Ako o svom računaru ne znate sve. Ako nekada uradite nešto što niste želeli. Vama treba rešenje problema. Kako da popravite, rešite, izmenite.... Cilj ove knjige je u prvom redu da skrene pažnju korisnicima PC-a na ono što treba da rade, ili da ne rade – da bi im kompjuter što duže i što pouzdanije radio. Dakle, korisnik će uz pomoć ove knjige i svog znanja i iskustva moći da otkloni jednostavnije zastoje i otkaze u radu PC-a i da podešava svoj kompjuter prema svojim potrebama. Isto tako, u knjizi se nalaze adrese web sajtova na kojima se mogu naći potrebne informacije i saveti. Knjiga sadrži poglavlja: * Kako da predupredite probleme u radu sa PC-em * Kako da otklonite probleme pri uključivanju PC-a * Kako da podešavanjem i nadogradnjom ubrzate rad PC-a * Kako da rešite probleme sa matičnom pločom, BIOS-om i RAM-om * Kako da rešite probleme sa centralnim mikroprocesorom i hladnjacima * Kako da izaberete i bolje iskoristite grafičke, video, TV i zvučne kartice * Kako da rešite probleme sa tvrdim diskovima i USB „diskovima * Kako da koristite CD/DVD za muziku, video i filmove bez problema * Kako da izaberete i podesite monitor, štampač i skener * Kako da rešite najčešće probleme sa operativnim sistemom Windows * Kako da rešite nedoumice sa korisničkim i uslužnim programima * Kako da rešite probleme sa Internetom, web sajtovima i elektronskom poštom * Kako da zaštitite kompjuter od virusa i špijunskih programa * Kako da sačuvate podatke i bezbedno koristite PC

"Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić... "Lica, staze, predeli", propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje "gleda" i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila." - Ratomir Damjanović, pisac i publicista „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom... Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“

Stvarnost Šulcovih priča je sasvim identična stvarnosti, recimo, realističkog romana, samo što je stvarnost koju on opisuje izmešana sa ogromnom količinom sna, mašte, fantastičnih grotesknih scena. Njegova maštanja i fantazija podležu istim zahtevima i zakonima kao i realni događaji ili ličnosti, oni u priči žive istim umetničkim životom. Otac, radnja, grad, fantastična vožnja fijakerom, skupljanje palih zvezda, tobožnje dinastičke intrige i borbe, očeve promene u kondora, bubašvabu, škorpiona – sve se to upravlja prema jednim istim zakonima. Materija se skuplja i širi, vreme se izdužuje ili skuplja, događaji teku u vremenu ili van njega, u celoj toj jedinstvenoj viziji stvarnosti ne postoje nikakvi objektivni zakoni realnosti. Ta stvarnost viđena okom deteta u Šulcovom delu tek biva otkrivena, spoznata i – stavljena u okvire mita, mita stvorenog dečjom maštom. Sve to ukupno uzeto dočarava čitaocu jednu neobičnu sugestivnu i jedinstvenu viziju sveta. Stojan Subotin Bruno Šulc je veliko i svetlo ime moderne poljske književnosti. Rođen je 1892. godine u Drohobiču i tu je proveo ceo žviot kao professor crtanja. Ubijen je 1942. u jevrejskom getu u rodnom gradu. Književni opus Bruna Šulca nije velik, bar ne ono što je ostalo: Prodavnice cimetove boje (1934), Sanatorijum pod klepsidrom (1937), Kometa (1938), nekoliko eseja i prikaza i to je sve. Međutim, poslednjih desetak godina svoga života Šulc je vrlo intenzivno radio. U ratnom haosu propali su mu roman Mesija i nova zbirka pripovedaka već spremljenih za štampu.

Saidov Bestijarijum, u kojem ima i nekoliko izmišljenih životinja, odlikuje se osobenim jezikom i stilom svojevrsne poetske fantastike, apsurdističkog humora i iznena đujuće inventivnih, sažetih “portreta” iz životinjskog sveta. Said, istaknuti nemački pisac iranskog porekla, rođen 1947. u Teheranu, živi od 1965. u egzilu u Nemačkoj (Minhen). Autor je pesničkih zbirki Liebesgedichte (Ljubavne pesme), Wo ich sterbe ist meine Fremde (Gde umrem, tu je moja tuđina), Dann schreie ich, bis Stille ist (Onda vrištim dok ne nastupi tišina), Sei Nacht zu mir. Liebesgedichte (Budi noć prema meni. Ljubavne pesme), Aussenhaut Binnenträume (Spoljna obloga Unutrašnji snovi), Psalmen (Psalmi), Das Haus, das uns bewohnt (Kuća koja nas nastanjuje). Knjige proze: Der lange Arm der Mullahs. Notizen aus meinem Exil (Duga ruka mula. Beleške iz mog egzila), Dieses Tier, das es nicht gibt. Ein Bestiarium (Životinja koje nema. Bestijarijum), Landschaften einer fernen Mutter (Predeli daleke majke), der engel und die tauben (anđeo i golubovi), Das Rot lächelt, das Blau schweigt. Geschichten über Bilder (Crveno se smeši, plavo ćuti. Priče o slikama), i dr. Objavio je i nekoliko publicističkih dela kao što su Ich und Islam (Ja i islam), In Deutschland leben, Ein Gespräch (Živeti u Nemačkoj. Razgovor). Napisao je i nekoliko knjiga za decu i radio-drama. Saidova dela prevedena su na više jezika, roman Predjeli daleke majke izašao je u Sarajevu 2009. u prevodu S. Tontića. Dobio je više uglednih nagrada, bio predsednik PEN centra Nemačke.

„Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom… Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić… “Lica, staze, predeli”, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje “gleda” i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila.

„Gde je kraj ulice Jang?” upitala sam prethodne noći. „Kraj je na okeanu, dvesta kilometara dalje od početka”, rekli su mi. Kraj je u tišini, na obali, u mraku. Daleko od sjajnih izloga, stakla i metala. Kraj je tamo gde se noću mogu videti zvezde i oslušnuti tišina. Talasa. Kosmosa. Srca. Usamljenosti. Najduža i najpoznatija ulica u kanadskom gradu Torontu poslužila je Vesni Aleksić da ovu knjigu pokaže kao spisateljsko gledanje u sopstveni dlan; na njemu ju je zanimala ona najduža linija – linija života. Prateći je, povela je čitaoca u duboku intimu lične geografije, pažljivo odabranim nežnim rečima koje svojom toplinom i dobrotom nadjačavaju i one životne linije koje skreću s puta i odvode u nepoznato. Veoma dobra putopisna proza čistog i svežeg glasa. Vladislav Bajac Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.g. Radi kao stručni saradnik u predškolstvu. Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente. Do sada je objavila romane Mesečev dečak; Zveza rugalica (Nagrada “Neven” za najbolju knjigu za mlade u 1997); Marija Modiljani (Nagrada Matice srpske za najbolji roman za mlade u 1999); Karta za letenje; Vetar je, Aja; Starlet; Licitacija vetra; Moji rođeni oblaci i zbirku priča Ja se zovem Jelena Šuman (Nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu u 1998). Za ukupan doprinos savremenom stvaralačkom izrazu u pisanju za mlade dobila je Zmajevu nagradu 2004. godine. Autor je više radio drama, monodrama za decu i jedne monodrame za odrasle.

POTREBNO JE MAKSIMALNO proširiti teskobu, otvoriti je za što više korisnog prostora, ubaciti u nju radni sto, kompjuter, urediti je, otvoriti osmatračnicu u njenom središtu, uspostaviti procedure i bez odlaganja započeti s izvršavanjem redovnih zadataka: s pisanjem i slanjem izveštaja, s očitavanjem mernih aparata i zapisivanjem rezultata u protokole, knjige merenja. Potrebno je raditi na daljem naseljavanju teskobe manjim teskobama koje se otvaraju u beskraj, u pisanje kao doživotnu robiju.

Prva knjiga serijala Roksbijevi. Bili Bridžerton je oduvek bila nestašna. Stalno je upadala u nevolje i uvek je sve radila po svojoj volji. Uopšte se nije ponašala kao dama. Uvek je u svoje nestašluke uvlačila i članove svoje porodice i komšije Roksbijeve. Jednog dana je Bili htela da spase mačku i završila sa uganutim člankom na krovu jedne kuće. Džordž Roksbi se tad pojavio i rešio da joj pomogne...

Kada program na računaru koristite da biste napravili, uređivali i menjali tekstualne dokumente, vi radite obradu teksta. Microsoft Office Word 2010 jedan je od najsloženijih dostupnih programa za obradu teksta današnjice. Uz upotrebu Worda 2010, sada je lakše nego ikada efikasno napraviti veliki broj poslovnih i ličnih dokumenata, od najprostijeg pisma do najsloženijeg izveštaja. Word sadrži mnoge funkcionalnosti koje se koriste za stono izdavaštvo koje možete koristiti da biste unapredili izgled dokumenata tako da dobro izgledaju i da budu lako čitljivi. Program je u potpunosti redizajniran kako bi ove i mnoge druge važne funkcionalnosti bile pristupačnije. Zbog toga će čak i novi korisnici moći da budu produktivni u Wordu posle dobijanja kratkih uputstava. Knjiga je napravljena tako da vas vodi korak po korak kroz poslove koje ćete verovatno obavljati pomoću Microsoftovog Office Worda 2010. Ukoliko krenete od početka i uradite sve vežbe, steći ćete dovoljno znanja da možete da napravite i radite sa svim uobičajenim tipovima dokumenata u Wordu. Međutim, svaka tema je samostalno obrađena. Ukoliko ste radili u prethodnim verzijama Worda, ili ukoliko ste uradili sve vežbe i kasnije vam je potrebna pomoć da se podsetite kako da obavite neku proceduru, ova knjiga će vam pomoći da pronađete odgovarajuću informaciju. Kratak sadržaj Upoznajte Microsoft Word 2010 ix Deo 1 Osnovni dokumenti u Wordu 1. Istražite Word 2010 3 2. Uređivanje i korekturno čitanje teksta 39 3. Promenite izgled teksta 75 4. Organizujte informacije u kolonama i tabelama 115 5. Dodajte jednostavne grafičke elemente 143 6. Pregledajte, štampajte i distribuirajte dokumente 181 Deo 2 Poboljšanja dokumenta 7. Umetnite i izmenite dijagrame 203 8. Umetnite i izmenite grafikone 223 9. Koristite druge vizuelne elemente 243 10. Organizovanje i uređivanje sadržaja 267 11. Izrada dokumenata za upotrebu van Worda 287 Deo 3 Napredne tehnike 12. Saznajte više o tehnikama za tekst 309 13. Korišćenje alatki za referenciranje u dužim dokumentima 329 14. Objedinjavanje pošte 355 15. Saradnja pri izradi dokumenata 379 16. Efikasan rad u Wordu 405 Rečnik termina 441 Prečice na tastaturi 449 Indeks 471 O autorima 494

Jedne ledene januarske noći 1665. tri putnika ušla su u gradić Valonj pošto su savladali sve prepreke i provukli se kroz sve carine, ne znajući ništa o tovaru koji su nosili osim da je lomljiv, i veoma dragocen. Ta noć zauvek će izmeniti život Nikole d’Asana, plemića čiji je dolazak na svet obavijen tajnom i koji će dugo tragati za svojim dvojnikom ili dvojnicom, skrivenim negde iza ogledala. Fasciniran istorijom, čovek uzbudljive lične istorije, Žerar de Kortans u ovom romanu dočarava francuski sedamnaesti vek, vreme Luja XIV, gradnju Versaja i čuvene Dvorane ogledala u njemu. U Francuskoj još ne umeju da prave ogledala kakva su potrebna, to umeju samo radnici-staklari u Veneciji, a Serenisima čuva svoj monopol ne birajući sredstva. Ali, ni veliki francuski kralj ne bira sredstva da ostvari svoj blistavi naum… Borba za tehnološku prevlast, surova vlast koja ugnjetava i ucenjuje svoje podanike i diplomatska dvoličnost, pozadina su na kojoj se odigrava jedna porodična priča koja će se stotinak godina kasnije završiti pod sečivom giljotine. Žerar de Kortans (Pariz, 1948) vodi, po majčinoj liniji, poreklo od čuvenog napuljskog odmetnika Fra Dijavola koji se borio protiv Napoleonovih trupa i završio na vešalima, a po očevoj od markizâ Roero di Kortance, čuvene i uticajne pijemonteške aristokratske porodice, koja je, pošto se borila na strani Garibaldija, morala da napusti italiju 1893. godine i ode u izgnanstvo. Odrastao u proleterskoj sredini na obodu Pariza, kasno je saznao za svoje plemićko poreklo – poslednji stanar porodičnog zamka, deda, taksista, nerado je govorio italijanski i o Italiji. Prve okršaje imao je Žerar de Kortans kao vrhunski sportista, trkač na 400 i 800 metara. Pesme je počeo da piše u osamnaestoj godini, posle susreta sa Bernarom Noelom i starim srpskim nadrealistom Dušanom Matićem. Bio je i glumac, igrao je Brehta u dvorištu fabrike u kojoj je radio (i često izazivao eksplozije) njegov otac, hemičar. Počeo je da studira modernu književnost, ali je naglo odlučio da sam stvara književnost. Sedamdesetih godina prošlog veka na to su presudno uticali susreti sa velikim piscima španskog govornog područja, s kojima je prijateljevao i čije je knjige prevodio i objavljivao u ediciji Baroko koju je uređivao u izdavačkoj kući Flamarion. Do devedesetih godina on je, dakle, pisac (pesama, radio drama, eseja), prevodilac, urednik više biblioteka, aktivista (protiv diktatura u Južnoj Americi), scenarista, saradnik radija France-culture, književni kritičar u najuglednijim francuskim listovima; išao je u Irak za vreme iračko-iranskog rata, bavio se psihoanalizom… Devedesetih počinje sa ličnim istraživanjima skopčanim sa pisanjem i, da bi odgovorio na pitanja koja ga zaokupljaju, razgovara sa prijateljima piscima i piše njihove književne biografije: tu su Pol Oster, Horhe Semprun, Filip Soler, Ž. M. G. de Klezio. Godine 1998. Konačno počinje da raspreda porodičnu istoriju kroz niz romana (Vicekraljevi, Ciklon, Jedna soba u Torinu, Asam, Banditi): ne iz nostalgije, da bi saznao odakle potiče, nego da bi razumeo. „Moje je delo pomalo neujednačeno, raznorodno, ali povezano“, veli. U to delo ulazi više od šezdeset knjiga – dvadesetak romana, mnoštvo esejističkih dela, antologija, osam pesničkih zbirki, veliki broj knjiga prevedenih sa španskog… Njegovi romani su prevedeni na dvadesetak jezika, a on je dobitnik brojnih nagrada među kojima su Nagrada Renodo, 2002 i Nagrada za istorijski roman, 1998. Uređivao je ediciju Folio/Biografije u izdavačkoj kući Galimar, a 2009. godine odlikovan je ordenom Viteza Legije časti.

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana legendarni Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Borhes, kolos moderne književnosti, postepeno je oslepeo i više nije mogao sam da čita svoje voljene knjige. Tokom nekoliko godina Mangel je provodio mnoge večeri čitajući velikom piscu i bio je svedok izuzetne sposobnosti slepog Borhesa da sa police izabere naslove knjiga u kojima je znao da će uživati pošto bi samo prstima prošao preko poveza neke od njih. Otkrio je Borhesovu ljubav prema Šerloku Holmsu i vikinškim ratnicima, gledao s njim gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. Dok nam Mangel opisuje te posete Borhesovom mračnom, skromnom stanu, i kako naglas čita i razgovara sa njim o knjigama, imamo privilegiju da zađemo u unutrašnji svet književne legende. Ilustrovana retkim Borhesovim fotografijama koje je snimila Argentinka Sara Fasio, ova knjiga predstavlja nesvakidašnji prozor u privatan život jednog od najvećih autora dvadesetog veka. Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitač tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za “Les Editions du Pacifique”, izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, 1982) napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, preselio se u Kanadu. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim knjigu Istorija čitanja (A History of Reading), za koju je dobio francusku nagradu “Medisis” (Prix Médicis), prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalačke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night, Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees, Geopoetika, 2006), Svi su ljudi lažljivci (Todos los hombres son mentirosos, Geopoetika 2013). Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama – esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač – što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada “Mark Kiterik”(Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada “Grincane Kavur” (Italija), nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes (Španija), Nagrada “Rože Kaloa” (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres). Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine. Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige.

„Zbirka Bili smo dobri momci jeste angažovana u najboljem smislu te riječi. Njena angažovanost nije proizvod određenih spoljnih okolnosti, već unutrašnjih osjećanja tjeskobe i skrivanja od društva, od porodice i na kraju od sebe samog. Zato ona ne predstavlja samo djelo u kojem se pjeva o LGBT temama, već knjigu u kojoj se iz pozicije margine problematizuju svi savremeni problemi našeg društva. Iako je osjećanje straha dominantno u mnogim od ovih pjesama, ono što odlikuje zbirku jeste izuzetna hrabrost, koja se ostvaruje prije svega u jeziku, u jasnom iskazivanju sopstvene prirode i sopstvene ljubavi. U autorovoj koncepciji svijeta, ne postoji nijedna trauma koja se ne može izlije čiti ljubavlju, bilo da je u pitanju prijateljska, majčinska ili erotksa ljubav. Rat u koji njegov junak često ulazi, nije rat pušaka i nasilja, već rat za mir i razumijevanje. Zbrika zbog toga simbolično završava molitvom u kojoj je iskazana briga za sve, pa čak i one koji u toj bici stoje u neprijateljskim položajima. Zato se zaista za ovu zbirku može reći da predstavlja djelo hrabrosti i nježnosti.“ – Fedor Marjanović, književnik Đorđe Simić objavio je prvu zbirku pesama Pitomi vulkan uz podršku izdavača Nova Poetika, 2020. godine. Njegova poezija zastupljena je u zbornicima i časopisima. U okviru dramskog studija „Znakovi“ radio je na dramskim tekstovima koji su više puta nagrađivani na Festivalu pozorišnih igara dece i mladih Beograda. Glavni je i odgovorni urednik portala ’bludni stih’ koji svakog meseca objavljuje izbor regionalne ljubavne poezije u formatu elektronskog zbornika. Živi i radi u Zemunu.

Pripovedač će se nakon devet meseci otupelosti i depresije zbog ženinog odlaska konačno osmeliti da ponovo kroči u svet, ali samo da bi se suočio sa strahom od samoće i potvrdio da posle svega više ništa ne može biti isto. Tada u njegov život ulazi Mirna, kći skoro zaboravljenog prijatelja Alekse, ratna emigrantica, koja mu donosi dnevnik svoga u ratu nestalog oca, pronađen u biblioteci - u Švedskoj. Pripovedač kreće u potragu za davno izgubljenim prijateljem... Iz recenzija: „Roman Sedam strahova nije sličan ičemu što sam ranije čitao, ali ima svu doslednost i snagu nečeg velikog i pouzdanog, te je neverovatno da je ovo prvi roman autora.“ Guardian „Uz sav svoj iskrivljeni humor i razigranost, ovo je duboko ozbiljno istraživanje o nasleđu rata u Bosni i Hercegovini, u kome elementi fantastike predstavljaju istorijsku traumu previše zastrašujuću da bi se direktno opisala.“ Independent „Riječ je o vrlo snažnom djelu koje u konvencionalni pripovjedački okvir uklapa fantastične i potmulo groteskne elemente, čime se postiže svojevrsna nesvodljivost i nerazrješivost kao u filmovima Davida Lyncha.“ Jerko Bakotin, Hrvatski radio „Elemente fantastike i horora Selvedin Avdić koristi mudro, ističući iracionalnost i čisti užas ratne mašinerije u kojoj atmosfera zločina na ljude deluje poput opojne droge, dok nam izborom postupka u isto vreme sugeriše da su sami događaji isuviše strašni za klasičnu književnu obradu, da izmiču realističkom, dokumentarističkom opisu.“ Tijana Spasić, Danas „Izrazito suveren, na razini same rečenice i fabule u cjelini. Avdić ispisuje napet, a istovremeno nimalo ‘lagan’ roman u kojem spajanje žanrova ne djeluje nimalo isforsirano, a bulgakovljevske reference nimalo pretenciozno.“ Jagna Pogačnik, Jutarnji list

Marginalije su fantazija uz roman Rekapitulacija Svetislava Basare. Ova knjiga se bavi Basarinim romanom posredno, jer počinje kao esej a brzo se, kroz sećanja na pojedine događaje, razvija nadalje kao vrsta kratkog romana. U pitanju je eksperimentisanje i formom i sadržinom, prelaz s jednog žanra na drugi, i ispitivanje koliko se može, ako se i pođe od par realnih događaja, doći do imaginarnih slika ili do toga da se pojedini karakteri („glasovi u glavi“ čitaoca) uspostave kao skoro puni, nezavisni likovi. Virtuozno napisana, knjiga zahteva visprenog, posvećenog čitaoca, ljubitelja prozne mešavine stvarnog i fiktivnog. Novica Milić diplomirao na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu 1982. godine; magistrirao radom “Književna shvatanja Pola de Mana i teorija dekonstrukcije” 1987. godine na istom fakultetu, doktorirao tezom “Teorijski problemi čitanja kao osnove modernog shvatranja književnosti” 2001. godine na istom fakultetu. Između 1984. i 2001. godine radio kao naučni istraživač na Projektu za teoriju Instituta za književnost i umetnost u Beogradu; od 2001. do 2007. godina kao vanredni profesor na Filološkom fakultezu (Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti), a od 2007. godine kao redovni profesor semilogije medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Objavljene knjige: “Antinomije kritike” (1982), “Slučaj Niče” (1997), “ABC dekonstrukcije” (1998), “Ljuba ili o etici” (1999), “Predavanja o čitanju” (2000), “Pesništa: Prilozi pesničkoj ontologiji Martina Hajdegera” (2001), “Moderno shvatanje književnosti” (2002), “Istina apokalipse: Filozofija i pesništvo na ‘posldednjem sudu’” (2003), “Šta je teorija” (2006), “Od znaka do smisla” (2007). Predavao u Sjedinjenim američkim državama (Yale University) i Velikoj Britaniji (Sheffield University).

Veltšmerc lirskog subjekta u zbirci pesama Tehnike disanja Pavla Banjca sličan je onom koji mori superjunake američkih stripova. Nakon svih nedaća, na kraju dana, bilo bi dobro negde ili nekome pripadati. Nastavljajući tragom pesnika generacije Z, ovde na okupu sasvim uspešno stoje kontrasti poput linklejterovske šetnje u sumrak i oldbojevske čežnje, magijskog sigila, starozavetnog boga i deteta koje veruje da je preskakanjem linija moguće spasiti svet. U vremenu rasute pažnje i digitalnog solipsizma, Tehnike disanja mogu poslužiti i kao priručnik za svakodnevno uzemljenje u sadašnji trenutak, puko posmatranje sveta koji će ipak istrajati. Vladan Krečković Zbirka svedoči kretanju dečaka koji odrasta uz Sunđer Boba, Spajdermena i Godzilu, onog koji prihvata svoj stid, a neprilagođenost deli sa tobom, uzima te za ruku i vodi na densflor. Sećanja za koja tvrdi da su sećanja lako će se distorzirati već prilikom naredne posete Prijedoru. Smeli koraci ka malom sebi mu uvek nanesu neki neočekivan bol. Neće se zavaravati da je mnogo naučio samo zato što oseća olakšanje, ali će se uvek rado zaljubiti, čitati Ginzberga, popiti još jedno pivo i čuvati tajnu tehnike disanja. Kristina Milosavljević Pavle Banjac (Prijedor, 2000), apsolvent je etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pesme su mu objavijivane u zbornicima i na internet portalima. Član je kolektiva “Zeleni kačket”, koji uključuje istoimenu emisiju na Radio Aparatu i podetiketu u izdavačkoj kući Pop Depresija. Idejni tvorac pesničkih večeri Urlik koje se održavaju u Prijedoru i Banjaluci. Posle knjige poezije, napisaće strip. Ako ne posustane, nakon toga će snimiti dokumentarni film

Malo poznata knjiga svetski poznatog pisca Daglasa Adamsa pokazuje čitaocima koliko mu je bilo stalo do očuvanja prirode. ,,Još malo pa nestalo" je nezaboravno putovanje oko sveta u potrazi za ugroženim vrstama na Zemlji. Posle višegodišnjeg razmišljanja o apsurdnostima života na drugim planetama (u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju), Daglas Adams se udružio sa zoologom Markom Karvardinom da otkrije šta se dešava sa životom na ovoj. Duhoviti pisac naučne fantastike i fantastični naučnik zajedno nas vode na nezaboravno putovanje oko sveta u potrazi za egzotičnim, ugroženim životinjama – bićima koje možda više nećemo imati prilike da vidimo. Putujući po skrovitim zabitima i budžacima ove planete, koje ljudi još nisu uspeli da potpuno, hm, promene, zatiču životinjsko carstvo u svoj njegovoj zaslepljujućoj lepoti, zapanjujućoj raznovrsnosti i neposrednoj opasnosti. Putopis, dokumentarac, popularna nauka, duhoviti osvrt na odnos čoveka prema svetu, poslednja šansa da se uživa u Adamsovoj vrcavoj prozi – šta god od toga tražili, naći ćete u ovoj predivnoj, dirljivoj, zabavnoj i inspirativnoj knjizi. Daglas Adams je genijalno koristio komediju da ukaže na ozbiljne ozbiljne stvari o svetu Independent Prikaz knjige ,,Još malo pa nestalo" 06.12.2017. ,,Još malo pa nestalo" je putopis koji je nastao nakon niza putovanja osamdesetih godina dvadesetog veka, sa zoologom Markom Karvardinom, čiji je cilj bio potraga za najređim životinjskim vrstama na Zemlji. Pored putopisa, na putovanjima je nastao i materijal za radio-emisiju koja se bavila istom tematikom (BBC). Adams je bio poznat kao veoma aktivan u borbi za očuvanje prirode, naročito ugroženih vrsta, pa činjenica da se baš on našao u ovakvoj avanturi ne treba da začudi čitaoce. Detaljnije

Ovi jednostavni pokreti i poze mogu se raditi na svakom mestu: u vrtićima – vaspitačice sa decom, u učionicama – đaci sa nastavnicima, kod kuće – domaćice dok čekaju da se skuva ručak, na radnom mestu... Koliko godina imate? Deset, dvadeset, trideset pet, pedeset osam... Ne krećete se dovoljno? Da, zbog načina života koji nameće moderno doba. Sedimo većim delom dana: u školi, pred računarom, na poslu... Ili nam je radno mesto takvo da zahteva dugotrajno stajanje u mestu. Penzioneri se nedovoljno kreću zaboravljajući da njihovo telo još uvek traži aktivnost. Neaktivnošću i sa godinama mišići stare, gube elastičnost, postaju kruti. Istezanje određenih grupa mišića, bar jednom dnevno, vraća im „mladost“, to jest elastičnost. Radeći kao koreograf, džez-dens pedagog i trener u baletsko-rekreativnom studiju, Lokica Stefanović je stekla bogato iskustvo na osnovu kojeg je osmislila vežbe za svakog ko želi da sačuva zdravlje i pokretljivost svog tela. Možete ih raditi bez obzira na godine ili prostor u kojem se nalazite. Sve što vam je potrebno je malo dobre volje i vaše telo će ponovo biti gipko i spretno. Svakog dana u parkovima kinezi rade tradicionalne vežbe. I mi imamo parkove i klupe, pa zašto vežbanje ne bi postalo i naša navika?

Žrtva ljubavi Otimam ljubav po svaku cenu Samo da me kap svih njenih osećanja dotakne Trajno zaljubljen u ličnost njenu A ona ni prstom da makne I glumim i radim sve i svašta Upotrebljavam sve svoje veštine Istrošila se celokupna moja mašta Ostalo je još da se gine Zar za ljubav da postanem žrtva Sam sebi glavu da skinem Da dokažem da je sa moje strane ljubav mrtva I na taj način u visine da se vinem

Gec i Majer su stvarne ličnosti o kojima se ne zna gotovo ništa, osim da su bili esesovci koji su „dušegupkom“ svakodnevno odvozili u smrt Jevreje iz logora Staro sajmište. U arhivama ne postoje sačuvane njihove fotografije, ne zna se šta su radili pre rata niti posle njega. Oslanjajući se na sopstvenu imaginaciju i nekoliko oskudnih informacija o njihovim aktivnostima i navikama, pisac nas majstorski dovodi u ravan svakodnevice dvojice masovnih ubica. On nas suočava s jednim od najznačajnijih pitanja oživljenih tokom krvavog dvadesetog veka: koliko je potrebno da čovek, pod plaštom odanosti poslu i naciji, izgubi svaku ljudskost? Roman Gec i Majer pripada takozvanoj ratnoj literaturi Davida Albaharija. To je jedna od onih knjiga u kojima se vešt pisac smelo upušta u objašnjavanje neobjašnjivog. Takođe se svrstava u prave literarne dragocenosti, jer spada među najvrednije knjige Albaharijevog velikog i značajnog opusa. David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 15. marta 1948. godine u Peći. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. godine. Do sada je objavio trinaest knjiga priča i četrnaest romana, kao i pet knjiga eseja. Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu, a za knjigu priča Pelerina (1993) nagrade Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman 1996. godine, Nagradu Narodne biblioteke Srbije, te nagrade Balkanika i Most Berlin. Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006). Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca. U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća. Albaharijeve knjige prevedene su na osamnaest jezika.

U velikoj “Feralovoj” pjesmarici sabrani su Lucićevi stihovi iz zadnjih 15-ak godina, prethodno objavljivani na stranicama ovog popularnog splitskog tjednika. Autor minulim ratnim i ostalim strahotama suprotstavlja, u svom urnebesnom stilu, stihovanu rugalicu, ironiju i satiru. Satirični efekti ostvareni su u postmodernističkoj maniri, najčešće parodiranjem i pastiširanjem poznatih predložaka – umjetničkih i narodnih pjesama, šlagera, javnih osoba i slično. Tako se ovdje mogu pronaći sve one pjesme koje su godinama razveseljavale brojne čitatelje. Predrag Lucić, osnovnu i srednju školu završio je u Splitu. Studirao kazališnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu. Režirao u Beogradu, Splitu i Tuzli. Na Splitskom ljetu 1987. godine napravio festivalske novine Summer Times. Od siječnja 1985. povremeno surađuje u Feralu, satiričnom podlistku Nedjeljne Dalmacije. Od 1988. do danas stalni autor Ferala. Od iste godine u Omladinskoj iskri piše kolumnu “Drugačije mlad”, uređuje kulturnu rubriku i duhoviti podlistak “Le Spizd”. U Nedjeljnoj Dalmaciji 1989. počinje raditi kao novinar-terenac, a s Viktorom Ivančićem i Borisom Dežulovićem proširuje Feral koji tada dobiva svoje puno ime Feral Tribune. Ujesen 1990. s Feral Tribuneom seli u Slobodnu Dalmaciju, gdje radi i kao predratni i ratni reporter. U ožujku 1993. napušta Slobodnu Dalmaciju i sa skupinom kolega pokreće satiričko-politički dvotjednik Feral Tribune. Prve brojeve lista potpisuje kao glavni i odgovorni urednik. U prosincu 1993. Feral Tribune postaje tjednik. Od tada pa sve do gašenja Ferala 2008., Lucić radi kao urednik lista, autor tekstova, uređuje web-stranice, kreira fotomontaže, ispisuje i uređuje razne rubrike, te pokreće i uređuje “Biblioteku Feral Tribune”. Pjesničke, prozne i dramske tekstove objavljivao u časopisima Fantom slobode, Ars, Sarajevske sveske i Naše pismo.

Reči autora : ’’Zapisi koji su pred vama, nastajali su godinama pre...tačnije, počeo sam da ih pišem posle nepunih pet godina rada u diplomatskoj službi, u Ministarstvu za inostrane poslove. Iako nisam službovao u inostranstvu u tom periodu, zapisi su nastali posle mojih putovanja po zemljama regiona koji sam pratio. Nastali su u periodu koji posle godina provedenih u Ministarstvu, za mene sigurno predstavlja prekretnicu. Promene koje su se dogodile krajem 2000 godine pogodile su i mene. Praktično sam bio prinuđen da napustim Ministarstvo i posao koji sam baš voleo, a da nikada nisam dobio valjane razloge za to. To je zaista bilo teško vreme u kome su profitirali mnogi koji to ničim nisu zaslužili. Mnogi partijski kadrovi su promenili boju i bili primljeni u nove stranke, a da niko nije razmišljao o tome da onaj ko te jednom proda, po pravilu to uradi i sledeći put. U godinama posle toga, po srpskim običajima, nemoguće je postalo moguće, vlast je gubila ideološki predznak i dojučerašnje suparnike, interes je spojio i na vlasti smo imali nezamislive stranačke kombinacije. Sada smo se već i na to polako navikli. „Preletači“, kao i ljudi koji su nekada bili u vrhovima nekadašnje komunističke vlasti, kadrovi povučeni iz davno dodeljenih penzija, sada viđeni „spasioci“, pretvorili su se u istaknute predstavnike „demokratske“ vlasti i napravili ogromnu štetu. Ceh su uglavnom platili ljudi koji su samo radili svoj posao i nikada nisu bili u vrhovima vlasti. Svestan ovih okolnosti utočište i šansu sam potražio u advokaturi. Kao nekadašnji sudija, nisam imao problem sa prilagođavanjem. Nisam se pokajao ni najmanje. Sloboda koju ova profesija u principu pruža je neprocenjiva. Naravno da politika i ovde ima upliva, ali ako radite pošteno svoj posao i imate određeni ugled u društvu, možete se smatrati nezavisnim. Nema govora o kamionim i avionima, ali za miran, normalan, pristojan život možete da se izborite. Kako prva ljubav zaborava nema, tako se nisam sasvim odrekao ni diplomatije. Zvanje ambasadora mira, koje sam dobio kao član nevladine organizacije koja ima savetodavni status pri EKOSOKu UN na određeni način, delom mi je nadomestilo posao koji sam voleo i ostavio u diplomatiji. Istovremeno omogućilo mi je još niz putovanja u zemlje u koje se ređe ide i obezbedilo kontakte sa značajnim i interesantnim ljudima najrazličitijeg profila. Od bivših predsednika država i vlada, ministara, šefova misija, gradonačelnika pa do biznismena različitog ranga i moći. Sa tih putovanja nastali su preostali zapisi. U tekstovima koji su pred vama, ima i onih koji su pisani sa privatnih putovanja na kojima su se takođe dešavale interesantne stvari, na primer susreti sa nekadašnjim kolegama, a sada ambasadorima u brojnim zemljama, zahvaljujući čemu sam uspevao da vidim i ono što u drugim okolnostima ne bih uspeo. Takođe susretao sam i ljude koji su bili u poseti našoj zemlji i koje sam tom prilikom primao, pa su isti uzvraćali gostoprimstvo i moje privatne posete učinili gotovo zvaničnim, obezbedivši mi posete nekim od važnih državnih institucija. U knjizi nećete naći diplomatske prepiske, tajne depeše, intrigantne zaplete, dakle ono što svetu prvo padne na pamet kada se pomene diplomatija i sve ono što u vezi sa njom kod ljudi može da zagolica maštu. Zato sigurno možete da nađete nešto od onoga što sam radio godinama, što se zaista događalo, a vezano je za diplomatiju. Tekstovi su nastajali u periodu od dvadeset godina i otuda postoje određene neujednačenosti i razlike. Pisao sam o gradovima, državama, pa i o celom kontinentu – recimo o Australiji. Pisao sam o onome što sam doživeo, o susretima sa ljudima koji su predstavljali ili predstavljaju još uvek značajne figure u politici, biznisu, kulturi... Ovom knjigom želeo sam to da podelim sa drugima. U svakom slučaju prijem na koji sam nailazio i kod jednih i kod drugih, kako za vreme rada, tako i posle odlaska iz državne službe, učinio me je ponosnim, jer je značio apsolutnu potvrdu i uvažavanje onoga što sam u tom periodu svog života radio ’’

U deset poglavlja ove knjige naučićete sve što treba da znate za uspešno kreiranje ozbiljnih internet prezentacija. Bez preteranog zadržavanja na teoriji, vi ćete od početka do kraja raditi na kreiranju fiktivne web prezentacije pod nazivom "Svet komunikacija". Autor vas odmah "baca u vodu", omogućujući vam da radite u letu, tojest da istovremeno i učite i odmah primenjujete to što ste naučili, na konkretnim zadacima kreiranja web stranice. adržaj knjige je propraćen mnoštvom ilustracija kao i konkretnim materijalom za rad koji ćete preuzeti sa Interneta. Uspešno savladavanje svih 10 poglavlja znači da ćete sami kreirati kompletnu web stranicu, sa zaglavljem, linkovima, slikama, tekstom i Flash animacijom. Nakon ove knjige savladavanje naprednijih tehnika rada u Dreamweaveru 8 će vam biti mnogo lakše. Ova knjiga je namenjena ambicioznim početnicima koji žele da njihovi sajtovi budu drugačiji i lepši od web sajtova koji danas mogu da se nađu na Internetu. Takođe je namenjena onima koji više vole praksu od teorije, tojest onima koji žele brzo da vide konkretni rezultat njihovog truda. Kratak sadržaj 1. Registracija domena 2. Biranje odgovarajućeg hosta 3. Planiranje web sajta 4. Definisanje web sajta 5. Kreiranje tabelarnog razmeštaja 6. Formatiranje tabela i ubacivanje zajedničkih sadržaja 7. Kreiranje linkova, ubacivanje Flash animacija i sidra. 8. Ubacivanje glavnog sadržaja stranice 9. Formatiranje pomoću CSS-a 10. Publikovanje sajta

Roman o jednoj ženi, lekarki iz Beograda, i o jednom čoveku iz hercegovačke zabiti. Njih dvoje su radili samo ono što su im drugi nametali, bez mogućnosti izbora, bez prava da preokrenu svoje sudbine. Njihovi putevi ukrstiće se na jedini mogući način. Kroz ljubav, strast, ratne traume i bolna sećanja, njih dvoje će promeniti svoje živote. Olga je oduvek činila dobro, ali joj se to nije isplatilo - svi su je napustili i ostala je bez ičega. Jedna letnja noć donela joj je poznanstvo koje će promeniti sve.

Prvi ruski pusac koji je zavirio u arhive KGB-a u zloglasnoj Lubjanki, Vitalij Šentalinski pronašao je šokantne podatke o aktivnostima službe. KGB je pratio svakog iole značajnijeg pisca, a doušnici su im bili najbliži prijatelji pisaca, čak i članovi porodica. Iz tih arhiva saznali smo, između ostalog, da su za KGB radili i članovi porodice Maksima Gorkog, kao i mnogi njegovi prijatelji i saradnici. Saznalo se i ono što je bilo pažljivo skrivano ranije - da je čuveni pisac na početku sovjetske vlasti bio njen ogorčeni protivnik.

Ova knjiga je protest protiv političkog islama, zasnovan na iskustvu Britanca-muslimana odraslog u Londonu, koji je postao islamski fundamentalista sa šesnaest godina – i potom uvideo grešku na putu kojim je krenuo. Ono što je pokrenulo njegovo prosvetljenje bilo je lično iskustvo vezano za razorne islamističke ideje usađene u ohrabrene britanske muslimanske tinejdžere u suočavanju s drugima u ime religije. Vreme koje je Ed Husain proveo u Saudijskoj Arabiji dodatno ga je učvrstilo u uverenju da strogi oblik islama (vehabizam), spojen sa politizovanim islamom (islamizam), izaziva samo pustoš u svetu: u Bagdadu, Tel Avivu, Haifi, Kairu, Istanbulu, Njujorku, Madridu, Londonu... Shvatio je da ta ideologija protkana besom, ideologija koju je i sam nekada zastupao, nije samo pretnja iskonskom islamu i muslimanima, već i čitavom civilizovanom svetu. Pošto je prešao ovaj put, smatrao je da je njegova ljudska dužnost da progovori protiv onoga što se u Britaniji pretvara da je pravi "islam", jer Kuran zapoveda muslimanima da govore istinu, čak i ako je protiv njih samih. Ova knjiga je prvi pokušaj da bivši član neke radikalne islamske organizacije otvoreno govori o tome: ovo je priča o ličnom putovanju unutar današnjeg islama, unutar muslimanskih zajednica u Britaniji, unutar nečije duboke vere... Ed Husain (Mohammed Mahbub Hussain), odrastao je u Londonu; potiče iz porodice koja je u Veliku Britaniju došla iz Indije. Studirao je arapski jezik na Unverzitetu u Damasku, a zatim orijentalistiku na Univerzitetu u Londonu. U ranoj mladosti, pet godina je pripadao pokretu radikalnih islamista, a potom je odbacio ekstremizam. Danas živi u Londonu sa suprugom i privodi kraju doktorske studije. Često putuje po Bliskom istoku; radio je za Britanski savet u Siriji i Saudijskoj Arabiji.