dobro stanje

dobro stanje , 24 x 18 , 20 strana

Zbirka sportskih reportaža Izdavač: Sportska knjižara Dragićević, Beograd Godina izdanja: 1944 Povez: broširan Broj strana: 110 Ilustrovano. Pečat bivšeg vlasnika, poneka žućkasta flekica, lepo očuvana. Verovatno je najpodrobnije sećanje na Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu ostavio Jakšić, golman naše reprezentacije, koji se iz Montevidea vratio kao Veliki Milovan. Njegove uspomene je zabeležio M. R. Belić u listu „Sport“, a potom, sa ostalim svojim sportskim reportažama, sakupio u knjigu „Sa loptom kroz svet“, objavljenom 1944. „Dva dana provedena u Marselju ne donose nikakve događaje, sem što u tom vremenu Bane Sekulić, Ljubiša Stefanović i Ivica Bek, tadašnji naši iseljenici-igrači, dolaze u sastav naše reprezentacije. Sve ostalo teče normalno: spavanje i kretanje u grupi i pod strogim nadzorom neumitnog voćstva. Jedna bioskopska, jedna pozorišna pretstava i jedan zajednički izlet u skromniji noćni lokal ostaju mi još kao sećanje na tadašnji dvodnevni boravak u Marselju. Trećeg dana, međutim, veliki hotelski autobus prevezao nas je na pristanište gde je već čekao ukotvljen i miran francuski brod „Florida“. Gospode, kako je taj brod izgledao! Sve moje iluzije bile su razbijene. Kakva dva savska broda zajedno! Četiri, pet, more ni deset, ni svi savski brodovi zajedno, ne bi mi izgledali tako gorostasni kao „Florida”. A ona, gorda i dostojanstvena, nema i mirna, kao da je čekala na dolazak naše reprezentacije. Kažem: kao da je čekala, jer neposredno posle našeg penjanja u ... nebo, kako se meni činilo, „Florida“ se otisla i, ostavljajući za sobom Stari Svet, zaplovila namćorastim okeanom put Novog Sveta...“ (K-30)

AFRIKA RASTKO PETROVIĆ Prosveta B e o G r a d 1 9 5 5 P U T O P I S N U /KARTU/ u /b o j i - plavo/crveno/crno!/ izradio: ALEKSANDAR DEROKO A F R I K A - Brod je lagano silazio niz tropiku... - Prolazili smo kroz prašumu... - Obukoh se u belo da bih posetio gospođu Bede, ali me staza odvede ljudožderima... - Sa jednim čudnim Belim međ Crnima... - Mračna Afrika... - Fosili i crvena sela gubavaca... - Afrika heroja, misterije i epova... - Ostrvo Gore; njegove tamnice za crno roblje opustele... - Ćirilica - Tvrde korice - Omot (pohaban) - 233 stranica

AFRIKA RASTKO PETROVIĆ Prosveta B e o g r a d 1955 P U T O P I S N U KARTU u b o j i - plavo / crveno / crno / izradio ALEKSANDAR DEROKO A F R I K A - Brod je lagano silazio niz tropiku ... - Prolazili smo kroz prašumu ... - Obukoh se u belo da bih posetio gospođu Bede , ali me staza odvede ljudožderima ... - Sa jednim čudnim Belim međ Crnima ... - Mračna Afrika ... - Fosili i crvena sela gubavaca ... - Afrika heroja , misterije i epova ... - Ostrvo Gore; njegove tamnice za crno roblje opustele ... Tvrdi povez ćirilica strana 233 dobro očuvano 23.02.2021

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Dobitnici - Hulio Kortasar Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2018 Broj strana: 390 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Ovaj roman, objavljen 1960. godine, prije školice, dokaz je velikog talenta Hulija Kortasara. Bio je to njegov drugi roman, ali je objavljen prvi. Dobitnici nagrada znaju samo da su na lutriji dobili putovanje, ali ne znaju gdje, niti kojim brodom će otputovati. Sastaju se u baru “London”, na uglu Avenide de Majo i Ulice Peru, mjestu na kojem je pisac napisao većinu stranica ove knjige i koje, srećom, još uvek postoji. Kad su se svi dobitnici nagrada napokon sastali u pomenutom baru, organizatori spuštaju roletne i obavještavaju ljude da će isploviti iz luke Buenos Ajresa, ali izostavljaju mnoge druge podatke. Kada konačno stignu u luku, shvataju da će putovati brodom Malkolm, ali dobijaju i jedno upozorenje: ne smiju da odlaze nakrmu broda. Bio je to brod koji je plovio pod švedskom zastavom, čija posada nije znala španski jezik. Upozorenje da se ne sijme ići na krmu broda i nemogućnost komuniciranja sa posadom kod nekih putnika izazivaju osjećaj zbunjenosti. Putovanje još nije ni počelo, a već poprima obrise misterije.

ANTOLOGIJA SPOON RIVERA EDGAR LEE MASTERS VESELIN MASLEŠA SARAJEVO 1 9 8 0 SVJETSKI PJESNICI EDGAR LEE MASTERS (1868-1950) američki pesnik, pisac, dramaturg, biograf, jedan od dvojice modernih pesnika Amerike. Stvorio zajednicu smrti, po/Trošio sopstveni život postajući jedan od mrtvih, tražeći da bude građanin smrti! Edgar Lee Masters je /i z m i s l i o/ smrt. Smrt-bez-laži! Njegovi mrtvi ne lažu. Smatrao je da mrtvi zaslužuju naše poverenje. Pesnik se poSlužio formom /e p i t a f a/, dopuštajući mrtvima da govore o svom životu. Svaki spomenik javlja se sopstvenim glasom. Svaki epitaf ne govori celu istinu i valja je tražiti u odnosima izMeđu mrtvih koji su u životu bili vezani rođenjem, bRakom, službom ili zloČinom. U životu su bili advokati, sudije, bankari, fotografi, trgovci, učiteljice, novinari, đaci, prostitutke, sveštenici, penzioneri, policajci, kovači, muzičari, domaćice, farmeri, radnici i službenici. Pesnik je njihova imena nalazio na grobljima, u arhivama i statistikama. O sebi govore razumni i pristojni ljudi, slabići, egoisti, naSilnici, fantaste, mučenici, razočarani, smireni, zadovoljni i nezadovoljni, dobri i zli, surovi i nežni, govore otvoreno i mudro, iskusniji za sopstvenu smrt. Život je zaVršen, sadašnjost ne može izmeniti prošlost, mrtvi ne priZnaju obzire živih i laž ih ne zanima. Mrtvi su i svedoci i tužioci i optuženi. 1915. godine objavljuje Edgar Lee Masters zbirku `Spoon River Antology`, prvi pesnički bestseler u istoriji američke književnosti. Pesnik je umro siromašan, gotovo bez sredstava za život, u jednom sanatorijumu u Pensilvaniji. U Americi je Antologija izašla u preko 100 izdanja, a interesovanje za nju ne jenjava ni dan-danas. Edgar Lee Masters po zanimanju advokat, bio je hrabar i liberalan čovek. (Mihajlo Grušić) ............................................... GEORGE GEAY Često sam proučavao nad/Grobni kamen isklesan za me - brod smotanih jedara što stoji u luci. Ta slika nije moje odredište, već sav moj život. Nudili su mi ljubav, plašio sam se razočaranja, bol je kucala na moja vrata, bojao sam se, ambicija me zvala, nisam prihvatio rizik. A ipak sam svo to vrijeme tražio smisao života. Sada znam da treba razViti jedra i hvatati vjetar sudbine, ma kamo odveo brod. Život pun smisla može odVesti u ludilo, ali život bez smisla je muka sazDana od neMira i pRazne žudnje - to je brod koji čezne za morem, ali se plaši plovidbe. ................................................ Apsolutni hit je što su izdavaki savet ove biblioteke činili: Radovan KARADŽIĆ, Izet SARAJLIĆ, Tvrtko KULENOVIĆ... IZBOR PREKO 100 PESAMA Prevod i pogovor ZVONIMIR GOLOB Predgovor QUENTIN VEST .................................................................. LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 17 SM 136 STRANICA Ponegde podvlačene stranice ŽUTOM GRAFITNOM olovkom, bez uticaja na kvalitet teksta KNJIŽEVNI RARITET KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1980 ******** db40

Odlomak : ’’Ugledavši u luci svu silu usidrenih brodova, unezvjerena masa kontinentalaca zastala bi u čudu zijevajući u smjeru pučine kao da nešto iz tog pravca očekuju. S lica bi im visjele rasklopljer viiice kao da nisu njihove. Upirući prstima poput prostaka, ciljali bi njima u morska čuda uzvikujući: "Vidi ovo, vidi ono!" i tako unedogled. Svatko je od njih u tom mnoštvu brodovlja koje se lijeno ljuljalo, privezano debelim konopima za mol, tražio ime sve lađe. Ona će ih ponijeti na jedan od dalekih otoka, kad bi ga napokon ugledali, derali bi se iz petnih žila: "Evo ga, to je naš brod!" sručivši ostatak svoje neobuzdanosti u tom smjeru.’’

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Hrvatski institut za povijest Slavonije, Srijema i Baranje - Slavonski Brod, Općina Čepin, 2009. god. Tvrd povez, 30 cm. 334 str. Kunstdruk, ilustrovano Čepin je naseljeno mesto i središte opštine u istočnoj Slavoniji, u Osječko-baranjskoj županiji, Republika Hrvatska. U mestu je osnovna škola u kojoj 1844. godine radi učitelj Georgije Cvijanović. Godine 1885. Čepin je bio mesto u Daljskom izbornom srezu sa svojih 1448 duša. Do nove teritorijalne organizacije u Hrvatskoj, područje Čepina pripadalo je velikoj predratnoj opštini Osijek. Prostornim planom opštine iz 2005. godine, naseljeno mesto Ovčara prestalo je da postoji kao samostalno naselje i pripojeno je naselju Čepin.

knjiga patriotska liga regije doboj opisuje sa dokumentima organizovanje patriotske lige pod pokroviteljstvom alije izetbegovića i sda..ovde imaju imena dokumenti ljudi koji su slani na obuku u zagreb 1991..u junu 1991 je formiran odbor za odbranu bih ..patriotska liga je formirana u svim gradovima i selima gdje su bili muslimani i hrvati..jedan dio srba koji su zagovarali multietničku bih je pristupio njima..u ovoj knjizi se opisuje organizovanje naoružavanje obuka u opštinama doboj,teslić,tešanj,modriča odzak,derventa ,bosanski šamac i bosanski brod...kniga rijetka zanimljiva za istoričare i ljubitelje istorije..i za ljude pravne struke jer daju drugu stranu građanskog rata i vidi se ko je se prvi naoružavao i ko je bio agresor

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Družina „Sinji galeb“ - Tone Seliškar Broj strana: 112 Povez: Tvrd Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj.

Jedan čovek. Dva moguća života. Lenjingrad, Rusija, 1968. Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava... U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji. Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja. „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“ - Mejl on sandej „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“ - San „Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“ - Buklist „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“ - Tajms „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“ - Dejli telegraf „Naslednik Henrija Džejmsa.“ -Sandej tajms „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“ - Vašington post „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“ -Mejl on sandej

DŽEFRI ARČER PISMO GLAVAMeki povezIzdavač Tea booksOd ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava…U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji.Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja.„Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“Mejl on sandej„Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“San„Briljantno smišljeno… stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni… Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“Buklist„Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“Tajms„Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“Dejli telegraf„Naslednik Henrija Džejmsa.“Sandej tajms„Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“Vašington post„Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“Mejl on sandej

Reč izdavača : ’’Epistolarni roman Kreolska nacija djelo je koje se stvara kroz dijalog između književnosti i povijesti. Vraćanje u prošlost u ovom romanu ima funkciju rekonstrukcije prošlosti, i u tom se povratku dotiču pitanja portugalskog kolonijalizma u Angoli, ropstva u Brazilu, trgovine crnim robljem preko Atlantika. Kreolska nacija je brod pun glasova koji jedri Atlantikom. Posljednji brod koji je prevezao crno roblje iz Angole u Brazil, a na kojem plovi i Fradique Mendes, Portugalac, ali dovoljno otvoren da se protivi takvoj trgovini. Upravo na tromeđi tih prostora, bliskih ali svaki sa svojim karakteristikama – Angola, Brazil, Portugal – gradi se ova priča koja svjedoči o isprepletanju različitih kultura na povijesnim temeljima. Zanimljiv je i put glavnog lika romana – Carlosa Fradiquea Mendesa, koji se u javnosti prvi put pojavljuje u novinama Revolução de Setembro (Rujanska revolucija) iz 1876. kao autor pjesama skupljenih pod nazivom Lapidárias. Riječ se zapravo o pjesniku kojega je stvorila grupa portugalskih intelektualaca, među kojima Eça de Quieroz, Antero de Quental i Ramalho Ortigão. Isti se lik zatim pojavljuje u noveli Mistério da Estrada de Sintra (Tajna ceste za Sintru) koju potpisuju Ramalho Ortigão i Eça de Queroz, a 1900. godine njegova pisma „skupio je“ i objavio Eça de Queiroz pod nazivom A correspondencia de Fradique Mendes (Prepiska Fradiquea Mendesa). Godine 1928. Eçin sin još objavljuje Cartas inéditas de Fradique Mendes e mais páginas esquecidas (Neobjavljena pisma Fradiquea Mendesa i još neke zaboravljene stranice), da bi naposljetku taj književni lik, koji se već pojavio u nekoliko djela, te je time očito najzastupljeniji lik u portugalskoj književnosti, preuzeo mjesto protagonista u ovom Agualusinom romanu s podnaslovom Tajna prepiska Fradiquea Mendesa, te čak slao pisma Eçi de Queirozu i u fikciji vodio dijalog sa svojim stvarnim tvorcem.’’

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Karanović, Vojislav, 1961- = Karanović, Vojislav, 1961- Naslov Zapisnik sa buđenja / Vojislav Karanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 81 str. ; 21 cm Sadržaj Obasjan zaspalim suncem (7-8); Glavobolja (9-10). - Put (13); Skica za autoportret (14-15); Mitologija metala (16); Iznenadna (javna) radost (17); Grad (18-19); Pesma bez središta (20-21); Poezija nastaje (22); Anđeo glatkog lica (obrijan) (23-24); Ozon, ironični četinar (25-26); Lik na zidu (27-28); Slika koja izmiče (29-30); Iris, životna sredina (31-32); Kraljici Jeleni (33-34); Ljubavna, ipak (35); Lisabon (36-37); Zapis o buđenju (38-39); Pesma o Lazaru (40-41); Dijalog (42-44); Lako je nama (45-47); The Ship = Brod (48-49); Razjasnica : pesma The Ship - Brod (50-51); 14. decembar : (iz dnevnika) (52-53); Pismo Helderlinu (54-55); Ovo je pesma (56-57); Zmijolik (58-59); Bicikl za kralja Velimira (60-61); Moja soba (62-63); Trenutna (64-67); Patetična (68-70); Duhovita (71). - Strašna simetrija (75-76); Ptica (77-78). Beleška o piscu (79). (broš.) Napomene Tiraž 750 Beleška o piscu: str. 79. Vojislav Karanović (1961, Subotica), diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetry Originating: selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017), kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela (2013). Živi u Beogradu. MG47 (K)

DŽEFRI ARČER PISMO GLAVA Meki povez Izdavač Tea books Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava… U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji. Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja. „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“ Mejl on sandej „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“ San „Briljantno smišljeno… stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni… Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“ Buklist „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“ Tajms „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“ Dejli telegraf „Naslednik Henrija Džejmsa.“ Sandej tajms „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“ Vašington post „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“ Mejl on sandej

Otkriveni Rama je fantastična završnica jednog od najznačajnijih serijala naučne fantastike svih vremena koja u istoj meri spaja duboku filozofiju o prirodi univerzuma i ljudskog života sa uzbudljivom akcijom sa filmskog platna. Ogromni svemirski brod vanzemaljskog porekla čija je svrha tajanstvena koliko i dalekosežna polako privodi kraju svoje putovanje noseći generacije ljudskih putnika ka neizvesnoj sudbini. Ramanski eksperiment je propao, a utroba broda Rama III postala je poprište rata. Bežeći od svog tiranskog vođe, grupa ljudskih astronauta zaputila se u dubine broda, gde nailazi na društvo neverovatno naprednih oktopauka. Kako zalaze sve dublje u njihovo carstvo, ljudi moraju da odluče da li je ova vanzemaljska rasa njihov saveznik ili neprijatelj. A za to vreme, Rama III pristiže na cilj svog putovanja – još jedno čvorište gde će se konačno otkriti prava priroda onih koji su ljudskoj vrsti namenili ovu zagonetnu svemirsku epopeju.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Doseljenik: 1815-2015 - Aleksandar Slavković Godina izdanja: 2015 Broj strana: 240 Povez: Mek Romansirana biografija prvog Srbina u Americi. Rodio se u Austrougarskoj, u porodici deseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima i priključio Karađorđevim ustanicima u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza, beži u Austriju, potom dezertira iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao u brod za Ameriku. U Novom svetu je bio poznat kao Džordž Fišer, a u krštenici je pisalo – Đorđe Šagić. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Ratnici duge - Gabrijele Klima Godina izdanja: 2021 Broj strana: 200 Povez: Mek Tim ima trinaest godina. Ne ide u školu, radi u brodogradilištu i zna da život mora biti mnogo više od tog njemu poznatog saznajemo kako je sve počelo.U grad su pristigli čudni momci dugačkih kosa, koje tata naziva hipicima. Tim želi da ih upozna, upravo zbog polušapata kojim svi pričaju o njima. Jedne noći, iskravši se iz kuće u kojoj živi s ocem, Tim upoznaje pametne, neobične, svestrane, obrazovane mlade ljude, od kojih prvi put čuje za ekološki pokret, promenu klime, posvećenost okolini i promenu sveta.Tajno se ukrcao na njihov brod, noseći Gospodare prstenova, najveće bogatstvo koje je posedovao. Cilj putovanja najsiromašnijeg broda iz luke Vankuver je Aljaska i zaustavljanje nuklearnih proba.Brod se zvao „Grinpis”.

Novi Bečej, 2019. 190 strana. Odlično očuvana. Kada je 1931. godine potonuo brod na Tisi, trinaestoro ljudi je izgubilo život. Taj istinit događaj je temelj romana „Suđenje Jevremovo“. Nastala kao spoj stvarnosti i fikcije, ovo je priča o običnim ljudima i njihovim životima. Nezapamćeno nevreme je pogodilo predele oko donjeg toka reke Tise, a tridesetak putnika na brodu „Vihor“ želi isto – da ostanu živi. Da li uopšte ima smisla brinuti i boriti se ili je laž da čovek sam sebi kroji život? Možda je sudbina davno određena. Unutrašnji sukob koji doživljava ratni heroj Jevrem Popović, nekada mladić pun ideala, a sada otpadnik, prekida se nemilim događajem koji u njemu budi novi motiv za postojanjem. Jevrem i ne sluti da će ovaj slučaj dovesti njegovo suđenje do konačne presude.

Iz recenzije: Često čitaoce ugodno iznenadi pojavljivanje književnog djela kakvo odavno iščekuju, kakvo je nedostajalo i našem jezičkom podneblju, pa se pojava uzbudljivog romana, koji im nudi do sada anonimni autor, otkriva poput iznimne poslastice. I odmah na početku mora se odati priznanje piscu Selmiru Pajazetoviću prvo na hrabrosti ‒ da se upusti na početku svoje književne karijere u pisanje tako obimnog književnog djela kakav je roman ‒ drugo, što je odabrao temu koja je u mnoštvu do sada objavljenih i svima dobro poznatih djela već obrađena na mnogo načina i kod čitalaca stvorila određene predodžbe o toj vrsti literature. I u mnogim filmovima pustolovina je toliko puta, s manje ili više uspjeha, u originalnim scenarijima ili filmovanim pričama, pobrala lovorike zahtjevne publike. Međutim, autor romana Tragom Meride del Mar pokazuje kako se može uobičajena potraga za blagom, jer se pustolovine aktera najčešće događaju u ostvarivanju tog cilja, ispričati jednim sasvim drugačijim, prihvatljivijim i ležernijim vođenjem radnje, a da cijela priča ostane u domenu napetosti, iščekivanja i mnogih obrta, što se i očekuje od dobre pustolovine. Pisac Pajazetović, polazeći od potvrđene činjenice da je davno izgubljen španski brod - svakako s neizmjernim bogatstvom - i od običnog učeničkog eseja, koji za temu ima isti brod i koji probudi radoznalost družine, gradi uzbudljivu i maštovitu radnju ispunjenu simbolikom mnogih znakova nestale civilizacije Maja, španskih osvajača, čudnog i nepoznatog ostrva. Njih šestero nerazdvojnih školaraca će nakon desetak godina, sada kao uspješni mladi ljudi, ponovo se ujediniti u nekadašnju družinu „Čopor“ i krenuti u prekinutu potragu odgonetajući znake Frančeska Herare del Pontea od prije četiri stotine godina. A protivnici koji im uzrokuju niz pogibljnih situacija na kraju će se ujediniti sa družinom i pomoći im u konačnom pronalaženju sakrivenog blaga ‒ i onog koje je pripadalo Majama i onog koje je nosio španski, kraljevski brod. Za razliku od sličnih djela koja su odavno u klasičnoj svjetskoj literaturi, Pajazetović nam nudi svoju uzbudljivu i interesantnu verziju s porukom da nije sve u pohlepi, u žudnji da se uspije ne birajući načine i sredstva; ne mora niko izgubiti život, ne mora krv potocima teći; sve se može na lijep, pristupačniji način postići. Djelo time ne gubi svoju draž, ništa od svega nije mu oduzeto, a što traže i zahtjevniji čitaoci, naprotiv, ostaje i dalje nadasve uzbudljivo štivo koje će zaintrigirati čitaoca i plijeniti mu pažnju od početka do kraja. Pored dobre fabule pisac uspješno vodi svoje likove tokom svih nedoumica odgonetanja pojedinih prikrivenih znakova, postupno im otkrivajući karaktere, često opuštajući čitaoce kojom humorističnom opaskom ili situacijom. S mjerom koristi opise, ne opterećujući čitaoca nepotrebnim detaljima, a jezik kojim je roman napisan oslobođen je balasta stranih riječi (izuzev kada je to baš neophodno) pa čitanje pričinjava i mlađem uzrastu ugodnu plovidbu tihom rijekom od jednog događaja ka drugom. Uzimajući u obzir sve navedeno, ovaj roman je izuzetno književno ostvarenje, koje će imati svoje mjesto u vrhu naše novije literature i iskreno ga preporučujem za objavljivanje. Šefik Husagić

Knjiga u odličnom stanju, ali ima posvetu. Den Simons je jedan od najslavnijih SF pisaca a njegovo remek-delo `Hiperion` spada u najuspešnije romane 1980-tih. Nastavci `Hiperiona`: `Pad Hiperiona`, `Endimion` i `Uspon Endimiona`, ispleli su impozantnu sagu o ljudskoj civilizaciji u dubokom svemiru, ugroženoj čudovišnim paktom katoličke crkve i bogova virtuelne realnosti, ii oslobođenoj u naletu učenja o ljubavi koje su širili Anea i dragi joj Rol Endimion. Nakon pada okova nastupa era prosperiteta. Na ovoj podlozi gradi se zaplet novele u kojoj semebrod, koji nosi kolonizatore na daleku planetu, skreće sa svoje putanje privučen pozivima za pomoć odaslanim od zajednice ljudi prilagođenih opstanku u svemiru, koji žive na orbitalnom šumskom prstenu a teroriše ih ogromni brod što, u pravilnim intervalima, pustoši njihov dom. Izdavač: Polaris, Beograd, 1999.

Vodič za projektante s katalogom standardnih valovitih kompenzatora iz nerđajućih čelika Tvornica kompenzatora „Đuro Đaković - Teddington“ - Slavonski Brod Broj strana: 160 Ilustrovano. Dvojezično: hrvatski i engleski Sadržaj priložen na slici. U dodatku i jedna brošurica na šest strana - Kompenzatori za centralno grijanje Vrlo dobro očuvana. Tankozidni kompenzator je u celom svetu prihvaćen kao glavna metoda kompenzacije za cevovode kod kojih dolazi do istezanja usled varijacija u temperaturama, pritiscima ili spoljnim fizičkim kretanjem. Teorijski, kompenzatori su jedan od najosetljivijih delova cevovoda, napravljeni od tankog lima, deo mnogo manji od cevovoda u koji je ugrađen, a mora podnositi iste promene temperature i pritiska. Ipak, danas se moderni kompenzatori smatraju permanentnim delom cevovodne instalacije. U ovom izdanju prikazan je niz kompenzatora koje su usavršili, proizveli i testirali vodeći svetski stručnjaci za tehnologiju kompenzaora. (K-48)

Unterwegs in die Welt von morgen – Reise zum Mittelpunkt der Erde – Jules Verne – Der Krieg der Welten – H. G. Wells – Brüder unter fremder Sonne – Chad Oliver – Wenn der Krake erwacht – John Wyndham – Planet der Verbrecher – Robert Sheckley – Captain Aesop und das Schiff der Fremden – Bob Shaw На путу у свет од сутра На путу у свет сутрашњице је серија књига - утопијских прича и романа научне фантастике, коју је објавила Реадер’с Дигест - Дас Бесте., Објављена између 1985. и 1995. године. Свака књига је добила илустроване прилоге који одговарају причи и времену у којем је написана. - Путовање у центар земље - Жил Верн - Рат светова - Х. Г. Веллс - Браћa под чудним сунцем - Цхад Оливер - Кад се хоботница пробуди - Јохн Виндхам - Планета криминалаца - Роберт Схецклеи - Капетан Езоп и непознати брод - Боб Схав tvrdokoričene - nekorišćene ciGA6

Kao novo. Bez posvete. Ustaški zločin u Starom Brodu kod Višegrada 1942. - U svjetlu njemačkih dokumenata - Predrag B. Ostojić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 127 Povez: Mek Posle niza zločina nad civilima u oblasti Romanije i Rogatice, ustaška „Crna legija“ je uz podršku muslimanskih snaga u više navrata od marta do maja 1942. presecala srpske zbegove nadomak Drine i masakrirala civile koji su se kretali u njoj. Najmasovniji, i u narodnom sećanju najupečatljiviji, bili su zločini u Miloševićima i Starom Brodu.„Autor sve opisane događaje postavlja u njihov istorijski kontekst, upoređuje sa dokumentima i relevantnom građom, analizira uzroke i posledice podrinskog pokolja.Posebno je značajno što je težište svog istraživanja, iz kojeg je potom i izvlačio zaključke, autor stavio na nemačku građu, gde okupator deluje kao hladnokrvni, ironični, ali i pouzdani posmatrač u krvavom sukobu među narodima (ili narodom) koji na ovim prostorima deli sudbinu vekovima. Neki od citiranih dokumenata se po prvi put daju na uvid javnosti. Takođe, značajan je i Ostojićev pokušaj da, kritički vrednujući dokumente, dođe do broja žrtava u pokolju koji je svoju završnicu i vrhunac imao u rejonu sela Miloševići i Stari Brod. Ne polazeći od cifara koje u statistici deluju visoko, a ljudski život vrednuju nisko, Predrag Ostojić je pokazao poseban pijetet prema stvarnim srpskim žrtvama. Polazeći od analize popisa žrtava iz 1964. (koji, uistinu, jedva da je obuhvatio više od polovine procenjenih ljudskih gubitaka) on dolazi do 4.765 imena „koja bi se mogla dovesti u vezu” sa zločinima na Drini. Iako su potrebna dodatna istraživanja na ovu temu, Ostojićeva analiza i poimenični spisak daju nam za to solidnu osnovu i prvi konkretan pokušaj da se, u ovom slučaju, iz hladnih brojeva izdvoje identiteti žrtava i njihove tragične sudbine.“ (iz pogovora dr Nemanje Devića)