“. Povika na pisca doživela je vrhunac kada su počela nagađanja o ličnostima koje su poslužile kao obrasci za likove romana. Interesovanje za knjigu poraslo je do neslućenih razmera, i do tada nepoznat pisac postao je slavan. (K-121)

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Давичо, Оскар, 1909-1989 = Davičo, Oskar, 1909-1989 Наслов Светлаци неслични себи / Оскар Давичо Врста грађе поезија URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1987 Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 1987 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 98 стр. ; 21 cm ISBN 86-363-0048-7 (брош.) Напомене Тираж 1.500. Poezija: Tragovi, 1928. Četiri strane sveta i tako dalje, 1930. Anatomija, 1930. Pesme (Detinjstvo, Mladost, Brodolom, Ljubav, Nemir), 1938. Zrenjanin, 1949. Višnja za zidom, 1950. Hana, 1951. Čovekov čovek, 1953. Nastanjene oči, 1954. Flora, 1955. Kairos, 1959. Tropi, 1959. Snimci, 1963. Trg Em, 1968. Pročitani jezik, 1972. Strip stop (sa Predragom Neškovićem), 1973. Telo telu, 1975. Veverice-leptiri ili nadopis obojenog žbunja, 1976. Reči na delu, 1977. Misterija dana, 1979. Trema smrti, 1982. Gladni stoliv, 1983. Đačka sveska sećanja, 1985. Mali oglasi smrti, 1986. Dvojezična noć, 1987. Mitološki zverinjak smrti, 1987. Svetlaci neslični sebi, 1987. Pesmice: a diftong se obesio, 1988. Ridaji nad sudbinom u magli, 1988. Prva ruka (posthumno), 1999. Detinjstvo i druge pesme (posthumno), 2006. Krov oluje (posthumno, povodom stogodišnjice rođenja), 2008. Romani: Pesma, 1952. Beton i svici, 1955. Radni naslov beskraja, 1958. Generalbas, 1962. Ćutnje, 1963. Gladi, 1963. Tajne, 1964. Bekstva, 1966. Zavičaji, 1971. Gospodar zaborava, 1980. Memoari: Po zanimanju samoubica, 1988. Eseji i književno-kritički tekstovi: Položaj nadrealizma u društvenom procesu, 1932. Poezija i otpori, 1952. Pre podne, 1960. Notes, 1969. Pristojnosti, 1969. Novine nevino, 1969. Poezija, otpori i neotpori, 1969. Rituali umiranja jezika, 1971. Pod-tekst, 1979. Pod-sećanja, 1981. Kratka proza: Nežne priče, 1984. Putopisi: Među Markosovim partizanima, 1947. Crno na belo, 1962. Polemike: Procesi, 1983. Polemika i dalje, 1986. Drame: Ljubav u četiri usne, 1956. Mesije Mesijah oh, 1986. Filmski scenario: Majka Katina, 1947. Do pobede, 1948. Dečak Mita, 1950. Poslednji dan, 1951. Prevodi: Sa nemačkog: Tomas Man, Budenbrokovi, (sa Ognjenom Pricom), 1939. Sa ruskog: Nikolaj Nikolajevič Mihajlov, Prirodna bogatstva Sovjetske unije (sa D. Klepac), 1940; Mihail Šolohov, Uzorana ledina, 1968; Bela Ahmadulina, Groznica, 1968; Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, Izabrane pesme (sa grupom autora), 1973. Rukopis druge knjige romansirane autobiografije Po zanimanju izdajnik nestao je u ratnom Sarajevu. Sabrana dela Oskara Daviča u dvadeset knjiga su u zajedničkom izdanju objavili beogradska „Prosveta“ i „Svjetlost“ iz Sarajeva 1969. godine. „Nolit“ je 1979. godine izdao ciklus romana Robije: Gladi, Ćutnje, Tajne, Bekstva, Zavičaji. Izabranu poeziju su u osam knjiga 1979. godine u zajedničkom izdanju objavili „Prosveta“ Beograd, „Mladost“ Zagreb, „Pobjeda“ Titograd i „Svjetlost“ Sarajevo. Nagrade i Odlikovanja Dobio je veliki broj književnih nagrada, među njima i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, tri puta (1956, 1963. i 1964.). Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada. Povezano Nadrealizam u srpskoj književnosti Vanjske veze Partizanska spomenica 1941. Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi. Digitalizovana dela Nadrealistički pokret u Srbiji Arhivirano 2006-06-24 na Wayback Machine-u Jovan Deretić: Kratka istorija srpske književnosti (Nadrealizam) Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u pru Dobitnici NIN-ove nagrade Kategorije: Rođeni 1909.Umrli 1989.Jugoslavenski komunistiJugoslavenski partizaniSrpski pisciJugoslavenski pisciSrpski nadrealistiBiografije, ŠabacJevreji u Narodnooslobodilačkoj borbiJugoslavenski JevrejiDobitnici Disove nagradeDobitnici NIN-ove nagradeDobitnici Goranovog vijencaJunaci socijalističkog rada

Pisac proslavljenih bestselera Stiv Džobs , Ajnštajn i Bendžamin Frenklin vraća Leonarda da Vinčija u život u ovoj uzbudljivoj novoj biografiji. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson plete narativ koji povezuje Leonardovu umetnost i Leonardovu nauku. On pokazuje da je Leonardov genije bio zasnovan na ličnim veštinama koje i sami možemo unapredimo, kao što su strastvena radoznalost, brižljivo posmatranje i mašta toliko razigrana da koketira sa fantazijom. Leonardo je izradio dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu . Ali on je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, on se bavio inovativnim proučavanjem anatomije, fosila, ptica, srca, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da stoji na raskrsnici društvenih i prirodnih nauka, koju je proslavio crtež Vitruvijevog čoveka , stvorila je od njega najkreativnijeg genija u istoriji. Njegova kreativnost, kao i kreativnost drugih velikih inovatora, potekla je iz širokih strasnih interesovanja. On je gulio meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Ajzakson takođe opisuje kako je Leonardovo trajno oduševljenje prema postavljanju pozorišnih predstava uticalo na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih strasnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Isto važi i za lagodnost sa kojom je bio donekle neprilagođen u društvu: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i povremeno jeretičan. Njegov život treba da nas podseti na to koliko je važno da usadimo, kako u sebe tako i u svoju decu, ne samo preuzeto znanje već i spremnost da se ono dovede u pitanje – da budemo maštoviti i, poput neprilagođenih nadarenih ljudi iz svih doba, razmišljamo drugačije. „Kao i uvek, [Ajzakson] piše sa inteligentnom i snažnom sintezom u izuzetno širokom rasponu; rezultat je vredan uvod u kompleksnu temu... Pored marljivog istraživanja, ova knjiga je studija kreativnosti: kako nju definisati, kako je postići... Još važnije, Ajzakson pripoveda upečatljivu priču o razgaljujućem umu i životu.“ Njujorker Povez knjige : tvrd Strana : 464 Format : 16.5x24 cm Pismo : latinica

Izdavač: Laguna Tvrdi povez, kolorne ilustracije, latinica, 458 strana, ima posvetu. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka!!! Psac proslavljenih bestselera Stiv Džobs , Ajnštajn i Bendžamin Frenklin vraća Leonarda da Vinčija u život u ovoj uzbudljivoj novoj biografiji. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson plete narativ koji povezuje Leonardovu umetnost i Leonardovu nauku. On pokazuje da je Leonardov genije bio zasnovan na ličnim veštinama koje i sami možemo unapredimo, kao što su strastvena radoznalost, brižljivo posmatranje i mašta toliko razigrana da koketira sa fantazijom. Leonardo je izradio dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu . Ali on je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, on se bavio inovativnim proučavanjem anatomije, fosila, ptica, srca, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da stoji na raskrsnici društvenih i prirodnih nauka, koju je proslavio crtež Vitruvijevog čoveka , stvorila je od njega najkreativnijeg genija u istoriji. Njegova kreativnost, kao i kreativnost drugih velikih inovatora, potekla je iz širokih strasnih interesovanja. On je gulio meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Ajzakson takođe opisuje kako je Leonardovo trajno oduševljenje prema postavljanju pozorišnih predstava uticalo na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih strasnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Isto važi i za lagodnost sa kojom je bio donekle neprilagođen u društvu: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i povremeno jeretičan. Njegov život treba da nas podseti na to koliko je važno da usadimo, kako u sebe tako i u svoju decu, ne samo preuzeto znanje već i spremnost da se ono dovede u pitanje – da budemo maštoviti i, poput neprilagođenih nadarenih ljudi iz svih doba, razmišljamo drugačije. „Kao i uvek, [Ajzakson] piše sa inteligentnom i snažnom sintezom u izuzetno širokom rasponu; rezultat je vredan uvod u kompleksnu temu... Pored marljivog istraživanja, ova knjiga je studija kreativnosti: kako nju definisati, kako je postići... Još važnije, Ajzakson pripoveda upečatljivu priču o razgaljujućem umu i životu.“ Njujorker

GDE JE ŠTA GLASOVI Slobodan Zubanović: OGLEDI OKO STOLA Nenad Grujičić: DOPISNICE Draginja Ramadanski: MLADINSKA KNJIGA Miloš Đurđević: TRGOVAČKI RATOVI Saša Stojanović: ČASOVI LEPE KNJIŽEVNOSTI ZA NAPREDNE POLAZNIKE ILI MALI TRAKTAT O EMPEDOKLEU Marija Jakim: ZAŠTO SAM GAJILA PARADAJZE Julia Kapornjai: KUPAČI Danica Dimitrijević: DAROVI VRT: SAVREMENA ŠPANSKA POEZIJA (izabrala Mersedes Sebrijan) Marija Eloj Garsija: NEKRETNINE Serhio K. Fanhul: RAZOČARANJE Fruela Fernandes: MARIE: TRÈS BIEN. Berta Garsija Faet: ŠTETA BR. 18 Olvido Garsija Valdes: (Voda mi je nepoznanica...) Patrisija Gonsalo de Hesus: MORFOLOGIJA PRIČE Karmen Hodra Davo: PÁTHEI MÁTHOS Andres Katalan: OKTOBARSKI KONJ Ben Klark: MUNDUS IMMUNDUS EST Martin Lopes Vega: NAPUŠTANJE OSTRVA Erika Martines: ŽENA GLEDA MUŠKARCA DOK ČISTI AUTO Elena Mendel: MOJ PRVI BIKINI Visente Molina Foš: ČAS ANATOMIJE Andres Navaro: NEŠTO PRIRODNE VELIČINE Karlos Pardo: NEDELJIVI ČOVEK Mirijam Rejes: (Nisi mi potreban...) Ana Roseti: POČETAK NEIZVESNOSTI Sandra Santana: GLAGOL JE KRHKE PRIRODE Mersedes Sebrijan: MOTHER TONGUE Manuel Vilas: NE ŽELE DA ODU ZLATNA GREDA Vladimir Kopicl: GENERACIJSKI ŠUM I INDIVIDUALNI BUM Milutin Ž. Pavlov: NEOAVANGARDNI PEČAT SOCIJALNE LIRIKE VUJICE REŠINA TUCIĆA LICE Derek Volkot i Marko Facini: MUZA NIJE ANDROGINA, VEĆ JE ŽENA Euđen Simion i Radmila Gikić Petrović: RAZGOVOR SA EUĐENOM SIMIONOM IME Igor Marojević: ROMAN O PIJANSTVIMA Igor Marojević i Saša Ćirić: NEŠTO OSTAJE I ZA TREĆE ČITANJE Marija Nenenzić: STRANAC IGORA MAROJEVIĆA Dragana V. Todoreskov: TUĐIN I U NJOJ I U NJEMU RED VOŽNJE Lidija Dimkovska: S DRUGE STRANE L. DOZIVI Kazuo Išiguro: DVE JAPANSKE PRIČE I JEDNA ENGLESKA Robert Gernhart: PTICE Mažana Bogumila Kjelar: PLOVIDBE Selahatin Jolgiden: RIHARD VAGNER RAZMENA DAROVA Katarina Pantović: SEĆATI SE SVEGA OSIM SEBE (Jelena Lengold: Odustajanje, Arhipelag, Beograd, 2018) Mića Vujičić: LINIJA PRESECANJA VRATA I KIČME (Kristijan Eker: Vetar sa kopna, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2015. i Peščana granica, Arhipelag, Beograd, 2018) Dragan Babić: NEŠTO IZMEĐU PRIČE I REPORTAŽE (Bojan Babić: Yahoo, Partizanska knjiga, Kikinda, 2018) Dinko Kreho: JEDAN OD MNOGIH PASOLINIJA (Pier Paolo Pasolini: Jedan od mnogih epiloga: Izabrane pjesme, MeandarMedia, Zagreb, 2018) Srđan V. Tešin: UPOZNALI SMO NEPRIJATELJA I ON JE MI (Džordž Sonders: Deseti decembar, Laguna, Beograd, 2019) SVETLA KOMORA Sonja Jankov: IZLOŽBENA SEZONA ZIMA/PROLEĆE 2019. Andrej Radulović: IN MEMORIAM (PROF. DR MIODRAG RADOVIĆ, 1945–2018) KO JE KO

Prikazujući ajurvedsku medicinu bez mistifikacije, Petrušić ruši predrasude, edukuje čitaoca i ovu drevnu nauku približava na izuzetno razumljiv i jednostavan način. Osnovi ajervude su prirodne, zdravorazumeske i celovite zakonitosti koje vladaju Svemirom. Živeti po ajurvedskim principima nije ništa drugo nego živeti po prirodnim zakonitostima, u skladu sa sobom, okolinom i Kosmosom. SADRŽAJ Zahvala 11 PREDGOVOR: Dr. med. Ninoslav Novak 13 UVOD: MEDICINSKI SUSTAVII AVURVEDA: Dr. med. Marijan Montani spec.psih. 17 UVOD AUTORA 25 l.podglavlje: ISTOK I ZAPAD 29 1.1 Vedska filozofija, ayurveda i znanstveni materijalizam 29 1.2 Veliki umovi zapada i vedska filozofija 32 2.podglavlje: NAUK O ŽIVOTU 37 2.1 Povijest ayurvede 37 2.2 Podjela ayurvede 38 2.2.1 Rasayana 40 2.2.2 Vajikarana 40 2.2.3 Bhuta Vidya 41 3.podglavlje: KARMA IZDRAVLJE 45 3.1 Karma u Ayurvedi 45 3.2 Bolest kao savršeni učitelj 50 3.3 Slučajnost kao glavni i dežurni krivac 52 4.podglavlje: DINAMIKA BOLESTI 57 4.1 Gdje griješi konvencionalna medicina? 57 4.2 Dinamika bolesti i govor tijela 59 4.3 Materijalistička filozofija i zakon potiskivanja 64 5.podglavlje: ALKEMIJA - MAJKE PRIRODE 69 5,1 Sastojci iz prirodnog laboratorija 69 5.2 Kakvi su nam izgledi? 70 5,3 Svjesni odabir kao jedino rješenje 77 6.podglavlje: AYURVEDA KAO VJEČNIIZVOR NADAHNUĆA 85 6.1 Vede - naslijeđe cijelog čovječanstva 85 6.2 Sad-darshanas ili šest škola filozofske misli ili pogleda 86 6.2.1 Nyaya darshana ili logika 89 6.2.2 Vaisheshika darshana 90 6.2.3 Sankhya darshana 91 6.2.4 Yoga darshana 93 6.2.5 Mimamsa darshana 94 6.2.6 Vedanta darshana 95 7.podglavlje: AYURVEDA I BUDIZAM 97 7.1 Budističke škole filozofije 97 S.podglavlje: AYURVEDA IINDIJSKA FILOZOFSKA MISAO 99 8.1 Ayurveda i indijska filozofska misao 101 8.2 Padartha vignanam ili postavke o objektima postanka 101 8.3 Dravya vigyan ili nauk o materiji 103 8.3.1 Karana dravya 103 8.3.2 Karya dravya 104 8.4 Paramanu u ayurvedi 106 8.5 Guna vigyan ili nauk o kvalitetama 106 8.6 Karma vigyan ili nauk o djelovanju 115 8.7 Samanya i vishesa 115 8.8 Samavaya 116 9. podglavlje: TRI GUNE, PET ELEMENATA, ČOVJEK I SVEMIR 117 91 Podrijetlo čovjeka i svemira 117 9.2 Teorija pet velikih elemenata (Pancha mahabhuta) 120 9.3 Karakteristike Mahabhuta 121 9.4 Tri doshe 122 10.podglavlje: PRAKRiTI I ViKRUTI 123 10.1 Konstitucijski tipovi - priroda duha i tijela 123 10.2 Vata (vaju) dosha 127 10.2.1 Znakovi neravnoteže vata doshe 133 10.2.2 Čimbenici koji pogoršavaju vata doshu 133 10.2.3 Hrana i okusi koji pogoršavaju vata doshu 134 10.2.4 Tretman vata poremećaja 134 10.2.5 Karakteristike vata prakriti 134 10.3 Pittadosha 135 10.3.1 Znakovi povećane pitta doshe 136 10.3.2 Čimbenici koji pogoršavaju pitta doshu 139 10.3.3 Tretman pitta poremećaja 139 10.3.4 Karakteristike pitta prakriti konstitucije 139 10.3.5 Pitta atributi i specifične kvalitete osobe pitta konstitucije 140 10.4 Kapha dosha 140 10.4.1 Znakovi poremećaja kapha doshe 142 10.4.2 Tretman kapha doshe 143 10.4.3 Karakteristike kapha konstitucije 144 10.4.4 Kapha atributi i specifične kvalitete osobe kapha konstitucije ... 144 10.5 Ostali konstitucijski tipovi 145 10.6 Sama prakriti 145 10.7 Vikruti 145 ll.podglavlje: KRALJEVSTVO UMA I ONKRAJ UMA 147 11.1 Priroda uma 147 11.1.1 Mentalna ili umna konstitucija - manasa prakriti 148 11.1.1.1 Karakteristike pojedinca satlvikauma 149 11.1.1.2 Karakterislike i kvalitete pojedinca rajastika uma 150 11.1.1.3 Karakteristike pojedinca s tamastika umom 151 11.2 Tri stanja uma i turiya 151 11.3 Sanisnovi 153 12.podglavlje.TKIVNI ELEMENTI, ESENCA I METABOLIČKI OTROVI 155 12.1 Dhatu ili tkivni elementi 155 12.2 Dhalu bolesti 156 12.3 Ojas 158 12.4 Mala 158 13.podglavlje: KANALI CIRKULACIJE 161 13.1 Srote (kanali cirkulacije) 161 13.2 Polazište kanala (srote) 163 13.3 Dhatus i polazišta kanala koji ih prenose 164 14.podglavlje: PROBAVNAVATRA 165 14.1 Probava i metabolizam 165 14.2 Ama - toksini 169 15. podglavlje: KOMBINIRANJE HRANE ILI SAMYOGA 171 15.1 Ayurveda i pravilna prehrana 171 15.2 Vrste nekompatibilne hrane (viruddha ahara) 173 15.3 Nekompatibilna hrana i njene kombinacije u Ayurvedi 174 16. podglavlje: GRUBOMATERIJALNA I ENERGETSKA ANATOMIJA I AYURVEDSKA AKUPUNKTURA 177 16.1 Sthula shareera ili anatomija fizičkog tijela 177 16.2 Marme - energetska čvorišta 179 16.3 Ayurvedska akupunktura ili shiravedanam 190 17. podglavlje: AYURVEDSKI LIJEKOVI, NJIHOVE OSOBINE IDJELOVANJE 191 17.1 Ayurvedska farmakologija (dravyaguna) 191 17.2 Rasa 192 17.3 Vipaka 197 17.4 Guna 198 17.5Virya 200 17.6 Prabhava 203 18.podglavlje: AYURVEDSKA DIJAGNOSTIKA I UZROCI BOLESTI 205 18.1 Dijagnostika u ayurvedi 207 18.1.1. Dijagnostika pomoću pulsa 206 18.1.2. Dijagnostika pomoću urina 207 18.1.3. Dijagnostika pomoću stolice 207 18.1.4. Dijagnostikapomoćujezika 208 18.1.5. Dijagnostika pomoću očiju 208 18.1.6. Dijagnostika pomoću glasa 208 18.1.7. Dijagnostika pomoću dodira 209 18.1.8. Dijagnostika na temelju općega stanja 209 18.2. Uzroci bolesti u ayurvedskoj medicini 211 I9.podglavlje: AYURVEDA I SEKSUALNOST 213 19.1 Seksualni život i zdravlje 213 19.2 Djelovanje dosha za vrijeme začeća 216 20. podglavlje: ŽIVOTNI CILJEVI, VRSTE ŽIVOTA, VREMENSKI CIKLUSI, SVJETOVI1 KASTE 219 20.1 Četiri glavna životna cilja 219 20.2 Četiri vrste života 220 20.3 Četiri vremenska ciklusa ili yuge - svemir kao živo biće 221 20.4 Loka ili svjetovi egzistencije 224 20.5 Varna sustav 227 21. podglavlje: MEDICINSKA PRAKSA NEKAD I SAD 231 21.1 Yuge i medicinska praksa 231 21.2 Odabir studenata ayurvede u drevno doba 234 21.3 Današnje medicinske škole i medicinska praksa 236 22. podglavlje. SUPTILNA ANATOMUA LJUDSKOG BIĆA PO AYURVEDI 239 22.1 Tijelo kao živo biće 239 22.2 Energetska čvorišta na Ijudskom tijelu -čakre 241 22.3 Hormoni - vrata svemira 243 22.4 Pel čovjekovih omotača 244 22.5 Tri čovjekova tijela (shareeras) 244 23.podglavlje: ČOVJEK KAO SAM SVOJ LIJEČNIK 247 24.podglavlje: ŠKOLOVANJETRADICIONALNIH AYURVEDSKIH LIJEČNIKA 257 25.podglavlje: BUDUĆNOST MEDICINEI ZDRAVSTVENI SUSTAV 261 26. podglavlje: AYURVEDA KAO TRADICIONALNA I KOMPLEMENTARNA MEDICINA 265 26.1 Ayurveda i život 266 26.2 Preuzimanje odgovornosti 274 26.3 Novi globalizam 272 26.4 Globalizam novog doba 280 ZAKLJUČAK 283 BIBLIOGRAFIJA 285

Maurice Merleau Ponty Fenomenologija percepcijeTvrdi povezRadi se o tome da se opiše, a ne da se objasni i analizira. Taj prvi naputak koji je Husserl dao fenomenologiji, što počinje da bude jedna deskriptivna psihologija ili da se vraća samim stvarima, prije svega je opoziv znanosti. Ja nisam rezultat ili raskršće mnogostrukih kauzalnosti koje određuju moje tijelo ili moj psihizam, ne mogu sebe pomišljati kao običan objekt biologije, psihologije i sociologije, ne mogu se zatvoriti u univerzumu znanosti. Sve što znam o svijetu, čak pomoću znanosti, to znam polazeći od jednog svoga gledišta ili od iskušavanja svijeta bez kojega simboli znanosti ne bi mogli ništa reći. Sav univerzum znanosti konstruiran je na proživljenom svijetu pa - ako želimo strogo promisliti samu znanost, točno procijeniti njezin smisao i domet - treba najprije probuditi to iskustvo o svijetu, čiji je ona drugi izraz. Znanost nije imala niti ikad će imati isti smisao postojanja kao opaženi svijet, iz jednostavnog razloga što je ona samo njegovo određenje ili objašnjenje. Ja nisam samo živo biće pa čak ni čovjek, čak ni svijest sa svim osobinama što ih zoologija, socijalna anatomija ili induktivna psihologija priznaju ovim proizvodima prirode ili povijesti – moja eksistencija ne dolazi iz moje fizičke i društvene okoline, ona ide prema njima i podržava ih, jer ja sam taj koji čini da budu za mene (pa, dakle, da budu u jedinom smislu koji riječ može imati za mene)... Znanstveni pogledi prema kojima sam ja trenutak svijeta uvijek su naivni i licemjerni, jer oni podrazumijevaju (iako ga ne spominju) taj drugi pogled, onaj svijesti, u kojem se isprva jedan svijet raspoređuje oko mene i počinje opstojati za mene. Vratiti se samim stvarima znači vratiti se tome svijetu s obzirom na koji je svako znanstveno određenje abstraktno, znakovno i zavisno, poput geografije spram krajolika u kome smo najprije naučili što je šuma, livada ili rijeka....Svijet je tu prije svake analize koju bih mogao na njemu izvršiti pa bi bilo neprirodno izvoditi ga iz niza sinteza koje bi nanovo povezivale osjete, zatim perspektivne vidove objekta – dok su i jedno i drugo upravo proizvodi analize, pa ne moraju biti realizirani prije nje... Čovjek je u svijetu, on se spoznaje u svijetu. Kad se, napuštajući dogmatizam zdravog razuma ili dogmatizam znanosti, vraćam sebi, ne nailazim na žarište unutarnje istine, nego na subjekt predan svijetu. (...)Zato što smo skroz-naskroz odnos prema svijetu, za nas je jedini način da to opazimo obustavljanje toga kretanja, u odbijanju da u njemu sudjelujemo, ili, pak, u tome da ga stavimo izvan igre. Ne da bismo se odrekli izvjesnosti zdravog razuma i prirodnog stava – one su, naprotiv, stalna tema filosofije – nego zato što se one, upravo kao pretpostavka svake misli, podrazumijevaju same po sebi, pa prolaze nezapažene. I zato se moramo za trenutak od njih uzdržati kako bismo ih probudili i učinili da se pojave. ... Sav Husserlov nesporazum s njegovim tumačima, ... i napokon sa samim sobom dolazi odatle što, upravo zato da bismo svijet vidjeli i shvatili kao paradoks, valja prekinuti našu prisnost s njime, i što nas taj prekid može poučiti jedino o nemotiviranom izviranju svijeta. Najveća je pouka redukcije nemogućnost jedne potpune redukcije... Da smo absolutni duh, redukcija ne bi bila problematična....Najznamenitija je tekovina fenomenologije, nesumnjivo, to što je ona u svojem pojmu svijeta ili racionalnosti, spojila ekstremni subjektivizam i ekstremni objektivizam. Racionalnost je točno primjerena iskustvima u kojima se ona otkriva. Ima racionalnosti, to jest: perspektive se sijeku, percepcije se potvrđuju, pojavljuje se smisao. Ali ne treba da se on postavlja zasebno, pretvoren u absolutni Duh ili u svijet u realističkom smislu. Fenomenološki je svijet smisao koji transpararira presjecima mojih iskustava te presjecima mojih iskustava s iskustvima drugih, uzupčavanjem jednih u druge, on je, dakle, neodvojiv od subjektivnosti i intersubjektivnosti što tvore jedinstvo nastavljanjem mojih prošlih iskustava u mojim sadašnjim iskustvima, iskustva drugog u mojem. ... Fenomenologija, kao otkrivanje svijeta, počiva na samoj sebi, ili još, ona samu sebe zasniva.(Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije)5/19

DANILO KIŠ SABRANA DELA 1-10 1. MANSARDA - satirična poema 2. PSALAM 44 3. RANI JADI 4. BAŠTA, PEPEO 5. PEŠČANIK 6. NOĆ I MAGLA 7. GROBNICA ZA BORISA DAVIDOVIČA 8. ČAS ANATOMIJE 9. HOMO POETICUS 10. ENCIKLOPEDIJA MRTVIH Izdavač - Prosveta, Beograd; Globus. Zagreb Godina - 1983 120 + 146 + 118 + 230 + 294 + 230 + 174 + 342 + 294 + 226 strana 21 cm Edicija - Svjetski pisci / Djela Danila Kiša Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: RANI JADI: `S jeseni, kada počnu vetrovi Ulica divljih kestenova Igra Pogrom Priča od koje se crveni Serenada za Anu Livada, u jesen Verenici Zamak osvetljen suncem Livada Dok mu bištu kosu Priča o pečurkama Mačke Kruške Konji Čovek koji je dolazio izdaleka Iz baršunastog albuma Dečak i pas Eolska harfa Napomena Bibliografija NOĆ I MAGLA: Predgovor Noć i magla Papagaj Drveni sanduk Tomasa Vulfa Mehanički lavovi Napomena GROBNICA ZA BORISA DAVIDOVIČA - sedam poglavlja jedne zajedničke povesti Nož sa drškom od ružinog drveta Krmača koja proždire svoj okot Mehanički lavovi Magijsko kruženje karata Grobnica za Borisa Davidoviča Psi i knjige Kratka biografija A. A. Darmolatova Bibliografija ČAS ANATOMIJE: Uvod I O jednoj skandaloznoj (književnoj) aferi, subjektivno II Parabaza Čelni sudar Probni kamen činjenica III Protiv opskurantizma ili skalpel kritičke svesti Post scriptum IV Coup de grâce za Dragana Jeremića V Dupli gulaš Branimira Šćepanovića MALA HRESTOMATIJA (Textes à l`appui) 1. SILVIJA MOLOJ - Borhes i književna distanca 2. ROŽE KAJOA - Borhes, `Istorija beščašća` 3. HANS VIZLING - Tehnika montaže 4. MIDHAT ŠAMIĆ - Istorijski izvori `Travničke hronike` Ive Andrića 5. MIDHAT ŠAMIĆ - Istorijski izvori `Travničke hronike` Ive Andrića (primeri) 6. TOMAS MAN - Nastanak `Doktora Faustusa` 7. MIŠEL FUKO - `Fantastika` biblioteke Bibliografija HOMO POETICUS: Prolog Teme i varijacije Pitanje perspektive Pustolina Otpori i dogma Mi pevamo u pustinji Za pluralizam Homo poeticus, uprkos svemu Jedna parodija francuske književnosti Romani na dlanu Žak Prever Izgnanstvo i kraljevstvo Marije Čudine A Window is a Window is a Window is a Window Svetlost koja zari iznutra Kocka Ivana Picelja ili otvoreno delo Slikar Miro Glavurtić Zašto Veličkovićevi trkači nemaju glavu Mediteran i Zlatno runo Pariz, velika kuhinja ideja Svedok optužbe Karlo Štajner Između nade i beznada Moći nemoć angažovanosti Antropološki roman Gorki talog iskustva Svi geni mojih lektira Ne usuðujem se da izmišljam Pisanje kao terapija Peščanik je savršena pukotina Panonija, Panonija Knjige ipak nečemu služe Sve manje, sve rede, sve opreznije Doba sumnje Književnosti sudbina Opresija može da slomi i nadu O zlu i iskustvu Banalnost je neuništiva kao plastična boca Bibliografija Indeks ENCIKLOPEDIJA MRTVIH: Simon Čudotvorac Posmrtne počasti Enciklopedija mrtvih Legenda o spavačima Ogledalo nepoznatog Priča o majstoru i učeniku Slavno je za otadžbinu mreti Knjiga kraljeva i budala Crvene marke s likom Lenjina Post scriptum Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Celokupna Izabrana Odabrana Izbor Iz Dela Danila Kiša Psalm Četrdeset I Četiri Četrdesetčetiri

29479) OPASNE VEZE , Šoderlo de Laklo , Prosveta Beograd 1963 , edicija Svetski klasici , Delo je objavljeno u martu 1782. i istog časa postalo glavna književna i društvena senzacija. Roman je imao učinak najoštrije satire, ne samo društva nego i aktuelne književnosti, i označio je prekretnicu u istoriji francuskog romana. U vreme sentimentalnih romana, moralnih priča o ljubavi koja oplemenjuje i najokorelije karaktere, i idiličnih uopštavanja na temu rusoovske osećajnosti i iskrenosti, Lakloov roman je šokirao svojom jezivom otvorenošću i realizmom, svojom „anatomijom ljubavi“. „Video sam naravi svog veka i odlučio da objavim ova pisma“, napisao je Laklo kao moto svog romana. Mnogo godina kasnije Žan Žirodu će dati za pravo piscu („Opasne veze su najznačajniji podatak o naravima HVIII veka“), ali odgovor Lakloovih savremenika bio je žestok: „Pisac nemoralnog romana Opasne veze je najpokvareniji čovek ovog veka“, pisao je Žan Peltije; „Opasne veze će živeti koliko i francuski jezik, ali one su moralna ljaga za naciju i zaslužuju da ih dželat javno spali“ (grof de Tiji); „On je više naškodio naravima za nekoliko godina no što su učinili svi spisi te vrste tokom celog jednog veka“; dok se slavna spisateljica madam Rikoboni čudi gde je Laklo mogao da nađe uzore za svoje likove „jer na nakazu kakva je markiza de Mertej nisam naišla u društvu“, dotle gospođa de Žailis „umalo nije umrla od očajanja pri samoj pomisli da je neko mogao pomešati njen roman Adela i Teodora sa sramnim delom gospodina de Lakloa“. Povika na pisca doživela je vrhunac kada su počela nagađanja o ličnostima koje su poslužile kao obrasci za likove romana. Interesovanje za knjigu poraslo je do neslućenih razmera, i do tada nepoznat pisac postao je slavan. Šoderlo de Laklo je rođen 18. oktobra 1741. u Amijenu, u siromašnoj plemićkoj porodici. U svojoj devetnaestoj godini stupio je u Vojnu školu i izabrao artiljeriju, u kojoj su obično služili sinovi buržoazije i sitnog plemstva, bez jače podrške na dvoru, ali skloni nauci. Blizu dvadeset godina) Laklo je proveo po garnizonima raznih francuskih gradova, u čije salone je rado priman kao duhovit čovek i pesnik kome je 1767. godine „Almanah muza“ objavljivao izbor stihova („ni boljih ni gorih od mnogih drugih iz tog nepesničkog doba“, kako kaže Lakloov biograf Emil Daro). Ali ni njegova poezija ni njegovi dramski pokušaji (Ernestina, Matrona) ničim nisu nagoveštavali originalnog pisca snažne umetničke individualnosti. Njegova komična opera Ernestina je prikazana samo jednom. Uskoro posle toga, najverovatnije za vreme boravka na ostrvu Eksu tokom 1778. godine, gde je pod njegovim rukovodstvom podizano utvrđenje za odbranu od Engleske, počeo je da piše Opasne veze (Les Liaisons dangereuses). tvrd povez, format 14 x 19,5 cm , ćirilica, 425 strana,

VELIKI MAJSTORI UMETNOSTI - LEONARDO - Monografija Autor: Marija Lujza Ricati Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 128 Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Veliki Format Bogato ilustrovana. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Zaštitni omot iskrzan na ivicama, sama knjiga u odličnom stanju. Leonardo di ser Pjero da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci, Vinči, 15. april 1452 — Amboaz, 2. maj 1519), poznat kao Leonardo da Vinči, bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. („di ser Pjero” ovde znači od oca ser Pjera, gde je ser kolokvijalna skraćenica od Sinjor u Italiji srednjeg veka, i ukazuje da onaj koji je nosi obavlja profesiju javnog beležnika.) Smatran idealnim „renesansnim čovekom” i univerzalnim genijem, Leonardo je široj publici poznat po svojim remek-delima, Tajna večera i Mona Liza, a njegove inženjerske izume koji su već u njegovo doba smatrani daleko ispred vremena i danas ponovo otkrivaju moderni inženjeri i naučnici. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije i građevinarstva. Njegove slike se smatraju vrhunskim delima visoke renesanse. Bio je fasciniran misterijom čovekovog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše” kroz gestove i izraze. Leonardov portret žene firentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza” nadaleko je poznat po zagonetnom osmehu portretisane dame. „Mona Liza” je prvi psihološki portret naslikan u istoriji, te se zato daje toliki značaj ovom delu. U svojim beleženicama od kojih su sačuvane hiljade stranica, zapisivao je svoja razmišljanja i analize, radio studije i skice za umetnička dela, i takođe ilustrovao svoja naučna i inženjerska istraživanja, zbog čega je smatran začetnikom moderne naučne ilustracije. Njegov nemirni naučni, istraživački i umetnički duh više odgovara našem vremenu, nego dobu u kom je živeo i stvarao, a koje se tek budilo iz dubokog, skoro milenijskog sna, nametnutog mračnim dobom srednjeg veka. Radio je i stvarao u Milanu, Veneciji, Firenci, Rimu, a pred kraj života i na poziv kralja Fransoa I u Francuskoj, gde je preminuo 1519. godine.

The novel Kaya, Belgrade and the Good American by Mirjana Đurđević is a vivid picture of a period, ennobled by robust story-telling. The story-teller, who occupies an ambivalent position – one moment an omniscient observer, the next moment an unnamed character in the story – talks ironically and humorously about a carefree world which is not aware of the oncoming cataclysm that will be caused by the outbreak of Nazism in Germany. The novel conjures up the atmosphere of Belgrade before World War II, and the story centers mostly around the small Kalmyk population which settled there together with the Russians who fled in the face of the October Revolution. At its core, there is an auto-ironic portrait of a not-so-popular authoress, who compensates for her want of productivity with a fashionable life in the Yugoslav capital, participating in local scandals and running her own small detective investigation. Mirjana Đurđević (Belgrade, 1956). Graduated from the Faculty of Engineering and worked for many years as an urban planner. She is a teacher at the Engineering-Geodetics Trade School, and a writer. She has published several books in her profession. Her novels include: Čas anatomije na Građevinskom fakultetu/An Anatomy Class at the Faculty of Engineering/ (2001), Treći sektor ili sama žena u tranziciji/The Third Sector or the Woman Herself in Transition/ (2001, 2006, 2009), Ubistvo u Akademiji nauka/Murder at the Academy of Sciences/ (2002, 2007), Parking svetog Savatija/The Parking Lot of St. Sebastian/ (2003, 2008), Deda Rankove riblje teorije/Grandpa Ranko’s Fish Theories/ (2004), Aždajin osmeh/The Dragon’s Smile/ (2004), Jacuzzi u liftu/The Jacuzzi in the Elevator/ (2005), Prvi, drugi, treći čovek/First, Second, Third Man/ (2006, 2008), Čuvari svetinje/Guardians of the Sublime/ (2007, 2008), Čim preživim ovaj roman/As Soon as I Survive This Novel/ (2008, 2009). For her novel Kaya, Belgrade and the Good American she received the prestigious Meša Selimović Award for the best book in the region in 2010.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Konrad Lorenc je bio autor nekih od najpopularnijih knjiga ikada objavljenih o životinjama, uključujući najprodavanije Čovek upoznaje psa i Prsten kralja Solomona. O agresiji je jedno od njegovih najboljih dela, ali i najkontroverznije. Kroz pronicljivo i karakteristično zabavno istraživanje ponašanja životinja, dobitnik Nobelove nagrade prati evoluciju agresije u životinjskom svetu. On takođe postavlja neka zapanjujuća pitanja kada svoja zapažanja o psihologiji životinja primenjuje na čovečanstvo. Njegovi zaključci izazvali su kontroverzu bez presedana, koja je kulminirala u izjavi koju je Unesko usvojio 1989. godine i koja je, čini se, osuđivala njegov rad. Da li je Lorenc zaista tvrdio da je agresija čvrsto urezana u ljudsku psihu i da je rat neizbežan rezultat, čitaoci mogu sami da odluče. Kako god da reagujete, nema sumnje da u današnjem nasilnom svetu ovo moćno delo ostaje od najveće važnosti. Konrad Lorenc (nem. Konrad Lorenz; Beč, 7. novembar 1903 — Beč, 27. februar 1989) je bio jedan od najistaknutijih prirodnjaka dvadesetog veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Često se smatra jednim od osnivača moderne etologije, proučavanja ponašanja životinja. Razvio je pristup koji je počeo sa ranijom generacijom, uključujući njegovog učitelja Oskara Hajnrota.[1] Lorenc je proučavao instinktivno ponašanje kod životinja, posebno kod sivih gusaka i čavki. Radeći sa guskama, istražio je princip otiskivanja, proces kojim se neke nidifugusne ptice (tj. ptice koje rano napuste svoje gnezdo) instinktivno vežu za prvi pokretni objekat koji vide u prvim satima nakon izleganja. Iako Lorenc nije otkrio temu, postao je nadaleko poznat po svojim opisima utiskivanja kao instinktivne veze. Godine 1936. upoznao je Tinbergena i njih dvojica su sarađivali u razvoju etologije kao zasebne poddiscipline biologije. Anketa časopisa Review of General Psychology, objavljena 2002. godine, svrstala je Lorenca na 65. mesto najcitiranijeg naučnika 20. veka u časopisima tehničke psihologije, uvodnim udžbenicima psihologije i odgovorima na ankete.[2] Lorencov rad je prekinut početkom Drugog svetskog rata i 1941. godine je regrutovan u Nemačku armiju kao lekar.[3] Godine 1944, poslat je na Istočni front gde ga je zarobila sovjetska Crvena armija i proveo četiri godine kao nemački ratni zarobljenik u Sovjetskoj Jermeniji. Posle rata se pokajao zbog članstva u Nacističkoj partiji.[4] Biografija Rođen je 7. novembra 1903. godine u Beču, gde je 1928. uspešno završio studije medicine. Posle toga je počeo da studira prirodne nauke i 1933. je diplomirao na bečkom Filozofskom fakultetu zoologiju sa paleontologijom i psihologijom. Sa nekoliko naučnih radova, Lorenc je postao pionir u istraživanju ponašanja ptica, a ubrzo i naučnik svetskog glasa. Vršeći brojne opite sa životinjama, pre svega pticama, Konrad Lorenc otpočinje proučavanje ponašanja životinja i čoveka. Doktorirao je 1937. godine na Filozofskom fakultetu u Beču, radom „Uporedna anatomija i psihologija životinja“, a posle Drugog svetskog rata bio je profesor na Univerzitetu u Minhenu. Godine 1973. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za plodonosno naučno istraživanje korena ljudskog ponašanja.[5] Pored velikog broja stručnih radova, Lorenc je pisao i naučno-popularne knjige koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njegovo najpoznatije takvo delo je knjiga „Govorio je sa životinjama“, prevedena i na srpski jezik i štampana u izdanju „Srpske književne zadruge“. Umro je 27. februara 1989. godine. Politika Nacionalsocijalizam Lorenc se pridružio Nacističkoj partiji 1938. i prihvatio je univerzitetsku katedru pod nacističkim režimom. U svojoj prijavi za članstvo u partiji je napisao: „Mogu da kažem da je ceo moj naučni rad posvećen idejama nacionalsocijalista“. Njegove publikacije u to vreme dovele su kasnijih godina do navoda da je njegov naučni rad bio kontaminiran nacističkim simpatijama. Njegovo publikovano pisanje tokom nacističkog perioda uključivalo je podršku nacističkim idejama „rasne higijene“ predstavljene u pseudonaučnim metaforama.[6][7][8][9][10][11] U svojoj autobiografiji, Lorenc je napisao: Iste pojedinačne guske na kojima smo sproveli ove eksperimente, prvo su izazvale moje interesovanje za proces pripitomljavanja. One su bile F1 hibridi divljih sivih i domaćih gusaka i pokazale su iznenađujuća odstupanja od normalnog društvenog i polnog ponašanja divljih ptica. Shvatio sam da je snažan porast nagona hranjenja, kao i kopulacije i slabljenje više diferenciranih društvenih instinkta karakteristično za mnoge domaće životinje. Bio sa uplašen – kao što sam još uvek – zbog misli da analogni genetski procesi propadanja možda deluju na civilizovano čovečanstvo. Potaknut ovim strahom, uradio sam veoma nepromišljenu stvar ubrzo nakon što su Nemci napali Austriju: pisao sam o opasnostima pripitomljavanja i, da bih bio shvaćen, svoje pisanje oblikovao u najgoroj nacističkoj terminologiji. Ne želim da ublažim ovu akciju. Zaista sam verovao da bi od novih vladara moglo doći nešto dobro. Prethodni uskogrudni katolički režim u Austriji podstakao je bolje i inteligentnije ljude od mene da gaje ovu naivnu nadu. Praktično svi moji prijatelji i učitelji su to radili, uključujući i mog oca koji je svakako bio ljubazan i human čovek. Niko od nas nije ni sumnjao da reč „selekcija”, kada su je koristili ovi vladari, znači ubistvo. Žao mi je zbog tih pisanja ne toliko zbog neosporne diskreditacije koju odražavaju na moju ličnost koliko zbog njihovog efekta ometanja budućeg prepoznavanja opasnosti od pripitomljavanja.[3] Posle rata, Lorenc je negirao da je bio član partije,[12] sve dok njegova prijava za članstvo nije objavljena; i negirao je da je znao za razmere genocida, uprkos svom položaju psihologa u Uredu za rasnu politiku.[13] Takođe se pokazalo da se u pismima svom mentoru Hajnrotu zbijao antisemitske šale na temu „jevrejskih karakteristika“.[14] Univerzitet u Salcburgu je 2015. godine posthumno ukinuo počasni doktorat dodeljen Lorencu 1983. godine, navodeći njegovo članstvo u partiji i njegove tvrdnje u prijavi da je „uvek bio nacionalsocijalista“ i da njegov rad „služi nacionalsocijalističkoj misli“ . Univerzitet ga je takođe optužio da koristi svoj rad za širenje „osnovnih elemenata rasističke ideologije nacionalsocijalizma“.

Kodovi slovenskih kultura 4: Delovi tela Clio, Beograd, 1999. Mek povez, 255 strana. Časopis Kodovi slovenskih kultura posvećen je duhovnoj, pre svega narodnoj kulturi slovenskih naroda. Međunarodna redakcija godišnjaka podstiče interdisciplinarni pristup u usmerenost istraživanja u oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, antropologije, kao i etimologije, balkanistike i indoevropeistike. Časopis počev od 1996. godine izlazi jednom godišnje, a svaki broj je posvećen unapred određenoj temi - do sada su objavljene sveske o biljkama, hrani i piću, svadbi i delovima tela. Urednik časopisa je Dejan Ajdačić. Delovi tela u narodnim kulturama Slovena bili su podsticajna tema za saradnike četvrte sveske časopisa Kodovi slovenskih kultura. U izloženim radovima narodna anatomija i fiziologija se pokazuju kroz analizu naziva delova ljudskog, životinjskog ili tela demona, kroz verovanja, magijske postupke vezane za telo. Kako su telo i njegovi delovi na složen način isprepleteni sa slikom sveta, razmena telesnih i netelesnih predstava u jeziku i kulturi je dvosmerna, od najstarijih vremena do danas. Iako su autori svoju pažnju usmerili na različite sinhrone ili dijahrone aspekte okvirne teme, kroz radove se posebno otkriva večna preokupacija zdravljem i plodnošću. Pojavu i značenje delova tela u ruskim bajanjima sistematizovao je i ispitao Aleksej Judin. Srpskohrvatska zdravica, u radu Tanje Petrović je razmotrena kroz upotrebu ljudskih i životinjskih delova tela u magijskom prizivanju plodnosti i berićeta, te kletvenim slikama umanjenog, slabog, mršavog, zgrčenog, sputanog i mekanog tela. Marta Bjeletić grupiše nazive delova tela u narodnom označavanju srodstva na tri grupe: 1) kost, meso, put, krv — simbolizuju životnu snagu i vitalnost, 2) trbuh, pupak, srce su u vezi sa trudnoćom i potomstvom, 3) trup, žila, zglob, seme koleno su lekseme koje imaju anatomsko, botaničko i „rodbinsko` značenje. Posebno su izdvojene lekseme koleno i pojas. Na građi savremenog poljskog jezika, Dorota Filar nabraja uobičajene osobenosti pojedinih delova tela, a potom tumači iskaze u kojima su neanatomske kategorije (fizički prostor, vreme, intelektualni, etički i estetski pojmovi) predstavljene korišćenjem naziva delova tela. U svom prilogu poznavanju narodne antropologije, Tatjana Agapkina je osvetlila magijske i kalendarsko-ritualne radnje sa vodom (kupanje, polivanje, prskanje, valjanje u rosi i dr.) kojima se obezbeđuje zdravlje. Drugi deo njenog teksta govori o htonskim i svadbeno-erotskim postupcima i verovanjima vezanim za noge, a treći — o vezivanju (zatvaranju) usta. Malgožata Daviđak je svoj rad posvetila sagledavanju glave u poljskim frazeologizmima. Na osnovu ruskih poslovica o koži Ilja Utehin ukazuje na njen status u predstavi tela i mesto u iskazima o psihološkim stanjima, osećanjima i metonimijskim iskazima o čoveku i njegovoj sudbini. Otkrivanje princezinih belega u slovenskim i grčkim bajkama Vitalij i Tatjana Zajkovski dovode u vezu sa narodnim obredima: pokrivanjem devojke kada dostigne polnu zrelost, „zagledanjem neveste`, probnim brakom, obnaživanjem pred svinjskim pastirom-žrecom kao ritualnim brakom sa pretkom/božanstvom ili demonom. Svojom studijom u južnoslovenskom nazivu za muški ud, u kojem su dosad videli banalnu metaforu iz slenga, Aleksandar Loma otvara neočekivane uvide u jezičku i kulturnu prošlost. Elena Uzenjova je pažnju posvetila proveri devičanstva u bugarskom svadbenom obredu i ukazala na akcionalne, predmetne i telesne aspekte utvrđivanja časnosti ili nečasnosti neveste. Ana Plotnikova piše o nazivima košuljice i posteljice (placente) novorođenog deteta kod južnih Slovena uz podatke o arealnoj rasprostranjenosti ovih naziva, magijskim postupcima sa košuljicom i posteljicom i verovanjima o deci rođenoj na neobičan način. Dagmar Burkhart piše o parodijskim predstavama zadnjice u nekim zapadnoevropskim delima, ruskim štampanim slikama (lubok), futurističkoj pesmi „Spomenik` Hlebnikova i tekstovima savremenog ruskog pripovedača Vladimira Sorokina. Simboliku vučjih usta u srpskim i hrvatskim običajima, verovanjima i folklornim tekstovima Piter Plas posmatra kroz „kontinuume` žensko — muško, gornje — donje, produktivno — destruktivno, domaće —divlje i pokazuje različita značenja vučjeg zeva: destruktivan, magijsko zaštitni i isceliteljski, i produktivan. Polazeći od Čajkanovićeve studije o Svetom Savi, Mirjam Mencej šepavost vuka u legendama o vučjem pastiru kod južnih Slovena dovodi u vezu sa drugim slovenskim mitologijama i savremenim rekonstrukcijama slovenskog panteona. Ljubinko Radenković pokušava da utvrdi opšta merila na kojima se zasnivaju razlike u izgledu čoveka i mitoloških bića i navodi opozicije: stalno/promenljivo, antropomorfno/zoomorfno, srednje/veliko-malo, celovito/necelovito, kratko/izduženo, jednoglavo/višeglavo, simetrično/asimetrično, govor/odsustvo govora, sposobnost vida/slepost, dvojno/jedno. Čitajući dela istočnoslovenskih i južnoslovenskih književnosti 19. veka, Dejan Ajdačić ukazuje na životinjske delove u izgledu demona, izdvaja pojave životinja kao pratilaca nečiste sile i motive pretvaranja demona u životinje.

Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović]Vrsta građe knjigaCilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.)Jezik srpskiGodina 1973Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost)Fizički opis 574 str. ; 25 cmDrugi autori - osoba Minderović, Zora, 1921-1975 = Minderović, Zora, 1921-1975Mihailović, Milica, 1926-1986 = Mihailović, Milica, 1926-1986Napomene Prevod dela: The body / Anthony SmithRegistar.Predmetne odredniceAnatomija (popularna nauka)Fiziologija (popularna nauka)Autor - osoba Smit, Entoni, 1926-2014 = Smith, Anthony, 1926-2014SADRŽAJ ... 7EVOLUCIJAPoreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9RASARasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19STANOVNIŠTVOProšlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43MUŽJAKKako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48ŽENKAAnatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71PLODNOSTNeplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86KONTRACEPCIJAIstorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ...BRAK ....107TRUDNOĆAZnaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111VREME PRE POROĐAJADužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143POROĐAJIstorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152LAKTACIJALjudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187BLIZANCI I NENORMALNOSTIPojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195NASLEĐEIstorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMAPonašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249KRVNE GRUPEKarl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257RAST NOVOROĐENČADIStopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268PUBERTET ... 286VELIČINA ... 290TELESNA GRAĐAFizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294STAROSTŠta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306SMRTKada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318SAMOUBISTVOStav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327MOZAKŽivotinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336SAN ...357GOVOR ... 366TEMPERATURANormalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373ČULANastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415VARENJE I ISHRANASažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje— Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430SISTEM ORGANA ZA VARENJEBomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476IZLUČIVANJEEvolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494DISANјE I KRVNekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranimpredmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502SKELET I MIŠIĆIUkupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527RADIJACIJAJonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539POGOVOR ..553REGISTAR.... 5577/20

Senzornomotorna rehabilitacija je od posebnog značaja za osobe posle povrede ili oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, mišićnog i skeletnog sistema, ali i za osobe sa genetskim promenama pomenutih sistema. Sadržaj ove knjige su signali i sistemi koji karakterišu organizam čoveka, a koji su od značaja za senzorno-motornu rehabilitaciju. Sadržaj knjige: Umesto predgovora ........................................................................................................ 5 Uvod ............................................................................................................................... 7 Literatura .................................................................................................................. 10 1. Opšta klasifikacija signala ....................................................................................... 11 1.1 Signali u organizmu od značaja za rehabilitaciju .............................................. 13 1.2 Prikupljanje i analiza signala ............................................................................. 18 Literatura .................................................................................................................. 20 2. Prenos informacija u organizmu .............................................................................. 21 2.1 Ćelijska membrana i kretanje jona ..................................................................... 21 2.2 Ravnotežni membranski potencijal .................................................................... 23 2.3 Akcioni potencijal .............................................................................................. 25 2.4 Refraktorni period .............................................................................................. 26 2.5 Prenos akcionog potencijala .............................................................................. 28 2.6 Kodiranje informacije akcionim potencijalima ................................................. 30 Literatura .................................................................................................................. 31 3. Nervni sistem ........................................................................................................... 32 3.1 Mozak i moždani signali .................................................................................... 35 3.2 Elektroencefalografija (EEG) ............................................................................ 37 3.2.1 EEG ritmovi ................................................................................................ 41 3.2.2 Analiza EEG signala ................................................................................... 42 Literatura .............................................................................................................. 46 3.3 Kortikalni evocirani potencijali ......................................................................... 47 3.3.1 Izdvajanje EP iz EEG signala ..................................................................... 47 3.3.2 Analiza evociranih potencijala .................................................................... 49 3.3.3 Vrste evociranih potencijala ....................................................................... 49 Literatura .............................................................................................................. 54 3.4 Magnetoencefalografija (MEG) ......................................................................... 55 3.4.1 Analiza MEG signala .................................................................................. 58 3.4.2 Poređenje MEG sa drugim sistemima ......................................................... 59 Literatura .............................................................................................................. 60 3.5 Kompjuterska tomografija - CT sken ............................................................... 61 3.5.1. Formiranje CT slike ................................................................................... 63 Literatura .............................................................................................................. 66 3.6 Magnetna rezonanca (MRI) ............................................................................... 67 2 LANA POPOVIĆ MANESKI I BRANISLAVA JEFTIĆ 3.6.1 Određivanje izvora MR signala .................................................................. 74 3.6.2 Formiranje MR slike ................................................................................... 76 3.6.3 Funkcionalna magnetna rezonanca - fMRI ................................................. 79 Literatura .............................................................................................................. 81 3.7 Signali u perifernom nervnom sistemu .............................................................. 82 3.7.1 Elektroneurografija (ENG) ......................................................................... 86 3.7.2 Analiza ENG i EMNG signala .................................................................... 87 3.7.3 Hronaksimetrija (I-T kriva) ......................................................................... 89 Literatura .............................................................................................................. 91 4. Mišićni sistem .......................................................................................................... 92 4.1 Skeletni mišići .................................................................................................... 92 4.2 Elektromiografija (EMG) ................................................................................... 99 4.2.1 Karakteristike EMG signala ...................................................................... 104 4.2.2 Analiza EMG zapisa. ................................................................................ 105 Literatura ............................................................................................................ 110 4.3 Motorni evocirani potencijali ........................................................................... 111 Literatura ............................................................................................................ 114 4.4 Srčani mišić ...................................................................................................... 115 4.4.1 Elektrokardiografija (EKG) ...................................................................... 121 4.4.1.1 EKG talasi i intervali ......................................................................... 122 4.4.1.2 Merenje EKG signala ......................................................................... 124 4.4.1.3 Patološki EKG zapisi ......................................................................... 128 Literatura ........................................................................................................ 129 4.4.2 Fonokardiografija (FKG) .......................................................................... 130 Literatura ........................................................................................................ 131 4.4.3 Ultrazvuk srca ........................................................................................... 132 4.4.3.1 Formiranje ultrazvučne slike .............................................................. 136 Literatura ........................................................................................................ 137 5. Skeletni sistem ....................................................................................................... 138 5.1 Rentgensko zračenje za posmatranje anatomije .............................................. 143 Literatura ............................................................................................................ 145 5.2 Analiza pokreta ................................................................................................ 146 5.2.1 Sistemi za snimanje kinematike pokreta ................................................... 147 5.2.1.1 Sistemi sa kamerama .......................................................................... 147 5.2.1.2 Inercijalni senzori ............................................................................... 150 5.2.1.3 Potenciometri i goniometri ................................................................ 152 5.2.1.4 Profili kinematičkih signala pri pokretima ........................................ 154 SIGNALI I SISTEMI U REHABILITACIJI 5.2.2 Sistemi za merenje dinamike pokreta ....................................................... 158 Literatura ............................................................................................................ 163 6. Vaskularni i respiratorni sistem ............................................................................. 164 6.1 Vaskularni sistem ............................................................................................. 165 6.1.1 Srčani puls ................................................................................................. 165 6.1.2 Krvni pritisak ............................................................................................ 167 6.1.3 Brzina protoka krvi - Dopler krvnih sudova ............................................. 169 6.2 Respiratorni sistem .......................................................................................... 173 6.2.1 Ritam disanja ............................................................................................ 174 6.2.2 Kapacitet pluća .......................................................................................... 175 6.2.3 Brzina protoka vazduha ............................................................................ 176 6.2.4 Zasićenost krvi kiseonikom ...................................................................... 177 Literatura ................................................................................................................ 179

ARHETIP - Petar Meseldžija Izdavač: System comics Naslovna strana: Petar Meseldžija Scenario: Petar Meseldžija Crtež: Petar Meseldžija Format: 31cm Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 168 Pismo: Latinica Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Novo!! Petar Meseldžija pripada onoj vrsti umetnika koja širinom duha i beskompromisnim standardima motiviše i podstiče razvoj stvaralaštva čitavih generacija. Njegov uticaj je posebno dragocen u sredini odakle je potekao. Iako je morao da napusti Srbiju početkom devedesetih godina, svojim umetničkim prodorima širom sveta nastavio je da inspiriše domaće ilustratore. Pokazao nam je na svom primeru da su natprosečni umetnički dometi mogući i da nije neosnovano sanjati o velikim uspesima bez obzira odakle potičemo. Petrova mudrost koju je kao mentor preneo na mlađe kolege nastavlja da osvetljava put narednim generacijama, jer su neki od njegovih štićenika i sami postali predavači. Može se reći da je osnivanje smera posvećenog ilustraciji na Akademiji umetnosti u Novom Sadu posredno motivisano vrednosnom vertikalom koju je on izgradio. Pred nas je postavio svetao primer sa kojim možemo da poredimo svoja buduća postignuća i aspiracije. Petrov specifičan doprinos ogleda se u tome što nije napustio vrednosti naše tradicije, pa je njegov umetnički opus spona između nacionalnog duha i zapadne popularne kulture. On je uspeo da u svojim slikama inkorporira širok raspon uticaja, od Paje Jovanovića, Uroša Predića, Frenka Frazete do Alana Lija, ali i mnogih drugih. Kolege su često pokušavale da odgonetnu u čemu je tajna uspeha njegovog likovnog rukopisa… Zašto svaka slika predstavlja snažno iskustvo za posmatrača, zašto svetlo ima duhovnu komponentu i kako je moguće da su scene tako pune života? Neko bi rekao da je sve to zbog žestine poteza ili zbog lakoće sa kojom ih izvodi, prirodno poput disanja. Naravno, i bio bi donekle u pravu, ali stvari nisu tako jednostvane. Verujem da je Petar postigao onaj čuveni balans o kom piše Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) kada analizira grčku tragediju. Naime, radi se o konstantnoj tenziji između dva suprostavljena principa, između apolonijskog i dionizijskog. Kontrolisani crtež, koji kao skela daje strukturu imaginativnom prizoru predstavlja apolonijsku težnju za misaonim, odmerenim redom. Upravo ta struktura postaje stabilna pozornica po kojoj dionizijska neposlušnost vlažne boje može igrati u pijanom zanosu poteza. Plemenita iznenađenja koja nastaju kada umetnik veruje u moć prepuštanja slikarskom medijumu opijaju posmatrača i pozivaju ga da se hedonistički prepusti neobuzdanoj lepoti. Ova dihotomija je takođe očigledna u Petrovom tretmanu anatomije, posebno na primeru divova koji simbolišu divlju prirodu, pre nego što je čovek pokušao da je ukroti racionalnim, apolonijskim metodama. Civilizacija je tako postala preterana mera zaštite od primalnog, zbog straha od nepredvidive prirode, pa je umetnik preuzeo na sebe odgovornost da nas podseti kolika mudrost izbija iz starog, monumentalnog hrasta ili koliko lepote nosi nerafinisano lice diva. Petar je uvek težio autorskoj samostalnosti, želeo je da dođe do sopstvenih spoznaja kroz teme koje ga podstiču na pisanje i slikanje. Jedna takva tema se posebno ističe. Radi se o arhetipu heroja i njegove avanture. U pitanju je kulturološko-psihološki fenomen prisutan u kolektivnoj svesti čovečanstva. Iako je univerzalan po karakteru, tj. primenjiv na svakog od nas, budući da u suštini govori o putu otkrivanja prave prirode čoveka, posebno je značajan za umetnike. Mi, takođe, prolazimo kroz faze herojske avanture mitskih razmera dok se prepuštamo neizvesnom putovanju od ideje, skice, brojnih studija, podslikavanja, kroćenja boje, pa do povratka kući sa par ožiljaka. Zatim nastupa osećaj da smo malo bolje upoznali svoju pravu prirodu. Ako imamo sreće da na tom putu naiđemo na arhetip mudraca, onda smo pošteđeni frustrirajućeg lutanja. Za mnoge kolege Petar Meseldžija je upravo taj prijatelj mudrosti. Zato smatram da ova knjiga nije samo presek opusa jednog stvaraoca, već obavezna prva pomoć za one koji su se upustili u neizvesnu herojsku avanturu, a važno je naglasiti… bez obzira da li su umetnici ili ne.

Novo! Autor - osoba Tokarczuk, Olga, 1962- = Tokarčuk, Olga, 1962- Naslov Beguni / Olga Tokarčuk ; prevela s poljskog Milica Markić Jedinstveni naslov Bieguni. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2010 (Valjevo : Topalović) Fizički opis 258 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Markić, Milica, 1966- = Markić, Milica, 1966- Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije / [Paideia] (karton) Napomene Prevod dela: Bieguni / Olga Tokarczuk Tiraž 1.000 Na koricama autorova slika i beleška o njemu. Roman „Beguni“ predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju. Isprekidan i ustreptali savremeni svet reanimirao je u čoveku atavistički, nomadski poriv koji se utažuje u putovanjima – kretanje, premeštanje, otkrivanje novih prostora omogućavaju svojevrsno zavirivanje pod postavu sveta, odškrinuti rub zastora nepoznatog i neizrecivog. Beguni su bili ruska pravoslavna sekta iz osamnaestog veka, sastavljena od nomada i anarhista, oformljena sa ciljem da se kroz bezdomnost i putovanja ostavi sav posed i krene u pokret. „Protiv svega što ima čvrsto mesto na ovom svetu, svake države, svake crkve i svake vlade, svega što u ovom paklu svoju formu ima; sve je to podređeno antihristu.“ Beguni su i naslov romana poljske autorke Olge Tokarčuk, dobitnice Nobelove nagrade za književnost za 2018. godinu. Originalno objavljeno, delo iz 2007, polako, ali sigurno, krčilo je svoj put do međunarodne publike, da bi 2018. osvojilo i prestižni Man Booker za engleski prevod. Forma romana je fluidna, kratke crtice, pričice i priče u nastavcima, smenjuju se i isprepleću, tako da je vrlo moguće da nećete baš sve moći da pratite s istom pažnjom i istim intenzitetom. Smenjuju se glavni likovi i kontinenti, sve je, kao i kod prastarih Beguna, u pokretu. Samo, ovo su neki novi Beguni, junaci koji često nisu svesni svojih uloga i radnje u koju su uvučeni. Savremeni Beguni u begu od materijalne stvarnosti, geografski menjaju svoje odredište, ali uvek su tu, blizu čitalaca. Autorka povremeno opisuje svoj spisateljski postupak, upućuje se na internet i Vikipediju i jasno je da duboko povezana događanja mogu da se prate iz više subjektivnih prizmi i perspektiva. Te veze, nekad očigledne, kao recimo u delu koji se bavi turistom koji je izgubio svoju suprugu i dete na letovanju na ostrvu Vis, pa posle nekoliko dana, bez ikakvog objašnjenja pronašao svoju porodicu, podseća na rane misteriozne filmske radove režisera Pitera Vira. Nekad, jedina veze koju možemo da pretpostavimo je sama Olga i neki delovi, verovatno preuzeti iz lične biografije Svet u tvojoj glavi. Jedno od najvažnijih putovanja dešava se na mikroplanu – anatomija, put u središte čoveka. Pored priče o preparatoru ljudskih leševa, nailazimo na raznim mestima i na razne detalje o ljudskom telu, njegovom tkivu; tu je i epizoda o prenošenju srca Frederika Šopena u rodnu Poljsku. A iz podatka da je najjači ljudski mišić jezik, izrasta čitav jedan krak romana. A krakova koji čine organizam ove knjige zaista je mnogo. Iz intervjua, poznato je da Olgi nisu poznata dela Deleza i drugih postmodernista, tako da je njena razgranata poetika zaista posebna i originalna. Verovatno da deo inspiracije crpi i iz svoje profesije psihologa. Zanima je pre svega čovek i njegova sudbina koja neretko prevazilazi sve što je izmišljeno i zapisano. Na pitanje zašto je naišla na pozitivan odjek i kod kritike i kod publike, verovatno može da se odgovori jednostavno: nije dosadna, piše o temama koje su zanimljive, često nedostupan teren čini pristupačnim. Ovaj literarni „zabavnik“ pruža jedinstveno zadovoljstvo i biće još godinama predmet diskusija kako u stručnim tako i u privatnim krugovima. Svedočanstvo dokle i koliko daleko, jedna slovenska duša u svom punom kapacitetu i svoj metafizici može da dopre. Olga Navoja Tokarčuk (polj. Olga Nawoja Tokarczuk, 29. januar 1962. Sulehov, Poljska) je poljska književnica i psiholog. Dobitnica brojnih književnih priznanja i nagrada. Njene knjige su prevedene na trideset i sedam svetskih jezika. Na srpskom jezičkom području, (uključujući i ijekavizovanu verziju knjige „Beguni” objavljenu u Bosni i Hercegovini) sve njene knjige prevela je Milica Markić. Dobila je Nobelovu nagradu za književnost zvanično za 2018. godinu, iako su je dobitnicom proglasili 2019. godine. Olga Tokarčuk je rođena 21. januara 1962. godine u Sulehovu, gradu u kom je provela najranije detinjstvo. Zajedno sa svojom porodicom preselila se u Kjetš, gde je pohađala školu. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Varšavi. Još za vreme studija je volontirala vodeći brigu o psihički bolesnim ljudima. Po diplomiranju, radila je kao psihoterapeut u klinici za mentalno zdravlje u Valbžihu. Sebe smatra učenicom Karla Junga, i njegova psihologija se oseća kroz njeno književno stvaralaštvo. Od 1989. godine se potpuno posvetila književnom radu, napustila je rad u klinici i preselila se u Krajanov, selo kod Nove Rude. Književnu karijeru je počela 1979. godine objavljujući svoje priče u omladinskom časopisu Na przełaj, pod pseudonimom Nataša Borodin (Natasza Borodin). Nastavila je da objavljuje priče i pesme po raznim književnim časopisima. Prvi roman U potrazi za knjigom objavila je 1993. godine. Kritičari su ga odlično prihvatili, kao i roman E. E. objavljen dve godine kasnije. Treći roman Pamtivek i druga doba je njen najveći uspeh do tad. Knjiga je osvojila veliki broj nagrada, i uvrštena je u srednjoškolsku lektiru. Posle ovog romana kratki oblici očigledno postaju njen omiljeni žanr, jer objavljuje nekoliko zbirki kratkih priča, kao i esej o romanu Lutka Boleslava Prusa. Sledeći roman Dnevna kuća, noćna kuća objavila je 1998. godine. To je netipičan roman, prepun esejskih zapažanja, očigledno inspirisanim mestom u kome živi. Ana In silazi u Donji svet, roman iz 2006. godine, reinterpretacija je mita o sumerskoj boginji Inani. Sledi roman Beguni, roman o fenomenu putovanja u XXI veku, i sa njim brojne nagrade, od kojih najznačajnija Međunarodna Man Buker nagrada. Naredni roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih objavljen je 2009. godine. U romanu se bavi pitanjem prava životinja. Knjige Jakovljeve iz 2014. je istorijski roman o Poljskoj 18. veku. Olga Tokarčuk je jedan od organizatora Međunarodnog festivala pripovetke u Vroclavu. Od 2008. godine predaje kreativno pisanje na Univerzitetu u Opolu, i Jagjelonjskom univerzitetu u Krakovu. Vodi izdavačku kuću Ruta. Po mnogim njenim knjigama rađene su pozorišne predstave i filmovi. Film Trofejna divljač (`Pokot`) po romanu Vuci svoje ralo po kostima mrtvih, u režiji Agnješke Holand osvojio je nagradu Srebrni medved Alfred Bauer na Berlinskom filmskom festivalu 2017. godine. Na osnovu pripovetke Generalna proba, iz zbirke priča „Svirka na mnogo bubnjeva”, u prevodu Milice Markić, u Ustanovi kulture „Vuk Stefanović Karadžić” kreirana je predstava Akvarijum u dramatizaciji i režiji Olge Savić. Nagrade Dobitnica je brojnih književnih nagrada, kako u Poljskoj tako i u Evropi. Poljsku nagradu Politikin pasoš dobila je 1996. godine, a 1997. nagradu Košćelski Fondacije za roman Pamtivek i druga doba. Za književnu nagradu Nike, najveće priznanje koje se dodeljuje poljskim piscima, nominovana je šest puta, a osvojila ju je dva puta: za romani Beguni 2008. godine i 2015. godine za roman Knjige Jakovljeve. Istu nagradu po izboru čitalaca dobila je pet puta. Nominovana je, takođe za Beguni, i za književnu nagradu centralne Evrope „Angelus”. Godine 2013. nagrađena je nagradom Vilenica, koju dodeljuje Slovenačko književno društvo. Međunarodnu nagradu Bridž (Brückepreis), koju dodeljuju gradovi blizanci Zgoželec u Poljskoj i Gerlic u Nemačkoj za kulturni doprinos, dobila je 2015. godine. Za romani Beguni 2018. godine je dobila i Međunarodnu Buker nagradu. Za istu nagradu je nominovana i 2019. godine, sada za roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih. Dobila je Nobelovu nagradu za književnost 2018. ali je za dobitnicu proglašena 2019. godine. Dela MJK32706 Olga Tokarczuk (Pokot, Berlinale 2017).jpg Gradovi u ogledalima (Miasta w lustrach, 1989) – poezija; U potrazi za knjigom (Podróż ludzi księgi, 1993) – roman; Erna Elcner (E. E., 1995) – roman; Pamtivek i druga doba (Prawiek i inne czasy, 1996) – roman; Ormar (Szafa, 1997) – pripovetke; Dnevna kuća, noćna kuća (Dom dzienny, dom nocny, 1998) – roman; Božićne priče (Opowieści wigilijne, 2000) – priče, zajedno sa Ježijem Pilhom i Anžejem Stasjukom Lutka i biser (Lalka i perła, 2000) – eseji; Svirka na mnogo bubnjeva (Gra na wielu bębenkach, 2001) – pripovetke; Poslednje povesti (Ostatnie historie, 2004) – pripovetke Ana In silazi u Donji svet (Anna In w grobowcach świata , 2006) – roman; Beguni (Bieguni, 2007) – roman; Vuci svoje ralo po kostima mrtvih (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009) – roman; Medvedovih pet minuta (Moment niedźwiedzia, 2012) – eseji; Knjige Jakovljeve (Księgi Jakubowe, 2014) – roman; Bizarne priče (Opowiadania Bizarne, 2018) – pripovetke. MG60

Naziv: Kapital Autor: Karl Marx Godina izdanja: 1971 Izdavač: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica St5anje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Delo čiji prvi tom predajem javnosti nastavak je moga spisa »Prilog kritici političke ekonomije koji sam objavio 1859. Dugom razmaku između početka i nastavka krivo je dugogodišnje bolovanje koje me je u radu često prekidalo. Sadržina mog ranijeg spisa ukratko je izneta u prvoj glavi ovog toma. Nisam to učinio jedino radi celine i potpunosti, nego sam i način izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole dopuštala, ja sam ovde razradio mnoge momente koji su ranije bili samo nagovešteni, a naprotiv ponešto to sam tamo opširno izložio ovde samo nagoveštavam. Naravno da su odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca sad sasvim izostali. Ipak će primedbe ispod teksta uz prvu glavu otkriti čitaocu ranijeg spisa nove izvore za tu istoriju. Svaki je početak težak, važi u svakoj nauci. Zato će i biti ponajteže razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadrži analizu robe. A što se tiče same analize supstancije vrednosti i veličine vrednosti, popularizovao sam je što sam više mogao. Oblik vrednosti, čiji je gotov lik novčani oblik, vrlo je elementaran i jednostavan. Pa ipak se ljudski duh više od 2.000 godina uzaludno trudio da ga prozre, ma da je bar približno uspeo da analizuje mnogo sadržajnije i složenije oblike. Zašto? Zato što je lakše proučavati izgrađeno telo nego njegovu ćeliju. Osim toga, u analizi ekonomskih oblika ne možemo se poslužiti ni mikroskopom, ni hemijskim reagencijama. Njih mora zameniti moć apstrahovanja. Međutim je za buržoasko društvo robni oblik proizvoda rada, ili vrednosni oblik robe, ekonomski ćelijski oblik. Čoveku bez obrazovanja čini se da se analiza tog oblika vrti u samim domišljanjima. Doista se tu i radi o domišljanjima, ali samo kao u mikrološkoj anatomiji. Zbog toga, ovoj se knjizi neće moći prebaciti da je teško razumljiva, izuzev odeljka o obliku vrednosti. Ja, naravno, zamišljam čitaoce koji hoče da nauče nešto novo, koji dakle hoće da i sami razmišljaju. Fizičar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najistaknutijem obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje, bilo praveći eksperimente pod uslovima koji obezbeđuju čisto odvijanje procesa, ako za to ima mogućnosti. Ono što ja u ovome delu imam da istražim jeste kapitalistički način proizvodnje i odnosi proizvodnje...

U dobrom stanju Časopis Izbor Izbor najboljih savremenih članaka Borovo : Saradnici zajednice Bata, 1938 (Osijek : Krbavac i Pavlović) JUL 1939 SSSH I TREĆI RAJH. ..Harper’s Magazine”`, Njujork PROFESIONALCI U KNJIŽEVNOSTI. Sydnoy Horlor KRALJ KRALJEVA. „Forum”, N|ujork ANATOMIJA INTELIGENCIJE. „ Quarterly Review“, London DVA STUBA FRANKOVE ŠPANIJE. „New York Times”` HOĆE Ll BITI RATA? ..New Statesman and Natlon” London PROCES DISANJA. ,.Kon“, Čikago SLOVENCI I HRVATI POD ITALIJOM. ,,Pregled“. Sarajevo ČETRDESET BESMRTNIKA. „Crapoutllot`, Parlz POSLEDNJA KINESKA ODBRANBENA LINIJA. W. H. Chamberlin POLOŽAJ ŽENA U TOTAUTARNIM DRŽAVAMA. Sylvla Pankhurst DIPLOMATIJA VELIKIH NARODA. „Contemporary Review, London SUMRAK FRANCUSKE LEVICE. „Common Sense”, Njujork FLERT KAO LEK „Das Neue Tagobuch” Amsterdam ITD. AVGUST 1939 PERSPEKTIVE „MUNJEVITOG` RATA. „Harper’s Magazrine“. Njujork VEŠTAČKI ČOVEK. „Corona”, Čikago CIVILIZACIJA NEĆE PROPASTI ,.News Chronicle”, London PREOKRET U ENGLESKOJ. „Candldo`, Pariz POLOŽAJ ARGENTINE. „Current History“, Njujork MARŠAL VOROŠILOV. „Sevodnja`, Riga AUTOMOBIL JE IZMENIO SVET. „Illlustration`, Parlz STALJINOVA DILEMA. „Uvlng Aga`, Njujork; PROSTITUCIJA U FRANCUSKOJ. „CrappMlUot1*! Parl* BORBA OKO ANKARE. „Christian Science Monitor`, Boston POPULACIONI PROBLEMI I POLITIKA. Dr. QHo Schmldt LUDI ENGLEZI. „Tho Ltctura Recordor`1, London STRANI KAPITAL U ŠPANIJI “Das Tags-Buch`, Pariz KAKO RADE NASE ŽLEŽDE. ,,U Rovua Balga`, Bvltl ITD. SEPTEMBAR 1939 POLJSKA UOČI RATA. Walter Duranty KO ĆE NASLEDITI ČEMBERLENA ? `Maclean`s Magazine` Toronto SOVJETSKA POMOĆ NEMAČKOJ. „L`Europe Nouvelle`. Pariz IZ POUZDANOG IZVORA`. „Harper`s Magazine” Njujork VIRDlNIO GAJDA. „Daily Reader`. London SUMRAK EVROPSKOG PARLAMENTARIZMA. „Pfitomnost”. Prag NA MESTOI PERISKOP GOREI PAU1“. KaimaBi MreNo GRAD BUDUČNOSTI. .Popular Machacdca`, Čtaga I FRANCUSKA ŠTAMPA MORA ŽIVET1. .The Nation“, Njujork MRKI I ŽUTI AEROPLANI. »Collier’s“, Njujork RUSKI PROBLEMI. „Revue da Paris“, Pariz BOMBE NAJVIŠE HARAJU PO MOZGU. „British Medical Journal“, London CRNA KRV U BELIM VENAMA. Brunold Springar ITD. OKTOBAR 1939 HITLEROVA DOKTRINA. .Parade`, London RAT I CIVILIZACIJA. I. D. Bernal ENGLESKA PROPAGANDA. „Deuleche Allgemelne Zeltung“, Berlin „UNSER AMERIKA`. „Forum`, Njujork VEČNA RUSIJA. „La Trlbune des Nations`, Pariz NACIONALSOCIAUZAM I KOMUNIZAM. W. H. Chamberlin I M. Hlndua IZGLEDI BLOKADE. „The Nation*. Njujork AMERIKA NEĆE DA RATUJE. ,.The American Magazine`, Njujork VINSTON ĆERČIL. „Coronet`, Čikago DIKTATURA U BOUVIJl „Living Age` Njujork SMRT ZBOG JEDNE CIGARETE. ,,Contemporary Japan“, Tokio DINAMIKA NOVE FRANCUSKE „The Atlantlc Monthly“, Boston JE Ll MOGUĆAN UPAD U ENGLESKU? „Deutsche Wehr“, Berlln KADA POČNU DA PADAJU BOMBE ... “The Listener”, London ITO. NOVEMBAR 1939 ODNOS SNAGA U SREDOZEMNOM MORU. ,Asia`, Njujork KAD Bl LJUDl BILI KONJI... ,,New Statesman and Nation“, London KO VODI DONJI DOM? „Living Age`, Njujork STAUIN „Coronet`, Čikago NEPOUZDANO NACIONALSOCIAUSTIČKO DETE Frltz Kurz TRI EVROPE. „EuropAlocha Revue` Beriln VREME RADI ZA SAVEZNIKE „The Natlon , Njujork USAMLJENI JAPAN. „Christian Sclence Monitor`, Boston O KARAKTERU NEMACA. „The New York Tlmes Magazine`, Njujork FRANCUSKA RATNA MAŠINA. „Intematlonal Affairs`, London RAT POMOĆU NEVIDLJIVOG MASTILA. „Svenska Dagbladet«, Štokholm PORTUGALUA I NJENA IMPERIJA. „La Rnsagna Uahana*. Blm MODERNA ANESTEZIJA .The Irish Indipendant”, Dublln ELEKTRIKA U SLUŽBl POLJOPRIVREDE „The Modem Reader, Kalkuta ITD. DECEMBAR 1939 NEMCI. FRANCUZI, ENGLEZI. Harold Nicolson EMANCIPACIJA NA RASKRSNICI. Atlantic Monthly“, Boston NACIONALSOCIAUZAM I PRUSIJA. `Les Annales“. Paris MAGNATI ENGLESKE ŠTAMPE. .Dally Telegraph*. London STALJINOVA POUTIKA. „Samtiden Oslo KAKO TREBA ŽIVETI. .Raader’s Dlgest`, Pleasantville « NEMAČKA VOJNA SILA. „Ken`, Čikago ŠTA ĆE BITI POSLE RATA? „New York Tlmea Magazlna*”, Njujork FAŠISTI GRADE IMPERIJU. „Arta and Letters`, London INDIJA I RAT. „Polltiken-Kopanhagen RUSI U KINI. „Tha Far East Review”, Šangaj UNUTRAŠNJA MONGOLIJA. „Current History Njujork MODERNA APOKALIPSA. „Magazine Digest`, Toronto LIKVIDACIJA KOMUNIZMA. „Harper’s« Magazine`, Njujork ITD.

EGON FRIEDELL KULTURA NOVOGA VREMENA 1-2 Prevod - Ivan Hergešić Izdavač - Minerva, Zagreb Godina - 1940 338 + strana 22 cm Edicija - Biblioteka Općeg znanja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD `Romantika“ Srednjega vijeka - Život kao pustolovina - Psihoza spolnog dozrijevanja - Sveto pseto - Nikakav odnos prema novcu - Universalia sunt realia - Svjetska katedrala - Fizika vjerovanja - Sve jest - Scena se mijenja RENESANSA I REFORMACIJA - od Crne kuge do Trideset godišnjeg rata KLICE BOLESTI Odakle kuga? - Usporedna epidemija - Trovači zdenaca - Kozmička uzbuna i propast svijeta - Konac univerzalijâ - Lice i naličje nominalizma - Sumračje, folie circulaire, anarhija odozgo - Sve se klima - Uzbuna u staležima - Oboljenje metafizičkog organa - Jačanje gospodarskog života - Novi cehovi - Stručni diletantizam - Budi se racionalizam - Realistično pjesništvo - Emancipacija - Propadanje viteštva - Nove vrednote - Slikovito đubre - Orijentalna vreva - Životni standard - Cesta - Sv. Fema - Erotiku potiskuje seksualnost - Kultura jela - Mora - Četverostruka kliješta - Luxemburški komet . Okrunjeni paranoici - Englesko-francuski kaos - Wiclif - Papa triumphans - Čarobnjaci i demoni - Novčarstvo uz lošu savjest - Svjetski bordel - Luđačka halja - Burzijanac na prijestolju - Nihilist na prijestolju - Coincidentia oppositorum - Nikola Cusanus - Dvojaka istina, dvostruko knjigovodstvo, kontrapunkt i `Mrtvački ples` - Mistika - Eckhartova škola - Naslikana mistika - Osvit novoga dana LA RINASCITA Kultura je bogatstvo problemima - Talijanski mikrokozam -`Latinska formacija` - Preporod na sliku i priliku Božju - Rastanak sa Srednjim vijekom - Kronologija renesanse - Prednost Italije - Prvi cvat kapitalizma - Renesansni grad - Komfor - Umjetnička gastronomija - Nove ličnosti - Rađanje bulvarske štampe - Božanski Aretino La Grande Putana - L`uomo universale - Petrarca - Tobožnja renesansa rastrganost Italije - Povratak starini - Petrarca - Tobožnja renesansa i Cinquecento - Stiliziranje - Doba sofista - Humanisti - Književni karakter renesanse - Raspukla kultura - Prevlast likovnih umjetnosti - Michelangelo - Leonardo - Rafael - Rafaelova slava - Sikstinska Madona i `Cortegiano` - Osnovna zabluda klasicizma - Machiavelli - `Imoralizam` -`Krivnja` renesanse - Ljepota ili dobrota? - Drugi Istočni grijeh NA DOMAKU RAZUMA Drama novoga doba - Novi pogled na svijet - Od . do . - Mistično iskustvo primitivaca - Crna magija Novoga doba - Paracelsus - Ljudski materijal i pokretno slovo - Kopernik - Kako je prevladan Cap non? - Kolumbo - Put oko zemlje za - dana - Zločinstvo Conquistadorâ - Osveta Amerike - Faust - Pobjeda čovjeka nad Bogom - Od teocentričkog do geocentričkog nazora - Augustinski redovnik LUTHER I REFORMACIJA Četiri komponente Reformacije - Wittenberški slavuj - Reformatori prije Reformacije - U čemu je Lutherova zasluga? Dvojako lice Lutherovo - Posljednji monah - Velika kriza - Lutherovo herojsko doba - Lutherov papa - Gutenbergov čovjek - Luther stvara jezik - Luther i umjetnost - Luther i seljački rat - Luther i transsupstancijacija - Luther i nauka o dobrim djelima - Kalvinizam - Radikali - Sebastijan Franck - Kabinetska politika novoga doba - Psihologija Habsburgovaca - Tajna Karla V. - Pobjeda teologije nad religijom - Grobijanizam - François Rabelais - Sjevernjačka plebejština - Klasično doba proždrljivosti - Landsknechtovski stil - Hegemonija umjetnog obrta -`Kladivo vještica` - Vještice i psihoanaliza - Sekularizacija ljudstva - Evangelici protiv evanđelja - Sveti nerad BARTOLOMEJSKA NOĆ Pakao na zemlji - Tridentski koncil - Panevropska netrpeljivost - Anglikanizam - Prirodno pravo - Isusova vojska Isusova vojska i jezuitizam Filip II. - Escorial - Španjolske kolonije - Otpad Nizozemske - Don Juan i Don Quijote - Svjetska prevlast španjolskoga stila - Francuski klasicizam i operni naturalizam - Skepsa i afirmacija života - Jakov Böhme - Giordano Bruno - Francis Bacon - Uspon Engleske - Elizabetinski čovjek - Dječačke godine kapitalizma - Egzaktne znanosti - Svijet dalekozora - Baconov karakter - Baconova filozofija - Baconova slava - Tajni kralj - Shakespeareova duša - Shakespeareovo kazalište - Svijet kao san - Agonija renesanse - Druga trauma BAROK I ROKOKO - od Trideset godišnjeg rata do Sedmogodišnjeg rata UVERTIRA BAROKA Besmisleni rat - Junaci` i anegdote - Wallenstein - Gustav Adolf - Pretjerani sudovi - Gospodarsko propadanje - Konac Srednjega vijeka - Rani barok - Državni razlozi - A la mode - Kostim - Duhan i krumpir - Stihoklepstvo - Comenius - Prirodne nauke - Prevlast Nizozemske - Nizozemska slikovnica - Mitologija svagdašnjice - Rembrandt - Rubens - King Charles Cromwell - Puritanci - Kvekeri - Milton - Hobbes - Spinoza - „Etika` - Prazna jednadžba - Umjetni iracionalizam - Svjetski teatar - Obilježje novoga stila - Prirodna neprirodnost - Hegemonija opere - El siglo de oro - Kraljica bez nogu - Gracian - El Greco - Životna legenda Pascalova - Duševna anatomija Pascalova - Pascal je prevladao znanost - Kralj-Sunce LE GRAND SIÈCLE Richelieu - Hôtel Rambouillet Hôtel Rambouillet - Mazarin - Descartesovo doba - Magični križ koordinatâ - Deduktivni čovjek - Sunce razuma - Prijelaz iz ranoga baroka u kasni - Kralj kao središte zemaljskog koordinatnog sustava - Unutrašnja uprava Ljudevita XIV. - Versailleski teatar - Vanjska politika Ljudevita XIV. - Kolbertizam - Dramska kristalografija - Dvorska luda - Slikarstvo i dekoracija - Lully - La Rochefoucauld - Allonge - Kava i druga pića - Pošta - Novine i časopisi - Bayle - Mikroskop - Newton - Karlo II. - The glorious revolution - London - Locke - Thomasius - Der grosse Kurfürst - Princ Eugen - Kristina Švedska - Petar Veliki - Osnovi barokne kulture - Leibniz - Svijet kao sat - Maske, maske AGONIJA BAROKA Watteau - La petite maison - Pastel i porculan - Chinoiserie . Vijek sitnarijâ - Esprit - Ljubav kao amatersko kazalište - Cicisbeo - Erotička dekadansa - Ideal ljepote ili rugobe - Tragična smrt rokokoa - Ogledalo - Teatrokracija - Régence - John Law - Louis Quinze - Noblesse de robe - Koncert vlasti - Apsolutistički vladarčići - Atena na Pleissi - Klopstock - Christian Wolff - Pijetizam - Bel canto - Bach i Händel - Fridrik Veliki - Napredak znanosti - Nećudoredne biljke - Osjećaj prirode - Robert Walpole - The comfort - Franklin i Robinson - Obiteljski roman i comédie larmoyante - Tjednici - Hogarth - Pjesnici spleena - Slobodni mislioci - Hume - Berkeley - Montesquieu i Vauvenargues - Voltaireov vijek - Mučenik života - Voltaireov značaj - Voltaireovo književno djelo - Voltaire kao historik - Voltaire kao filozof PROSVJETITELJSTVO I REVOLUCIJA - od Sedmogodišnjeg rata do Bečkog kongresa ZDRAV RAZUM I POVRATAK PRIRODI Tri struje - Filantropija riječi - Bureaux d`esprit - Enciklopedija - Diderot - Materijalisti - Epigeneza i neptunizam - Nova kemija - Galvanska elektriciteta - Astronomija i matematika - Nicolai - Mendelssohn - Reimarus - Lessing - Lichtenberg - Katastrofa isusovačkog reda - Iluminati i Knigge - Swedenborg - Trulež prije zrelosti` - Josip II. - Jozefinsko prosvjetiteljstvo - Polovične mjere jozefizma - Papirnata revolucija odozgo - Konac Poljske - Kozmopolitizam - Uzgajateljska manija - Fiziokrati - Koncepcija novoga čovjeka - Otpad Sjeverne Amerike - Beaumarchais i Chamfort - Rousseauov pojam prirode - Héloïse, Contrat social, Emile - Rousseauov značaj - Plebejac provaljuje u svjetsku književnost - Triumf osjećajnosti - Silueta i `kružno pismo` - Frak - Osijan - Sturm und Drang - Dvodimenzionalno pjesništvo - Hamann - Herder i Jacobi - `Neobičan čovjek` - Goetheovo doba - Mladi Schiller - Pjesnik Krpo - Schiller kao didaktik - Gluck i Haydn - Mozartova životna jednadžba - Dvostruki Kant - Dva svijeta - Kritika uma - Čisti um - Kako je moguća priroda? - Kako je moguća metafizika? - Najveći poraz i najveći triumf ljudskoga uma - Primat praktičnog uma Skupni rezultat Kantove filozofije OTKRIĆE ANTIKE Gospodin u poštanskim kolima - Grčki genij - Antika nije bila `antikna` `Klasični` Grk `Romantični` Grk - Sokratizam - Sadreni Grk - Grčka plastika - Grčko slikarstvo - Aleksandrinizam - Stručnjak-profesionalac i kozmopolitski podanik - Helenistički velegrad - Helenistički l`art pour l`art i stručna znanost - Helenistički nihilizam - Grčka muzikalnost - Grčki jezik - Grčka erotika - Grčka amoralnost - Politički život u staroj Grčkoj - Grčka religioznost - Grčki pesimizam - Grčki idealizam - Narod sredine - Posljednji humanist - Estetika homoseksualnosti - Mengs - Grekomanija . `Rien“ REVOLUCIJA I EMPIRE Revolucija - Kako je nastala revolucija? - Demokracija i sloboda . Laterna magica - Tragična opereta - Povijest Francuske revolucije - Mirabeau - Marat, Danton i Robespierre - Vladavina razuma i kreposti - Assignati - Krivulja revolucije - Njemačka spava . Da li su klasici ikada živjeli? - Dvije sadrene glave - Teatrarh . Patos gnjilih jabuka - Schillerove sajamske sklonosti - Dva dioskura - Antipodi - Statik i dinamik - Priroda i povijest - Schillerov romantizam - Psihologija romantične škole - Romantična ironija `Dvojne ljubavi` - Neoromantična romantika - Novalis - Schleiemacher - Fichte - Schelling - Napredak prirodnih nauka Klasični kostim - Alfieri, David, Talma i Thorwaldsen - Goya - Beethoven - Malthusianizam - Kontinentalna blokada - Napoleonska drama - Napoleon i sudbina - Napoleon i strategija - Čovjek realnosti - Redatelj Evrope - Antiideološki ideolog ROMANTIKA I LIBERALIZAM - od Bečkog kongresa do Prusko-francuskog rata DUBINA PRAZNINE Najdonji pakleni krug - Što je romantika? - `Organično` - Bolesna guska - Kongres - Talleyrand - Nova zemljopisna karta - Sveta alijansa - Unutrašnja fronta - Napoleonski mit . Staronijemci - Oslobođenje Južne Amerike i Grčke - Austrijska infekcija -`Moderne ideje` - Mefisto romantike - Romantična znanost - Pjesnički duh naroda - Čarobni štapić analogija - Rođenje romantičnog pjesništva - Grillparzer i Raimund - Kleist - Nauka o bojama i poredbena fiziologija osjetila - Električna i kemijska otkrića - Homeopatija - Rossini, Weber i Schubert - Biedermeier - Nazarenci - Géricault, Saint-Simon i Stendhal - Naslovni junak epohe - Byronizam - Samosvijest epohe - Dijalektična metoda - Hegelova filozofija povijesti - Amortizacija Hegela Hegelom NESKLADNI ZVUCI Svijet u plinskom osvjetljenju - Lokomotiva br. - - Brzotisak - Litografija - Daumier - Novi bog - Balzac - Srpanjsko kraljevstvo - Belgija, Poljska i Hambach - Romantik na prijestolju - Manchester - Socijalno pitanje - Friedrich List - Carlyle - Samo lord - Carlyleovo vjerovanje - David Friedrich Strauss Katolička teologija - Kierkegaard i Stirner - Ludwig Feuerbach - Od Neptuna do galvanoplastike - Zakon energije - Guano, hidroterapija, morse i dagerotip - Ranke - Francuska romantika - Hugo, Dumas, Scribe, Sue - Delacroix - Politička muzika - Mendelssohn i Schumann - Mlada Njemačka - Gutzkow - Laube - Heine - Političko slikarstvo - Georg Büchner, Grabbe i Nestroy - Andersen KULE U ZRAKU Pripjev - Veljačka revolucija - Narodne radionice - Ožujak - Peripetija - Olomuc - Napoleon III. - La civilisation - Krimski rat - Car osloboditelj - Slavenofili i zapadnjaci - Oblomov - Solferino - - Mille - Le genre canaille - Offenbach - Gounod - Pendant - Comédie des moers - Comtizam - Engleska filozofija - Darwin - Häckel - Ignorabimus - Spektralna analiza - Postanak života - Celularna patologija i psihofizika - Taineova teorija - Flaubert - Nećudoredni pjesnik - Renan - SainteBeuve - Baudelaire - Parnasovci - Ruskin - Prerafaeliti - Esteta - Whitman i Thoreau - Emerson - Materijalizam - Marksizam - Klasna borba - Lassalle - Mommsen i ostali povjesničari - Pjesnički seminar - Heyse i Marlittovka - Bilanca njemačke literature - Njemačko slikarstvo - Schopenhauer - Bismarck - Juarez i Maksimilijan - Schleswig-Holstein - Austro- ugarska nagodba - Sada je red na Francuskoj Zaključak Kronologijski pregled Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. A Cultural History Of The Modern Age Kulturgeschichte der Neuzeit

Vršac 2005. Mek povez sa klapnama, ćirilica, 115 strana. Knjiga je odlično očuvana. K2 U pismu upućenom Borislavu Pekiću (26. VI 1972) Kiš će reći: „Dakle, nema čoveka koji više voli da prima pisma a da je manje oran da ga napiše, nego što sam to ja. Da sam Amerikanac, išao bih kod psihijatra, da ispita uzroke tog mog stanja.” I pred kraj istog pisma dodaje: „Ili ćeš se možda ti pojaviti uskoro. Javi mi to, jako ćeš me obradovati. I osloboditi me strašne obaveze da pišem pismo. (Sav sam u goloj vodi.)” Odnos prema prepisci kao prema „strašnoj obavezi” imao je za posledicu relativno mali broj pisama koje je Kiš ostavio za sobom. Kad kažemo ostavio, imamo u prvom redu na umu nadu da su ta pisma sačuvali njegovi korespondenti: prijatelji, čitaoci, prevodioci, osobe prema kojima je imao poslovnih obaveza. A dokaze da je prepiske s njegove strane ipak bilo, nalazimo u pismima koja su mu upućivana i koja je brižljivo čuvao. Osim nekoliko zvaničnih, nijedno drugo pismo Kiš nije napisao u duplikatu. Svoja privatna pisma nije „namenjivao istoriji” i ako jednog dana neko uspe da im uđe u trag i sakupi ih, biće iznenađen njihovom jednostavnošću, svedenošću na nekoliko informativnih pojedinosti, bez intelektualističkih pretenzija i ispovednih tonova. Pisanje pisama nije kod Kiša bilo posledica „žalosne čežnje za `kontaktom`”, kako bi rekla Marija Čudina, jer je njegova nesumnjiva „čežnja za kontaktom” bila deo života a ne literature, i nije se zato ni utaživala preko literature: prepiska nije bila za njega „književni žanr”. Jedino Kišova „otvorena pisma”, takođe uključena u ovu knjigu, znaju za „iskušenje stila” i imaju esejističke odlike. Sve su ove činjenice odredile naš izbor Iz prepiske: on je u prvom redu tematski. Književni život je u njegovom središtu i u njemu se Kišova ličnost vidi iz više uglova: on je tu ili neko ko drugima pritiče u pomoć, ili neko ko je sam ugrožen i kome su glasovi podrške jednako važni. Najviše je pisama iz vremena „afere” oko Grobnice za Borisa Davidoviča i Časa anatomije, iz sedamdestih godina prošlog veka, dakle, tih godina „umetničkog procvata” iza kojeg se krila teže vidljiva, ali ne manje realna opasnost da se najmanjim „prekoračenjem (dozvoljenih) sloboda“ padne žrtvom neumoljive Države. Ta su pisma podeljena u tri dela: Pisma Danila Kiša, Pisma savremenika, Pisma čitalaca; u četvrtom delu, naslovljenom Pisma prijatelja, gde smo redukcijom na pisma Marije Čudine i jedno pismo Piotra Raviča želeli da ukažemo na posebnu vrstu prijateljstva koja je spajala ove ljude, na ono što je Čudina nazvala „prepoznavanjem“ „a to `prepoznavanje` je izvan mnogih i ne sasvim dobrih kategorija kojima raspolaže naša današnjica“. Knjiga se završava Appendixom u kojem dvoje prijatelja, Danilo Kiš i Marija Čudina, razmenjuju, umesto pisama, svoje „zavetne darove”: Kišovo „Izgnanstvo i kraljevstvo Marije Čudine“ i „Čudovišni krematorij“ i „Pustinjska lisica“ Marije Čudine, ovde su kao najbolji dokaz „prepoznavanja” koje je s onu stranu uobičajenog prijateljstva. Mirjana MIOČINOVIĆ

Lepo očuvano Retko u ponudi Pas, takođe poznat i kao domaći pas (lat. Canis lupus familiaris), je pripitomljeni sisar (Mammalia) iz porodice pasa (Canidae). Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 9.000 godina živi uz čoveka, iako postoje indicije da se taj period produži na čitavih 14.000 godina[5]. Fosilni ostaci pokazuju da su preci modernog psa živeli uz čoveka još pre 10.000 godina[6]. Domaći pas Vremenski raspon: najmanje 14.200 godine pre sadašnjosti — danas[2] Collage of Nine Dogs.jpg Prikaz različitih rasa pasa Status ugroženosti Pripitomljen Naučna klasifikacija e Carstvo: Animalia Tip: Chordata Klasa: Mammalia Red: Carnivora Porodica: Canidae Rod: Canis Vrsta: C. lupus Podvrsta: C. l. familiaris[1] Trinomijalno ime Canis lupus familiaris[1] Linnaeus, 1758 Sinonimi Canis familiaris Linnaeus, 1758[3][4] Danas postoji oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa (što je više nego bilo koja druga vrsta životinje[7]) najrazličitijih dimenzija, fizionomije i temperamenta, i koje predstavljaju najrazličitije verijetete boje i vrste dlake. Pas je usko povezan sa čovekom, kome služi kao kućni ljubimac, kao čuvar, vodič, ovčar i dr. Pas je jedna od najrasprostranjenijih životinja na svetu čiju popularnost nadmašuje jedino mačka (Felis catus).[8] Pas je podvrsta sivog vuka (Canis lupus), za koga se veruje da je direktni predak psa[9]. Najnovija istraživanja potvrđuju da je pas bio po prvi put pripitomljen na istoku Azije, najverovatnije u Kini.[10] Takođe, nije sigurno da svi domaći psi potiču od iste grupe ili se proces domestikacije ponovio više puta na više mesta. Uvod Uredi Psi, kao i ljudi, su visoko društvena bića i ova sličnost ih je vremenom zbližila. Ova sličnost je omogućila psima jedinstvenu poziciju u životu čovjeka. Lojalnost i posvećenost koju psi demonstriraju kao dio njihovog prirodnog instinkta unutar čopora, približno odražava ljudsku ideju o ljubavi, zbog čega ih mnogi vlasnici smatraju kao punopravne članove porodice. Isto tako, psi izgleda da vide svoje vlasnike kao članove svog čopora, praveći samo nekoliko (a možda i ne praveći) razlike između svojih vlasnika i drugih pasa. Psi mogu imati različite uloge u ljudskom društvu i često se treniraju kao radni psi. Danas je možda najvažnija uloga psa kao saputnika i prijatelja. Psi su živjeli i radili sa ljudima na mnogo načina, pa su zbog toga i zaslužili titulu „čovekovog najboljeg prijatelja“. Sa druge strane, neke kulture smatraju pse veoma prljavim životinjama, dok ih pojedine upotrebljavaju i za ishranu. Poreklo Uredi pas rase dalmatinac Postoji više mišljenja o porijeklu pasa.[11] Po jednom su isti pripitomljeni prije 17 hiljada godina, a po drugoj prije više od 150 hiljada godina. Takođe se razlikuje i pitanje životinje od koje je nastao pas. Po jednima je u pitanju vuk, po drugima šakal, a po trećima kojot. Pretpostavlja se da su počeci prijateljstva između čoveka i psa nastali kao rezultat međusobnog udruživanja nomadskih plemena i čopora vukova/šakala, goneći istu divljač po istim teritorijama, zahvaljujući analognim lovnim tehnikama.[12][13] Ipak, razborita je i hipoteza da su se karakteristike savremenih kanida pojavile još prije 10 miliona godina.[14] Naime, prije 10 miliona godina, u Sjevernoj Americi se pojavljuje Canis leophagus, najstariji predstavnik roda Canis. Frapantna je njegova sličnost sa vrstama koje danas poznajemo. Njegova veličina je kao kod kojota, moždani kapacitet je neznatno uvećan u odnosu na prethodne vrste, zubalo mu je tipično pseće, a udovi trkačkog tipa. U ovom, još uvijek ranom stadijumu evolucije, nemoguće ga je ipak vezati za neku preciznu liniju srodstva, jer ne postoji značajna razlika između predaka vuka, kojota i šakala. Izgleda da je ovoga puta Canis leophagus, bio taj koji je prešao Beringov moreuz u pravcu Evroazije i od tada se može slijediti njegova evolucija u Evropi. Canis cipio je prvi predstavnik te evolucije, otkriven u aragonskim Pirinejima, u slojevima koji datiraju od prije 8 miliona godina, on služi kao obrazac kanida starog svijeta. Dok izgleda da šakal i kojot vode porijeklo od Canis cipio, prvi u starom, a drugi u novom svijetu, vuk potiče iz jedne međuvrste, Canis etruscus, veoma česte u Evropi prije dva miliona godina. Prema najnovijim istraživanjima, pas najvjerovatnije vodi porijeklo od vuka. Ovaj zaključak je izveden na osnovu analize građe zuba - molara. Vuk i pas imaju istovjetnu građu molara, dok se ova zajednička anatomska osobina ne može naći uporedo kod pasa i šakala.[15] Bilo koje vrijeme da je u pitanju, od tada, do danas je razvijeno više stotina različitih rasa pasa. Na primjer, visina grebena kod psa se kreće od visine od desetak centimetara (kod čivave), do visine od jednog metra (kod nemačke doge). Boje krzna kod pasa su od bijele do crne, sa svim mogućim varijacijama. Zahvaljujući svojim mnogobrojnim sposobnostima pas obavlja različite poslove prilagođene današnjem načinu života. Po jednoj od verzija, da pas potiče od vuka, je jednog dana jedan vuk samovoljno došao u logor kod ljudi i tu ostao, hraneći se otpacima njihovih obroka i prateći ih svuda gde bi krenuli. Tako je vuk pripitomljavan dok se nije stvorio pas. Vuk je, inače, hiperaktivna životinja. To znači da vuk neće sedeti i čekati da mu neko prinese činiju punu hrane, već će krenuti u potragu za hranom, lov. Prvi psi su izgledali skoro identično kao vuk. Sve kasnije, psi izgledaju sve drugačije. Tako je čovek ukrštao pse raznih rasa, i zbog toga mi danas imamo veliki broj rasa različitih visina, temperamenata, namena, boja... Prvi psi su uglavnom bili korišćeni kao čuvari i stražari i njihov zadatak je bio da obaveste ljude o prisustvu uljeza. Istorija Uredi Naizmjenično eksploatisan i poštovan od svojih gospodara, pas već dugo dijeli čovjekovu sudbinu. Druželjubivi grabljivac koji, zavisan od vođe, živi u čoporu, dozvolio je da bude pripitomljen, o čemu svjedoče pseći skeleti u blizini ljudskih ostataka otkrivenih u praistorijskim nalazištima u Rusiji (Asantova gora, 10.000 do 12.000 godina p. n. e), kao i slikarstvo i rezbarije na stijenama.[16][17] Poslije praistorijskog perioda, oko trećeg milenijuma prije nove ere, pas je u starom Egiptu bio predmet kulta, a ubistvo psa se kažnjavalo smrtnom kaznom. Anubis, božanstvo sa glavom psa ili šakala, služi kao vodič u zagrobni život. Hrtovi, baseti ogromni psi prate faraone, imaju pravo na sahranu, a nalazimo ih i mumificirane u sarkofazima. Molos je takođe prisutan i u praskozorje sumerske i asirske civilizacije, gdje je korišćen u ratu i lovu. U grčkoj mitologiji, pas Kerber čuva podzemni svijet, a Homer u Odiseji priča kako vjerni Argos umire od emocija, imajući tek toliko snage da prepozna svoga gospodara Odiseja po njegovom povratku kući. Aristotel pominje molose, bišone, kao i druge rase pasa. Pseći rod ima svoje heroje u molosima, koji Spartance prate u rat i u pedeset srčanih branilaca Korinta, od kojih jedini preživjeli, Soter, spašava stanovništvo masakra, razotkrivši neprijatelja. Sa druge strane, Hipokrat izražava strah od ove životinje, kao prenosioca bjesnila, a cinicima (grčka riječ za psa) se nazivaju filozofi iz trećeg vijeka p. n. e. koji odbacuju sve konvencije. Upozorenje na ulazu u rimske kuće: PAZI SE PSA! Antički Rim ima svoje svete pse, čuvare Vulkanove pećine. Prozaičnije, pas se takođe dresira za čuvanje straže, za prijateljevanje ili borbu, igra ulogu đubretara u gradovima i čuva kuće: na mozaicima rimskih kuća se može pročitati po prvi put „pazi se psa“ (cave canem). Julije Cezar, prilikom osvajanja Galije, 56. godine p. n. e, vodi psa, neprijatelja lavova i bikova po rimskim arenama, čija će se loza razgranati po čitavoj Evropi. Galski psi su lovci, kao i keltski, koji su jednako dresirani i za borbu. Psi su malo voljeni od judeo-hrišćanske civilizacije, a takođe su smatrani nečistim i od muslimana, za koje je njihovo ime najgora uvreda. Kao okorjeli lovci, francuski srednjovjekovni gospodari već stavljaju svoje pseće kompanjone pod zakonsku zaštitu. Psi pomažu u vjerskim službama, sve do razmiještanja po crkvenim predvorjima. Spasilački pas, bernardinac, nastao u sirotištu Sen-Bernar u Alpima Ardenski monasi, koji će kasnije osnovati opatiju svetog Huberta, u devetom vijeku stvaraju prvu rasu, selekcijom velikih crnih i bijelih lovačkih pasa, pretke današnjih goniča svetog Huberta. Oko 1650, monasi sirotišta (San-Bernar) u Alpima odgajaju jednu drugu rasu, koja je najprije čuvar, a kasnije spasilački pas po imenu bernandinac. Psi su već uveliko zauzeli važno mjesto u srcu čovjeka, kada figuriraju uz bok svetog Bertrana, svetog Roka i svete Ženeviv. Srednji vijek razlikuje hrtove, prepeličare, pse koji leže i laju i koji, prema svojoj ulozi, dobijaju odgovarajuću hranu: iznutrice za krvne goniče i nikako ovčetinu za ovčarske pse. Specijalizovana djela u vezi pasa, se umnožavaju od četrnaestog vijeka. Najslavnije, bogato veterinarskim savjetima, je djelo Gastona Fibusa, koji je lijepo opisao rase poput španijela i ovčara („Ovčar mora da bude bijele boje kako bi ga pastir razlikovao od vukova“). Od srednjeg vijeka, pa sve do Luja XV, kraljevi drže čopore pasa za lov na konjima. Fransoa prvi osuđuje seljačke pse na nošenje drvenog trupca oko vrata, koji ih onemogućava da love i naređuje da se presijeku podkoljenice svakom psu koji se udalji od staništa. Anri treći se izdvaja strašću za papilonima (patuljasti španijel). Pudla Luja XV, Filu, uživa sva prava, a kralj takođe posjeduje i pse sposobne da pronađu tartufe. U osamnaestom vijeku, prirodnjak Bifon rediguje prvu genealošku knjigu rasa. Bišoni, pudle i patuljasti španijeli vode dvorski život, a poznati pisac Žan-Žak Ruso, oživljava uspomenu na svog vjernog prijatelja. Mnoge rase pasa i danas nose ime po nekom monarhu kao što je slučaj sa španijelom kralja Čarlsa. U devetnaestom vijeku, zoolog Kivije predlaže novu klasifikaciju rasa. Pod Napoleonom, sitne rase uživaju blagonaklonost buržoazije. Psi postaju maskote ratova, služe kao životinje za vuču (sve do 1823. godine kada je ovo zabranjeno) i upravo u devetnaestom vijeku se i rađa nova ideja, ona o poštovanju pasa. Englezi, kao veliki zaljubljenici u kinotehniju (kako su zvali nauku o psima), organizuju prvu izložbu pasa u Londonu, 1859. godine. U francuskoj je 1884. godine osnovano Centralno društvo za poboljšanje rasa pasa. A samo nekoliko godina ranije, 1871. godine, tokom opsade Pariza, psi su izgladnjelim Parižanima služili i kao hrana. Prvi svjetski rat, psi dočekuju pod barjacima gdje najtužniju sudbinu doživljavaju psi iz Rusije, koji su bili dresirani da, nabijeni eksplozivom, potraže svoj dnevni obrok pod neprijateljskim kolima. Poslije velikog rata, psi za lov i pratnju stiču izvijestan značaj i takođe postaju, kako likovi iz stripova i crtanih filmova, tako i protagonisti reklama. Tokom Drugog svjetskog rata, goniči, čuvari i spasioci su često slijedili svoje gospodare na stazama egzodusa. Inteligencija Uredi Detaljnije: Inteligencija pasa Ljubitelji pasa najviše cijene pse zbog njihove inteligencije, a događaji u kojima pas učestvuje i snalazi se u životu i pokazuju da su oni visoko inteligentne životinje. Ipak, da li se može govoriti o inteligenciji kod psa? Pas ne može da misli kao čovjek niti da stvara kao čovjek. Ali sa druge strane pas raspoznaje vrijeme i prostor i ima moć pamćenja. Instikti koje posjeduje pas se mogu modifikovati i usmjeravati. Zbog svega pas uči, pa možemo govoriti o specifičnoj vrsti pameti. Pas je poslušan, povezuje slike, zvukove i mirise (kada vidi povodac, zna da ide u šetnju i tome se raduje). Inteligencija se kod pasa pojavljuje kao mješavina nagona, nasljeđa i obuke. Pas ne uči zato što razumije, već zato što obukom stiče pojedine reflekse, pamti ih i kombinuje.[18] Detaljniji podaci o inteligenciji psa se nalaze na stranici pseća inteligencija Ponašanje Uredi Psi su društvene životinje, ali karakter i ponašanje može da varira od rase do rase, kao i u zavisnosti od toga kako se vlasnici i ostali koji dođu u kontakt, ponašaju sa psom. Fizičko zlostavljanje, kao i izgladnjivanje, može prouzrokovati veoma neurotičnu i opasnu životinju. Čak i nedovoljno socijalizovani psi se mogu ponašati agresivno i nepredvidivo. Psi mogu napasti i čovjeka kao i druge životinje, ali se ovo dešava isključivo zbog pogrešnog odnosa prema životinji u prošlosti. Zanimljivo je da će pas koji je jednom zlostavljan od strane čoveka, tog čoveka i te kako dobro zapamtiti i već sledećom prilikom će ga napasti, naizgled bez ikakvog razloga, ma koliko vremena prošlo od zlostavljanja. Fizičke karakteristike Uredi Detaljnije: Anatomija pasa Današnje rase pasa pokazuju sve više varijacija u veličini, izgledu i ponašanju no bilo koja druga domaća životinja. Bez obzira na veliki raspon razlika u nekim osobinama, nastalih selektivnim odgojem, svi psi dijele iste pretke, pa samim tim i neke osnovne osobine svojih predaka. Psi su predatori i strvinari, posjeduju oštre zube i snažnu vilicu za napadanje, držanje i trganje hrane. Kao i ostali sisari predatori, i psi imaju snažne mišiće i razvijen kardiovaskularni sistem koji podržava trčanje i omogućuje izdržljivost. Poredeći strukturu kostiju pasa sa čovjekovim stopalom, psi tehnički hodaju na svojim prstima. Njuh Uredi rasa baset, pripada krvosljednicima i ima izvrstan njuh Naizraženije čulo kod pasa je čulo mirisa, odnosno njuh. Mnogo je razvijenije nego kod čovjeka i omogućava psu da na znatnoj udaljenosti razlikuje stvari i bića ponaosob, razlikujući, pri tome, njihove mirise. Čulo mirisa određuje šta je jestivo i koja je i kolika teritorija jednog psa. Koliko je ovo čulo izoštrenije od ljudskog, kaže i podatak da čovjek ima oko 5 miliona etmoidalnih ćelija u nosu, labrador 120, foks terijer 147, a njemački ovčar 200 miliona ćelija putem kojih prima mirise iz okoline. Zato pas može da razlikuje bar 10 puta više različitih mirisa od čovjeka. Osim samih ćelija u nosu, i veliki dio mozga je posvećen interpretaciji mirisa, a kao i kod svih sisara, i u mozgu pasa postoji centar za miris. Ovaj centar prima i registuje nadražaje nervnim putem. Njuh je takođe i značajno oruđe u komunikaciji, i moguće je prikupiti cijeli niz različitih tipova podataka o drugim psima samo uz pomoć pažljive analize mirisa. Takođe, na osnovu mirisa, pas postaje seksualno nadražen (pas lako nanjuši kuju u tjeranju), a kako je održanje vrste najbitnija stvar svake jedinke i nos postaje jedan od najbitnijih organa u psećem organizmu. Dresurom i uzgojem, čovjek je dalje povećavao sposobnost psa da prepozna mirise. Posebno izvježbane životinje se koriste za pronalaženje krijumčarene robe kao što je droga, ali i za pronalaženje unesrećene osobe i 10 metara ispod snijega. Najbolji njuh, svakako imaju lovački psi, goniči iz grupe krvosljednika. Sluh Uredi Sluh je najbolje čulo kod psa poslije njuha. Kada je na oprezu, pas načuli uši i pomoću mišića (kojih, vezane za uši, ima duplo više nego čovjek) poveća površinu ušnih školjki. Sluh mu je selektivan, što znači da može izolovati određene zvukove, a druge isključiti. Pas reaguje na određene promjene u intonaciji glasa i na taj način veoma dobro razlikuje komandu od grdnje i pohvale. Uz to pamti i veliki broj riječi i tako uči da sluša i sarađuje sa čovjekom. Psi detektuju niskofrekventne zvukove, čak frekvencije od 16 Hz, pa do 100 kHz (maksimalni dijapazon kod ljudi od 20 Hz do 20 kHz), i uz veliku pokretljivost ušiju vrlo brzo mogu da odrede lokaciju izvora zvuka. Vid Uredi Za pse možemo reći da su daltonisti. Nova istraživanja ukazuju da psi, ipak, mogu da razaznaju neke boje, ali ne na način na koji to mogu ljudi. Takođe se ukazuje na činjenicu da psi mogu da razlikuju varijetete ljubičaste/purpurne boje i nijanse žute boje. Kako su pseća sočiva ravnija od ljudskih, nemoguće je da psi vide detalje, ali sa druge strane, pseće oči su osjetljivije na svjetlo i pokrete. Neke rase, imaju vidno polje čak i do 270° (u odnosu na ljudskih 180° ) Kretanje Uredi Termin hoda kod psa odnosi se na primer njegovih koraka pri različitim brzinama, a razlikuje se u ritmu i vrsti koraka. Kod kretanja psa mogu postojati mnoge greške. Na primer, kod rakovog hoda pasje telo se nalazi pod nekim uglom u odnosu na smer hoda. Drugi nazivi za ovaj hod su bočno vijuganje, bočno kretanje i skretanje. Kravlji hod je vrsta hoda kada su skočni zglobovi zadnjih nogu okrenuti prema unutra. Način i brzina kojom pas hoda na takmičenjima razlikuje se od rase do rase. Neki se po ringu kreću većom brzinom, drugi poprilično sporo. Važno je da svaki vlasnik psa izlaže onog kojeg će moći da prati tokom trčanja u ringu, jer će u suprotnom pas biti sputan pri kretanju. Za starije osobe je važno da ne izaberu psa koji će ih umarati na izložbi jer tada ni pas neće biti predstavljen kako treba. LAKI KAS – Opušteni pokreti, obično prihvaćeni kao prelaz između hodanja i bržeg kretanja. Prednje i zadnje noge na svakoj strani pomeraju se harmonično. OBIČAN KAS – Ritmičan, dvostruki dijagonalni hod kada noge, po dijagonali suprotnih uglova tela, lako dotiču zemlju- zadnja desna noga sa prednjom levom, zadnja leva sa prednjom desnom. LAKI GALOP – Hod koji ima tri takta kod svakog iskorakaa. Dve noge se kreću pojedinačno, a dve kao dijagonalni par. Hod podseća na ritam konjića za ljuljanje. Sporiji je od galopa i ne umara psa. GALOP – Najbrži hod, kada su sve četiri noge u vazduhu u isto vreme. KAMILjI HOD – Hod pri kojem se prednja leva i zadnja leva noga kreću unapred zajednički, a slede ih desna prednja i desna zadnja noga. PARADNI HOD – Gotovo identičan hodu običnog konja ili ponija, kad pas prednje noge diže visoko. Patuljasti pinč ima takav hod.[19] Ishrana Uredi Detaljnije: Zdravlje psa Trenutno se vodi diskusija o tome da li su domaći psi svaštojedi ili mesojedi. Kako su klasifikovani u red Carnivora, ne mora obavezno da znači da pseća ishrana mora biti isključivo meso. Psi su neobavezni mesojedi i ne zavise isključivo od proteina koji se nalaze u mesu, kako bi zadovoljili prehrambene zahtjeve. Raznovrsne su namirnice na jelovniku pasa, uključujući mlijeko, mliječne proizvode, jaja, povrće, voće i žitarice. U divljini, psi češće jedu ovakvu hranu, pošto je mnogo teže doći do mesa. Ponekad, psi jedu travu, čime neutrališu kiselinu u crevnom traktu, a moguće je i da ovim izazivaju povraćanje, kako bi izbacili nepoželjnu hranu. Razmnožavanje Uredi kučići spavaju Profesionalni odgajivači pare pse samo za određenu svrhu. Ponekad se psi pare kako bi se dobili kučići za prodaju, a nekad da bi se dobili šampioni na izložbama. Ovdje je riječ, uglavnom, o ljudima koji su iskusni i vični ovom poslu. Osim ovakvih razmnožavanja, koja možemo nazvati odgovornim i u svrhu održavanja nivoa kvaliteta rase, često se zbog zarade ulazi i u neodgovorno odgajanje pasa i preprodaja „naveliko“. Pojavljuju se tri legla jedne kuje, u jednoj godini! U najvećoj mjeri, ovome pogoduje neozbiljnost u kinološkim savezima. Plodnost Uredi Sve pripitomljene vrste su kooperativne u procesu parenja. Osnovno ponašanje koje je različito kod pasa u odnosu na divlje kanide jeste gubitak veze između pojedinog mužjaka i ženke. Takođe se cijeni i mogućnost kuje da se tjera u bilo koje doba godine i to po mogućstvu dva puta, za razliku od divljih kanida koji se tjeraju jednom godišnje i to najčešće u kasnu zimu. Zdravlje Uredi Psi boluju od raznih bolesti, od kojih se neke mogu prenijeti i na čovjeka i druge životinje, dok su druge jedinstvene samo za pse. Bolesti Uredi Od infektivnih zaraza, pse najčešće povezujemo sa bjesnilom, štenećakom i parvovirusom. Od urođenih bolesti kod pasa su najčešće displazije kukova, razne vrste epilepsija i plućna stenoza. Skoro svaka bolest koju može dobiti čovjek može dobiti i pas (osim specifičnih bolesti za čovjeka), kao što su rak, bolesti zuba, srca, itd... Paraziti Uredi Najčešći paraziti su buve i gliste. Životni vijek Uredi Životni vijek varira od vrste do vrste. Tako da gigantske vrste pasa žive, u prosjeku, od 7 do 8 godina, dok neki mali terijeri mogu živjeti i do 20 godina. Kod mješanaca, srednje veličine životni vijek je od 13 do 18 godina. Zapisano je da je najstariji pas živio 30 godina.[20] Iako se ne može predvidjeti niti kontrolisati koliko dugo će neka životinja živjeti, životni vijek se ipak produžuje ispravnom ishranom, vježbanjem, redovnim posjetama veterinaru i brigom o životinji. Psihologija pasa Uredi Najsigurniji način za razvijanje osećaja prema psima i njihovoj psihologiji je pažljivo posmatranje štenadi u leglu. Čak i pre nego što prestanu sisati, štenad počinje pokazivati karakteristike koje pseću vrstu čine korisnom ili problematičnom za ljude. Uspješan odnos čoveka i psa zavisi od mogućnosti vlasnika da `pročita` svog ljubimca i da može misliti kao pas.[21] Pas je životinja koja pripada čoporu, koji ima urođenu potrebu za životom u sistemu hijerarhije. Već sa 4 do 5 nedelja očigledno je koji dio legla je dominantniji i kako se ta dominacija iskazuje. Dominantno štene je ono koje prvo jede, koje započinje igru i ono koje se usudi izaći iz legla. Kad napusti leglo, štene dobija novo društvo koje čine svi članovi jednog domaćinstva, ljudi i životinje. Odvojeno od sigurnosti i topline legla, neće se opustiti dok potpuno ne upozna novu teritoriju. Jezik pasa Uredi Kako pas odrasta, razvija celi repertoar signala i držanja tela koji će objašnjavati njegovo ponašanje. Pas koji ima poverenja u čoveka pokazuje svoje osećaje u uzdignutom stavu na sve četiri noge, uspravnih ušiju i uzdignutog repa. Kada treba pokazati poslušnost, pas koji nije psihički jak, spustiće rep, staviti uši u vodoravan položaj i ponekad okrenuti glavu u stranu kako bi izbegao direktan pogled, a može čak leći na leđa.[22] Većina psećih znakova - od veselog mahanja repom do uplašenog režanja - prilično su lako razumljiva. Uzdignute ruke ili ruke kojima čovek vrši nagle pokrete (na koje su psi 40 puta perciptivniji od ljudi) kod psa mogu izazvati krivo tumačenje i potrebu za obranom. Tags: Psi knjiga o psima nega pasa uvod prakticni vodic za pse enciklopedija pasa dresura dresiranje pas briga izbor biranje psa

Autor - osoba Kukavica, Edin Urjan Naslov Predodređenje : predvrijeme ili kronika vremena dogođenog, a nedoživljenog / Edin Urjan Kukavica Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo ; Zagreb : Buybook, 2021 (Sarajevo : Dobra knjiga) Fizički opis 304 str. ; 21 cm Zbirka Savremena bh. književnost ISBN 978-953-8226-82-3 (Buybook, Zagreb) Napomene Bilješka o autoru: [305] Edin Urjan Kukavica (Sarajevo, 1967), bosanskohercegovački je književnik i kolumnista, šejh rifaijskog i nakšibendijskog tarikata. Životopis Edin Kukavica je rođen u Sarajevu 1967. godine. Bosanskohercegovački i bošnjački je književnik s četiri objavljena romana, autor nekoliko knjiga iz oblasti povijesti, islamske filozofije i duhovnosti, te tri knjige politološko-socioloških eseja, prijevoditelj knjiga iz oblasti islamske duhovnosti i lijepe književnosti, urednik nekoliko časopisa, zbornika radova sa znanstvenih skupova i knjiga, kolumnist i publicist s više od 800 objavljenih tekstova. Središnja područja njegovog zanimanja su filozofija, duhovnost, povijest i politička teorija, a posebno pitanja slobode i etike u svim spomenutim područjima. Aktivan je društveni i kulturni djelatnik i promatrač i kritičar suvremene stvarnosti Bosne i Hercegovine. Doktor je odgojnih znanosti i doktorand na Fakultetu političkih znanosti u Sarajevu. Edin Kukavica je učitelj islamske duhovnosti (šejh) dvije škole, dva tarikatska pravca, nakšibendijskom-husejnijskom i rifa`ijskom-sejjadijskom odakle i drugo ime Urjan. Nakon nekoliko godina predavanja iz fikha, akaida, kur’anske logike, hadisa i tefsira kod osnivača i direktora Instituta Mulla Sadra šejh Akbar Aydija, biva pozvan u blizinu Sejjida šejh Mesud ef. Hadžimejlića. Iniciran je (daje bejat) 2001. godine; 2006. godine promoviran u vekila (zamjenika) a 2008. u punopravnog učitelja (šejha) tarikat-i nakšibendijje-husejnijje, a 2009. godine prima hilafet (namjesništvo) tarikat-i rifa’ijje-sejadijje i još jedan hilafet tarikat-i nakšibendijje s ruku Sejjida šejha Husejna Dža’fera Tajjara. Djela Romani Prvorođeni Dun’ja (2001) Beš (Sarajevo, 2005) Vjernik (Sarajevo, 2012) Predoređenje (Sarajevo, 2021) Povijest, filozofija, duhovnost Bajramijje-melamijje – Hamzevijje (Sarajevo, 2009) Antropologija tesavvufa: tesavvuf iznutra (Sarajevo, 2011) Antropologija futuvveta: futuvvet iznutra (Sarajevo, 2011) Historijski putopis kroz Bosnu i Hercegovinu (Zagreb, 2012) Islam na Balkanu (Zagreb, 2012) Anatomija ibadeta: ibadet u šeri`atu, tarikatu i hakikatu (Sarajevo, 2015) Eseji Kamo dalje, rođače: izabrane kolumne 2012– 2016. (Sarajevo, 2017) Priručnik za revoluciju: dekonstrukcija etnonacionalističkog narativa u BiH kao uvjet za promjenu političke paradigme: (zajedničkim vrijednostima ka pozitivnoj kolektivnoj identifikaciji.) (Sarajevo, 2018) Fantom slobode: izabrane kolumne (Sarajevo, 2018) Prijevodi Živi sufizam: ogledi o sufizmu (Sarajevo, 2004) Islamska umjetnost i duhovnost (Sarajevo, 2005) Alkemija – znanost o kosmosu, znanost o duši (Sarajevo, 2005) Sveta umjetnost na Istoku i na Zapadu: njena načela i metodi (Sarajevo, 2005) Uvod u islamske kozmološke doktrine : koncepcija prirode i metodi njenoga proučavanja po Ikhwan al-Safa`, al-Biruniju i Ibn Sinau (Sarajevo, 2007) Sufijski kuhar – kako dočekati i ugostiti musafira (Sarajevo, 2008) Sejjid Husein Nasr, Islamska umjetnost i duhovnost, Lingua Patria, 2005, Sarajevo, (naslov izvornika: Seyyed Hossein Nasr, Islamic Art & Spirituality, State University of New York Press, 1987, Albany, USA); Titus Burkhardt, Alhemija, znanost o kosmosu - znanost o duši, Lingua Patria, Sarajevo, (naslov izvornika: Titus Burckhardt, Alchemy, Science of the Cosmos, Science of the Soul, Fons Vitae, 1997, Louisville, Kentucky, USA); Šejh Abbas Kumi, Kerbela – zemlja tuge i bola, 2005, tekija „Mesudija”, Kaćuni; (naslov izvornika: Shaykh Hajj Abbas, Nafasu’l-Mahmum fi Maqtal al-Husayn al-Mazlum); Behauddin Muhammed Husein Hatibi Belhi, Ma`arif – ekstatički zapisi Bahauddina, oca Mevlane Rumija, Dobra knjiga, Sarajevo; (naslov izvornika: Bahauddin Muhammad Hossain Khatibi Balkhi, Ma`arif - A Collection of Preaching and Sayings of the King of the Erudite, Bahauddin Muhammad Hossain Khatibi of Balkh known as as Bahauddin, Father of Rumi, Coleman Barks and John Moyne, Harper, San Francisco; knjiga historiografskih eseja Bajramijje-melamijje - Hamzevijje (Sedam, Sarajevo); Ma’arif – knjiga iz bunara (Sarajevo, 2008) 40 pravila o ljubavi: roman o Rumiju (Sarajevo, 2013) Čast (Sarajevo, 2014) Istanbulsko kopile (Sarajevo, 2015) Mimarov šegrt (Sarajevo, 2015) Crno mlijeko (naslov izvornika: The Black Milkč Elif Şafak), Buybook, (Sarajevo, 2017) Onda poneki povisi glas i dovikne: Učitelju, Učitelju, vjera, vjera, reci nam šta je vjera! A ja šutim i držim oči zatvorene da ne vidite radost što sam daleko od vas da me ne možete dohvatiti rukama, i žalost što od mene tražite ono što u sebi morate pronaći. Zašto me ne pitate kakav je ukus vode? Ili kakve je boje zrak? Zašto ne kažete, Učitelju, opiši nam bol kad te vatra opeče! Zašto postavljate pitanja na koja nema odgovora? Između Boga i čovjeka nema posrednika. Vjera je stvorena da živi kao vlastito iskustvo, a ne da se prepričava iz druge ruke. Kao što je ukus vode za svakoga naročit, kao što svako na isti način udiše zrak, ali ga svaki put drukčije osjeti, kao što svakoga boli kad se opeče, ali svakoga drukčije. Potok koji teče preko kamena izgleda uvijek isto, a nikad isti nije. (Predodređenje, str. 299) Praedestinatio Dobro je čitati ... jer čitanje je prvi korak ka saznavanju, a bez saznavanja nema ni znanja. Znanje je jedina imovina s kojom se čovjek može identificirati unutar sebe – kaže autor knjige „Predodređenje“. Svoj prvi roman „Prvorođeni Dun`ja“Edin Urjan Kukavica objavio je 2001.godine. Uslijedili su romani „Beš“ i „Vjernik“. Autor je i knjiga iz oblasti historije, islamske filozofije i duhovnosti, među kojima: Bajramijje‑melamijje – Hamzevijje, Antropologija tesavvufa – tesavvuf iznutra, Antropologija futuvveta – futuvvet iznutra, Historijski putopis kroz Bosnu i Hercegovinu, Islam na Balkanu, Anatomija ibadeta – ibadet u šeri’atu, tarikatu i hakikatu, te tri knjige politološko‑socioloških eseja: Kamo dalje, rođače, Fantom slobode i Priručnik za (r)evoluciju. Edin Urjan Kukavica autor je i prevoda knjiga iz oblasti islamske duhovnosti i lijepe književnosti, urednik nekoliko časopisa, zbornika radova sa naučnih skupova i knjiga; piše kolumne i publicistiku, a potpisuje preko 800 objavljenih tekstova. Knjigu „Predodređenje – predvrijeme ili kronika vremena dogođenog a nedoživljenog“ objavila je izdavačka kuća Buybook, 2021.godine. Riječ kritike – Ovo nije knjiga koja se može pročitati; nesvršeni glagol je jedini koji treba upotrebljavati kada je riječ o čitanju. Ovo je knjiga koju možete početi čitati s kojeg god mjesta i u kojem god pravcu krenete“, kazao je, na Bookstanovoj prvoj promociji ove knjige kritičar Željko Grahovac. Moglo bi se reći da se povijest koju Kukavica istovremeno tako temeljito istražuje i intimno doživljava, znakovito usložnjava i od romana „Prvorođeni Dun`jaa“ preko „Beša“ i „Vjernika“ do „Predodređenja“, sve više interiorizira i introvertira, skriva prije i više nego što se razotkriva, razmotavajući se u očevidna izvanjska događanja koja su u svojoj historijskoj složenosti po svemu i posvema profanizirana. U „Predodređenju“ se historijska događanja, stvarni likovi koji su učestvovali u križarskom napadu na Jeruzalem 1099. godine – smještaju u Bobovac, premda svi uži lokaliteti nose izvorne, jeruzalemske nazive, neke nejasne godine koja može biti bilo koja srednjovjekovna, ali i moderna. U domenu likova, najkarakterističniji je primjer biblijske Apokalipse, otkrovenja Ivanu, koje se ovdje iznosi kao otkrivenje Mislavu, tj.Didu bosanskom. Riječ kritike – Predodređenje Edina Urjana Kukavice zanimljiva je priča o Bosni, zemlji ljudi koji ne znaju šta traže ali znaju gdje će to naći, koji na pitanje odgovaraju pitanjem i koji se ne boje smrti ali se boje života. Opstali su jer: „Svi koji su ovu zemlju htjeli, u njoj su i završili; oni su nju htjeli, a ona je njih dobila…“ Čitanje ovog djela, pod autorovom pretpostavkom da to činite na Sudnji dan, svojevrstan je ulazak u avanturu u kojoj ćete otkriti novi pogled na pokoravanja Bosne, Krstaške ratove, osvajanje Konstantinopolja ... na ukupan odnos prema životu.” – novinar Sead Hasović Edin Urjan Kukavica (Sarajevo, 1967), bosanskohercegovački je književnik i kolumnista, šejh rifaijskog i nakšibendijskog tarikata. Edin Kukavica je rođen u Sarajevu 1967. godine. Bosanskohercegovački i bošnjački je književnik s četiri objavljena romana, autor nekoliko knjiga iz oblasti povijesti, islamske filozofije i duhovnosti, te tri knjige politološko-socioloških eseja, prijevoditelj knjiga iz oblasti islamske duhovnosti i lijepe književnosti, urednik nekoliko časopisa, zbornika radova sa znanstvenih skupova i knjiga, kolumnist i publicist s više od 800 objavljenih tekstova. Središnja područja njegovog zanimanja su filozofija, duhovnost, povijest i politička teorija, a posebno pitanja slobode i etike u svim spomenutim područjima. Aktivan je društveni i kulturni djelatnik i promatrač i kritičar suvremene stvarnosti Bosne i Hercegovine. Doktor je odgojnih znanosti i doktorand na Fakultetu političkih znanosti u Sarajevu. Edin Kukavica je učitelj islamske duhovnosti (šejh) dvije škole, dva tarikatska pravca, nakšibendijskom-husejnijskom i rifa`ijskom-sejjadijskom odakle i drugo ime Urjan. Nakon nekoliko godina predavanja iz fikha, akaida, kur’anske logike, hadisa i tefsira kod osnivača i direktora Instituta Mulla Sadra šejh Akbar Aydija, biva pozvan u blizinu Sejjida šejh Mesud ef. Hadžimejlića. Iniciran je (daje bejat) 2001. godine; 2006. godine promoviran u vekila (zamjenika) a 2008. u punopravnog učitelja (šejha) tarikat-i nakšibendijje-husejnijje, a 2009. godine prima hilafet (namjesništvo) tarikat-i rifa’ijje-sejadijje i još jedan hilafet tarikat-i nakšibendijje s ruku Sejjida šejha Husejna Dža’fera Tajjara. Djela Romani Prvorođeni Dun’ja (2001) Beš (Sarajevo, 2005) Vjernik (Sarajevo, 2012) Predoređenje (Sarajevo, 2021) Povijest, filozofija, duhovnost Bajramijje-melamijje – Hamzevijje (Sarajevo, 2009) Antropologija tesavvufa: tesavvuf iznutra (Sarajevo, 2011) Antropologija futuvveta: futuvvet iznutra (Sarajevo, 2011) Historijski putopis kroz Bosnu i Hercegovinu (Zagreb, 2012) Islam na Balkanu (Zagreb, 2012) Anatomija ibadeta: ibadet u šeri`atu, tarikatu i hakikatu (Sarajevo, 2015) Eseji Kamo dalje, rođače: izabrane kolumne 2012– 2016. (Sarajevo, 2017) Priručnik za revoluciju: dekonstrukcija etnonacionalističkog narativa u BiH kao uvjet za promjenu političke paradigme: (zajedničkim vrijednostima ka pozitivnoj kolektivnoj identifikaciji.) (Sarajevo, 2018) Fantom slobode: izabrane kolumne (Sarajevo, 2018) Prijevodi Živi sufizam: ogledi o sufizmu (Sarajevo, 2004) Islamska umjetnost i duhovnost (Sarajevo, 2005) Alkemija – znanost o kosmosu, znanost o duši (Sarajevo, 2005) Sveta umjetnost na Istoku i na Zapadu: njena načela i metodi (Sarajevo, 2005) Uvod u islamske kozmološke doktrine : koncepcija prirode i metodi njenoga proučavanja po Ikhwan al-Safa`, al-Biruniju i Ibn Sinau (Sarajevo, 2007) Sufijski kuhar – kako dočekati i ugostiti musafira (Sarajevo, 2008) Sejjid Husein Nasr, Islamska umjetnost i duhovnost, Lingua Patria, 2005, Sarajevo, (naslov izvornika: Seyyed Hossein Nasr, Islamic Art & Spirituality, State University of New York Press, 1987, Albany, USA); Titus Burkhardt, Alhemija, znanost o kosmosu – znanost o duši, Lingua Patria, Sarajevo, (naslov izvornika: Titus Burckhardt, Alchemy, Science of the Cosmos, Science of the Soul, Fons Vitae, 1997, Louisville, Kentucky, USA); Šejh Abbas Kumi, Kerbela – zemlja tuge i bola, 2005, tekija „Mesudija”, Kaćuni; (naslov izvornika: Shaykh Hajj Abbas, Nafasu’l-Mahmum fi Maqtal al-Husayn al-Mazlum); Behauddin Muhammed Husein Hatibi Belhi, Ma`arif – ekstatički zapisi Bahauddina, oca Mevlane Rumija, Dobra knjiga, Sarajevo; (naslov izvornika: Bahauddin Muhammad Hossain Khatibi Balkhi, Ma`arif - A Collection of Preaching and Sayings of the King of the Erudite, Bahauddin Muhammad Hossain Khatibi of Balkh known as as Bahauddin, Father of Rumi, Coleman Barks and John Moyne, Harper, San Francisco; knjiga historiografskih eseja Bajramijje-melamijje – Hamzevijje (Sedam, Sarajevo); Ma’arif – knjiga iz bunara (Sarajevo, 2008) 40 pravila o ljubavi: roman o Rumiju (Sarajevo, 2013) Čast (Sarajevo, 2014) Istanbulsko kopile (Sarajevo, 2015) Mimarov šegrt (Sarajevo, 2015) Crno mlijeko (naslov izvornika: The Black Milkč Elif Şafak), Buybook, (Sarajevo, 2017) MG146 (N)

HASSAN HATHOUT ČITANJE MUSLIMANSKOG UMA Predgovor - Ahmed Zeki Jamani Prevod - Naida Hota-Muminović Izdavač - Dobra knjiga, Sarajevo Godina - 2014 166 strana 23 cm ISBN - 978-9958-27-158-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD BOG ŠTA SAD? ISLAM I DRUGI Ljudi knjige Doktrinarne razlike Jevreji Kršćani STRUKTURA ISLAMSKOG UČENJA Opći pregled serijata Izvori Šerijata Ciljevi Šerijata Crkva i država Demokratija UNUTARNJOST ISLAMSKOG UČENJA Pet stupova islamskog vjerovanja Islamska moralnost Okus Kur`ana Ovako je govorio Poslanik ŽIVA PITANJA Novi svjetski poredak Autoritet nad čovjekom Vlasništvo nad dobrima Jednakost ljudi Potreba za samoobuzdavanjem Rat i mir Ekologija Pitanja stanovništva Džihad Porodica i seksualna revolucija Biomedicinska etika Pitanja reprodukcije Regulisanje plodnosti doniranje organa i transplantacija Definicija smrti Eutanazija Komentar Genetski inžinjering Epilog Glosar Indeks `S vremena na vrijeme pojavi se knjiga koja je u stanju da preoblikuje razmišljanje čovječanstva. Svako doba ima svog mislioca. Čitanje muslimanskog uma takva je knjiga. Dr. Hassan Hathout kreće od obične opaske - život prirodnog bilingvalca, koji pripada dvjema kulturama, (ljekar, koji je rođen u Egiptu, u početku je živio u Britaniji, a zatim u Sjedinjenim Državama već više od decenije) dovodi ga da zaključi da se `o islamu na Zapadu zna ono što islam nije`. Ova enciklopedijska ličnost (doktor medicine, mislilac, govornik, pjesnik) zaputio se kako bi poveo čitaoca na jedno sveobuhvatno putovanje kroz islamsko učenje. Za potrebe ovog putovanja on nam daje jednu pronicljivu i preglednu anatomiju islamskog života. On, također, britkom jasnoćom, daje unutrašnji vodič - razotkriva korake uma na djelu iza prakse, razotkriva duh iza slova, obrazloženje i Apsolutni Razum, Boga. Za nemuslimane i one koji slijede ono što dr. Hathout prikladno naziva judeo-kršćansko-islamska svjetska tradicija u širem smislu ovo putovanje djeluje prosvjetiteljski i potiče na razmišljenje. Za muslimane ono će nanovo učvrstiti njihovo vjerovanje i ponuditi im da dobiju žive i pravovremene odgovore na najsvježije dileme u vezi sa životom u novom milenijumu. Čitanje muslimanskog uma obuhvata ključna pitanja našeg doba iz islamske perspektive. Dr. Hathout u ovom mudrom, toplom i nadahnjujućem djelu govori čovječanstvu kao publici u dobu sebičnosti, mikroteizma` i bezbožništva. Kroz svoj prodorni poziv nade autor tvrdi da kad se `minimalna kritična masa` okrene razumijevanju i saradnji, moguća je i stvarna promjena. Biti poznat po onome što neko zaista jeste nije ništa drugo do osnovno ljudsko pravo, primjećuje dr. Hathout. Tako je ovdje islam predstavljen onakvim kakav on zaista jeste, i svijet kakav on zaista može biti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Reading The Muslim Mind