“Vi čeznete za idealom, za vrlinama. Ali, prijatelju moj, ja sam i sam spreman da priznam sve što naredite, ali šta da radim kad sigurno znam da je u osnovi svih ljudskih vrlina najdublji egoizam. I što je stvar čestitija, utoliko više egoizma nosi u sebi. Voli samoga sebe, to je jedini princip koji priznajem. Život je trgovačka pogodba…” Oskar Vajld je tvrdio da “Poniženi i uvređeni” nije inferioran roman u odnosu na druga velika remek-dela, dok je Fridrih Niče bio dirnut sudbinama junaka. Dostojevski uranja čitaoca u svet moralne degradacije, neuzvraćene ljubavi i nepomirljivih odnosa, prikazujući brojne paradokse ljudske duše. U središtu priče nalaze se Ivan Petrovič Vanja, mladi pisac, od detinjstva zaljubljen u Natašu Ihmenjevu, koja pada pod šarm egoističanog mladog plemića Aljoša i napušta roditeljski dom. Sve troje će patiti zbog sebičnih mahinacija Aljošinog oca, mračnog i moćnog kneza Valkovskog, i biti suočeni sa problemom moralnog izbora. „Ovaj roman ima duboko autobiografski značaj jer je lik Vanje, siromašnog pisca koji voli Natašu uprkos njenom grehu i sramoti, slika samog Dostojevskog.“– Oskar Vajld „Romani Dostojevskog su uzavreli vrtlozi, peščane oluje koje se vrte, vodeni gejziri koji šište, kipe i usisavaju nas. Oni su sastavljeni od same duše. Protiv naše volje uvučeni smo, uskovitlani, zaslepljeni, ugušeni, a istovremeno ispunjeni vrtoglavim zanosom. Samo su on i Šekspir ovako uzbudljivi.“– Virdžinija Vulf Povez: Tvrd Broj strana: 480 Cena: 1199 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE

BOLNIČAR TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 371719 Isbn: 9788661520082 Autor : Čarls Grejber Izdavač : STELA KNJIGE Smrt u noćnoj smeni nikada nije bila potpuno neočekivana. Ubrzo nakon što je uhapšen, 2003. godine, medicinskog tehničara Čarlsa Kalena mediji su prozvali Anđelom smrti. Ali Kalen nije ubijao pacijente iz milosrđa niti je jednostavno bio čudovište. Bio je omiljeni sin, muž, voljeni otac, najbolj... Detaljnije Smrt u noćnoj smeni nikada nije bila potpuno neočekivana. Ubrzo nakon što je uhapšen, 2003. godine, medicinskog tehničara Čarlsa Kalena mediji su prozvali Anđelom smrti. Ali Kalen nije ubijao pacijente iz milosrđa niti je jednostavno bio čudovište. Bio je omiljeni sin, muž, voljeni otac, najbolji prijatelj i hvaljeni negovatelj. Optužen za smrt čak 300 pacijenata, takođe je verovatno i najveći serijski ubica u istoriji Amerike. Kalenova karijera ubice u okviru profesije koja pobuđuje najviše poverenja obuhvatala je vremenski raspon od šesnaest godina, koliko je proveo radeći u devet različitih bolnica u državama Nju Džerzi i Pensilvanija. Kada je marta 2006, posle izricanja pravosnažne presude, Čarls Kalen izveden iz sudnice u Alentaunu, u Pensilvaniji, i sproveden do policijskog vozila koje ga je čekalo, delovalo je da će zastrašujuće tajne o njegovom životu, karijeri i hapšenju otići u zaborav s njim. U ovom fascinantnom delu istraživačkog novinarstva na kojem je radio gotovo deset godina, novinar Čarls Grejber nam prvi put predstavlja celokupnu priču. Zasnovana na stotinama stranica prethodno neobjavljenih dokumenata iz policijske istrage, intervjua, audio-snimaka prisluškivanja i video-zapisa, kao i ekskluzivnih razgovora sa samim Kalenom u zatvoru, ali i sa doušnicom koja je pomogla da se prikupe dokazi protiv njega, knjiga Bolničar nam predstavlja zastrašujuću priču o ubistvima, prijateljstvu i izdaji. Grejberov portret Čarlsa Kalena suočava nas sa slikom iznenađujuće inteligentnog i komplikovanog mladog čoveka kome je obećavajuća karijera bolničara pružila priliku da zadovolji svoju kompulzivnu potrebu za ubijanjem. Njegovo stidljivo ponašanje skrivalo je izopačeni unutrašnji život čak i od prijatelja i članova porodice. Da dva bivša detektiva odeljenja za ubistva policije Njuarka nisu uložila neverovatan napor i upornost u rasvetljavanje Kalenove profesionalne prošlosti, i da njegova koleginica nije bila voljna da na kocku stavi sve, uključujući svoj posao i bezbednost svoje dece, pitanje je koliko bi još života bilo izgubljeno. Po ugledu na Hladnokrvno ubistvo, Bolničar ne predstavlja samo hroniku Kalenove smrtonosne karijere i napora koji su uloženi kako bi bio zaustavljen već nam donosi i neverovatno životan prikaz ludila, nudeći nam i duboki uvid u zdravstveni sistem u Americi. Uznemirujuća i napeta knjiga koja će vas naterati da na potpuno novi način doživite zdravstvo, bolnice i ljude koji u njima rade. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Čarls Grejber Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač STELA KNJIGE Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 14x20 Strana 377 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Mesecima kasnije, bivši policajac po imenu Bil Hodžis, još uvek progonjen nerešenim zločinom, razmišlja o samoubistvu. Kada dobije sumanuto pismo od „pomoći“, u kome se pripisuje zasluga za ubistva, Hodžis se budi iz svoje depresivne i upražnjene penzije, plašeći se još jednog još đavoličnijeg napada i pakao da ga spreči. Brejdi Hartfild živi sa majkom alkoholičarkom u kući u kojoj je rođen. Voleo je osećaj smrti pod točkovima mercedesa i želi ponovo tu žurbi. Samo Bil Hodžis, sa nekoliko ekscentričnih i neusklađenih saveznika, može da uhapsi ubicu pre nego što ponovo udari. I nemaju vremena za gubljenje, jer će Brejdijeva sledeća misija, ako uspe, ubiti ili osakatiti hiljade. Gospodin Mercedes je rat između dobra i zla majstora neizvesnosti čiji je uvid u um ovog opsednutog, ludog ubice jeziv i nezaboravan. Stiven King je možda priznati veliki majstor horor fantastike, ali je oduvek znao da svakodnevni demoni koji se kriju iza paravanskih vrata na ulicama malih gradova mogu da odzvanjaju našim najdubljim užasima jednako efikasno kao i zlo stvorenje u kanalizaciji. Duševne bolesti, zavisnosti, siromaštvo, traume iz detinjstva, otuđenje – to su prava čudovišta koja čuče ispod površine naših života i vrebaju stranice većine njegovih fikcija u ovom ili onom obliku, čak i u pričama koje se čine zabrinutim. sa očiglednijim natprirodnim silama zla. Nema ničeg paranormalnog u vezi gospodina Mercedesa, njegovog 57. romana. To je stari dobri, trkački triler sa svim omiljenim tropima žanra koji su poređani od početka: detektiv maverick koji mora delovati van granica zakona; ubica sa ličnom osvetom i nezdravim odnosom sa majkom; grupa neprilagođenih koji sarađuju da ga zaustave pre nego što uspe da izvrši svoj plan ubistva. Možete čak reći da su ovi gradivni blokovi žanra poznati do tačke klišea; zanimljiviji je deo koji socrealizam igra u mašineriji ove priče. Mr Mercedes počinje 2009. godine, dok recesija jača svoj stisak na neimenovani grad na srednjem zapadu. Održaće se sajam poslova na sportskom stadionu; očajni nezaposleni preko noći dolaze u red u hiljadama. Dok svane, elegantni 12-cilindarski Mercedes SL500 brzo izlazi iz magle i prolazi kroz gusto zbijenu liniju, ubivši osam ljudi i povredivši još 15. To je malj metafore: luksuzni automobil bezobzirno slama one koji su već žrtve nejednakosti. King je odmah uhvatio interesovanje čitaoca; da li je ovaj ubica politički motivisan i na čijoj je strani? Da ovo nije ludnica, saznajemo skoro odmah. Ubica Mercedesa je 28-godišnji Brejdi Hartfild, koji je još na slobodi godinu dana nakon svoje smrtonosne vožnje. U celom gradu, detektiv Bil Hodžis, koji je radio na slučaju pre nego što je otišao u penziju, razmišlja o samoubistvu kada dobije pismo u kome se tvrdi da je od ubice Mercedesa. Od ove tačke roman postaje bitka duhova između Hodžisa i Brejdija dok svaki pokušava da namami drugog u svoju zamku. Ovo psihološko ispitivanje dolazi donekle na račun napetosti i narativnog tempa, koji se tek pred kraj pojačava. Gospodin Mercedes je čvrsto ukorenjen u realizmu malog grada zbog kojeg se King često slavi i koji se često zanemaruje u žanru trilera; ulozi su ovde prilično mali i Hodžis je neugledni heroj, baš kao što je Brejdi banalna vrsta čudovišta. Možda je najstrašniji aspekt koliko potencijalnih Brejdija Hartfilda može da vreba širom Amerike uništene recesijom, okrivljujući društvo za ono što su postali; ovo je pravi strah koji King seje u glavama svojih čitalaca. Nikada se više nećete osećati opušteno na javnom skupu.

Tog novembarskog ponedeljka Templa Kros je konačno mogla da kaže da je iza statusa nesrećno udate prešla u status srećno razvedene žene. U stvari, ona nije smatrala da razvod braka zaslužuje da se nazove srećnim događajem, ali u svakom slučaju doneo joj je olakšanje i dugo priželjkivani osećaj slobode. Imala je trideset šest godina, a od toga poslednjih deset, onih deset godina koje su mogle da budu njene najbolje, protraćila je na Metjua. Ne bi se moglo reći da je njen sada već bivši suprug bio loš čovek. Naprotiv, Metju je bio dobrodušan, pošten, tolerantan, nežan… Posedovao je čak i tu kod muškaraca toliko retku osobinu, bio je veran. Templa je mogla da se zakune da on, bar tokom onih godina dok su živeli zajedno, nije ni pomišljao na neku drugu ženu. Ali čitavo mnoštvo Metjuovih dobrih osobina potpuno je poništavala jedna mana. Bio je alkoholičar. Taćnije, u početku je bio samo čovek koji kada uveče dođe kući popije jedno piće pre i jedno piće posle večere, i u tome nije bilo ničeg neobičnog, mnogi ljudi su imali taj običaj. Ali kada je doživeo svoj prvi ozbiljan poraz u životu, to jest kada u firmi nije dobio unapređenje koje je zasluživao i kada je umesto njega na rukovodeću poziciju postavljen njegov kolega, nesposobnjaković sklon spletkarenju, Metju nije bio dovoljno jak da to podnese. Umesto da nastavi da se bori i sačeka sledeću priliku, ili da potraži drugo radno mesto na kome će više ceniti njegovo zalaganje, postao je rezigniran i depresivan, i Templa je sve češće osećala kako mu dali i koža mirišu na alkohol. Njegova uobičajena večernja čašica počela je da se umnožava, a «opuštanje» se pretvaralo u pijančenje. Jedno vreme Templa nije komentarisala, nadajući se da će to proći kao što je i došlo i da će se njen muž osloboditi loše navike, ali to se nije dogodilo. Počeo je da postaje zavisnik, sve češće je odsustvovao sa posla zbog mamurluka ili bi, još gore, pijan odlazio da radi. Posle nekoliko ozbiljnih opomena koje mu je direktor uputio usledilo je ono što se i moglo očekivati, izgubio je posao. To ga je potpuno izbacilo iz ravnoteže i još više pogoršalo njegov problem sa alkoholom. Umesto da dođe sebi, prestane da pije i počne da traži novo radno mesto, on je po čitave dane sedeo u zamračenoj sobi sa flašom ispred sebe. Kada bi se Templa vratila kući već je spavao mrtvim snom, u sobi u kojoj je zadah alkohola bio toliko jak da je izazivao mučninu. Iako nikada nije bio agresivan, već sama činjenica da je neprestano pijan i potpuno nesposoban da na bilo koji način funkcioniše, bila je dovoljna da se Templin život pretvori u pakao. Kako nije radio, sve troškove života morali su da podmiruju od njene plate. Najzad je bila prinuđena da novac i kartice svuda nosi sa sobom i da ih skriva od njega ne bi li ga sprečila da kupuje piće, a tada je on počeo da je potkrada. To je bila kulminacija. Na njenom mestu svaka druga žena jednostavno bi ga izbacila iz kuće i zatražila razvod, ali ona je bila i previše odana da učini tako nešto. Ostala je uz njega, i uporno ga ubeđivala da pođe na lečenje. Zajedno sa njim posećivala je porodične terapeute i klubove za odvikavanje od alkoholizma, ali ništa nije vredelo. Knjigu potražite OVDE

ZA SREĆU JE DOVOLJNA ŠOLJICA KAFE TikTok Hit ROMAN Šifra artikla: 382681 Isbn: 9788610049268 Autor : Tošikazu Kavaguči Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO „Melem za naše ranjene duše.“ – Panorama „Dirljivo, neobično i puno čežnje.“ – Huff post Vratite se u kafić koji je očarao milione čitalaca širom sveta. Sedite za stočić. Uživajte u kafi. Dozvolite da vas život iznenadi. Dovoljno je samo da uđete, sačekate da vam posluže kafu i onda prislonite... Detaljnije „Melem za naše ranjene duše.“ – Panorama „Dirljivo, neobično i puno čežnje.“ – Huff post Vratite se u kafić koji je očarao milione čitalaca širom sveta. Sedite za stočić. Uživajte u kafi. Dozvolite da vas život iznenadi. Dovoljno je samo da uđete, sačekate da vam posluže kafu i onda prislonite usne na šoljicu kako biste ponovo proživeli baš onaj trenutak u kojem ste možda doneli pogrešnu odluku. Da biste to uradili, važno je da popijete kafu dok se ne ohladi. Pored poznatih lica, ovog puta se u kafiću nalaze i: • Gohtaro, koji nikada nije uspeo da kaže istinu devojci koju je odgajao kao svoju kćerku. • Jukio, koji je jurio svoje snove i nije bio pored majke onda kada joj je bio najpotrebniji. • Kacuki, koji je, iz želje da poštedi svoju devojku patnje, krio od nje bolnu istinu. • I Kijoši, stari detektiv koji nije uspeo da uruči svojoj ženi rođendanski poklon dok nije bilo prekasno. Svi oni se zbog nečega kaju, ali ubrzo shvataju da za sreću ne moramo izbrisati prošlost, već naučiti da oprostimo, i sebi i drugima. Jer to je jedini način da se bez žaljena okrenemo budućnosti i napravimo prostora za novi početak. Nova uzbudljiva priča prepuna emocija, o čudu koje se krije u neočekivanim sitnicama u životu i darovima sudbine. Nastavak veoma uspešnog bestselera Dok se kafa ne ohladi. Serijal je popularan širom sveta. Prva knjiga, Dok se kafa ne ohladi, samo u Japanu prodata je u više od milion primeraka, a ubrzo je postala svetski izdavački fenomen i osvojila čitaoce u svim zemljama u kojima je objavljena, a i nastavak je bio željno iščekivan i dočekan je sa jednakim oduševljenjem. Tošikazu Kavaguči je rođen u Osaki, u Japanu, 1971. godine. Radio je kao producent, režiser i dramaturg. Njegova knjiga Dok se kafa ne ohladi samo u Japanu prodata je u više od milion primeraka, a ubrzo je postala svetski izdavački fenomen i osvojila čitaoce u svim zemljama u kojima je objavljena. Od istog autora: Vulkan je objavio bestseler Dok se kafa ne ohladi istog autora. Takođe, slični naslovi su: Sve što vetar nosi Laure Imaj Mesine, Idi kuda te srce vodi Suzane Tamaro. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Tošikazu Kavaguči Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5x13 Strana 208 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

NA OTVORENOM SRCU LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 376325 Isbn: 9788610046762 Autor : Elvira Lindo Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Pogledom punim saosećanja i radoznalosti sjajnog posmatrača koji zna da pretoči svaki fragment sećanja u priču, Elvira Lindo slika raskošnu porodičnu fresku prepunu osećanja i strasti i odaje počast generaciji koja se u veku velikih promena hrabro borila da preživi u Španiji nakon građanskog rata... Detaljnije Pogledom punim saosećanja i radoznalosti sjajnog posmatrača koji zna da pretoči svaki fragment sećanja u priču, Elvira Lindo slika raskošnu porodičnu fresku prepunu osećanja i strasti i odaje počast generaciji koja se u veku velikih promena hrabro borila da preživi u Španiji nakon građanskog rata. Priču počinje od očevog detinjstva, od dečaka Manuela i njegove borbe da pobegne iz bede kada ga sa samo devet godina šalju u ratom opustošeni Madrid. Postaje nepoverljiv čovek, a ipak velikodušan, naviknut da ironijom zamaskira osećanja. Zahvaljujući svojoj snalažljivosti, Manuel pronalazi dobar posao i zasniva porodicu. Četvoro dece – dva brata i dve sestre – otac neukrotivog karaktera i ličnost puna snage koju posao vodi po čitavoj Španiji, majka uzdržana ali i brižna: njihov brak je buran, obeležen njegovom ljubomorom i njenom popustljivošću i slabim srcem. Upravo će taj njihov odnos diktirati puls života čitave porodice. Snažna i lična priča o nesavršenoj ljubavi, naglo prekinutom detinjstvu i na kraju, izmirenju ćerke sa očevim vrlinama i manama, njegovom svetlom i mračnom stranom. „Remek-delo… vodi nas u dubine srca jedne žene.“ – EL PAÍS „Naslov romana ukazuje na hrabrost autorke da ispita anatomiju svoje porodice. Priča se sama razvija i prepliće sa sećanjima nalik na snove.“ – New York Times Book Review Od prvog objavljivanja u martu 2020, ova knjiga prodata je u više od 100 000 primeraka u Španiji. Autorka je za ovaj roman dobila i prestižnu Madridsku književnu nagradu. Prevedena je na nekoliko jezika i doživela uspeh širom Evrope i u Americi. O autoru Elvira Lindo je španska novinarka i spisateljica. Sa 12 godina se preselila u Madrid, gde je studirala novinarstvo. Nije diplomirala, jer je počela da radi na televiziji i na radiju kao spiker, glumica i scenarista. Njen prvi roman zasnovan je na liku iz njene radio-emisije, i postao je klasik španske književnosti za decu, za koji je dobila i Nacionalnu nagradu za književnost za decu i mlade. Pored romana za decu, pisala je i romane za odrasle i pozorišne komade. Trenutno živi u Njujorku sa mužem, i često piše za novine na španskom jeziku, El País, kao i za mnoge druge novine i časopise. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Elvira Lindo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5 Strana 304 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Dok su se njih dve opraštale na aerodromu u Oklandu, Mora je rekla: – Sada uživaj! Žizel Foster se nasmešila: – Naravno da hoću. Kuma joj je blago rukom dala znak da požuri ka izlazu i dodala: – Kad se vratiš,želim da vidim kako ti se oči sijaju, da nestanu ti tamni kolutovi i da ti hod bude lepršav a obrazi rumeni. Predugo si naporno radila i zato je onaj grip prešao u upalu pluća. To neka ti bude upozorenje. – Znaš da sam ja oduvek bila bledunjava. Leola je bliznakinja zlatastog tena i rumenih obraza! A neko mora da radi kako bi se Parirua održala u životu – branila se Žizel dok je proveravala putna dokumenta. Starija ţena ju je pronicljivo pogledala: – To što je generacijama u posedu tvoje porodice ne znači da život treba da posvetiš imanju. – Ali ja to volim – odvratila je Žizel. Mora uzdahnu. – Znam, znam. I previše, ali nemoj da sad poĉinjem o tome. Pokušaj da zaboraviš na farmu, stado, radnike i hipoteku u naredne dve nedelje. Kad bi to bilo tako lako! Međutim, Žizel klimnu glavom. –Važi. – Verovatno ćeš shvatiti da je Kokosov zaliv suviše bučan za tvoj ukus, barem u početku, ali pokušaj da se opustiš i zabavljaš. Možeš malo i da luduješ, mnogo da flertuješ i smeješ se – Mora se nasmešila i poljubila Žizel u obraz, a potom je blago gurnula i dodala: – I obavezno se odmaraj svako popodne. Zaista želim da ti obrazi budu rumeni kada se vratiš. Žizel ju je čvrsto zagrlila. – Mnogo ti hvala, ne samo zato što si organizovala ovo putovanje već i što si ga platila. Obećavam da ću uživati u svakom trenu. Knjigu potražite OVDE

Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da izgledam nervozno. Iznenadila sam se, jer sam mislila da me dobro poznaje. Nepoznati ljudi bi mislili da sam mirna. Kao beba nisam plakala. Samo moja majka bi zapazila kako mi se stežu vilice i šire ionako krupne oči. Sekla sam povrće u kuhinji kad sam čula glasove ispred ulaznih vrata – ženski, svetao kao uglačani mesing, i muški, dubok i taman poput drveta stola na kom sam radila. U našoj kući su se retko čuli takvi glasovi. U tim glasovima sam čula debele tepihe, knjige, bisere i krzna. Bilo mi je drago što sam pre njihovog dolaska dobro oribala prednje stepenište. Majčin glas – šerpa, krčag – približavao se iz prednje sobe. Dolaze u kuhinju. Gurnula sam praziluk koji sam seckala na mesto, zatim spustila nož na sto, obrisala ruke o kecelju i stisnula usne da bi se opustile. Majka se pojavila na vratima, oči su joj bile dva upozorenja. Žena iza nje morala je da se sagne, toliko je bila visoka, viša od muškarca koji je išao za njom. Svi su u našoj porodici, čak i moji otac i brat, niskog rasta. Žena je izgledala kao da ju je razduvao vetar, iako je dan bio tih. Kapa joj je stajala nakrivo, tako da su se sitne kovrdže izvukle ispod nje i visile joj po čelu poput pčela, a ona ih je nestrpljivo sklanjala. Okovratnik bi joj trebalo ispraviti, a nije bio ni dovoljno krut. Sivi ogrtač zabacila je sa ramena, pa sam videla da ispod njene tamnoplave haljine raste beba. Rodiće se krajem godine, možda i ranije. Knjigu potražite OVDE

ČOVEK BEZ OBAVEZA DOMAĆI ROMAN Šifra artikla: 389570 Isbn: 9788664771269 Autor : Miroslav Ćurčić Izdavač : PARTIZANSKA KNJIGA Treći roman Miroslava Ćurčića nastavlja gde su prethodna dva stala, čineći s njima svojevrsnu trilogiju. On pripoveda priču o Lahoru, čoveku bez obaveza, koji na karakterističan način iskušava posledice življenja u ovoj zemlji u ovo nesretno vreme. Najpolitičniji i najhumaniji od svih dosadašnjih... Detaljnije Treći roman Miroslava Ćurčića nastavlja gde su prethodna dva stala, čineći s njima svojevrsnu trilogiju. On pripoveda priču o Lahoru, čoveku bez obaveza, koji na karakterističan način iskušava posledice življenja u ovoj zemlji u ovo nesretno vreme. Najpolitičniji i najhumaniji od svih dosadašnjih. Čovek bez obaveza upire prstom u svoje čitaoce s pitanjem da li znamo šta radimo. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija DOMAĆI ROMAN Autor Miroslav Ćurčić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PARTIZANSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 20 Strana 106 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Ova knjiga novinara i pisca Momčila Petrovića nastavak je velikog hita „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“. To je zbirka tematski raznorodnih kratkih i upečatljivih priča iz istorije Srba koje većina čitalaca nikada nije čula, niti je o njima išta znala. Autor bez zadrške i argumentovano piše o ljudima i događajima koji su skrivani od javnosti. • Koje su porodice pre sto godina stekle kapital iskorišćavajući decu kao robove? • Koji je svetac prodavao novine u Beogradu? • Kako se dogodilo da se podižu spomenici mešetarima koji su srpskoj vojsci u Velikom ratu liferovali trule opanke? • Šta su sveštenici radili u partizanima? • Koji su skandali obeležili komunističku revoluciju? • Jesu li se Srbi zaista surovo oslobađali svojih ostarelih članova porodice? • Da li rodoljubive pesme Jovana Jovanovića Zmaja zaslužuju podsmeh? • Koji je mladi srpski pesnik zbog sukoba sa najmoćnijim čovekom Kraljevine Srbije izvršio samoubistvo probovši se šestarom u oko? • Kako je snimanje jednog filma zloupotrebljeno da se u Tekiji sruši crkva? • Da li je istina da je legendarni pisac bio saradnik okupatora Beograda u Prvom svetskom ratu? Odgovori na ova pitanja i još mnogo interesantnih otkrića, od kojih su neka iznenađujuća i šokantna, nalaze se između korica ove knjige. „Popularizacija nauke je velika tema, težak zadatak i istinska misija. Govoriti javnosti o istoriji nije samo prosvetni već i vaspitni zadatak. Momčilo Petrović spada među retke novinare koji su uspeli da se uspešno oprobaju u publicistici. Vredno piše knjige za koje vlada izvanredno zanimanje čitalačke publike. To je počast i odgovornost. Petrović tu čast zaslužuje, a odgovornost dobro podnosi.“ – Čedomir Antić Broj strana: 472 Cena: 1399 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Sofija Gardner je zaprepašćeno posmatrala muškarca ispred sebe. – Mislim da vas nisam dobro shvatila… – promucala je nesigurno. Na njenom bledom licu samo su obrazi bili zažareni. Krupne tamno kestenjaste oči, širom otvorene, bile su vlažne, iako sebi nikad ne bi dozvolila da zaplače. – To je nova politika kuće, nemojte se ljutiti – Vilijam Rasel je nervozno okretao olovku u svojoj ruci. Njegovi tanki prsti na lepo negovanim rukama bili su u savršenom skladu sa ostatkom njegove pojave. Svetio sivo odelo, koje je služilo kao okvir besprekorno beloj košulji, bilo je šiveno po meri ili kupljeno u radnji nekog od poznatih dizajnerskih imena. – Kako to mislite da se ne ljutim? Upravo ste mi saopštili da sam ostala bez posla – u glasu Sofije Gardner nije bilo prizvuka prijateljstva, iako se Vilijam Rasel sve vreme usiljeno osmehivao. – Pa nije baš tako, i dalje možete da radite za nas… – trudio se da bude snishodljiv i ljubazan. – Ali… – Sofija je blago podigla svoju desnu obrvu. -Ali ne tu kolumnu. Ona je jedno od glavnih obeležja naših novina -Vilijam je sve vreme pokušavao da bude strpljiv. – Zar vam nije palo na pamet da je to zbog toga što sam je ja pisala? – Sofija je već bespomoćno širila ruke, pokušavajući da objasni svoje stavove. – Ma ne… mislim… vi ste odličan pisac, ali nama je sada neophodna reklama, bilbordi… – I zašto vam ja tu smetam? – i dalje joj nije polazilo za rukom da shvati suštinu njegove priče. – Pa za “novo lice” naših novina, potrebna su nam i nova lica novinara… Vi ste ipak na pragu četrdesetih. Nije to ništa lično. I dalje ćemo sarađivati. – Bojim se da nećemo! – Sofiji je već bilo dosta. Lupila je dlanom o sto, iznenadivši i sebe tim postupkom. Muškarac naspram nje se vidno trgao. Knjigu potražite OVDE

Stigao je, kao i obično, svega desetak minuta nakon što ju je pozvao i dobio potvrdu da će biti dobrodošao. Kao da je, potpuno siguran u njen odgovor, zvao iz automobila, iz neznatne udaljenosti od zgrade u kojoj je stanovala. Arijel nije želela da zavarava ni sebe ni njega da stvari nisu stajale upravo tako.Ona je, ma šta radila, i ma kakve obaveze imala, uvek bila spremna i raspoložena za to da bude sa Konradom, da vodi ljubav sa njim. Dočekala ga je odevena u laki, satenski ogrtač, koji je bio, baš kao i boja njenog izazovnog veša, boje cimeta. Otvorila mu je vrata naježene kože i očiju u kojima nije mogla da sakrije svoju žensku ushićenost. Nije morala da predugo čeka na to daje Konrad privije uz sebe, da posegne za njom. Najčešće je propuštao da je pozdravi, da je nešto upita, ili da joj nešto poveri.Samo bi joj se zagledao u oči. Nepogrešivo je pogađao kako se osećala. Ako bi procenio da je bila umorna, da je iza nje bio težak dan, bio bi nežniji i strpljiviji, produžavao bi predigru unedogled. Položio bi je pored sebe i beskrajno dugo joj šarao prstima po telu, dok ne bi počela da se uvija od nestrpljenja. Ali, ako bi primetio da joj oči igraju, da joj telo nemirno podrhtava, započinjao bi ljubavnu igru žustrije, svestan toga da ju je nemilosrdno privlačio, i potpuno siguran u to da će je lako osvojiti i zadovoljiti. *** U najintenzivnijem trenutku uživanja se raspršila poput svetlosti, bljesnula je poput munje, obasjala je nebo, razredila je tamu. Sve ružno se pretvorilo u lepo, sve tužno u radosno, sve glupo u mudro. Sve je došlo na svoje mesto. Sve je uspevala da prihvati i razume. Sve, pa i to, da Konrad nije mogao da bude njen. Knjigu potražite OVDE

Vojvoda je svoj nadimak “Brzi” stekao u trenutku svog rodjenja. Njegov je otac upravo promatrao kako njegov konj “Brzi” prvi prolazi kroz cilj na trkama u Epsomu. Uto mu poče prilaziti njegov upravitelj imanja, gurajuüi se kroz mnoštvo. Na trenutak mu bijaše teško obratiti na sebe pozornost svoga gospodina, jer je ovaj bio okružen čestitarima. – Oprostite, vaša milosti! – Što se dogodilo, Hunteru? – Vaša je žena upravo rodila sina! – Sina? – Vojvodin glas privuþe pozornost ljudi oko njega. – Sin! Napokon! Vojvodini su prijatelji znali da on, nakon što su mu se rodile četiri kćeri, želi sina više od bilo čega drugoga na svijetu. – Sin, i to tri tjedna prerano! – radovao se vojvoda. – ýini se da i on namjerava biti Brzi, poput mog konja koji je upravo pobijedio. Od tog trenutka Markiza od Darlestona nisu zvali drugačije nego Brzi. Nakon što je napustio sveučilište u Etonu, bijaše vrlo malo žena koje su se mogle oduprijeti njegovom privlaþnom smiješku i prelijepom licu. Bijaše opravdano tvrditi da je bio neodoljiv. Nije se radilo samo o njegovom dobrom izgledu, društvenom položaju i bogatstvu njegove obitelji, veü on bijaše toliko privlačan i stoga što je smatrao život silno uzbudljivom, zabavnom pustolovinom. **** Nastade tišina, a vojvoda poče razmišljati o onome što je upravo rekla. Oduvijek je vjerovao da mu je sve što želi na dohvatu ruke. Duboko u sebi bio je posve siguran da e se uvijek smatrati pobjednikom.Čak mu je i sada bilo nemoguće povjerovati da postoji neka čudna vrst ljubavi koja ga je sve dosad izbjegavala. Sjeti se žena s kojima je bio povezan, ako je to bila prava riječ. Pomisli na zadovoljstvo koje su mu pružile i koje je on pružio njima. Uzbudjenje, zajedno proživljeno, bijaše ponekad nalik vatrometu koji je sjao na tamnom nebu. Ljubav? Bilo je mnogo raznih vrsta ljubavi, ali uvijek nalik plamenu koji je polagano zamirao. Knjigu potražite OVDE

Pre četiri godine, Dilan, bogati student iz Oxforda, boravio je u ogromnoj francuskoj vili kod svoje prijateljice Čeri. U to vreme, Adi je radila kao kućepaziteljka u toj vili. Pod suncem Provanse, Dilan i Adi su se zaljubili i proveli nezaboravno vreme zajedno. Dve godine kasnije, njihova veza je zvanično okončana, a od tada nisu imali nikakav kontakt. Međutim, sudbina ih ponovno spaja kada se njihovi automobili sudare dok putuju na Čerino venčanje u škotskim brdima. Dilanov auto je totalno uništen i nema šanse da stigne na vreme koristeći javni prevoz. Tako Dilan i njegov najbolji prijatelj, Adi i njena sestra, i slučajni putnik koje su pokupili preko Facebooka, moraju se skučiti u malenom mini kupeu kako bi krenuli na putovanje preko pola Britanije. Dok se kreću kroz prelepe pejzaže, nevoljno se zbližavaju, a Dilan i Adi počinju preispitivati odluke koje su ih doveli do raskida. Putovanje će biti ispunjeno smešnim situacijama, nezaboravnim avanturama i iskričavim dijalozima. Kroz ova neočekivana susretanja i razgovore, Dilan i Adi će otkriti da prošlost može imati drugačije značenje i da se ljubav može roditi iznova. Hoće li ova avantura ponovno zapaliti plamen njihove veze ili će samo potvrditi razloge za prekid? “Putovanje s bivšim” je roman koji će vas nasmejati, raznežiti i podsetiti na moć ljubavi i neočekivanih susreta. Bet O'Liri nas vodi na putovanje ispunjeno emocijama, iznenađenjima i romantičnim trenucima, dok se Dilan i Adi suočavaju s pitanjima o svojoj prošlosti i budućnosti. Ova knjiga je pravi izbor za sve ljubitelje romantičnih priča koji žele da se prepuste neodoljivom šarmu i avanturama koje donosi susret s bivšom ljubavi. “Putovanje s bivšim” će vam doneti osmehe, toplinu i veru u snagu ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.

BATLER KOD GETSBIJA ROMAN Šifra artikla: 369579 Isbn: 9788679583161 Autor : Eduard Limonov Izdavač : L.O.M. Eduard Limonov (1943 - 2020)rođen u Ukrajini, odrastao je u Harkovu, afirmisao se u Moskvi kao pesnik, da bi 1974, na „drugom talasu“ ruske emigracije dospeo u Njujork, sa ženom koja ga je ubrzo ostavila. Život Rusa u Americi i gubitak žene koju je strasno voleo teme su prvog njegovog romana „Ja,... Detaljnije Eduard Limonov (1943 - 2020)rođen u Ukrajini, odrastao je u Harkovu, afirmisao se u Moskvi kao pesnik, da bi 1974, na „drugom talasu“ ruske emigracije dospeo u Njujork, sa ženom koja ga je ubrzo ostavila. Život Rusa u Americi i gubitak žene koju je strasno voleo teme su prvog njegovog romana „Ja, Edička“, koji je napisao 1976, objavio 1979. u Parizu, a tek 1983. u Njujorku, da bi knjiga, kad se 1991. pojavila u Rusiji, bila razgrabljena u milion primeraka. „Roman Ja, Edička genijalna je knjiga o ljudskoj slobodi, ljubavi, strasti. . . Prosto me oborila s nogu“ – Zahar Prilepin.Limonov se 1991. vratio u Moskvu i osnovao Nacional-boljševičku partiju, zbog čega je više puta hapšen i proveo je nekoliko godina na robiji. Eduard Limonov je napisao još desetak knjiga, među kojima i roman „Batler kod Getsbija“ (1981), kao I roman o svom povratku u Rusiju: „Stranac u rodnom gradu“ (1992).Dok je pokušavao da nađe izdavača za „Edičku“, Limonov je tri godine radio kao batler kod američkog multimilionera u Njujorku, i u tom periodu nastao je: „Dnevnik gubitnika“, iz kojeg je mnogo toga ušlo u roman „Batler kod Getsbija“.„Tamo, na ulici, birao sam najslabije, najjadnije, ružne devojke, lovio ih, zavodio, i pozivao ih kod sebe. Devojke dugih noseva, kepeci, devojke bez grudi, one kojima se dupe vuče po zemlji, devojke lošeg tena i tanke kose, one s prazninama između zuba ili veoma tankog vrata, devojke s velikim stomakom i debelim nogama – sve su dolazile kod mene. Neke nisu imale kosu i nosile su perike. (. . .)Otkrio sam da su ova odbačena ženska bića daleko senzualnija i uzbudljivija u seksu od običnih žena, I daleko zanimljivija od lepih žena.Ove sveće koje se tope, čiji životi kao da jedva trepere, pokazale su se kao sladostrasne i neumorne. Devojke velikog trbuha zračile su takvom požudom kao majka Zemlja. Hteo sam da se skotrljam u nabore njihovog trbuha i u njima se sakrijem od nesreće. A devojke anoreksično mršavih tela, kosturi (moje omiljene), toliko mršave da se u njima lako mogao videti i osetiti sopstveni penis – gorele su paklenim plamenom.Počeo sam da ih lovim zbog sopstvene bede. Lepe žene,razmažene pažnjom, ne bi se jebale sa mnom. Nisam imao para da ih vodim u restorane i javna mesta koja podržavaju njihovu slabu senzualnost. Zato sam se okrenuo tim jadnim odbačenim ženama što se šunjaju ulicama i, u svom samoponiženju, plaše se da pogledaju u ljude. Sada ih ne bih menjao ni za harem lepotica. Niko ne može zauzeti mesto anoreksičnih i liliputanki. Žudeći za kurcem, drže se za mene kao strasne biljke.“ Limonov : Dnevnik Gubitnikaautor ilustracijeEndi Vorhol, 1928-1987 (obrada detalja) Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Eduard Limonov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 13X21 Strana 300 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Vrata kancelarije Denija Kola otvorila su se, i njen privlačni šef, dečačkog izgleda, ušao je u njenu kancelariju Podigao je jednu obrvu značajno i zagledao se u nju. Videla je po izrazu njegovog lica da se bori da ne prasne u smeh. Mogla je da zamisli kako je izgledala. .Bila je visoka, vitka. malih grudi, a učinilo joj se da njena priljubljena odeća ističe sve nedostatke njenog tela. Da bi slika bila još kompletnija, maskara joj se razmazala po licu. Verovatno je izgledala kao da je upravo došla iz cirkusa. — Hajde kažite — rekla mu je, gledajući ga prkosno. — Podsećam vas na klovna, zar ne? — Ja sam džentlmen, draga damo. Da nije tako, mogao bih da vam kažem baš to — nasmejao se, pokazujući dva niza belih, savršeno oblikovanih zuba. — Kena, pređimo na posao. Šta mi je danas u planu? Oduvek je i bilo tako! Sve što ga je zanimalo kad je ona u pitanju bio je posao. Nikad nije zapažao njen izgled, čak ni kafa je izgledala izuzetno loše. Bila je glupa što se trudila se obuče za njega i što se nadala da će on primetiti njenu novu garderobu. Otvorila je knjigu s dnevnim rasporedom. — Imate slučaj gospođe Bejker u vezi nasledstva u devet u sudu. U deset i trideset imate Džejmsov slučaj, a kasnije imate sastanak u komori sa sudijom Monroom. On sudi Džejmsov slučaj, zar ne? Deni klimnu glavom. — A poslepodne? — upitao je. — Slobodni ste. — Pa, to je divno! ozario se. — Imam sastanak s Margo večeras. Biće to naporno veče. U stvari, uopšte mi nije jasno kako izržavam te večeri s njom. Pokušala je da se osmehne nezainteresovano, dok joj je srce kucalo snažno pri pomisli na tamnokosu lepoticu s kojom se Deni viđao već dva meseca. Veza je postala sasvim ozbiljna, što je Keni nanosilo neizdrživi bol. Kako bi preživela kad bi se Deni oženio s nekom drugom? Činilo joj se da ga je oduvek volela. Na žalost, on je kod nje zapažao samo njeno besprekorno i brzo kucanje na pisaćoj mašini. — Da li je Regan došao? — čula je ponovo njegov glas. Osetila je da se ukočila kad je Deni spomenuo svog starijeg polubrata. Plašila se tog čoveka i osećala se neprijatno u njegovom prisustvu. Onako snažan i uvek namršten, delovao je nekako zastrašujuće. Već šest meseci radio je kao ortak sa svojim bratom. Tih šest meseci bili su najteži Keni u celoj njenoj karijeri. Nije/joj bilo jasno zbog čega je Regan ostavio svoju razrađenu advokatsku kancelariju u Njujorku i zašto je došao ovamo, u Atlantu, da se pridruži Deniju i da postane njegov ortak. Regan je već stekao ime i reputaciju jednog od najboljih advokata u zemlji, a Deni je tek završio fakultet i započeo je svoju advokatsku praksu. — Mislim da nije — odgovorila mu je. — Ja sam upravo došla i još nisam pogledala u njegovu kancelariju. — A ne biste ni pogledali ako vas ja ne nateram, zar ne? —- pogledao je zainteresovano. — Zašto vas moj brat toliko zbunjuje? Pre neki dan rekao mi je da ima utisak da se vi skrivate od njega i da izbegavate susrete s njim. Mora da vas lovi da bi vam izdiktirao nešto. Premeštala se zbunjeno s noge na nogu. Nije bila stidljiva osoba. Znala je da reaguje i da kaže šta joj nije pravo. Ali, pred Reganom uvek je bila stidljiva i zbunjena. On je izazivao nervozu u njoj i smejao joj se u lice. Osećala je da je on prezire, i uvek je imala želju da ga udari s nečim i da na taj način zbriše taj podrugljivi osmeh s njegovog lica. Naravno, nikad to ne bi uradila, jer, znala je da Deni obožava svog starijeg brata. Zato je pokušavala da izbegne neprilike tako što bi izbegavala Regana Kola. — Imam puno posla — pokušala je da objasni. — Znate i sami koliko mi vremena treba da sredim sve one spise, a osim toga, moja dužnost je i da zabavljam sve one nervozne klijente . Knjigu potražite OVDE

CRNI GUŠTER TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 384268 Isbn: 9788661700118 Autor : Edogava Ranpo Izdavač : TANESI Radnja romana Crni gušter počinje na zabavi za Badnje veče u „Ginzi, najvećem i najprosperitetnijem delu Carskog grada“. Odmah opažamo misterioznu, zavodljivu ženu obučenu u crno, sa tetoviranim crnim gušterom na levoj ruci. Ona upoznaje mladića Jun-ćana, još jednog mračnog lika. Dok od nje traž... Detaljnije Radnja romana Crni gušter počinje na zabavi za Badnje veče u „Ginzi, najvećem i najprosperitetnijem delu Carskog grada“. Odmah opažamo misterioznu, zavodljivu ženu obučenu u crno, sa tetoviranim crnim gušterom na levoj ruci. Ona upoznaje mladića Jun-ćana, još jednog mračnog lika. Dok od nje traži novac i pomoć, da ga izvuče iz nevolje u koju je upao, ona smišlja plan kako da ga zaštiti. Ali po kojoj ceni? Avanture koje slede su tako pametno smišljene, s gomilom neočekivanih preokreta. Sve neodoljivo podseće na dela Edgara Alana Poa, kao i na Šerloka Holmsa i Arsena Lupena , sa izuzetkom jer je glavni antijunak ove priče nepoverljiva i fatalna žena. Cela priča je neprestana bitka između nje i detektiva Akećija Kogoroa (Ranpoov omiljeni detektiv). I kad pomislite da je neko od njih dvoje izgubio, sačekajte do sledeće stranice! Autorov stil je originalan, pomalo neobičan za današnje vreme, pošto se često obraća direktno čitaocu, dok je celokupan ambijent romana opisan na impresivan način, sa pravim gotičkim ukusom. Pisac istovremeno otkriva detalje svojim čitaocima, dok ih odvodi na krivi put, što je svojstveno za mnoga Edogavina dela. Roman je adaptiran za film i televizijske serije nekoliko puta, a najzapaženiji je igrani film iz 1968. na kome je radio proslavljeni romanopisac Jukio Mišima, napisavši između ostalog i naslovnu pesmu... Edogava Ranpo, rođen Hirai Taro (21. oktobar 1894 – 28. jul 1965), smatra se ocem japanskog horora. Rođen je u prefekturi Mie, diplomirao na Univerzitetu Vaseda 1916, nakon čega je promenio niz zaposlenja, radeći kao računovođa, trgovac, pa i prodavac na štandu nudli, pre nego što je odlučio da se bavi pisanjem. On je prvi savremeni japanski pisac strave i užasa. Veliki ljubitelj zapadnjačkih horor, misterioznih i detektivskih priča, uočio je da japanski pisci zaostaju na tom polju, nakon čega se posvetio ovom žanru. Njegovo umetničko ime nastalo je japanizacijom imena Edgara Alana Poa, kome se posebno divio. Bio je višegodišnji predsednik Kluba japanskih pisaca misterija. Svoj književni debi imao je 1923. godine pričom „Bakarni novčić od dva sena”, koju je objavio pod pseudonimom Edogava Ranpo. Glavni lik velikog broja njegovih romana koji slede, je Kogoro Akeći, koji je u kasnijim romanima postao vođa grupe znane kao „Dečaci-detektivi”. Ova su dela dosegla neverovatnu popularnost tako da se često čitaju i danas. Najznačajnija dela mu su Životinje u senci, Vampir, Čovečja fotelja, Gusenica, Demon na usamljenom ostrvu, Demon bele kose, Pakao ogledala... Zbog obilja napetosti i neizvesnosti, njegove knjige su vrlo popularne među omladinom. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Edogava Ranpo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač TANESI Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 20x13,5 Strana 192 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

VEČE Voz u koji ulazim uveče, onaj u 17.56, nešto je sporiji od jutarnjeg – treba mu jedan sat i jedan minut – čitavih sedam minuta više od jutarnjeg voza, uprkos tome što se ne zaustavlja na dodatnim stanicama. Nema veze, jer kao što ujutru ne žurim da stignem u London, tako ni uveče ne žurim da se vratim u Ešberi. Ne zato što je to Ešberi, iako je mesto samo po sebi dovoljno sumorno, gradić koji je nikao poslednje dekade XVII veka i raširio se poput tumora po srcu Bakingamšira. Ništa bolji, ništa gori, ništa drugačiji od većine takvih varošica, sa centrom punim kafića, prodavnica mobilnih telefona i sportske opreme, okružen prstenom predgrađa, iza kog je carstvo multipleks bioskopa i supermarketa. Ja živim u umereno otmenom i relativno novom naselju, u delu grada gde trgovački centar postepeno prelazi u stambeno područje, ali to mi nije dom. Moj dom je viktorijanska kuća pored pruge, ona koju sam delimično posedovala. U Ešberiju ne posedujem nekretnine, nisam čak ni stanarka, samo podstanarka, neko ko deli jedan neupadljiv i pristojan dupleks sa Keti, zahvaljujući njenoj ljubaznosti i dobroti. Keti i ja smo drugarice od fakulteta. Poludrugarice, zapravo, nikada nismo bile tako bliske. Na prvoj godini je živela u sobi preko puta mene i pohađale smo ista predavanja, tako da smo se prirodno udružile tokom tih prvih nedelja privikavanja na studentski život, pre nego što smo upoznale ljude sa istim interesovanjima. Posle prve godine smo se retko viđale, a posle fakulteta skoro uopšte nismo, osim na ponekom venčanju. Ali u trenutku kada mi je pomoć zaista bila potrebna, ona je slučajno imala sobu viška i nekako je imalo smisla da se tu uselim. Bila sam tako sigurna da će moja nevolja trajati svega nekoliko meseci, najviše pola godine, prosto nisam znala šta drugo da radim. Nikada nisam živela sama, iz roditeljskog doma otišla sam u podstanare sa Tomom, nikada nisam mislila da ću živeti sama, strepela sam od te ideje, i stoga sam prihvatila njen predlog. I ovde sam skoro dve godine.

Izvršni direktor u Ministarstvu industrije je nestao: važna ličnost, i to nešto što ne bi trebalo da se desi. Stvari za Kondea komplikuje to što je poznavao čoveka o kome je reč, Rafaela Morina Rodrigeza, iz srednje škole — i da je Rafael oženio devojku u koju je bio zaljubljen, Tamaru. Istraga slučaja izvlači stara sećanja na bezbrižnije dane — a to su scene skoro slobodne asocijacije, Kondeove stare drugare (i promene kroz koje su svi prošli u protekle decenije ili dve) i ta različita vremena u kojima je Padura posebno dobar . Današnjost se takođe vodi prilično dobro, sa svima starijima i pomalo umorni od sveta, nerazumevajući šta je sa svime postalo, i često na ivici razočaranja. Rafael se dobro snašao, ali čim Konde počne da njuška okolo, pronalazi neke mutne stvari. Čini se da je Rafael bio privilegovaniji u svojoj vladinoj poziciji, ali je potrebno neko vreme da se utvrdi ko je imao prave podsticaje da želi da ga se otarasi. Smešten na komunističkoj Kubi, Padura prenosi osećaj mesta i lokalne poteškoće (iako svakodnevni život nije mnogo drugačiji nego na mnogim drugim mestima). Glavne razlike se jasno uočavaju: Znate šta putovanje znači za svakoga, ne samo u ovom preduzeću već i u zemlji u celini. Osoba koja putuje oseća se drugačije, odabrano, kao da je probila zvučnu barijeru… Policijski proceduralni aspekt Havane Blue je prilično osnovni, iako Kondeov pristup istrazi i ispitivanju svedoka omogućava pristojan obilazak Havane tog vremena. Dobar je u onome što radi — a njegov šef zna da je on čovek za taj posao: Nije da Konde ima mnogo izbora u bilo kojoj od stvari: osećaj neizbežnosti visi nad skoro svakim aspektom romana. Zabavna mešavina američkog tipa noara sa sparno kubanskom atmosferom, Havana Blue je prijatno malo čitanje. Havana Blue je prvi roman u seriji Mario Conde. Njegov originalni naslov na španskom Pasado Perfecto (Past Perfecto) krije ironičnu referencu i na „savršenu prošlost“ Rafaela Morina i na „savršenu prošlost“ Kube, pre takozvanog „posebnog perioda u vreme mira“, vremena duže ekonomske krize čiji je početak 1991. godina nakon raspada Sovjetskog Saveza. Iako se radnja dešava 1989. godine, prvo kubansko izdanje objavljeno je 1991. Takođe je zanimljivo primetiti da prošlost i sadašnjost igraju istu ulogu tokom radnje. Padura koristi treću osobu da upućuje na stvarne činjenice, dok koristi prvu osobu u flešbekovima Marija Kondea. Radnja se odvija prvih dana 1989. 1. januara, poručnika Maria Kondea iz policijske uprave Havane probudi uporni telefonski poziv. Ima užasan mamurluk nakon proslave Nove godine. Njegov šef zove zbog hitnog slučaja. Nestao je Rafael Morin, visoki funkcioner, šef kompanije za uvoz i izvoz u Ministarstvu industrije. Ispostavilo se da je Morin Kondeov poznanik iz starih školskih dana, sjajan student koji se oženio Tamarom, devojkom koju je Konde želeo. Tokom ove istrage Konde mora da se suoči sa devojkom svojih snova i snovima svoje mladosti. Kao što je često slučaj sa Padurinim knjigama, radnja je od manjeg značaja. To je samo izgovor da se pruži portret Havane i njenih ljudi pod totalitarnim režimom koji ne dozvoljava najosnovnije oblike slobode. Padura koristi elemente policijske procedure da bi kritikovao političke i društvene strukture društva u kojem se radnja odvija. Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Diplomirao je španski jezik i književnost na Univerzitetu u Havani, a radio je kao scenarista, novinar i kritičar. Autor je eseja, zbirki kratkih priča, ali je najpoznatiji po seriji krimi romana sa detektivom Mariom Kondeom u glavnoj ulozi. Oni su prevedeni na mnoge jezike i osvojili su prestižne književne nagrade kao što su Cafe Gijon nagrada 1995. Hametova nagrada za najbolji kriminalistički roman 1997., 1998. i 2005., Premio de las Islas, 2000. godine, u Francuskoj, nagradu Brigada 21 za najbolji roman godine, kao i nekoliko izdanja Nagrade kubanske kritike i Nacionalne nagrade za roman iz 1993. Serija Mario Conde, koju su hvalili i čitaoci i kritičari, do sada se sastoji od šest romani: Pasado perfecto (Havana Blue), Vientos de cuaresma (Havana Gold), Mascaras (Havana Red), Paisaje de otono (Havana Black), Adios, Hemingvai (Adios, Hemingvai) i La neblina del aier (Havanska groznica).

PREGOVORI SA STVARNOŠĆU ROMAN Šifra artikla: 387855 Isbn: 9788661454325 Autor : Erlend Lu Izdavač : GEOPOETIKA Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u ... Detaljnije Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“ „Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom […] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji. Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“ Adreasseavisen Erlend Lu, pisac i scenarista, rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije. Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), Fvonk (2011), Popis (2013), Kraj nama poznatog sveta (2015), Životinje u Africi (2018), Pakao (2019), O Jeverima i Junkerima (2022), knjigu eseja Pregovori sa stvarnošću: Godinu dana na jednom točku (2020), kao i nekoliko knjiga za decu. Njegove dečje knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh i pretvorene su i u animirani film. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor. U našim pozorištima (Atelje 212, Boško Buha…) s uspehom su se izvodile ili se izvode predstave nastale po delima Erlenda Lua. Knjige ovog kultnog norveškog pisca prevedene su u četrdeset zemalja širom sveta. Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte, quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999. U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super. Njegov roman Dopler u Gardijanu je proglašen knjigom godine. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Erlend Lu Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač GEOPOETIKA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 13x20 Strana 192 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ZAPISI IZ BUTANA 1991-1993 –MEMOAR I PUTOPIS PUTOPISI Šifra artikla: 387490 Isbn: 9788660480424 Autor : Snežana Marić Izdavač : AGM KNJIGA Kao i u prethodnim knjigama („Priče iz Jordana“ i „Sećanja na Burundi“), i u svojoj najnovijoj knjizi “Zapisi iz Butana“, autorka oživljava svoje dnevničke tekstove. Autorka nas upoznaje sa malenom, bajkovitom zemljom – Butan, koja je jednovremeno otvorena prema modernim tehnologijama, a i dalj... Detaljnije Kao i u prethodnim knjigama („Priče iz Jordana“ i „Sećanja na Burundi“), i u svojoj najnovijoj knjizi “Zapisi iz Butana“, autorka oživljava svoje dnevničke tekstove. Autorka nas upoznaje sa malenom, bajkovitom zemljom – Butan, koja je jednovremeno otvorena prema modernim tehnologijama, a i dalje je celokupan život u njoj saobrazan sa prirodom, tradicionalnom filozofijom života i duhovnim pogledom na svet. Izuzetan dar zapažanja, umetničke sklonosti, interesovanje za raznolikost kultura, tradicija, religija; za ljude, njihovo stvaralaštvo, njihov odnos prema posetiocima i gostima, prema „novom“ i „starom“; za način života, ishrane, za vekovne graditeljske veštine i danas žive; za društvene i ekonomske prilike, za prirodne, geografske i istorijske datosti od pradavnih vremena podneblja u kojima je kao stručnjak živela i radila ili u drugim okolnostima duže ili kraće boravila, su zajednički imenitelji svih knjiga Snežane Petrović Marić, pa tako i njenih „Zapisa iz Butana“. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija PUTOPISI Autor Snežana Marić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AGM KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8x21 Strana 146 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Ne mogu baš mnogo da kažem jer je ova knjiga iskušenje prilično velikih razmera i treba je doživeti! Imao sam od prve stranice, a onda mi se zaglavio u mozgu nakon što sam je zatvorio! Savršen je za ljubitelje slasher-a i izgrebaće sve užase i svrbež krvi koji imate! Apsolutno ga preporučujem ljubiteljima horora !! Bilo je ludo, ali sjajno!! Na Baltičkom moru niko vas ne čuje kako vrištite. Večeras se 1200 putnika pridružilo krstarenju između Švedske i Finske. Škripavi stari brod putuje istim putem, napred-nazad, svakog dana u godini. Ali ovo putovanje će biti drugačije. Usred noći trajekt je iznenada odsečen od spoljašnjeg sveta. Nema gde da se pobegne. Ne postoji način da kontaktirate kopno. I niko ne zna kome mogu verovati. Dobrodošli na brod Baltic Charisma. „Krvno krstarenje je zastrašujuće i zastrašujuće stvarno, obavezno štivo za fanove Stivena Kinga i Džona Ajvidea Lindkvista“ – Elizabet Hend, autorka Generation Loss and Hard Light. „Krvava krstarenje“ je u potpunosti smeštena u periodu od 24 sata na krstarenju alkoholom koji povezuje Švedsku i Finsku, tako da je širenje tako tanke priče na 560 stranica jednostavno previše. Ljudi idu na ovaj brod da se napiju, igraju, zabave i napuste svoje živote za taj dan. Radnja prati mešavinu putnika i osoblja sa pojedinačnim poglavljima nazvanim po liku, kao što je „Marianne“ koja je jedna od većih i naklonjenijih grupa koju pratimo. Ukupno ih ima desetak, a nekoliko njih se dodaje kako roman napreduje. Većina njih je bila prilično dosadna, što nije unelo mnogo efekta priči, a pošto je radnja smeštena u tako kratak period, malo je bilo u pozadini priča koje bi oživele jednodimenzionalnu grupu. Možda mislite da bi priča od 24 sata mogla povećati intenzitet, ali iz bilo kog razloga je pala, možda je nešto izgubljeno u prevodu. Natprirodna zaraza počinje nakon oko 20% ovog dugog romana i previše sličnih scena koje su se ponavljale i blage. Problem sa postavljanjem takve priče na čamac je u tome što postoji samo toliko, veoma ograničeno, načina na koje se ona može odigrati. Na kraju, uvek možete izabrati da skočite preko palube! (kao što radi jedan lik…) Putnici su hrome patke i lako ih je ubiti jer ima tako malo mesta za skrivanje, a pošto se to dešava tako brzo, nema nikakvog osećaja za stvaranje straha. Kao što sam već rekao, unapredjeni publicitet je naivno uporedio Matsa Strandberga sa Stivenom Kingom koji je napisao knjigu o sporim i postepenim infestacijama vampira u „Salem's Lot” ili briljantnim Robertom Mekamonom koji je to radio više od nedelju dana u „Oni žeđ” ili nedavno Giljermom del Torom i Čak Hogan u trilogiji „The Strain“. Ovaj roman nema apsolutno ništa da ga uporedi sa glavnim delima u žanru, a svakako ne sa tri koja sam upravo proverio. U „Blood Cruise” imamo momke i devojke koji pevaju karaoke jedan minut i beže za život nekoliko minuta kasnije nakon što su kupili kriglu i nemaju načina da se brane osim što koriste svoje visoke potpetice kao oružje. Ali hej, ovo je Švedska, tako da bar postoji evrovizijska veza tamo negde! Ali za tako veliku knjigu zaista je nedostajalo napetosti i nisam mogao da ne osetim da postavka stola iz Formica čamca nije pomogla. Zanimljivo, jedan od „likova“ je i sam čamac „Baltička harizma“, što je bila jedna od zanimljivijih sekvenci. „Blood Cruise“ je imao nekoliko dobrih ideja, jer su neki od istih likova nakon što su se zarazili dobro funkcionisalo, a način na koji su duže zaraženi videli nedavno preobraćene kao ‘novorođenčad’ je bio lep dodir, ali mnogi od njih su jednostavno izgubljeni u samoj dužini knjige. Same transformacije, ispadanje zuba i sve to, takođe su bile prilično cool. Na kraju krajeva, pozadinska priča o tome odakle je zaraza nastala nije bila ništa novo i nije me posebno zgrabila ili ubedila na bilo koji širi natprirodni način. Skakanje od lika do lika postalo je zamorno, u nekim momentima su veze poglavlja bile veoma male, i počeo sam da zbunjujem nekoliko njih dok su se spajali. Kada je zaraza počela da potresa, većina likova je bila u istoj nevolji, tako da je zaista trajala predugo i nedostajao je lik koji bi se istakao kao heroj ili neko za koga bi se navijao. To je zapravo vampir na čamcu (560 stranica) i nema smisla maskirati ga u bilo šta drugo. Veoma ste dobrodošli da se ne slažete, ali takođe bih rekao da je njegova IA trilogija „Engelsfor“ znatno izazovnija od ove. PDF Pregled Knjige

DOK SE KAFA NE OHLADI TikTok Hit ROMAN Šifra artikla: 368175 Isbn: 9788610044126 Autor : Tošikazu Kavaguči Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Stočić, kafa i odluka. To je sve što je potrebno da bismo bili srećni. U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi. Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da pr... Detaljnije Stočić, kafa i odluka. To je sve što je potrebno da bismo bili srećni. U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi. Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako. Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati: 1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas. 2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu. 3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života. 4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima. 5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Tošikazu Kavaguči Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 14,5x20,5 Strana 240 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

PAKT SA ĐAVOLOM LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 380363 Isbn: 9788652148851 Autor : Elizabet O’Rork Izdavač : LAGUNA Bestseler autorka New York Timesa „Ovaj par i njihova priča predstavljaju cilj ljubavnih romana.“ – Read. Review. Repeat Hejz Flin je arogantni kreten najpoznatiji po svojoj navici ispijanja viskija i načinu na koji širi svoj britanski „šarm“ po čitavom Holivudu, uvek sa drugom ženom. On je po... Detaljnije Bestseler autorka New York Timesa „Ovaj par i njihova priča predstavljaju cilj ljubavnih romana.“ – Read. Review. Repeat Hejz Flin je arogantni kreten najpoznatiji po svojoj navici ispijanja viskija i načinu na koji širi svoj britanski „šarm“ po čitavom Holivudu, uvek sa drugom ženom. On je poslednja osoba za koju želim da radim, osim što ne mogu da skinem pogled sa njegovog lica, i što smo duže zajedno, to mi je teže da ga mrzim. Zato što ispod te nadobudne spoljašnjosti leži srce koje ne želi da pokaže – srce koje je bilo slomljeno pre punih deset godina. Deo mene želi da ga popravi pre nego što odem… ali da li mogu to da uradim a da moje srce ne bude slomljeno? „Smatrajte da sam zadivljena, očarana, zavedena i potpuno zaljubljena u ovu romansu. Knjiga me je osvojila.“ – Dreamy Little Reads „Ne mogu dovoljno da vam preporučim ovaj roman! Tali i Hejz su savršenstvo.“ – Cowtown Reader „Ludo spektakularna storija!“ – Greta Reads Romance „Nisam skoro ovoliko uživala u komičnoj romansi.“ – Book Obsession Confessions Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Elizabet O’Rork Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 13x20 Strana 288 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Iz knjige: Reacher je otpio vodu iz boce. Momak u najboljoj tjelesnoj kondiciji koga je ikad upoznao bio je jedan belgijski vojnik koji mu je smrtno ozbiljan rekao da je za održavanje kondicije najvažnije da svaki dan piješ šest litara mineralne vode i onda možeš raditi štogod želiš. Za Reachera pet litara je približno jedan galon, a pošto je Belgijanac bio upola manji od njega, onda bi trebao piti dva galona vode dnevno. Deset boca. Tog pravila se pridržavao otkako je došao na vrele Keyse i dobro se osjeća. Nikad se nije bolje osjećao. Svaki dan u četiri popodne sjedi za istim tamnim stolom i pije tri boce negazirane vode sobne temperature. Sad je ovisan o vodi kao što je nekad bio ovisan o kavi. Stariji muškarac naslonio se na šank i ispijao pivo. Gledao je naokolo. Osim Reachera i barmena nije bilo nikoga. Stariji muškarac se odmaknuo od šanka i zakoračio prema njemu. Mahnuo je s bocom piva u ruci i gestom upitao, je li slobodno? Reacher je glavom pokazao slobodnu stolicu i otvorio treću plastičnu bocu vode. Tip se sručio na stolicu. Jedva se smjestio. Navikao je držati ključeve, novac i rupčiće u džepovima hlača, pa su njegovi široki bokovi bili još širi. »Vi ste Jack Reacher?« upitao ga je. Nije iz Chicaga ni Bostona. Sigurno iz New Yorka. Imao je isto glas kao jedan tip koga je Reacher poznavao, a prvih dvadeset godina života nije otišao dalje od stotinjak metara od Fulton Streeta. »Jack Reacher?« opet je upitao stariji muškarac. Izbliza je zamijetio da ima sitne, pametne oči i guste obrve. Reacher je otpio vodu i pogledao ga kroz bistru tekućinu u svojoj boci. »Vi ste Jack Reacher?« upitao ga je treći put. Reacher je odložio bocu na stol i odmahnuo glavom. »Nisam«, slagao je. Stariji muškarac se razočarano skutrio na stolici. Pogledao je na sat na zapešću. Nagnuo se prema naprijed kao da će uspraviti zdepasto tijelo, ali nije ustao, kao da ima vremena na pretek. »Četiri sata i pet minuta«, rekao je. Reacher je kimnuo glavom. Tip je s praznom bocom piva mahnuo barmenu koji mu je donio još jedno pivo. »Vrućina«, rekao je. »Slabo je podnosim.« Reacher je opet kimnuo glavom i otpio vodu. »Poznajete li izvjesnog Jacka Reachera?« upitao je taj tip. Reacher je slegnuo ramenima.