Moni de Buli - Zlatne bube Izdavac : Prosveta Beograd 1968, malo je podvlacena inace odlicno ocuvana POLICA 4

Johan M. Zimel - Moze i bez kavijara Izdavac : Mono i Mnjana Press 2001, iscepljen je beli predlist

Informacije Kategorije STRANI PISCI Težina 0.9 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Džejms Redfild Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Tagovi Džejms Redfild Mono i manjana Knjiga Alnari Celestinsko prorocanstvo Knjizara Vulkan Vulkan izdavaštvo Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Vulkan izdavaštvo Alnari Komplet Džejms Redfild 1-4

O knjizi: Jedna od najboljih i najlepših knjiga o Beogradu, u kojoj se nalazi pesma najvećeg srpskog pisca Miloša Crnjanskog LAMENT NAD BEOGRADOM, koja je ilustrovana velikim brojem slika i crteža jednog od najznačajnijih slikara Beograda Mome Kapora. U knjizi se nalaze tekstovi Aleksandra Petrova o LAMENTU i Nikole Kusovca o Kaporu. Pesma je, kao i tekstovi, prevedena na engleski, francuski, italijanski, nemački, poljski i španski jezik. Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. But you spread sweet oblivion, as spreads a swan, Its wings, on Danube’s and on Sava’s sleeping streams. You re-awaken happiness that seemed long gone, And laughter, here, amidst my crying and my screams. Toi, cependent, tu étends comme un cygne tes ailes, et l’oubli, sur le Danube, et la Save, endormis. Tu éveille la gaîté, celle qui fut jadis, les rires, là, jusque dans mon cri, mon hurlement, mon soupir. Tu, però, come quando un cigno spiega le ali bianche, mentre dormono, tu spieghi l’oblio sul Danubio, sul Sava lento. Tu svegli l’allegria di una volta, anche, un ridere a crepapelle, pure qui, nel mio grido, strillo e lamento. Du, jedoch, breitest wie ein Schwan die Flügel – Vergessen: auf Donau und Save, schlafende Ströme – Du weckst die Freude, die herrschte unter diesem Hügel, Kichern, hier! - und auch in meinem Schmerz,- Schrei und Stöhnen. Ty, tymczasem, rozpościerasz jako łabędź skrzydła niepamięć na Dunaj i Sawę, gdy są we śnie. Ty budzisz wesołość, która kiedyś była, chichot, tu, w tym krzyku, wrzasku, tak boleśnie. Tú, sin embargo, como un cisne las alas, abres los olvidos, sobre el Danubio y el Sava, mientras están dormidos. Tú despiertas la alegría, lo que antes fue risotada, aqui, también en mi grito, en mi clamor, en mis gemidos.

O knjizi: Jedna od najboljih i najlepših knjiga o Beogradu, u kojoj se nalazi pesma najvećeg srpskog pisca Miloša Crnjanskog LAMENT NAD BEOGRADOM, koja je ilustrovana velikim brojem slika i crteža jednog od najznačajnijih slikara Beograda Mome Kapora. U knjizi se nalaze tekstovi Aleksandra Petrova o LAMENTU i Nikole Kusovca o Kaporu. Pesma je, kao i tekstovi, prevedena na engleski, francuski, italijanski, nemački, poljski i španski jezik. Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. But you spread sweet oblivion, as spreads a swan, Its wings, on Danube’s and on Sava’s sleeping streams. You re-awaken happiness that seemed long gone, And laughter, here, amidst my crying and my screams. Toi, cependent, tu étends comme un cygne tes ailes, et l’oubli, sur le Danube, et la Save, endormis. Tu éveille la gaîté, celle qui fut jadis, les rires, là, jusque dans mon cri, mon hurlement, mon soupir. Tu, però, come quando un cigno spiega le ali bianche, mentre dormono, tu spieghi l’oblio sul Danubio, sul Sava lento. Tu svegli l’allegria di una volta, anche, un ridere a crepapelle, pure qui, nel mio grido, strillo e lamento. Du, jedoch, breitest wie ein Schwan die Flügel – Vergessen: auf Donau und Save, schlafende Ströme – Du weckst die Freude, die herrschte unter diesem Hügel, Kichern, hier! - und auch in meinem Schmerz,- Schrei und Stöhnen. Ty, tymczasem, rozpościerasz jako łabędź skrzydła niepamięć na Dunaj i Sawę, gdy są we śnie. Ty budzisz wesołość, która kiedyś była, chichot, tu, w tym krzyku, wrzasku, tak boleśnie. Tú, sin embargo, como un cisne las alas, abres los olvidos, sobre el Danubio y el Sava, mientras están dormidos. Tú despiertas la alegría, lo que antes fue risotada, aqui, también en mi grito, en mi clamor, en mis gemidos.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA MONO I MANANA, 2004 Od autora bestselera Utorak s Morijem stiže nam ovaj ocaravajuci roman koji istražuje zagonetku koja se može rešiti samo u Raju. Mic Elbom prica nam zapanjujuce originalnu pricu koja ce promeniti sva vaša verovanja o životu posle smrti, ali i o smislu našeg života na Zemlji. Glavni junak Edi pokušava da sazna da li je njegov život bio promašen ili ga je poslednje dobro delo iskupilo. Odgovor, koji dolazi iz najneocekivanijeg izvora, inspirativan je koliko i pogled na sam Raj. Ovo je prica koja ce ostaviti snažan utisak na sve citaoce i kojoj ce se stalno vracati.

Kao novo. Bez posvete. Devojka sa ljubičicama - Elizabet Robards Godina izdanja: 2021 Broj strana: 270 Povez: Mek Nežnim potezima četkice, među lepotom i raskoši pariskih salona, ova dirljiva priča slika upečatljiv portret rađanja impresionizma.Šezdesetih godina XIX veka Parizom duvaju vetrovi promena, a briljantni mladi umetnici bune se protiv uštogljenih pravila prošlosti kako bi slobodno istraživali nove stilove stvaranja – i smele nove načine života.Strastvena, lepa i izuzetno talentovana, Berta Morizo hrabro korača ispred svog vremena i sledi svoj san: da postane priznata slikarka. Budući da je žena, često ostaje u senci svojih muških kolega i prijatelja, među kojima su Mone, Pisaro, Dega.Osim kao genijalni slikar impresionizma, Eduar Mane je u pariskim krugovima poznat kao bestidni razvratnik, nesputan i neodoljiv, okružen skandalima. Jedan susret u Luvru biće dovoljan da između ovo dvoje umetnika sevnu varnice. Mane postaje Bertin mentor, učitelj i ljubavnik, a ona njegova muza, ovekovečena na brojnim platnima.

Matica srpska, 1968. Biblioteka prva knjiga Manji format, 68 strana. Sem što je požutela, lepo je očuvana. Na predlistu je posveta autora. „Lice namenjeno drugima“ (kratke priče, Matica Srpska, Novi Sad, 1968), „Rođak Glo“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1971), „Kapetan Snip“ (Nolit, Beograd, 1973), „Poznavanje pisca“ (BIGZ; Beograd, 1974), „Najveći detektiv na svetu“ (NIGZ, Beograd, 1974), „Psi“ (pesme za decu, BOGZ, Beograd, 1972), „Mačke“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Životinje iz divljine“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Pospani Martin“ (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1973), „Kuća koja je pustila koren“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1981), „Zeci, peci, pec“ (JEŽ, Beograd, 1982), „Poznavanje svega“ (Nolit, Beograd, 1982), „Goranov dnevnik“ (Nolit, Beograd, 1982), „Knjiga, satirične priče“ („Vizija 011“, Beograd, 1994), „Beograd iz sve snage“ (Saga T.S.T. Beograd, 1995), „Beograd: brzi vodič, bleferski priručnik za prave blefere“, („Mala velika knjiga“, Novi Sad, 1999), „Pivo“ (Mono – Manjana pres, Beograd, 2000), „Crta ispod sveta, satirične priče“ („Konras“, Beograd, 2004), „Govori F. Gromki – Tmurni“ (Draslar partner, Beograd, 2004), „Nama nije ni kako nam jeste, knjiga aforizama“ (Alma, Beograd, 2009), „Mislim po tuđim kućama, satirične priče“ (Binder, Beograd, 2013). s

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Antologija srpskog dadaizma - Antologija Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2014 Broj strana: 336 Format: 24 cm Povez: Broširani Antologija srpskog dadaizma predstavlja izbor iz srpske avangardne književnosti, tačnije onog njenog segmenta koji autor tumači dadaističkom poetikom. Brojne dadaističke literarne tvorevine odlikuju intertekstualnost, polimorfnost i metajezik, a produkt toga jeste metatekst. Štivo je žanrovski raznovrsno: tu su pesme, poeme, priče, novele/romani, drame, filozofija, daktilokarikature, antireklame, pamfleti, manifesti, teorijski tekstovi / eseji. Dada je sebe proglasila „antiumetničkom, antiliterarnom i antipoetskom“. Njeno okretanje ka estetici ružnog, ka poruzi, parodiji, satiri, pogrdi, apsurdu, vodilo je ka subverziji, pa i destrukciji dotadašnjih postulata umetnosti, kulture i civilizacije. Ključni autori koji su u ovoj antologiji zastupljeni jesu Dragan Aleksić, Branko Ve Poljanski i Ljubomir Micić. Pojavu potonje dvojice, braće Micić, Todorović objašnjava ambivalentnim vezama Aleksića s njima, kao i onima između zenitizma i dadaizma. Časopis Zenit poslužiće, zapravo, kao odskočna daska za promociju Aleksićevog dadaizma. Od ostalih bitnih aktera srpske avangarde u Antologiji se pojavljuju Mihailo S. Petrov, Petar Palavičini, Boško Tokin, Rade Drainac, Moni de Buli, Risto Ratković i Stanislav Vinaver. Srž onoga što autor podvodi pod srpski dadaizam objavljena je u kratkom vremenskom periodu, od 1921. do 1923. godine. Glavni izvori bili su časopisi Zenit, Dada-Tank, Dada Džez, Dada-Jok i Zenit-Ekspres Dada-Jok 2. Antologija srpskog dadaizma obuhvata gotovo sve ono „najavangardnije“ u srpskoj književnosti dvadesetih godina prošlog veka što ima veze s dadaizmom, pre pojave nadrealizma.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Antologija srpskog dadaizma - Predrag Todorović Godina izdanja: 2014 Broj strana: 340 Povez: Mek Antologija srpskog dadaizma predstavlja izbor iz srpske avangardne književnosti, tačnije onog njenog segmenta koji autor tumači dadaističkom poetikom. Brojne dadaističke literarne tvorevine odlikuju intertekstualnost, polimorfnost i metajezik, a produkt toga jeste metatekst. Štivo je žanrovski raznovrsno: tu su pesme, poeme, priče, novele/romani, drame, filozofija, daktilokarikature, antireklame, pamfleti, manifesti, teorijski tekstovi / eseji.Dada je sebe proglasila „antiumetničkom, antiliterarnom i antipoetskom“. Njeno okretanje ka estetici ružnog, ka poruzi, parodiji, satiri, pogrdi, apsurdu, vodilo je ka subverziji, pa i destrukciji dotadašnjih postulata umetnosti, kulture i civilizacije. Ključni autori koji su u ovoj antologiji zastupljeni jesu Dragan Aleksić, Branko Ve Poljanski i Ljubomir Micić. Pojavu potonje dvojice, braće Micić, Todorović objašnjava ambivalentnim vezama Aleksića s njima, kao i onima između zenitizma i dadaizma. Časopis Zenit poslužiće, zapravo, kao odskočna daska za promociju Aleksićevog dadaizma. Od ostalih bitnih aktera srpske avangarde u Antologiji se pojavljuju Mihailo S. Petrov, Petar Palavičini, Boško Tokin, Rade Drainac, Moni de Buli, Risto Ratković i Stanislav Vinaver.Srž onoga što autor podvodi pod srpski dadaizam objavljena je u kratkom vremenskom periodu, od 1921. do 1923. godine. Glavni izvori bili su časopisi Zenit, Dada-Tank, Dada Džez, Dada-Jok i Zenit-Ekspres Dada-Jok 2. Antologija srpskog dadaizma obuhvata gotovo sve ono „najavangardnije“ u srpskoj književnosti dvadesetih godina prošlog veka što ima veze s dadaizmom, pre pojave nadrealizma.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Susret i sukob sa naukom - Zoran L. Kovačević Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 266 Format: 21 cm Povez: Broširani Nauka sa tehnikom, sa kojom je danas nerazdvojna, zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu i prema mišljenju mnogih ona je najznačajniji duhovni proizvod i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba. Međutim, još je Žak Mono konstatovao da je nauka „osvojila svoje mesto u društvu, u praktičnom životu čoveka, ali ne i u ljudskom srcu“. Moderno društvo je utemeljeno na nauci, ono joj duguje svoje bogatstvo i prihvata riznicu znanja i moć koju mu pruža, ali ne prihvata njenu najdublju poruku: objektivno znanje kao novi, jedinstveni i autentični izvor istine. Već prve velike istine moderne nauke do kojih dolaze Kopernik, Galilej, Darvin i mnogi drugi uzdrmale su iz temelja ljudsko društvo, posebno njenu humanističku i duhovnu elitu. Jer, ona je razvejala mnoge tajne, mitove i misterije kojima se hrane umetnost i religija i poništila mnoge antiteze filozofije. Ona je dovela u pitanje mnoga moralna i etička načela u toj meri da danas njen razvoj nije toliko limitiran idejama i metodama koliko etikom. Sve to izaziva sukob pa i strah od nauke tako da neki upozoravaju da „sa tehnonaukom živimo u senci apokalipse“. Autor objašnjava karakter prirodnih, egzaktnih nauka i razloge žestokih sukoba sa humanistikom, poezijom, politikom i religijom uz sugestiju da u suštini sukoba leži različito poimanje istine i realnosti i da niko, pa ni nauka, nije apsolutni gospodar istine.

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Autor - osoba Zimel, Johanes M. Naslov Može i bez kavijara : ludo smele pustolovine i isprobani kuvarski recepti tajnog agenta protiv sopstvene volje Tomasa Livena / Johan M. Zimel ; [prevod Emil Marić] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mono & Mañana press, 2001 (Beograd : Plavo slovo) Fizički opis 575 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marić, Emil Zbirka Biblioteka Siesta Napomene Prevod dela: Es muß nicht immer Kaviar sein / Johannes Mario Simmel Tiraž 300. Roman о vrlo neobičnom obaveštajcu. Tomas Liven, najmlađi engleski bankar, na samom početku II svetskog rata prevarom je uvučen u igre i spletke tajnih službi. Veoma inteligentan, spretan i odvažan, uglađenih manira, prisiljen je da istovremeno radi za engleski Sikret servis, nemački Abver, francuski Duzijem biro – spasavajući sopstvenu kožu. Ali iznad svega vodi ga plemenita želja da u tom surovom, košmarom i ludilom pomračenom svetu ne naudi nevinima, ne nanese zlo, niti se posluži pretnjama i silom. Njegova hrabrost je njegova pamet. Prijateljstvo, pacifizam, miran porodični život, ljubav i posebno strast za kuvanjem su njegovi ideali nasuprot svim ideologijama. Da, kuvanje ga u ključnim momentima spasava od pogibelji, bistri mu misli i izvlači radosne, opuštajuće osmehe na lica njegovih mučitelja i ucenjivača. U ovom romanu, naći ćete mnogo odličnih recepata. Budući da je knjiga pisana po istinitim događajima, verujemo da je namera bivšeg obaveštajca Tomasa Livena bila da о njegovim pustolovinama čitate dok pripremate neko od jela u kuhinji, ili pak dok uživate u njemu nagnuti nad tanjirom. Livenova poruka je jasna – mera naše životne radosti se nalazi tu ispred nas, na dohvat ruke. Uvek. MG40 (N)

Пјер Паоло Пазолини је био италијански филмски режисер, писац, песник, сценариста, драматург, лингвиста, глумац, сликар, политичар, новинар и колумниста, један од највећих интелектуалаца Италије 20. века. Пјер Паоло Пасолини Са оружјем поезије „Оружјем поезије“ Оснивач културе, ако не и језика (фурлански нема књижевну традицију, ако не и фолклорну, пре Ацадемиута де ленга фурлана коју је Пазолини створио у младости), Пазолини је „Песник“ у митолошком смислу те речи. Дело пар екцелленце, Песме Казарси (1942) говоре о рођењу песничког субјекта; они су, штавише, `буквално написани`, као на страном језику, уз помоћ итало-фурланског речника. Наставак ове дијалекатске продукције, напротив, узеће у обзир живи карактер говора села са обе стране реке Таљаменто, и сабран је у ретроспективну збирку која је као увећање у понору прве плоче. : Најбоља омладина (1954). Поезија на италијанском језику, којој се Пазолини касније посветио, осим неколико касних повратака у Фурланију, почела је 1943. године величанственим Славујем Католичке цркве, који је садржао прву појаву хришћанске теме, „мазохиста и мастурбатор”. Други Россигнол (који садржи комаде из 1946-1949, а биће објављен тек 1958) сведочи о кретању ка посвећеној, демонстративној и фантастичној поезији, која такође чини основу следећих збирки 1950-1960. Цендрес де Грамсци; Ла Религион де мон темпс, 1961; Поесие ен форме де росе, 1964), пре него што су године после маја-68, Теореме и Поршерије, произвеле поезију која је била насилнија и херметичнија за одједном (Трансхуманизе и Организуј, 1971; Нова омладина, 1975). Оно што у пазолинској поезији никада не изостаје – ако се може синтетизовати тако огромну и тотализујућу продукцију – несумњиво је, из фурланског искуства, „страст за поновним оснивањем“, која производи онолико закона и ограничења колико и десакрализације и добро расположена самоуништења. veliki format ilustrovana uz knjigu i nekoliko isečaka iz novina odlično očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst LETO.18/3

Knjiga je kao nova. U dubini duše : lični dnevnici Logana Mauntstjuarta - Vilijam Bojd Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2022 Broj strana: 565 Format: 21 cm Povez: Broširani Nikad nemoj ni pomisliti da znaš šta se krije u dubini nečije duše. Henri Džejms Logan Mauntstjuart bio je priznati engleski pisac, esejista i galerista, čiji su dnevnici upečatljivo svedočanstvo o dvadesetom veku i ljudima i događajima koji su ga obeležili. Rođen je u Montevideu, školovao se u Engleskoj, diplomirao istoriju na Oksfordu. Tokom dvadesetih i tridesetih godina živeo je u Londonu i Parizu i imao priliku da upozna Džejmsa Džojsa i Ivlina Voa, ali i da postane zakleti neprijatelj Virdžinije Vulf. Dok je izveštavao iz Španije o Građanskom ratu, družio se s Ernestom Hemingvejem. Tokom Drugog svetskog rata bio je obaveštajac Mornaričke obaveštajne službe, sve dok, najverovatnije zaslugom vojvode od Vindzora, nije završio kao ratni zarobljenik u Švajcarskoj. Pedesetih se u Njujorku kretao u istim umetničkim krugovima kao Džekson Polok i Vilem de Kuning. Kraj šezdesetih dočekao je izveštavajući iz Bijafranskog rata u Nigeriji, a sedamdesetih je silom prilika bio umešan u terorističke aktivnosti saradnika bande Bader-Majnhof. I što je najzanimljivije od svega – nikad nije postojao. U dubini duše je (izmišljena) ispovest neobično običnog čoveka u kome se svako može prepoznati, tako vešto napisana i koncipirana da se već posle nekoliko strana stiče utisak da je sve autentično, da se zaista tako odigralo, jer su čak i najneverovatnije situacije zapravo posledica spletova okolnosti kakvi postoje samo u životu. Vilijam Bojd rođen je 1952. u Gani. Detinjstvo je proveo u Africi, osnovnu i srednju školu završio je u Škotskoj, studirao je u Nici i Glazgovu, a doktorirao na oksfordskom koledžu „Isus“. Tokom bogate stvaralačke karijere oprobao se kao pisac (šesnaest romana i pet zbirki priča), dramaturg, scenarista i esejista, a njegova dela prevedena su na više od trideset jezika. Član je Kraljevskog književnog društva i Umetničkog kluba Čelsi, a četiri engleska univerziteta dodelila su mu počasne doktorate iz književnosti. Za svoja dela dobio je više prestižnih priznanja i nagrada, a za zasluge na polju književnosti odlikovan je Ordenom Britanske imperije i francuskim Ordenom za umetnost i književnost. Za prvi roman, A Good Man in Africa (1981), dobio je Vitbredovu nagradu i Nagradu „Somerset Mom“, dok se delo An Ice Cream War (1982) našlo u užem izboru za Bukerovu nagradu 1982. i dobilo Nagradu „John Llevellin Rhis“. Od nagrađenih romana trebalo bi spomenuti i Brazzaville Beach (1990) ‒ nagrade McVitie’s i James Tait Black Memorial, potom The Blue Afternoon (1993) ‒ Sunday Express Book of the Year Award (1993) i The Los Angeles Times Book Award for Fiction (1995). Roman U dubini duše (2002) nagrađen je priznanjem „Žan Mone“, a roman Restless, objavljen u septembru 2006, iste godine dobio je Nagradu Costa Book za roman godine. Među mnogobrojnim Bojdovim delima ističe se kontroverzna biografija Nat Tate. An American Artist 1928–1960.

Kao novo. Bez posvete. Building Trust and Reconciliation in Bosnia and Gercegovina: Different approaches - Više Autora Godina izdanja: 2021 Broj strana: 151 Povez: Mek The local religious communities are traditionally “overly-focused" on mass gatherings of believers, e.g. in terms of numbers (how many believers will go to the pilgrimage, Ajvatovica, Medjugorje ...). They want to leave the impression of their "power". And often their "power" and influence on the believer (especially on their intimate life) do not go beyond the threshold of the church / mosque. That is why this monograph "Building Trust and Reconciliation in Bosnia and Herzegovina: Different Perspectives" comes to us as a real refreshment. Academician Prof. Dr. Ivan Cvitković It would be sad and frightening if, at this advanced stage of Western cultural development, social life in B&H did not find a way to overcome the paradoxes of cultural identity politics. That would entail the collapse of the sacred, but also the defeat of the type of education that this mono- graph warns us about. That is why the drive for awareness among citizens is important. This relies on NGOs, and more broadly on an articulated civic activism which concretizes reconciliation by strengthening trust between the people in B&H, and which thus establishes and preserves a free society. Prof. Dr. Želimir Vukašinović They know that the key is in the hands of politicians and the state, leaders of ethnic groups and statesmen (along with the so-called international community). But they don't seem to take it in their hands intentionally; they are not used for the purpose of reconciliation and mitigation of multiple war consequences in Bosnia and Herzegovina. Should we be passive and calmly wait for reconciliation? No, one should work on it using every opportunity! Even this kind of research and this publication, which is a valuable contribution to social sciences and humanities. Prof. Dr. Dragoljub B. Đorđević The publication points out the PROCESS of changes and the need to establish values of trust and coexistence, that needs to be consciously encouraged in educational systems, media, and religious institutions. Unfortunately, what we learn is that there is no consensus omnium about this need, despite the passage of time, and in some segments of social life it has not even begun. Prof. Dr. Danijela Gavrilović This study has a special methodological contribution which is reflected in the recognition of the need that such a complex research problem must be investigated by triangulation of methods and techniques. Namely, the study combines qualitative and quantitative methodology, which is recognized, above all, in linking the results obtained by interviews with already published results of quantitative research. Prof. Dr. Snežana Stojšin Therefore, the authors of this research propose a peace strategy of inclusion, which means accepting the diversity of citizens of different identities and living together, rather than living side by side. Then, a systemic approach to peacebuilding, in which key institutions of the system of government, media, academic and civil society institutions will work together and in a coordinated manner on peacebuilding, rather than undermining each other. In addition, the authors appeal to the importance of the individual responsibility of each citizen, because they ultimately make up the system, as well as the willingness to work for the common good for their community and people. Prof. Dr. Zilka Spahić Šiljak

Lepo očuvano Crteži Ivan Šubić Nacrt za korice: Dida de Majo Retko Slobodan Berberski (Bečkerek, 20. oktobar 1919 — 6. april 1989) romski je pisac[1] i prvi predsednik Svetske organizacije Roma. Slobodan Berberski Datum rođenja 20. oktobar 1919. Mesto rođenja Bečkerek Kraljevstvo SHS Datum smrti 1989. Mesto smrti Beograd SFR Jugoslavija Rođen je 20. oktobra 1919. godine u Zrenjaninu,[2] gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Počeo je da studira prava, ali je kao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije uhapšen 1941. godine. Pridružio se 1941. godine Narodnooslobodilačkoj borbi naroda Jugoslavije.[2][3] Berberski je poznat i kao jedan od inicijatora akcije jugoslovenskih Roma pod nazivom „Rom traži mesto pod suncem” koja je započeta 1967. godine. Izabran je za prvog predsednika Svetske organizacije Roma na skupu održanom 1971. godine u Londonu. Njegovi radovi su prevedeni na franscuski, ruski, bugarski, romski, albanski i slovenački jezik.[4] Umro je 1989. godine u Beogradu. Objavljene knjige uredi Za kišom biće duga (1950) Proleće i oči (1952) Uze (1955) Nevreme (1959) Dnevnik rata (1959) Blag dan (1964) Kote (1968) Odlazak brata Jakala (1976) Kao beskožni jeleni(1977) Još san sebe da dovrši (1979) Međe (1982) Svakodnevnica (1983) Vode nečekane (1984) Dub(1986)[5] Dida De Majo (Beograd, 29. mart 1906 – Beograd, 24. jul 1964) bio je grafičar, ilustrator i scenograf. Avangarda avangardna poezija Dida De Majo Biografija uredi Dida De Majo rođen je 29. marta 1906. godine, u Beogradu, u porodici sefardskih Jevreja, na dunavskoj Jaliji. Otac mu se zvao Solomon i bio je trgovac, a majka Jelena-Lenka, rođena Alkalaj, bila je učiteljica. Prvi svetski rat proveo je sa sestrom, Vojkom, u Beču, da bi se u Beograd vratio 1917. godine. Pohađao je beogradsku Realku. Zbog učestvovanja u demonstracijama studenata 1923/24. bio je isključen iz gimnazije. Vanredno je maturirao 1924. godine. Tokom školovanja sarađivao je kao grafičar u časopisu „Refleks mladih”, a izradio je i naslovnu stranu zbirke pesama Desimira Blagojevića „Šaputanje s mostova”. [1] Za vreme boravka u Beču (1924), učio je crtanje i grafiku kod profesora Požedajeva i učestvovao u izradi dekoracija i kostima za predstavu „San letnje noći”, u pozorištu „Teatar u Jozefštatu” (nem. Theater in der Josefstadt) i za Šuv suri (franc. Chauve-souris) baletsku trupu Nikite Balijeva. Iz Beča otišao je u Pariz, gde je ostao do 1932. godine. Krajem dvadesetih, zajedno sa Monijem de Bulijem, priključio se grupi avangardnih umetnika okupljenih oko časopisa „Lu Grand Žu“ (franc. Le Grand Jeu), koji su uređivali pesnici Rože Žilber Lekont i Rene Domal.[2] Školovao se na nekoliko pariskih akademija: Grand Šomijer (franc. Grande Chaumière), Kanson (franc. Canson), Andre Luta (franc. Andre Lotha). U Parizu je radio dekoracije za kabaree „Džokej” (engl. Jockey) i „Batu ivr” (franc. Bâteau ivre). Bio je kostimograf za Mulen ruž. Sarađivao je na scenografijama za reditelje A. Kavalkantija, Ž. Renoara, M. Reja i L. Bunjuela. Radio je crteže za tekstil za pariske modne kuće, ilustrovao je revije i uređivao enterijere pariskih stanova. Bio je jedan od osnivača nadrealističkog časopisa „Diskontinuite” (franc. Discontinuité). Grafički je osmislio diplomu Jevrejskog ženskog društva u Beogradu. Po povratku u Beograd, uspostavlja prijateljstvo sa članovima beogradskog nadrealističkog kruga i angažuje se na ilegalnom radu u Komunističkoj partiji Jugoslavije - radio je na tehničkom opremanju publikacija i letaka i izradi lažne dokumentacije. Zbog te delatnosti, uhapšen je 1935. godine. Bio je nekoliko meseci u Glavnjači, gde je nakon desetodnevnog mučenja, pokušao samoubistvo. Potom je osuđen na dve godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Pušten je 1937. godine, ali je nastavio aktivnost u okviru Komunističke partije Jugoslavije, gde je izradio stotinu i pedeset falsifikovanih putnih isprava za jugoslovenske dobrovoljce na putu za Španiju. Posle pokušaja policije da ga uhapsi, emigrirao je u Francusku, 1938. godine. U Francuskoj je delovao u okviru tehničkog aparata KPJ, na izradi falsifikovanih pasoša. Posle okupacije Pariza odlazi u južni, neokupirani, deo Francuske, gde će u Brivu, u regionu Koreze, provesti najveći deo rata, bez vesti o brojnoj familiji u Beogradu, koja nije preživela Holokaust. U Drugom svetskom ratu borio se kao pripadnik Francuskog pokreta otpora. Jedna od najvećih Demajovih zasluga tokom rata jeste učešće u oslobađanju književnika Andre Malroa, iz gestapovskog zatvora, u Tuluzu. Za Jugoslovensko vojno predstavništvo u Francuskoj, počeo je da radi 1944. godine. U maju 1945. godine, vratio se u Beograd. Odmah po dolasku, uhapšen je i sproveden u Glavnjaču, gde je proveo tri meseca. Posle puštanja iz zatvora, radio je kao tehnički urednik u časopisu „Ošišani jež”. Bio je v.d. direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća Saveza udruženja novinara Federativne Narodne Republike Jugoslavije, potpredsednik Zemaljskog veća Saveza sindikata NR Srbije, savetnik u Grafičkoj direkciji SR Srbije i u Komitetu za auto saobraćaj pri Vladi FNRJ. Početkom 1946. godine oženiće se sa Beograđankom Mirom Šoten. U septembru 1948. godine, zbog optužbe da je pristalica „Rezolucije Informbiroa”, uhapšen je i odveden, ponovo, u Glavnjaču, da bi novembra 1949. godine bio poslat na Goli otok, gde je mučen i ponižavan. Prvo je bio u logoru Stara žica, a zatim u specijalnom logoru Petrova rupa. Oslobođen je aprila 1953. godine. Do smrti (1964), radio je kao tehnički urednik časopisa „Žurnal” (engl. Journal) i tehnički urednik u štampariji Beogradskog grafičkog zavoda. Dela uredi Njegova dela izlagana su na kolektivnim izložbama u Brivu 1943. godine, Udruženju primenjenih umetnika Srbije 1955. godine, kao i u okviru izložbe Sefardski slikari u Beogradu 2007. godine. Veliki broj njegovih dela izgubljen je ili uništen. Radovi: Diploma jevrejskog ženskog društva, 1925[2] Tragična istorija jednog nevaljalog dečaka, strip 1925; Crteži (1935, 1936, 1940, 1941); Autoportreti i portreti; Banditski prorok, strip, 1950; Mrtva priroda; Igra, grupa crteža, 1960; Ilustracije i drugi radovi, 1960.