Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 5600 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5620 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS2 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: TV1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

– To ne može da bude ona – ubeđivao je sebe ali je morao da seuveri. Lagano je podigao durbin u visini očiju usmerivši pogledprema toj ţeni. Antoniju je zastao dah. Lepo oblikovane noge izadnjica. Vitki struk, glatka ramena, duga, zlatno-smeđa kosavisoko podignuta na potiljku… Zadubljena u knjigu, nijeprimetila da je neko paţljivo posmatra. To je ona: njegova bivšaţena Sandra Binam. Preplavilo ga je sećanje. Trenutak kada ju je prvi put ugledao… I tada mu je bila okrenuta leđima. Spuštene farmerice u kombinaciji sa kratkim topom otkrivale su dvasimetrična mala udubljenja iznad zadnjice, koja su tako magičnodelovala na njega. Kada se okrenula, od njene lepote zastao mu je dah. To je bila ljubav na prvi pogled, bar je tako mislio. Sada prisećajući se svega, znao je da se radilo o neobuzdanoj požudi. U svom kratkom braku naučio je lekciju o ţenama. Ubrzo ga je Sandra napustila, naravno, sa pozamašnim iznosom na čeku koji je zahtevala od njegovog oca. Kad je Antonio došao kući, njegova žena je već bila daleko. Ostavila mu je kratko oproštajno pismo iz kojeg ništa nije saznao. Bio je zbunjen, nije mogao da poveruje da mu se to dešava. Ipak, poverovao je kada je ona, nekoliko dana po povratku u Veliku Britaniju, unovčila ček na iznos od četvrt miliona funti. Njegovi advokati brzo su obavili sve potrebno u vezi sa razvodom i Antonio Sandru više nije video – do danas. – Hoćeš li konačno da pogledaš “Leonesu”? To ja zovem jahtom! Vau! Kakav muškarac! Pogledaj! Zar to nije najuzbudljiviji momak koga si videla? Pogledaj ta ramena! Sandra je nevoljno podigla glavu sa uzbudljivog krimića. – Molim te, Pam, nije valjda opet neki grčki bog? Ovo je sigurno stoti ove nedelje – nasmešila se. – A ti si udata. – Veruj mi, ovaj je nešto posebno. Grešno je privlačan. Nažalost, gleda samo tebe – uzdahnula je tužno Pam. – Kladim se da je odličan u krevetu. – Stidi se! – Sandra je odmahnula glavom i ponovo se zadubila u knjigu. – Propuštaš život, devojko. Od šestorice neţenja na našoj jahti i slepac bi primetio da je jedan, Patrik Vajl, zagrejan za tebe. A da li ga ohrabruješ? Ne. Ako ne kuvaš, najveći deo slobodnog vremena provodiš čitajući knjigu. Gde ti je avanturistički duh? Da sam na tvom mestu, odmah bih otišla na palubu one jahte da saznam ko je taj savršeni muškarac. Kad malo bolje razmislim, baš ću to uraditi. Pozvaću ga na našu oproštajnu ţurku večeras. Deni sigurno neće imati ništa protiv kada mu kažem da to radim za tebe. Knjigu potražite OVDE

U toku protekle dve godine Eli je svesno postajala jedini Kingov prijatelj. U početku ga je samo uznemiravaia i vero- vatno nervirila, ali kasnije se rodilo njihovo prijateljstvo. I to je zaista bilo pravo prijateljstvo, razmišljala je okrećući se u krevetu. Jer, Elini roditelji su bili vrlo religiozni i tako razvili jedan deo njene prirode, onaj stvaralački, a fizički je Eli bila još uvek netaknuta devica. Na Jamajku se vratila toga jutra i radovala se svakom dolasku u malenu kuću na obali mora. Htela je da se preda radu na svojoj novoj kolekciji odeće, a za to je tu imala idealne uslove. Osim toga, već joj je nedostajao King. Ipak, kad ju je nazvao pre sat vremena, nije uspela da se obraduje što ga čuje. Imao je čudnu molbu, ali nije imao vremena za objašnjenja. Odmah je pristala da mu pomogne. No, tada nije imala pojma da King želi da je zatekne u svom krevetu kad se vrati kući. Na brzinu se spremila i došla. Sve vreme je razmišljala o tome pokušavajući da pronađe pravi razlog. Njoj se činilo da King nema neku ozbiljnu vezu, ali je možda nekome hteo da pokaže kako je tobože zauzet. To nije ličilo na Kinga, ali ništa drugo nije joj palo na pamet. Videće ubrzo, zaključila je Eli, privijajući svilenu posteljinu uz telo. Osećala se seksi i poželjno dok ju je mek materijal milovao po telu. Bila je u jednoj od onih spavaćica u kojima nikada ne bi stala pred svoje roditelje. Ponela je i providan negliže koji je takođe bio samo deo njenog intimnog sveta koji nikome nije bio dostupan. Pred Kingom nema razloga da se ustručava, razmišljala je. On je nikada nije gledao kao ženu i sa njim može da flertuje do mile volje. On to neće ni primetiti. Jer, Eli je pomalo volela da izaziva ljude oko sebe. Bila je otvorena i neki su to pogrešno tumačili. Čim bi to primetila, Eli bi se brzo povukla u svoje carstvo i nastavila da mašta o sebi kao o lepoj, zavodljivoj mladoj ženi koja ume s muškarcima. Sa Kingom je bilo drugačije. Bili su prijatelji i pred njim nije morala ništa da krije. Ni pred kim drugim ne bi se uopšte pojavila u toj spavaćici, razmišljala je. Ovako će o-dglumiti svoju ulogu, ako je reč o njoj, a on neće ni primetiti koliko je drugačija nego obično. Kingston fioper, razmišljala je i osmeh se pojavio na njenom licu. Bio je biznismen i radio je nešto s naftom i deonicama, koliko je znala. Počeo je gotovo od ničega, ali je vrednim radom i talentom došao do pravog bogatstva. Za razliku od njega, njegov brat po majci, dobio je mnogo od svog oca i grčevito se trudio da bude uspešniji i bolji od Kinga. Iako su se lepo družili, često razgovarali i razmenjivali mišljenja, Eli nije znala mnogo o Kingovoj porodici. Njegov poiu- brat, Bobi, bio je oženjen i koliko se sećala, King ih je oboje očekivao da dođu u posetu i nekim poslom. O tome joj je pričao pre nego što se vratila kući da završi kolekciju na kojoj je tada radila. Osmeh se pojavio na njenom licu. Ta kolekcija je bila pravi „bum” i vrlo lepo se prodavala. Eli je bila kreator i njeni modeli su bili vrlo praktični i lepi u isto vreme. Nije bila preskupa i zato je postajala sve omiljeniji modni kreator mladih. Zarađivala je dobro i tako je pre dve godine mogla sebi da priušti malenu kuću u koju je rado dolazila i da se odmori i da radi. Inače je živela u Maja- miju sa svojim roditeljima koji su bili vrlo dobri, samo previše povučeni ljudi. Eli je imala siguran život bez mnogo poteškoća i potresa, a kad je odlučila da moda bude njeno zanimanje, njeni roditelji se nisu bunili. Ulili su u nju toliko svojih strogih moralnih nazora da je bilo svejedno čime će se baviti. Sve bi ona radila predano i svesno. Eli se još uvek dobro sećala svog dolaska i prvog susreta s Kingom. Tada je bio uzdržan, hladan i previše poslovan. Često se pitala ume li uopšte da se smeje. Bilo je to neposredno pošto je kupila velikog amazonskog papagaja, kojeg nikada nije ni nosila sa ostrva. Zvao se Vorik i kako ju je njegov vlasnik ubeđivao, nije trebalo da ima bilo kakvih problema s njim. No nije bilo baš tako. Knjigu potražite OVDE

Devojke su ostale uskraćene za Čensovo ushićenje, ali su zato one same postale primetno uznemirene suočenjem sa njegovom impresivnom pojavom. Razmenile su saučesničke poglede, koji su odavali njihovu istomišljenost po pitanju Čensovog izgleda. Svaka od njih se ponadala da će upravo on obaviti završne razgovore sa kandidatkinjama za mesto stjuardese. Želele su da ostvare lični kontakt sa njim i nametnu mu se svojim personalnim i profesionalnim kvalitetima. Blago komešanje devojaka prekinula je zvonjava interfona na stolu za kojim je sedela sekretarica, Maraja Klark. Ona je užurbano odgovorila na poziv, nakon čega je ustala i otišla u kancelariju iza čijih vrata je nestao Čens Kalahan. *** – 28 godina… Radila kao stjuardesa u najvećim svetskim kompanijama… Govori tečno francuski, nemački i italijanski jezik… Odličan plivač… Savršeno zdravlje…- zatvorio je dosije i bacio ga na sto. – Pravi ženski Supermen, nema šta… – Osećam li ja to ironiju u tvom glasu, Čens? – Robert je podozrivo pogledao u svog sina. – Ne veruješ da su podaci te devojke tačni? – Kroz ovu kancelariju je od njenog osnivanja promarširalo nekoliko hiljada potencijalnih stjuardesa. Sve one su u prijavama pisale bajke o sebi,da bi se kasnije ispostavilo kako su pre-terivale u samohvalisanju. Knjigu potražite OVDE

Heinz Wartegg bijaše slavan slikar. Ime mu je postalo poznato kad je prije nekoliko njegova slika »Lijepa Španjolka« dobila nagradu. Kopije te slike mogle su se naći u svim trgovinama umjetnina. Tom je slikom postigao svoj najveći uspjeh. Ni o jednom njegovom kasnijem djelu nije se toliko govorilo. Bio je vrlo ovisan o svom raspoloženju, pa nije mogao raditi pod prisilom. Od njegove zarade ne bi bio mogao krenuti na tako skupu plovidbu, ali se oženio ženom koja je u brak donijela ogroman imetak. Prije nego li ju je poznavao, bio je nepoznat slikar o kome nitko nije govorio. To se izmijenilo jednim udarcem, čim je u kuću doveo svoju lijepu ženu. Vodila je veliku kuću, uvela ga je u društvo i upoznala s važnim ljudima. Oduševljavala ga je svojom ljepotom i dražešću davajući mu značaj koji nikada bez nje ne bi postigao. Naslikao ju je kao^ Španjolku, a slika je proslavila njegovo ime. »Lijepa Španjolka« svuda se spominjala, iako je za to imala veću zaslugu očaravajuća žena koja mu je služila kao model nego sam slikar. Neka vrsta sugestivne snage krila se u ljubavi te lijepe i pametne žene. Knjigu potražite OVDE

Ela Stjuart naporno je radila da bi postigla savršenu ravnotežu između privatnog života i posla: ima sjajnu karijeru pedijatra, šarmantnog muža, dobrotvora Džeksona Gareta – i strastvenog ljubavnika Vilijama Ešfilda. Vilijam je podjednako posvećen Eli, ljubavnici sa kojom je već osam godina u vezi, i Bet, svojoj ženi punoj problema. Zna da nikada ne bi mogao da bira između njih, i beskrajno je zahvalan što to nikada nije od njega traženo. Kada tragedija udari iz vedra neba, Elin pažljivo uređeni život iskliznuće iz šina. Boreći se da se nosi sa haosom koji ne može da kontroliše, nesposobna da i dalje glumi podatnu ljubavnicu, Ela preispituje svoju vezu sa Vilijamom. Međutim, njen lični košmar imaće posledice na sve koji su povezani sa njom. Na Bet, koja počinje da se izvlači iz depresije koja joj je ukrala najdragocenije godine majčinstva. A iznad svega, na Kejt, Vilijamovu i Betinu kćerku u osetljivim godinama koja će iznenada doživeti vatreno krštenje. U jednom trenu, ništa više neće biti isto. Svi oni otkriće da su ih preterane ambicije udaljile od onoga što su najviše želeli… Moćna pripovest o nemoralu i požudi. Dejli mejl Knjigu potražite OVDE

Glavna junakinja, Kenzi Šo, je uspešna žena koja je naporno radila da izgradi svoju karijeru u svetu marketinga. Njen život je savršeno planiran – ima divnog verenika i spremna je da zakorači u idiličnu budućnost, sa kućom iz snova i porodicom. Međutim, sve se menja kada se u njen život neočekivano vraća bivši momak, Šejn. Ta neočekivana pojava dovodi Kenzi u dilemu: da li da rizikuje svoje planove i udje u svet neizvesnosti zarad prilike da doživi pravu ljubav, onakvu kakvu poznaje iz filmova. Kroz Kenzijinu unutarnju borbu između praktičnosti i strasti, autorka istražuje pitanje koliko smo spremni da odstupimo od unapred osmišljenih puteva zarad ispunjenja svojih najdubljih osećanja. “Ljubav kao na filmu” donosi čitaocima priču o preispitivanju, promenama i odlukama koje se moraju doneti kako bi se pronašla istinska sreća. Viktorija van Tim nas poziva da razmislimo o značaju hrabrosti i spontanosti u životu, kao i o vrednosti onih trenutaka koji nas mogu iznenaditi i promeniti tok naših sudbina. Kroz emotivnu priču o Kenzi, autorka nas podseća da ljubav može biti neuhvatljiva, ali da je vredno suočiti se sa neizvesnošću kako bismo doživeli istinsku sreću.

Prošlo je tek nekoliko godina otkako je umrla Edina majka pri porodu kćerkice. Tad mu je bilo već dvadeset godina i spremao se upisati na sveučilište u Bonnu. Svoju je namjeru odgodio za kraće vrijeme, želeći da bude uz oca u njegovoj tuzi jer je teško patio zbog gubitka žene. Grofica Ulrike, njegova supruga, nije imala još ni četrdeset godina kad je umrla. Svi su je voljeli zbog njezine dobrote. Stoga nije ni bilo čudno što joj je muž jedva podnio bol gubitka. Odnijeli su je u hladnu grobnicu plessentinskog dvorca. Umjesto nje, u dvorac se uselila sićušna djevojčica, posmrče. Otac u svojoj tuzi nije htio ni čuti za to dijete. Čak niti ga vidjeti. Edo se smilovao malom biću. Žalio ga je zbog njegove bespomoćnosti. Gledao je u sestrici skupocjen majčin zalog, pa nije ostavljao oca na miru dok se njegova nepravedna srdžba prema maloj Helli nije pomalo smirila. Tek tada, kad je nagovorio oca da se pobrine za malu djevojčicu, otputovao je Edo u Bonn. Njegov otac meñutim nikada nije uspio zaboraviti svoju ženu. Nikad mu se više nije vratila veselost i bezbrižnost svjetskog čovjeka od prije. Živio je tiho i povučeno na imanju Plessentin, i samo kad bi se Edo za vrijeme praznika vraćao u dvorac, tamo bi opet zavladao život. Hella je u toj tužnoj okolini bila ipak veselo i uvijek dobro raspoloženo dijete. Bila je dražesna djevojčica zlaćane kose i divnih modrih očiju poput majčinih. Kad je počela na svojim debelim nožicama trčati po dvorcu, mazeći se poput male mačkice, a pritom je postajala sve sličnija svojoj majci, i grof je potisnuo svoju srdžbu pa je to dijete zamalo bezgranično zavolio. Godine su prolazile. Edo je završio studije pa je sada radio na njemačkom poslanstvu u Parizu. Stoga je rijetko dolazio kući. Sestri je slao darove i mala, srdačna pisamca, na koja mu je ona odgovarala teškom mukom svojim dječjim rukopisom. Helli je jako teško padalo sjediti na miru i učiti. Stoga se baš nije mogla pohvaliti nekim naročitim znanjem. U jahanju i penjanju, pak, mogla se takmičiti sa svakim dječakom. Edi se život u Parizu vrlo svidjao. Uživao je u njemu, iako nikada nije ni u čemu pretjerivao. Svi su ga voljeli zbog njegove prirodjene ljubaznosti. Gospodje su ga mazile na sve moguće načine, a imao je i mnogo prijatelja. Bilo je očigledno, medjutim, da se usprkos tome nije namjeravao oženiti, a niti je bilo kojoj ženi obraćao osobitu pažnju. Govorilo se da su ga ponekad vidjeli u društvu neke prekrasne djevojke, koju nitko nije poznavao. Stoga su ga prijatelji zadirkivali, sve dok to jednog dana nije odlučno zabranio. Dakako da su u njegovu odsustvu sada još i više o tome razgovarali. Uskoro su svi znali da Edo Plessen ima ljubavnu vezu s nekom ženom koja nije pripadala njegovu društvenom krugu. Knjigu potražite OVDE

– Čitaš mi misli, draga moja! – Dina je napravila molećiv izraz lica. – Da li bi htela da mi doneseš jednu finu, slatku kaficu? Molim te. – Ne smem da te odbijem – Temi je zabrinuto posmatrala umorno lice svoje koleginice, ali i bliske prijateljice. – Izgledaš kao da bi umrla bez očekivane doze kofeina. – Ali i bez doze proteina! Da li u frižideru imaš neki sendvič za mene? – Sa puterom i šunkom? – Ti si moj spasilac! – Dina ju je zahvalno pogledala. – Šta bih ja radila bez tebe? – Pa, ono što ja znam je da bi te svi ostali, sem mene, pustili da umreš od gladi, žeđi, ili umora, svejedno! – poručila joj je Temi, povlačeći se sa vrata. Dina je tiho uzdahnula. I ona sama je bila svesna toga da je malo ko u firmi brinuo o njoj i njenim potrebama, ali nije gubila nadu da bi nešto moglo da se promeni. Kao pravnik, verovala je u pravdu, u njenu moć, njene puteve. U to da, pre ili kasnije, pokaže svoje lice, ono, pred kojim svi obaraju oči. Pred kojim se ispravljaju laži i pred kojim stvari dolaze na svoje mesto. Odmotala je celofan sa sendviča kojeg joj je Temi donela i gladno ga zagrizla. Zatvorila je oči, zabacila glavu i ispustila uzdah zadovoljstva. Knjigu potražite OVDE

Prvi put u nekoliko proteklih godina osedala se opušteno dok je pratila slugu do male trpezarije u kojoj je postavljen doručak Bila je sigurna u to da de joj trebati vremena da nauči gde je koja prostorija. Mala trpezarija nije bila mala prostorija, ali tako su je zvali zbog malog stola za ručavanje za dvanaest osoba. U trpezariji je zatekla svoju sestru, njihovu pratilju gospođu Vebster, lorda Menlija sa suprugom, lorda Ervija i Stentona. Muškarci su ustali da je pozdrave, a Veriti im se nasmešila pre nego što je prišla dugoj komodi na kojoj su bili poslužavnici puni hrane. Mogu li da vam predložim ribu? – Stenton ju je gledao i dalje stojedi. – Moja kuvarica je izvrsno priprema. Hvala, radije bih se opredelila za voce – pogledala ga je preko ramena. – Ne sumnjam u vašu reč… Drago mi je zbog toga – nasmešio se zadovoljna Veriti se brzo okrenula pokušavajudi da prikrije crvenilo koje ju je oblilo, a onda je počela da puni tanjir raznim vodem. Radila je to polako, dajudi sebi vremena da se smiri pre nego što je pošla do stola. Za trenutak je zbunjeno zastala shvativši da Stenton i dalje stoji, a onda je primetila da drži izmaknutu stolicu. Knjigu potražite OVDE

Labudovo jezero je baletska predstava podeljena na činove – beli labud dominira na sceni, ali publika uvek dolazi da vidi labudice. Uloge Odete i Odilije nekada su bile odvojene, ali sada se obično igraju od strane iste balerine. Ova dvostruka uloga je izuzetno zahtevna, zahtevajući besprekornu tehniku i emotivnu dubinu. Ali koliko su balerine spremne da se bore za tu ulogu? Ava Kirilova je dugo radila i žrtvovala se za svoju karijeru u Londonskom ruskim baletu. Konačno je ostvarila svoj san i postala labudica. Njeno izvođenje je bez greške, privlačeći pažnju svih. Ali postoji neko ko želi da vidi Avu kako pada. Tko je taj misteriozni pojedinac koji želi da uništi sve što je Ava stekla? U “Gledaj je kako pada” susrećemo se sa svetom baleta koji je ispunjen strašću, rivalstvom i željom za uspehom. Erin Keli nas uvodi u začarani svet scene, otkrivajući mračne tajne i opasnosti koje vrebaju iz senke. U ovoj uzbudljivoj priči, čitaoci će se suočiti sa intrige, strasti i nepredvidivim preokretima koji će ih držati zakačenima do samog kraja. Da li će Ava uspeti da se odupre svojim neprijateljima i ostvariti svoje snove ili će pasti pod teretom tajanstvene opasnosti? Saznajte u ovoj izuzetno napetoj priči o ljubavi, umetnosti i želji za uspehom.

D 1 etektiv inspektor Ray Stevens stajao je uz prozor i mozgao o svom uredskom stolcu, kojem je lijevi naslon za ruku bio slomljen već najmanje godinu dana. Dosad je tome pristupao pragmatično i jednostavno se nije naslanjao na njega, ali dok je on bio na ručku, netko je na poleđini naslona crnim flomasterom napisao „defektan”. Ray se pitao hoće li se novopronađeni entuzijazam nadređenih kojim su pristupili reviziji inventara protegnuti do zamjene manjkavog stolca, ili mu je suđeno da bristolski odjel kriminalističke policije vodi sa stolca koji baca ozbiljnu sumnju na njegovu vjerodostojnost. Nagnuo se prema stolu kako bi u kaotičnoj gornjoj ladici pronašao flomaster pa čučnuo i preinačio natpis u „efektan”. Vrata njegova ureda otvorila su se i on je brzo ustao vraćajući čep na flomaster. – Ah, Kate, baš sam… – Zanijemio je shvativši što znači izraz na njezinu licu gotovo i prije no što je opazio ispis u njezinoj ruci. – Što imaš? – Bijeg s mjesta prometne nesreće u Fishpondsu, šefe. Poginuo je petogodišnji dječak. Ray je uzeo ispis iz Kateine ruke i preletio pogledom preko njega, dok je Kate u nelagodi stajala na vratima. Nedavno položivši detektivski ispit, u kriminalističkom odjelu radila je tek nekoliko mjeseci i još je uvijek hvatala konce. Međutim, bila je dobra: bolja no što je znala. Knjigu potražite OVDE

Kijara i njen brat Markus pokušavaju da prežive u Istočnom Ouklandu, u kompleksu stanova poznatom kao Rigal haj. Njihova porodica je prošla kroz teška iskušenja, sa smrću i zatvorom koji su ih razdvojili. Dok Markus sanja o uspehu kao rep zvezda, Kijara se bori da pronađe posao kako bi plaćala skučeni stan i brinula se o devetogodišnjem dečaku iz susedstva, koga je majka napustila. Jedne noći, pijani nesporazum sa neznancem pretvara se u neočekivanu priliku za Kijaru. Očajnički potrebna novca, ona se upušta u posao koji nikada nije ni sanjala da će raditi. Međutim, njen život se menja iz korena kada se njen identitet pojavi u policijskoj istrazi koja otkriva veliki skandal unutar ouklandske policije. Lejla Motli majstorski prikazuje snagu i hrabrost Kijare dok se suočava sa izazovima života. Ova knjiga nas vodi na putovanje kroz njenu borbu za opstanak, suočavanje sa tajnama i suočavanje sa sistemom koji je korumpiran. “Noćna ptica” nas tera da razmišljamo o socijalnim nepravdama i posledicama seksualnog zlostavljanja, dok istovremeno ističe važnost hrabrosti i odlučnosti u borbi za pravdu. Ovaj roman je snažna i emotivna priča o izdržljivosti, borbi za istinu i pronalaženju nade u teškim vremenima. “Noćna ptica” će vas duboko dirnuti i podstaći na razmišljanje o društvenim pitanjima koja često ostaju skrivena. Lejla Motli stvara autentične i slojevite likove koji će vam ostati urezani u sećanju dok pratite njihovu neumornu borbu za pravdu.

Već posle nekoliko dana, njena koža je zavidno preplanula, tako da je, onako vitka, u elegantnom crnom bikiniju, izgledala kao lepotica s neke izazovne, raskošne reklame. Bila je izrazito visoka, ali graciozne građe, perfektno izvajanih dugih udova. Lice su joj velikim delom zaklanjale tamne naočari, ali su se jasno videli mali pravilan nos i lepo oblikovana brada, uokvireni crvenkastom kosom, koja se presijavala na suncu. Naročito su privlačila pažnju Sofijina usta, punih, savršeno isklesanih usana, koje su Istovremeno ostavljale utisak strastvenosti i odlučnosti. Svako ko bi je, makar letimično pogledao, znao je da je to lice izuzetne osobe, snažnog karaktera. Radila je kao foto-model, manekenka, i kao glumica u pozorištu i na televiziji. No, od kada je završila školu za dramske umetnike, svoje profesionalne ambicije usmerila je isključivo na glumu. U stvari, oduvek je maštala da postane glumica. Međutim, prethodne dve godine u njenoj pozorišnoj karijeri bile su prilično jalove. Dobila je svega nekoliko epizodnih uloga u osrednjim komadima. U međuvremenu, snimila je nekoliko televizijskih reklama. A onda joj se, iznenada, ukazala prva prava šansa — ponudili su joj ulogu u uzbudljivoj drami koju je realizovala stanica BBC 2. Bila je to najveća prekretnica u njenom poslu i njen najbolji dotadašnji glumački nastup. Pa ipak, ni posle osam meseci, koliko ju je delilo od tog značajnog događaja, nije mogla o njemu da razmišlja, a da se ne rastuži. Počelo je kao divan izazov, a završilo se s gorčinom i bolom. Knjigu potražite OVDE

Talija, izgledaš kao boginja – Krispen Blit, vlasnik umetničke galerije “Blit” u Bejsvoteru, pozdravio je Taliju Rejnolds. – Kamenčići oko tvog vrata vrede malo bogatstvo. – Veliko bogatstvo, da budemo precizniji – uzvrati Talija i automatski povuče ogrlicu. – Ovi kamenčići, kako ih nazivaš, besprekorni su safiri iz Kašmira. – Da li je to poklon od tatice? Mora da je poslovanje u „Rejnolds Grejmsu” svakim danom sve bolje – Krispenov osmeh odjednom je postao izveštačen. – Lepo je znati da je recesija u nekim firmama već prošla. Na gorki ton u Krispenovom glasu Talija se namrštila. Čula je neke glasine o tome da je Blitova galerija pogođena krizom. U jednom momentu pokušala je da kaže Krispenu da ni u juvelirskom poslu njenog oca nije baš sve ružičasto. Srećom, njen otac uspevao je da održi poslovanje zahvaljujući ušteđevini. I Talija je poslednja tri meseca radila besplatno, a sportski automobil koji je pre tri godine od oca dobila za dvadeset prvi rođendan zamenila je za stariji i slabiji „mini-moris”. Prodala je neke komade nakita, kao i dizajnirane haljine. Haljinu koju je te večeri nosila pozajmila je od jedne prijateljice, inače vlasnice butika. Ni ogrlica u koju su ugrađeni safiri i dijamanti nije bila njena, već vlasništvo „Rejnolds Grejmsa”. Otac ju je zamolio da je te noći nosi oko vrata jer će tako možda skrenuti pažnju nekog novog klijenta. Talija se plašila da će je izgubiti pa ju je stalno pipkala rukom. Knjigu potražite OVDE

Mesecima kasnije, bivši policajac po imenu Bil Hodžis, još uvek progonjen nerešenim zločinom, razmišlja o samoubistvu. Kada dobije sumanuto pismo od „pomoći“, u kome se pripisuje zasluga za ubistva, Hodžis se budi iz svoje depresivne i upražnjene penzije, plašeći se još jednog još đavoličnijeg napada i pakao da ga spreči. Brejdi Hartfild živi sa majkom alkoholičarkom u kući u kojoj je rođen. Voleo je osećaj smrti pod točkovima mercedesa i želi ponovo tu žurbi. Samo Bil Hodžis, sa nekoliko ekscentričnih i neusklađenih saveznika, može da uhapsi ubicu pre nego što ponovo udari. I nemaju vremena za gubljenje, jer će Brejdijeva sledeća misija, ako uspe, ubiti ili osakatiti hiljade. Gospodin Mercedes je rat između dobra i zla majstora neizvesnosti čiji je uvid u um ovog opsednutog, ludog ubice jeziv i nezaboravan. Stiven King je možda priznati veliki majstor horor fantastike, ali je oduvek znao da svakodnevni demoni koji se kriju iza paravanskih vrata na ulicama malih gradova mogu da odzvanjaju našim najdubljim užasima jednako efikasno kao i zlo stvorenje u kanalizaciji. Duševne bolesti, zavisnosti, siromaštvo, traume iz detinjstva, otuđenje – to su prava čudovišta koja čuče ispod površine naših života i vrebaju stranice većine njegovih fikcija u ovom ili onom obliku, čak i u pričama koje se čine zabrinutim. sa očiglednijim natprirodnim silama zla. Nema ničeg paranormalnog u vezi gospodina Mercedesa, njegovog 57. romana. To je stari dobri, trkački triler sa svim omiljenim tropima žanra koji su poređani od početka: detektiv maverick koji mora delovati van granica zakona; ubica sa ličnom osvetom i nezdravim odnosom sa majkom; grupa neprilagođenih koji sarađuju da ga zaustave pre nego što uspe da izvrši svoj plan ubistva. Možete čak reći da su ovi gradivni blokovi žanra poznati do tačke klišea; zanimljiviji je deo koji socrealizam igra u mašineriji ove priče. Mr Mercedes počinje 2009. godine, dok recesija jača svoj stisak na neimenovani grad na srednjem zapadu. Održaće se sajam poslova na sportskom stadionu; očajni nezaposleni preko noći dolaze u red u hiljadama. Dok svane, elegantni 12-cilindarski Mercedes SL500 brzo izlazi iz magle i prolazi kroz gusto zbijenu liniju, ubivši osam ljudi i povredivši još 15. To je malj metafore: luksuzni automobil bezobzirno slama one koji su već žrtve nejednakosti. King je odmah uhvatio interesovanje čitaoca; da li je ovaj ubica politički motivisan i na čijoj je strani? Da ovo nije ludnica, saznajemo skoro odmah. Ubica Mercedesa je 28-godišnji Brejdi Hartfild, koji je još na slobodi godinu dana nakon svoje smrtonosne vožnje. U celom gradu, detektiv Bil Hodžis, koji je radio na slučaju pre nego što je otišao u penziju, razmišlja o samoubistvu kada dobije pismo u kome se tvrdi da je od ubice Mercedesa. Od ove tačke roman postaje bitka duhova između Hodžisa i Brejdija dok svaki pokušava da namami drugog u svoju zamku. Ovo psihološko ispitivanje dolazi donekle na račun napetosti i narativnog tempa, koji se tek pred kraj pojačava. Gospodin Mercedes je čvrsto ukorenjen u realizmu malog grada zbog kojeg se King često slavi i koji se često zanemaruje u žanru trilera; ulozi su ovde prilično mali i Hodžis je neugledni heroj, baš kao što je Brejdi banalna vrsta čudovišta. Možda je najstrašniji aspekt koliko potencijalnih Brejdija Hartfilda može da vreba širom Amerike uništene recesijom, okrivljujući društvo za ono što su postali; ovo je pravi strah koji King seje u glavama svojih čitalaca. Nikada se više nećete osećati opušteno na javnom skupu.

Tog novembarskog ponedeljka Templa Kros je konačno mogla da kaže da je iza statusa nesrećno udate prešla u status srećno razvedene žene. U stvari, ona nije smatrala da razvod braka zaslužuje da se nazove srećnim događajem, ali u svakom slučaju doneo joj je olakšanje i dugo priželjkivani osećaj slobode. Imala je trideset šest godina, a od toga poslednjih deset, onih deset godina koje su mogle da budu njene najbolje, protraćila je na Metjua. Ne bi se moglo reći da je njen sada već bivši suprug bio loš čovek. Naprotiv, Metju je bio dobrodušan, pošten, tolerantan, nežan… Posedovao je čak i tu kod muškaraca toliko retku osobinu, bio je veran. Templa je mogla da se zakune da on, bar tokom onih godina dok su živeli zajedno, nije ni pomišljao na neku drugu ženu. Ali čitavo mnoštvo Metjuovih dobrih osobina potpuno je poništavala jedna mana. Bio je alkoholičar. Taćnije, u početku je bio samo čovek koji kada uveče dođe kući popije jedno piće pre i jedno piće posle večere, i u tome nije bilo ničeg neobičnog, mnogi ljudi su imali taj običaj. Ali kada je doživeo svoj prvi ozbiljan poraz u životu, to jest kada u firmi nije dobio unapređenje koje je zasluživao i kada je umesto njega na rukovodeću poziciju postavljen njegov kolega, nesposobnjaković sklon spletkarenju, Metju nije bio dovoljno jak da to podnese. Umesto da nastavi da se bori i sačeka sledeću priliku, ili da potraži drugo radno mesto na kome će više ceniti njegovo zalaganje, postao je rezigniran i depresivan, i Templa je sve češće osećala kako mu dali i koža mirišu na alkohol. Njegova uobičajena večernja čašica počela je da se umnožava, a «opuštanje» se pretvaralo u pijančenje. Jedno vreme Templa nije komentarisala, nadajući se da će to proći kao što je i došlo i da će se njen muž osloboditi loše navike, ali to se nije dogodilo. Počeo je da postaje zavisnik, sve češće je odsustvovao sa posla zbog mamurluka ili bi, još gore, pijan odlazio da radi. Posle nekoliko ozbiljnih opomena koje mu je direktor uputio usledilo je ono što se i moglo očekivati, izgubio je posao. To ga je potpuno izbacilo iz ravnoteže i još više pogoršalo njegov problem sa alkoholom. Umesto da dođe sebi, prestane da pije i počne da traži novo radno mesto, on je po čitave dane sedeo u zamračenoj sobi sa flašom ispred sebe. Kada bi se Templa vratila kući već je spavao mrtvim snom, u sobi u kojoj je zadah alkohola bio toliko jak da je izazivao mučninu. Iako nikada nije bio agresivan, već sama činjenica da je neprestano pijan i potpuno nesposoban da na bilo koji način funkcioniše, bila je dovoljna da se Templin život pretvori u pakao. Kako nije radio, sve troškove života morali su da podmiruju od njene plate. Najzad je bila prinuđena da novac i kartice svuda nosi sa sobom i da ih skriva od njega ne bi li ga sprečila da kupuje piće, a tada je on počeo da je potkrada. To je bila kulminacija. Na njenom mestu svaka druga žena jednostavno bi ga izbacila iz kuće i zatražila razvod, ali ona je bila i previše odana da učini tako nešto. Ostala je uz njega, i uporno ga ubeđivala da pođe na lečenje. Zajedno sa njim posećivala je porodične terapeute i klubove za odvikavanje od alkoholizma, ali ništa nije vredelo. Knjigu potražite OVDE

Dok su se njih dve opraštale na aerodromu u Oklandu, Mora je rekla: – Sada uživaj! Žizel Foster se nasmešila: – Naravno da hoću. Kuma joj je blago rukom dala znak da požuri ka izlazu i dodala: – Kad se vratiš,želim da vidim kako ti se oči sijaju, da nestanu ti tamni kolutovi i da ti hod bude lepršav a obrazi rumeni. Predugo si naporno radila i zato je onaj grip prešao u upalu pluća. To neka ti bude upozorenje. – Znaš da sam ja oduvek bila bledunjava. Leola je bliznakinja zlatastog tena i rumenih obraza! A neko mora da radi kako bi se Parirua održala u životu – branila se Žizel dok je proveravala putna dokumenta. Starija ţena ju je pronicljivo pogledala: – To što je generacijama u posedu tvoje porodice ne znači da život treba da posvetiš imanju. – Ali ja to volim – odvratila je Žizel. Mora uzdahnu. – Znam, znam. I previše, ali nemoj da sad poĉinjem o tome. Pokušaj da zaboraviš na farmu, stado, radnike i hipoteku u naredne dve nedelje. Kad bi to bilo tako lako! Međutim, Žizel klimnu glavom. –Važi. – Verovatno ćeš shvatiti da je Kokosov zaliv suviše bučan za tvoj ukus, barem u početku, ali pokušaj da se opustiš i zabavljaš. Možeš malo i da luduješ, mnogo da flertuješ i smeješ se – Mora se nasmešila i poljubila Žizel u obraz, a potom je blago gurnula i dodala: – I obavezno se odmaraj svako popodne. Zaista želim da ti obrazi budu rumeni kada se vratiš. Žizel ju je čvrsto zagrlila. – Mnogo ti hvala, ne samo zato što si organizovala ovo putovanje već i što si ga platila. Obećavam da ću uživati u svakom trenu. Knjigu potražite OVDE

Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da izgledam nervozno. Iznenadila sam se, jer sam mislila da me dobro poznaje. Nepoznati ljudi bi mislili da sam mirna. Kao beba nisam plakala. Samo moja majka bi zapazila kako mi se stežu vilice i šire ionako krupne oči. Sekla sam povrće u kuhinji kad sam čula glasove ispred ulaznih vrata – ženski, svetao kao uglačani mesing, i muški, dubok i taman poput drveta stola na kom sam radila. U našoj kući su se retko čuli takvi glasovi. U tim glasovima sam čula debele tepihe, knjige, bisere i krzna. Bilo mi je drago što sam pre njihovog dolaska dobro oribala prednje stepenište. Majčin glas – šerpa, krčag – približavao se iz prednje sobe. Dolaze u kuhinju. Gurnula sam praziluk koji sam seckala na mesto, zatim spustila nož na sto, obrisala ruke o kecelju i stisnula usne da bi se opustile. Majka se pojavila na vratima, oči su joj bile dva upozorenja. Žena iza nje morala je da se sagne, toliko je bila visoka, viša od muškarca koji je išao za njom. Svi su u našoj porodici, čak i moji otac i brat, niskog rasta. Žena je izgledala kao da ju je razduvao vetar, iako je dan bio tih. Kapa joj je stajala nakrivo, tako da su se sitne kovrdže izvukle ispod nje i visile joj po čelu poput pčela, a ona ih je nestrpljivo sklanjala. Okovratnik bi joj trebalo ispraviti, a nije bio ni dovoljno krut. Sivi ogrtač zabacila je sa ramena, pa sam videla da ispod njene tamnoplave haljine raste beba. Rodiće se krajem godine, možda i ranije. Knjigu potražite OVDE

**************************************************************************************************************************************************************************************************************************************************** Stanje: besprekorno... Dragi Kupindovci, hvala Vam na interesovanju za moje ponude maraka, gde prodajem duplikate, višak mojih markica i sve one, koje se ne uklapaju u moju zbirku. One su pretežno idealno očuvane, ali prije kupovine uvek proverite opis stanja, (jer neke slabije očuvane jednostavno nemam srca baciti, možda će se još negde uklopiti) koje sam naveo zbog lakšeg snalaženja i niže. Možda su moji opisi rigorozne kontrole kvaliteta malo preterane, ali sve radim to zbog Vas kupaca. Ukoliko Vam je nešto oko stanja ponuđenih maraka, Michel broja, cene, nejasno ili prosto imate neko pitanje u vezi predmeta, očekujem Vaše poruke, pišite mi... Međunarodni simboli koje koristim: ** čisto sa gumom (**) čisto bez gume * čisto sa falcom i gumom (*) čisto sa falcom bez gume -o- žigosano sa gumom (-o-) žigosano bez gume F falc kod žigosanih FDS (PPD)pečat prvog dana izdavanja FDC koverat sa markicama i pečatom prvog dana izdavanja Pogledajte moje ostale ponude, među kojima su prave poslastice i za najozbiljnije filateliste, koje možete uzeti trenutačnom kupnjom, po fiksnoj ceni, brzo, bez čekanja nesigurnog ishoda licitacija... Invitiram Vas, pogledajte moje aukcije na Limundu, silom prilika i Limundo tima od samo 10 dinara. Ponuđene marke su najrazličitijih tema, iz čitavog sveta, čisti ili poništeni, stariji ili noviji, komercijalni ili ne, vredniji ili jeftini, a to sve da bih što više približio moje ponude Vašim poljima, temama sakupljanja. Ukoliko ne nalazite konkretno ono što Vam je potrebno, ili imate neki predlog(čak i cena), pišite mi, trudiću se da Vam pomognem, naravno... Vredi baciti pogled, malo surfovati, sačuvati putanju i s vremena na vreme ponovo pregledati, jer se moja ponuda stalno menja... Želim Vam uspešnu kupovinu(ili licitaciju), uživajte u svojoj kolekciji maraka obogaćenoj od mene kupljenim markama dugo u sreći i zdravlju... ***********************************************************************************************************************************************************************************************************************************************

Sofija Gardner je zaprepašćeno posmatrala muškarca ispred sebe. – Mislim da vas nisam dobro shvatila… – promucala je nesigurno. Na njenom bledom licu samo su obrazi bili zažareni. Krupne tamno kestenjaste oči, širom otvorene, bile su vlažne, iako sebi nikad ne bi dozvolila da zaplače. – To je nova politika kuće, nemojte se ljutiti – Vilijam Rasel je nervozno okretao olovku u svojoj ruci. Njegovi tanki prsti na lepo negovanim rukama bili su u savršenom skladu sa ostatkom njegove pojave. Svetio sivo odelo, koje je služilo kao okvir besprekorno beloj košulji, bilo je šiveno po meri ili kupljeno u radnji nekog od poznatih dizajnerskih imena. – Kako to mislite da se ne ljutim? Upravo ste mi saopštili da sam ostala bez posla – u glasu Sofije Gardner nije bilo prizvuka prijateljstva, iako se Vilijam Rasel sve vreme usiljeno osmehivao. – Pa nije baš tako, i dalje možete da radite za nas… – trudio se da bude snishodljiv i ljubazan. – Ali… – Sofija je blago podigla svoju desnu obrvu. -Ali ne tu kolumnu. Ona je jedno od glavnih obeležja naših novina -Vilijam je sve vreme pokušavao da bude strpljiv. – Zar vam nije palo na pamet da je to zbog toga što sam je ja pisala? – Sofija je već bespomoćno širila ruke, pokušavajući da objasni svoje stavove. – Ma ne… mislim… vi ste odličan pisac, ali nama je sada neophodna reklama, bilbordi… – I zašto vam ja tu smetam? – i dalje joj nije polazilo za rukom da shvati suštinu njegove priče. – Pa za “novo lice” naših novina, potrebna su nam i nova lica novinara… Vi ste ipak na pragu četrdesetih. Nije to ništa lično. I dalje ćemo sarađivati. – Bojim se da nećemo! – Sofiji je već bilo dosta. Lupila je dlanom o sto, iznenadivši i sebe tim postupkom. Muškarac naspram nje se vidno trgao. Knjigu potražite OVDE