Niki Erlik MeraMeki povezDa li smo osu­ đeni da želimo ono što ne možemo da imamo?Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti.Od kuća u predgrađ­ u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina?Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem?„ Mera” prikazuje rađ­ anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar cija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.2/23

Autor: Valerija Montaldi Povez: broširan Br. strana: 365 Format: 12x20,5 Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračujunebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je uplamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenštaufena beživotnoleže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjenigrađani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštinisokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi idevet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelinada Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli darukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi gamogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušitikrhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poveravamisiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji sfrancuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamakSan Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim,izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstvenidokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretražisvaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do papeInoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poverijednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemimazamka tumara stara mahnita gospodarica, a jednaveštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učiteljmlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći kojevode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje osudbini rukopisa.

Mange su potpuno nove i nepročitane, ukoliko želite više od jednog vol. među onima koje prodajem, javite mi se porukom za dogovor pre kupovine. Povez: Paperback Broj strana: 192 Format: 12.7 x 19.1 x 1.5 cm Težina: 0.17 To gain the power he needs to save his friend from a cursed spirit, Yuji Itadori swallows a piece of a demon, only to find himself caught in the midst of a horrific war of the supernatural! In a world where cursed spirits feed on unsuspecting humans, fragments of the legendary and feared demon Ryomen Sukuna have been lost and scattered about. Should any demon consume Sukuna`s body parts, the power they gain could destroy the world as we know it. Fortunately, there exists a mysterious school of jujutsu sorcerers who exist to protect the precarious existence of the living from the supernatural! Despite the crowd of civilians and transfigured humans, Satoru Gojo is able to defeat the cursed spirits at Shibuya Station. But it`s a trap! The cursed spirits possess a special item that can even seal the all-powerful Gojo! Meanwhile, an unlikely ally suddenly contacts Yuji Itadori, who is on his way to the station!

U francuskom lučkom gradu Kaleu, čuvenom u prošlosti po izradi čipke, podignut je grad u gradu. Taj novi grad, poznat kao Džungla, bio je dom za hiljade izbeglica, mahom sa Bliskog istoka i iz Afrike. Svi oni nadali su se da će se nekako domoći Britanije. U to kartonsko naselje gusto podignutih čatrlja, kontejnera i šatora, puno pacova i smeća, a bez toaleta i bez sigurnosti, autorka Kejt Evans pošla je sa svojim blokom za crtanje i voljom da razume i pomogne. Tako je nastala ova reportaža u vidu stripa. Ono što je autorka videla svojim očima i doživela na licu mesta, zajedno sa potresnim ispovestima ljudi koje je upoznala u Džungli i čije je priče ovde prenela, stoji u oštroj suprotnosti spram predrasuda i lažnih optužbi koje stižu sa desnice na račun izbeglica. Kejt Evans je autorka stripova, umetnica i aktivistkinja. Objavila je više knjiga i fanzina, među kojima i “Bump: How to Make, Grow and Birth a Baby” i “Funny Weather: Everything You Didn’t Know about Climate Change but Probably Should Find Out”. Godine 2017. Fabrika knjiga objavila je njen strip “Crvena Roza”, biografiju u slikama Roze Luksemburg.

Иван Димитријевич Папањин: ЖИВОТ НА САНТИ (дневник) Издавач: Накладни Завод Хрватске, Загреб, 1947.год. Тврди повез, 353 стране, илустровано, латиница. Очувано као на фотоградијама. ` 1. Важна прекретница у историји истраживања Арктика био је 6. јун 1937. године. Тога дана су совјетски научници званично отворили прву поларну научноистраживачку плутајућу станицу на свету. Станица се звала „Северни пол 1“, пише Russia beyond. 2. Четири члана експедиције и пас Весели привремено су обитавали на огромној санти леда широкој 3 км, дугачкој 5 км и дебелој нешто више од 3 метра. Било је планирано да научници изврше потребна истраживања док се санта креће на југ према Гренланду. 3. Током 1930-их је истраживање суровог арктичког региона било далеко теже него данас, у доба ледоломаца на нуклеарни погон. Полазило се од тога да ће плутајућа станица обезбедити услове за научна истраживања безмало током целе године, што није било могуће извести ни на један други начин. Научници са „Северног пола 1“ имали су задатак да прате метеоролошке показатеље, да прикупљају хидрометеоролошке, хидробиолошке и геофизичке податке, да мере дубину океана на путањи којом се креће ледена санта и да узимају узорке тла са дна. Поред тога, имали су обавезу да помоћу радио-везе и извештаја о временским условима опслужују први директан лет из СССР-а у САД преко Северног пола, који је извршила посада Валерија Чкалова. 4. За станицу су припремљене обилне резерве хране, довољне за 700 дана. Нико није очекивао да ће експедиција трајати толико дуго, али су организатори претпоставили да део намирница може пропасти, и испоставило се да су били у праву. „Са копна смо понели још 150 килограма пељмена“, написао је у својим мемоарима „Лед и пламен“ шеф станице „Северни пол 1“ Иван Папањин: „Они су били замрзнути, али су се због дугог пута и пролећног отопљења претворили у кашу непријатног мириса. Морали смо да их бацимо и уместо њих узмемо неколико свињских и говеђих полутки. На станици смо открили да ни поховани одресци које су најбољи кувари припремили са толико љубави, више нису јестиви“. У пар наврата су научници покушали да устреле брадату фоку и породицу белих медведа који су залутали на санту, али без успеха. 5. Као пребивалиште је члановима експедиције служио шатор од цераде, широк и дугачак четири метра и утопљен са два слоја перја од гавке. Поред тога, видевши да снег може бити изванредан грађевински материјал, научници су направили снежни „дворац“. За истраживачке радове су имали на располагању специјалне гумиране шаторе, два ваздушна чамца за спасавање, два кајака и лаке саонице од јасеновине. 6. Станица је плутала на југ прилично великом брзином. Прелазила је око 30 км за 24 часа. „Санта леда нас је приморавала на непрекидан и напоран рад. Током првих недеља смо се толико умарали да ја понекад нисам имао снаге да узмем оловку и упишем у дневник белешку за тај дан“, сећао се Папањин. 7. Арктичко лето са температуром од неколико степени изнад нуле и непредвидљивом сменом киша и вејавица потпуно је одсекло станицу од „великог копна“. Авион једноставно не би имао где да слети на санту леда са пуно воде која се скупљала од падавина. „На санти има толико језера да им већ можемо давати називе... Ишао сам да видим како вода тече по нашој санти. На једном месту се чак направио водопад, и ако би човек ту пао не би се више извукао“. 8. Поред обавезних научних извештаја радиста Ернст Кренкељ стално је слао са станице у СССР репортаже за новине које су детаљно описивале свакодневицу најнеобичније експедиције на свету. У то време су били популарни радио-маратони, и тада је Кренкељ могао да успостави везу са радио-аматером из Јужне Аустралије и морнаром са Хавајских острва, који су такође будно пратили дешавања на станици „Северни пол 1“. 9. У септембру је већ могао да се осети долазак арктичке зиме. Свакога дана је период сумрака постајао све дужи, сунце се појављивало ниско изнад хоризонта, температура није прелазила нулу, почеле су обилне снежне падавине. „Ветар је у налетима дувао бризном и по 20 метара у секунди. Ретко који метеоролог је на копну имао прилику да прати овакву појаву! Ветар је обарао с ногу. Нисмо могли да изађемо из шатора и удахнемо свежег ваздуха, а у нашој платненој кућици било је истовремено и загушљиво и хладно. Понекад нам се чак вртело у глави“, написао је Папањин. 10. Како се кретала на југ према Гренландском мору, санта се све више осипала, појавиле су се пукотине и почели да отпадају комади. Чланови експедиције су ноћима са зебњом ослушкивали како негде испод њих пуца лед. „Око нас су пукотине и велике водене површине између санти леда. Ако за време ове снежне мећаве, дође до сабијања, тешко ћемо се спасти... Саонице и кајак је засуо снег. Нема изгледа да се пробијемо до складишта са намирницама...“, записао је Папањин у свом дневнику за 29. јануар. 11. У олуји која је почетком фебруара трајала скоро недељу дана на територији станице су се појавиле пукотине широке од пола метра до 5 метара. Потопљено је једино складиште намирница, а складиште технике је било одсечено. Назирала се пукотина испод шатора. „Селимо се у снежну кућу. Координате ћу саопштити накнадно у току дана. Ако се изгуби веза молим вас да се не узнемиравате“, тако је гласила порука коју је радиста послао на „велико копно“. 12. 19. фебруара 1938. године, неколико десетина километара од обала Гренланда, два совјетска парна ледоломца „Тајмир“ и „Мурман“ покупила су научнике са остатака некада огромног леденог острва. Прва плутајућа поларна станица на свету сада се налазила на минијатурној санти леда дугачкој 300 и широкој 200 метара. 13. Чланови експедиције су за 274 дана на санти леда превалили преко 2.400 км. Код куће су дочекани као прави хероји, а убрзо затим су и званично добили такав статус. За изузетан подвиг у проучавању Арктика руководилац станице Иван Папањин, меторолог и геофизичар Јевгениј Фјодоров, радиста Ернст Кренкељ и хидробиолог и океанограф Петар Ширшов награђени су звањем Хероја Совјетског Савеза. После прве плутајуће станице „Северни пол“ СССР је организовао још 30 сличних експедиција. Оне се и даље регуларно организују у савременој Русији. Данас је ово Мјасњицка улица у Москви. Станица „Северни пол 1“ званично је отвоена 6. јула 1937. Девет месеци касније, након 274 дана плутања према југу, станица се нашла у Гренландском мору. Санта леда је превалила преко 2.000 км.`

„Visoka literatura. Nekonvencionalna, čudna, zadivljujuća.“ – Nordkurier U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. „Remek-delo u malom formatu.“ – Die Presse „Magično srećan, preporođen, na kraju i oženjen – ne može biti lepšeg junaka. Pa ipak ovaj tekst ostaje – i to je autorova namera – donekle neproziran i zagonetan. Zato ga obavezno pročitajte barem dva puta!“ – WDR

KAO NOVO Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračuju nebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je u plamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenstaufena beživotno leže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjeni građani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštini sokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi i devet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelina da Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli da rukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi ga mogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušiti krhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poverava misiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji s francuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamak San Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim, izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstveni dokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretraži svaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do pape Inoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poveri jednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemima zamka tumara stara mahnita gospodarica, a jedna veštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učitelj mlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći koje vode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje o sudbini rukopisa. Izdavač: Marso Broj strana: 364

Autor: Hiro ArikavaNaslov: Putopis jednog mačkaŽanr: DramaPismo: LatinicaBroj strana: 243Povez: MekFormat: 20 cmGodina izdanja: 2023.Putopis jednog mačka japanske autorke Hiro Arikave, knjiga je koja zahteva par disklejmera. Naime, putovanje Satorua i njegovog mačka Nane koji obilaze Satoruove prijatelje u potrazi za novim domom za Nanu, naizmenično je pripovedano u trećem licu i naracijom samog mačka.Na svakom koraku, sa svakim prijateljstvom koje se otkriva, čitaocima postaje jasno da je Satoru vesela i pažljiva osoba, koja životne izazove prevazilazi bez gorčine, ljubomore ili samosažaljenja.Budući da veliki deo knjige na veoma duhovit način pripoveda mačak, moglo bi se pomisliti da je uglavnom neozbiljna i naivna, ali u njenom središtu je nešto duboko i neverovatno moćno – priča o prijateljstvu i ljubavi, kako između ljudi i njihovih ljubimaca, tako i prema onima koji su tu za nas kada nam je najteže.Ovo je takođe zadivljujuća i izuzetno promišljena priča o neminovnim gubicima – svi smo nekad nekog izgubili u životu – i biranju da, uprkos tuzi, budemo zahvalni na trenucima sreće koje su nam ti ljudi pružili. Roman prividne jednostavnosti, prožet fenomenalnim opisima japanskih krajolika, zapravo je studija dobrote i završava se na tako prekrasan, pun ljubavi i srceparajući način da vas neće biti stid da plačete. A plakaćete. Stoga, pripremite maramice.2/34

Autor: Keli Rimer Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 399 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2023. Godine 1942. Evropa je u jeku Drugog svetskog rata. Nešto podalje od izbegličkih šatora koje zove svojim domom jedna devojka se udaje. Ta odluka će joj u potpunosti promeniti život... Biće to laž koja će ostati skrivena skoro ceo vek. Alina Đijak je od svoje devete godine znala da će se udati za najboljeg druga Tomaša. Stara petnaest godina i verena, željno iščekuje da se on vrati sa univerziteta u Varšavi i uopšte je ne brinu vesti o nacističkim trupama koje se okupljaju na granici Poljske. Ali malo-pomalo, nižući užasna dela jedno za drugim, Nemci okupiraju zemlju, a porodice u Alininom seocetu počinju da razdiru strah i mržnja. Iznenada, Tomaš nestaje, a užasi rata postaju sve gori. S vremenom razdvojena od Alinine ratom razorene Poljske, Alis živi na Floridi sa nadarenom ćerkom, autističnim sinom i otuđenim mužem. Kada njena baka Hana pretrpi moždani udar i bude smeštena u bolnicu ponavljajući iznova istu rečenicu, Alis će morati da se uhvati ukoštac sa porodičnim tajnama i teškom prošlošću koje će je odvesti pravo do sudbonosnih događaja koji je vezuju za Alinu i Tomaša.

Mera - Niki Erlik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 303 Povez: Mek Da li smo osu­đeni da želimo ono što ne možemo da imamo? Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti. Od kuća u predgrađ­u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina? Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem? „Mera” prikazuje rađ­anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar čija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.

Autor - osoba Keruak, Džek Naslov Pic / Jack Kerouack ; preveo s engleskog Borivoj Radaković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [1995] Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas ; Apatin : Kraj beline, [1995] (Novi SadApatin : Kraj beline) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radaković, Borivoj Zbirka Biblioteka Kerouack ; knj. 1 (Broš.) Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983). MG30 (N)

Izdavač:BOOK & MARSO Beograd Broj strana:364 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20,5 x 12 cm Godina izdanja:2009 Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračujunebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je uplamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenštaufena beživotnoleže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjenigrađani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštinisokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi idevet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelinada Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli darukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi gamogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušitikrhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poveravamisiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji sfrancuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamakSan Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim,izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstvenidokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretražisvaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do papeInoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poverijednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemimazamka tumara stara mahnita gospodarica, a jednaveštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učiteljmlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći kojevode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje osudbini rukopisa.

Sneg je prestao da pada i vetar se stišao. Nad celim prostorom zavladala je opet mrtva tišina. Svi su netremice gledali jedan drugog. Za vreme prelaza preko planina i klanaca kroz ledenu vejavicu putnici su promrzli: lica su im predstavljala jednoobličnu izranjavljenu lepinju pokrivenu krvlju i gnojem. "Ličili smo na drumske razbojnike! - pisao je Amundsen u svom dnevniku. Rane su nam strašno smetale. Najmanji dašak vetra pričinjavao nam je takve bolove, kao da nam je neko sekao obraze tupim nožem. " Ali svi su bili vedri. Pobeda je bila blizu. Brže, brže ka cilju! Na pol! Do pola je preostajalo svega dvadeset i osam kilometara. "To veče je kod nas u šatoru vladalo takvo raspoloženje kao uoči praznika. Videlo se, da smo na pragu nečeg velikog. Noću sam se budio nekoliko puta s jednakim osećajem, kakav sam imao u detinjstvu uoči velike svečanosti." Vreme je bilo prelepo, praznično. U tri časa posle podne Amundsen uzviknu: - Stop! Svi su zastali kao ukopani. Oni su stajali na Južnom polu! Željeni cilj je bio dostignut! Uzbu|eni putnici opkoliše Amundsena. Stiskali su ruke i njemu i jedan drugom. Škrte, ali tople reči čestitanja bile su prve reči izgovorene na toj, dotada zagonetnoj tački sveta - na Južnom polu.

Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračuju nebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je u plamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenstaufena beživotno leže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjeni građani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštini sokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi i devet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelina da Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli da rukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi ga mogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušiti krhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poverava misiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji s francuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamak San Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim, izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstveni dokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretraži svaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do pape Inoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poveri jednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemima zamka tumara stara mahnita gospodarica, a jedna veštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učitelj mlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći koje vode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje o sudbini rukopisa. Izdavač: Marso Broj strana: 364

Autor: Hiro Arikava Naslov: Putopis jednog mačka Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 243 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2023. Putopis jednog mačka japanske autorke Hiro Arikave, knjiga je koja zahteva par disklejmera. Naime, putovanje Satorua i njegovog mačka Nane koji obilaze Satoruove prijatelje u potrazi za novim domom za Nanu, naizmenično je pripovedano u trećem licu i naracijom samog mačka. Na svakom koraku, sa svakim prijateljstvom koje se otkriva, čitaocima postaje jasno da je Satoru vesela i pažljiva osoba, koja životne izazove prevazilazi bez gorčine, ljubomore ili samosažaljenja. Budući da veliki deo knjige na veoma duhovit način pripoveda mačak, moglo bi se pomisliti da je uglavnom neozbiljna i naivna, ali u njenom središtu je nešto duboko i neverovatno moćno – priča o prijateljstvu i ljubavi, kako između ljudi i njihovih ljubimaca, tako i prema onima koji su tu za nas kada nam je najteže. Ovo je takođe zadivljujuća i izuzetno promišljena priča o neminovnim gubicima – svi smo nekad nekog izgubili u životu – i biranju da, uprkos tuzi, budemo zahvalni na trenucima sreće koje su nam ti ljudi pružili. Roman prividne jednostavnosti, prožet fenomenalnim opisima japanskih krajolika, zapravo je studija dobrote i završava se na tako prekrasan, pun ljubavi i srceparajući način da vas neće biti stid da plačete. A plakaćete. Stoga, pripremite maramice.

Kad nešto saznaš, zaboraviš kako je bilo kad to nisi znao. Da li smo osu­đeni da želimo ono što ne možemo da imamo? Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti. Od kuća u predgrađ­u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina? Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem? „Mera” prikazuje rađ­anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar cija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.

Izdavač:BOOK & MARSO Beograd Broj strana:364 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20,5 x 12 cm Godina izdanja:2009 Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračujunebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je uplamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenštaufena beživotnoleže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjenigrađani pljačkaju šatore. Nestaje i rukopis o veštinisokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi idevet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelinada Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli darukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi gamogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušitikrhka ravnoteža moći između cara i Crkve. Ecelino poveravamisiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji sfrancuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamakSan Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim,izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstvenidokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretražisvaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do papeInoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poverijednom beskrupuloznom inkvizitoru. I dok po bedemimazamka tumara stara mahnita gospodarica, a jednaveštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učiteljmlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći kojevode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje osudbini rukopisa.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Niti života. Priče iz izbegličke krize - Kejt Evans Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2019 Broj strana: 176 Format: 28 cm Povez: Broširani U francuskom lučkom gradu Kaleu, čuvenom u prošlosti po izradi čipke, podignut je grad u gradu. Taj novi grad, poznat kao Džungla, bio je dom za hiljade izbeglica, mahom sa Bliskog istoka i iz Afrike. Svi oni nadali su se da će se nekako domoći Britanije. U to kartonsko naselje gusto podignutih čatrlja, kontejnera i šatora, puno pacova i smeća, a bez toaleta i bez sigurnosti, autorka Kejt Evans pošla je sa svojim blokom za crtanje i voljom da razume i pomogne. Tako je nastala ova reportaža u vidu stripa. Ono što je autorka videla svojim očima i doživela na licu mesta, zajedno sa potresnim ispovestima ljudi koje je upoznala u Džungli i čije je priče ovde prenela, stoji u oštroj suprotnosti spram predrasuda i lažnih optužbi koje stižu sa desnice na račun izbeglica. Kejt Evans je autorka stripova, umetnica i aktivistkinja. Objavila je više knjiga i fanzina, među kojima i “Bump: How to Make, Grow and Birth a Baby” i “Funny Weather: Everything You Didn’t Know about Climate Change but Probably Should Find Out”. Godine 2017. Fabrika knjiga objavila je njen strip “Crvena Roza”, biografiju u slikama Roze Luksemburg.

Kao novo. Bez posvete. Moj dan u drugoj zemlji: Priča o demonima - Peter Handke Godina izdanja: 2021 Broj strana: 72 Povez: Mek „Visoka literatura. Nekonvencionalna, čudna, zadivljujuća.“ – Nordkurier U zemlji se za tog voćara govorilo da je posednut, i to „ne samo jednim nego raznim, mnogim, čak bezbrojnim demonima“. Preko dana on se šeta mestom, govori tiho nemuštim jezikom, ponekad urla i plaši seljane svojim uvredama, tiradama, proročanstvima. Noći provodi u svom šatoru pored groblja. Jedino se njegova sestra brine o njemu, roditelji odavno više nisu živi. Ona ga posmatra kako priča sa životinjama i ne može da poveruje da anđeoska pesma koju čuje dolazi iz njegovog grla. Tog dana sestra ga je pratila do jezera na čijoj se suprotnoj obali nalazi druga zemlja. Nekoliko muškaraca je upravo izvlačilo ribarski čamac, jedan od njih ga je pogledao kako ga „nikad niko nije pogledao“ – i demoni su smesta izašli iz njega. „Tako sam se oslobođen svojih demona… zaputio u drugu zemlju na drugoj strani jezera.“ Peter Handke ispisuje priču o poetskom preobražaju, o oslobođenju središta čovekove prirode, tog „neiskorenjivog otpora“, bez kojeg nema ničeg osim „večito bezdušnog bića“. „Remek-delo u malom formatu.“ – Die Presse „Magično srećan, preporođen, na kraju i oženjen – ne može biti lepšeg junaka. Pa ipak ovaj tekst ostaje – i to je autorova namera – donekle neproziran i zagonetan. Zato ga obavezno pročitajte barem dva puta!“ – WDR

Nakon objavljivanja romana Na putu i neočekivane slave koja je usledila, Džek Keruak je bio na ivici nervnog sloma. Izluđen stalnom pažnjom štampe, morao je „pobeći nazad u samoću ili umreti“, pa se povukao u kolibu u Big Suru na kalifornijskoj obali. Ravnodušan prema onome što mu je ova ogromna zemlja i njena divlja priroda još imale da ponude, ponovo je pribegao svom omiljenom demonu, osvetoljubivom alkoholu. Keruakov stilski najzreliji roman, u kojem se njegov književni alter ego Džek Diluz bori sa sumnjom, zavisnošću od alkohola i željom za samouništenjem, njegovo je najličnije i najiskrenije delo. To je ujedno i portret čitave jedne generacije u američkoj kulturi druge polovine 20. veka. Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).

Izdavač:ZNANJE Zagreb Broj strana:357 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 21 x 13,5 cm Godina izdanja:2023 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Opasan uspon. Jeziva istina. Ubojica na planini. Nakon što je zamalo izgubila život na Snowdonu, novinarka Cecily Wong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Sada joj je ponuđeno da intervjuira svjetski poznatog alpinista Charlesa McVeigha dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svjetski rekord. Postoji samo jedan uvjet: ona mora stići prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni to što se neobične stvari događaju i prije nego što napuste kamp. Netko je na njezinu šatoru ostavio upozorenje da na vrtoglavim visinama vreba ubojica. Izolirana u planinama, sa samo povremenim kontaktom s vanjskim svijetom, Cecily će morati preživjeti zjapeće pukotine ledenjaka, nedostatak kisika i zastrašujuće lavine, ali i niz nesreća koje nagovještaju da tajanstveni ubojica doista postoji… `Roman koji kombinira fascinantno planinarsko iskustvo s vrhunskom trilerovskom napetošću.` - Matt Haig `Popeo sam se na Manaslu s Amy - ona je čudesna žena!` - Nirmal `Nimsdai` Purja `Misteriozni triler koji će vas povesti na adrenalinsku vožnju kroz jezivu `zonu smrti`. - Sarah Pearse `Klaustrofobično okruženje i neizvjesnost koja kida živce.` - Claire Douglas Amy McCulloch rođena je u Velikoj Britaniji, odrastala je u Ottawi u Kanadi, a sada živi u Londonu. Autorica je sedam romana za djecu i mlade, a njezine su knjige proglašene bestselerima u više zemalja i objavljene na petnaest svjetskih jezika. Voli putovati, a 2019. godine postala je najmlađa Kanađanka koja se popela na vrh planine Manaslu u Nepalu.

Ono što ne možemo reći je dirljiva priča o tragedijama do kojih dođe kad se istina prećuti i o snazi potrebnoj da se pronađe sopstveni glas i vera u sebe. Keli Rimer nam u najboljoj tradiciji Viktorije Hislop donosi vrhunski roman o istoriji, ljubavi, porodici i istrajavanju. Godine 1942. Evropa je u jeku Drugog svetskog rata. Nešto podalje od izbegličkih šatora koje zove svojim domom jedna devojka se udaje. Ta odluka će joj u potpunosti promeniti život... Biće to laž koja će ostati skrivena skoro ceo vek. Alina Đijak je od svoje devete godine znala da će se udati za najboljeg druga Tomaša. Stara petnaest godina i verena, željno iščekuje da se on vrati sa univerziteta u Varšavi i uopšte je ne brinu vesti o nacističkim trupama koje se okupljaju na granici Poljske. Ali malo-pomalo, nižući užasna dela jedno za drugim, Nemci okupiraju zemlju, a porodice u Alininom seocetu počinju da razdiru strah i mržnja. Iznenada, Tomaš nestaje, a užasi rata postaju sve gori. S vremenom razdvojena od Alinine ratom razorene Poljske, Alis živi na Floridi sa nadarenom ćerkom, autističnim sinom i otuđenim mužem. Kada njena baka Hana pretrpi moždani udar i bude smeštena u bolnicu ponavljajući iznova istu rečenicu, Alis će morati da se uhvati ukoštac sa porodičnim tajnama i teškom prošlošću koje će je odvesti pravo do sudbonosnih događaja koji je vezuju za Alinu i Tomaša. Dirljiva i topla priča o ljubavi, gubitku i istrajnosti za ljubitelje Kristin Hane i Viktorije Hislop. Booklist Snažna priča o preživljavanju i ljubavi. Čikamo vas da ne pustite suzu čitajući ovaj roman. New York Journal of Books Sjajan i potresan roman koji će vam dotaći srce. Library Journal

TAMERLAN VELIKI KRISTOFER MARLO Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 9 5 MARLO, Kristofer (1564-1593)... veliki engleski dramski pisac, izrazit novator, originalan pesnik i ne/Sporno samosvojni dramatičar, preteča Velikog Barda (Viljema Šekspira), i na žalost, u njegovoj senci! Bio je najPoznatiji i najUgledniji elizabetanski tragičar. Drame Kristofera Marloua poZnate su po korišćenju tzv. `belog stiha` (blanc verse) i protagonistima koji naStoje poStići Više nego što im vlastite mogućnosti dozvoljavaju! ........................................................ PredGovor: prof. dr VESELIN KOSTIĆ S j a j a n prevod: IVANKA LALIĆ i IVAN V. LALIĆ Т ам е р л а н Мачеви наши, крчиће нам пут. Већ сТупали смо ми по Душманима И црева газили им копитама Ваљаних коња са татарских брда. Мој табор личи на Цезара војску Што борила се увек до победе; Рат тако жесток ни у Ферсалији Не би, ко што га људи моји желе. Легије духова што хрле зраком Воде нам ђулад и врхове копља, И због њих ваши ударци су само За то, да ваздух безОсетни ране. А кад нам види крваве заставе, Тада победа крене да по/лети И на мом белом почине шатору. Ali, gospodo, gde su sablje vaše: To polje, Turčin, žena mu - sve je /n a š e/! ................................................. ... Knjiga se čita sa velikim uzBuđenjem i pobožnošću!!! ... Hvala prof. dr Veselinu Kostiću na pripremi ove izuzetne knjige /izuzetnog/ pesnika, hvala prevodiocima Ivanki Lalić i Ivanu V. Laliću na /i z v r s n o m/ prevodu! ... Читати ову књигу је непоновљиви доживљај! ... Књига из легендарног плавог кола СКЗ !!! ... Књига из снова !!! Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! КЊИГА НЕКОРИШЋЕНА КЊИГА НЕОТВОРЕНА КЊИГА НЕЧИТАНА Tvrde korice Šiven povez Ćirilica 208 stranica П р в о к л а с а н primerak !!! KOndicija: 1O+ Ово се не купује сваки дан !!!

TOMAS BERTRAM LONSDEJL VEBSTER HELENIZAM Prevod - Radmila Šalabalić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1970 266 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD Politička istorija (5). Rim i grčka umetnost (5). Aristotel (6). Teorija umetnosti (6). Naučno proučavanje (7). Kalimah (8). Umetničke zbirke (9). Hramovi (9). Kopije (10). Zaključak (11) I. RANI HELENIZAM Uvod (13). Naslede Lisipa i Pausije (13). Tyche iz Antiohije (14). Krater iz Dervenija (16). Mozaici iz Pele (17). Cvetni ukras (19). Apulske vaze (20). Gnathia-vaze (24). Nasleđe Nikije i Eufranora (26). Vaza iz Čenturipe (27). Etrurija (27). Boskoreale (28). Brijaksid i Sarapeijon (29). Portreti (33). Praksitelovo nasleđe (37). Aleksandrov sarkofag (37). Statuete iz Tanagre (40). Realizam (40). Muze i drama (44). Tasos (44). Pozorišta (48). Muze (55). M. Fulvius Nobilior (58). Pir (Pyrrhos) iz Epira (58). Komične maske (60). Praksitelovske žene (62). Anyte i pastirska poezija (64). Pastirske scene (64). Ptolemajev gozbeni šator (66). Atičke i aleksandrijske pastoralne scene (69). Asklepijev hram na Kosu (74). Zaključak (82) II. SREDNJI HELENIZAM Arhitektura (87). Pergam (93). Istorija (93). Atal I i Gali (95). Druge grupe (98). Laokon (100). Nike sa Samotrake (101) Umetnost i učenost (103). Biblioteka (105). Mozaik golubova (106). Hijeronov brod (108). Homerski pehari (108). Apoteoza Homera (114). Klasicizam (119). Zevsov oltar (120). Gigantomahija (121). Telefov friz (125). Hercules Musarum (129). Dionisov kult (129). Terakote iz Mirine (130). Drama u Pergamu (132). Pozorište (133). Tragedija (133). Komedija (135) Mozaici Dioskurida (135). Scenografija (138). Cubiculum Boscoreale (140). Mitski predeo (144). Pergam i grčko kopno (148). Atinska Agora (149). L. Aemilius Paulus (151). Neoklasicizam (151). Afrodita sa Melosa (155). Delos (156). »Kuća maski« (158). Zaključak (164). Prilog: O pompejanskim kućama i njihovom ukrašavanju (164) III. POZNI HELENIZAM Uvod (172). Rim i grčka umetnost (172). Umetničke galerije (173). Pokrovitelji (174). Atina i neoatička umetnost (175). Arhaizam (175). Neoatički klasicizam (179). Poseta pesniku komedija (181). Dionis i Arijadna (182). Kopije (183). Adaptacije (184). Pasitel (186). Arkesilaj (189). Trgovina umetničkim predmetima (189). Arhitektura poznog helenizma (191). Portreti (194). Polibije (196). Rimski nadgrobni portreti (197). Rimski nadgrobni reljefi (198). Cvetni ukras (199). Portreti u biblioteci (200). Ilustrovanje knjiga (201). Srebrni pehari (202). Pozorišta i dekor (207). Pompejevo pozorište (210). Spomenik Julijâ u Sen Remiju (213). Ver- kolekcionar i trgovac umetničkim predmetima (215). Ciceron poznavalac umetnosti i kolekcionar (216). Zaključak (218) TABLE U PRILOGU DODATAK Hronološke table (220-225). Rečnik stručnih izraza i termina (235). Geografske karte (236, 237, 238). Bibliografija (239-247). Registar (253) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Thomas Bertram Lonsdale Webster The Art of Greece. The Age of Hellenism Afrodita Akropolj Ahil Agora Akant Akroterion Aleksandar Veliki Aleksandrija Amazonke Apel Iz Efesa Apolon Apulske Vaze Arhelaj Arijadna Aristotel Arkadija Artemida Azija Mala Asklepije Atal Attalos Atena Atički Atina Atleta Beotija Biblioteke Bitke Bogovi Boscoreale Bronza Bršljan Ciceron Cvetni Ukras Delos Delfi Demosten Dionis Dionisijski Drveće Edip Efes Egipat Emilije Paulo Epidauros Eros Eroti Eumenes Euripid Fidija Filozofi Fresko Frizovi Gigantomahija Girlande Glave Gnathia Krater Gozbe Grob Herakle Herkul Heronda Himation Hiton Homer Hrisip Ifigenija Igra Istorija Italija Jelen Kalimah Kentaur Kolonade Komedija Kopije Korint Kos Kostim Kuće Lav Likosura Lisip Makedonija Maske Medeja Menander Metelo Mirina Mitologija Mizija Mozaik Mramo Muze Naučnici Nike Mirine Nimfe Odiseja Oinochoe Olimpija Oltari Orao Orest Ovca Palata Pan Paposilen Pasitel Pastoralni Pećina Pejzaži Pele Pella Pergam Plinije Pobede Poliklet Pompeji Poprsje Portreti Pozni Helenizam Praksitel Praxiteles Propileji Ptolomej Rani Helenizam Rob Rim Rodes Rhodes Sarapieion Satiri Sikion Simbolika Sirkauza Sirija Sofokle Stubovi Tanagre Tarent Tasos Telefova Teokrit Terakote Thiasos Trales Tyche Antiohije Umetnici Ver Vergilije Villa Vitruvije Vrtovi Zevs Zlato Životinje

Danilo Marić SUZOPOLJE roman o boju na Kosovu BIGZ, Beograd, 2000. U vrlo dobrom stanju. Ovaj tekst u dosta kraćoj verziji, na turskom jeziku, objavljen je pod nazivom Yasova. Roman Danila Marića SUZOPOLJE bavi se jednom temom koja je decenijama bila zapostavljana u srpskoj književnosti a koja se danas ne samo rabi nego je, štaviše, postala i vrlo komercijalna. To je ono burno vreme što prethodi prekretničkoj godini srpske istorije (Kosovski boj 1389.) a obuhvata, dakako, i samu tu godinu i njene posledice po budućnost srpskog naroda. Odmah ćemo reći: Marićev roman, iako nastoji sačuvati osnovne fakte i odnose koji su nam iz istorije poznati, predstavlja pitko romansijersko štivo u kome ima (i to je njegova umetnička prednost) i dosta slobodnih i maštovitih kombinacija. Istina, autor ne remeti osnovne istorijske linije što su jednom zauvek (ili bar za dugo vremena) postavljene, ali on na njih polaže i izvesne imaginativne slojeve narativnih tokova. Tako, na primer, autor pravi pretpostavku da je između sultana Murata i cara Lazara bilo izvesne ratničke igre u smislu hoće li Murat sa svojom ordijom proći kroz Sićevačku klisuru, kraj Niša, ili će udariti na drugu stranu, pri čemu autor pokazuje i dobro poznavanje terena i ponešto od vojničkog znanja što njegovo pripovedanje čini ubedljivim. Poznatu legendu o Milošu K(obiliću) prepravlja u tom smislu što ubistvo Muratovo nije izvršeno na način kako to narodna tradicija prenosi, već je na Muratov šator izvršen udar elitne grupe srpske vojske (danas bi se reklo komandosa) koja je obavila zadatak, pri čemu su svi ili skoro svi izginuli. Što se pak smrti cara Lazara tiče, autor dopušta da je on bio zarobljen, pa kako je odbio da se priključi Bajazitu u njegovom pohodu na Evropu a protiv katoličanstva, smatrajući to izdajom u najgorem smislu, on gubi glavu. Izvesna promena je izvršena i u pogledu lika Kosovke devojke: to nije, kako legenda kazuje, devojka iz naroda, već je to kćerka cara Lazara Mileva koja polazi na Kosovo polje ne bi li našla svoga verenika, vojvodu Vukašina, kasnije to nije niko drugi do Bajazitova žena, sultanija Olivera. Iako, kao što se iz ovoga vidi, ima u Marićevom romanu dosta izmena fakata (koje je i inače teško istorijski utvrditi), on je ipak istorijski roman (u kojem su od najveće vrednosti njegovi psihološki sadržaji), pouzdan što se opšte atmosfere tiče. Istorijske činjenice služe autoru kao osnova na kojoj stvara autentičnu atmosferu tog davnog vremena. On međutim nije išao ni u kakva istorijska detaljisanja, već je više ponirao u dubinu likova, nastojeći – i to sa znatnim uspehom – da nam predoči šta se dešavalo u dušama glavnih protagonista te za srpski narod odsutne bitke. (Tako ćemo se u romanu susresti sa književno uspelim portretima cara Lazara, carice Milice, kneževića Stefana, Lazarevih zetova Đurđa i Vuka Vuka Brankovića, vojvode Vlatka Vukovića, izaslanika bosanskog kralja Tvrtka, izvesnih sveštenih lica itd.) Autor ne povezuje likove u jedan sled zbivanja, jer su ta zbivanja poznata već po samoj istorijskoj pozadini. On nastoji da promisli o posledicama koje Kosovski boj može imati po ceo srpski narod, i ne samo po njega. Sudeonici Kosovskog boja i te kako su svesni činjenice da se tu, na Kosovu, ne bije bitka samo za Srbiju, niti samo za Balkan, već za celu Evropu. On ističe nesložnost feudalnih velikaša (na kojem insistira i narodna tradicija) kao odsudnog činioca svega što će se dogoditi. Temeljnim insistiranjem na tome autor pravi aluziju i na naše vreme. To nije saopšteno napadno, ali fluid toga značenja zrači iz celog rukopisa. Pisac ističe da su Stefan Lazarević i Dušan Silni jedina dva srpska vladara iz roda Nemanjića koja su ostala bez crkvene kanonizacije, jer je prvi – do vlastitog samoosvešćenja – bio isuviše agilan saradnik pobedničkog islama, a drugi – krune radi carske – veoma sklon katoličanstvu na šta Srpska crkva, razume se, nije gledala sa naklonošću. Inače celim romanom struji tradicija svetosavlja kao onog osobenog činioca koji je vršio i u to doba i kasnije proces etničke i nacionalne homogenizacije. 320g