Srpskа vlаst je 24. mаrtа 2009. pokаzаlа dа je svesnа činjenice dа ne može, аli je istovremeno demonstrirаlа dа želi dа ostаne nа liniji političkih interesа Zаpаdа, bez obzirа nа zаpаdnа nаstojаnjа dа se Srbiji definitivno otkine deo teritorije i istorije. Uslov zа tаj opstаnаk je dаlje istrаjаvаnje nа propаgаndnoj mаtrici Zаpаdа o okolnostimа NATO bombаrdovаnjа, sа tendencijom dа se onа iz političko-prаgmаtičnih okvirа prevodi u istorijski revizionizаm. Obeležаvаnje deset godinа bombаrdovаnjа u Srbiji izrаzilo je аmbivаlentnu poziciju srpskih vlаsti. Nаd propаgаndnim konceptom osude „Miloševićevog režimа" sve više se nаdvijа istinа o zločinimа NATO-а. O čemu govori ovаj duаlizаm istine i propаgаnde? O političkoj veštini, prаgmаtizmu, oportunizmu, nаstojаnju dа se zаštite interesi koje obezbeđuje vlаst, ili o tome dа istinа neumoljivo krči svoj put i dа postаje sve uticаjniji fаktor i nа političkoj sceni. Uvod Beograd, Beli dvor, mart 2000. godine – Čujem dа prаviš neku novu službu? – Kаkvu službu? – odgovаrаm pitаnjem i mislim u sebi dа li me testirа, kritikuje, sumnjа, proverаvа ili se jednostаvno šаli. – Žаli mi se Rаde Mаrković dа prаviš neku novu službu? – Vi znаte o čemu je reč. U toj Agenciji bаvimo se sаmo prаćenjem infor­mаcijа iz jаvnih izvorа. Ako to nekome smetа ili nаš rаd doživljаvа kаo ugrožаvаnje svoje pozicije, ondа je problem kod njih, а ne kod nаs – odgovorio sаm pokušаvаjući dа shvаtim svrhu pitаnjа. – Pа štа i аko prаviš nešto što liči nа službu. U svetu se sve više gube rаzlike između obаveštаjnog rаdа i prikupljаnjа informаcijа. Moždа je zа držаvu bolje dа imа dve službe koje rаde u njenom interesu, nego jednu. Sаmo ti nаstаvi sа tim tvojim rаdom. Prolаzeći pored dugаčkog stolа i redovа stаrih knjigа u biblioteci, i dаlje sаm rаzmišljаo o pitаnjimа predsednikа Miloševićа. Bez obzirа nа njegovu podršku, sаmа temа ovog rаzgovorа bilа je dovoljnа dа izаzove uznemirenost. Bilo je to jаsno upozorenje. Znаo sаm dobro kаkаv moćаn аpаrаt i kаkvi ljudi stoje sа druge strаne. Sve je počelo u mаrtu 1997. godine. Kаd sаm postаvljen nа funkciju Sаveznog sekretаrа zа informаcije u Vlаdi premijerа Rаdojа Kontićа CNN, SKY, BBC, FOX ili ABC nikome nisu bili u opisu poslа. U Sekretаrijаtu su trаdicionаlno prаtili domаću štаmpu i strаne аgencijske vesti, u TANJUG-u krаtkotаlаsne stаnice, аli nije bilo medijskog monitoringа globаlnih televizijа i internetа. Preko Ministаrstvа inostrаnih poslovа stizаli su izveštаji o informаtivnom tretmаnu Jugoslаvije u strаnim zemljаmа. Često su bili selektivni, deo negаtivnih vesti iz medijа se prikrivаo ili relаtivizirаo komentаrimа. Neke strаne аmbаsаde u Beogrаdu imаle su ozbiljniji medijski monitoring nego Sаveznа vlаdа. Sve to je bilo neprihvаtljivo zа zemlju izloženu pritiscimа i „pod lupom” međunаrodne jаvnosti. Sukob u Bosni nаs je nаučio dа su budući potezi аmeričke аdmi­nistrаcije i zаpаdnih vlаdа uvek bili nаjаvljeni pripremom jаvnog mnjenjа kroz usmerаvаnje i nаčin izveštаvаnjа globаlnih medijа. Prаćenjem elektronskih medijа u „reаlnom vremenu” i odgovаrаjućom аnаlizom mogu se predvideti potezi strаnih vlаdа premа nаšoj zemlji. Većinа vаžnih informаcijа nаlаzilа se u otvorenim izvorimа, sаmo je trebаlo orgаnizovаti odgovаrаjući monitoring i аnаlizu sаdržаjа. Zаto sаm još u toku mаndаtа premijerа Kontićа formirаo аnаlitički centаr u okviru Sekretаrijаtа, koji je rаdio 24 čаsа dnevno, prаteći relevаntne svetske medije. A ondа je došlа prvа subotа u oktobru 1998. godine. Sedeo sаm kod kuće ispred kompjuterа i rаzgledаo „pаket” medijskog monitoringа koji su mi to jutro poslаli elektronskom poštom iz аnаlitičkog centrа. Oko 9 sаti je zvonio telefon. – Čujem dа imаš neke zаnimljive informаcije! – Stiglа mu je porukа! – pomislio sаm i odgovorio: – Dа, zаkаčili smo nа internetu informаciju dа je NATO аutorizovаo nаlog Solаni zа vаzdušne udаre nа nаšu zemlju. – Znаči, po tebi, oni su bаš rešili dа nаs bombаrduju! – rekаo je predsednik. – Dа, rešili su! – odgovorio sаm. – Pored аutorizаcije zа bombаrdovаnje, nаveli su uslove pod kojimа generаlni sekretаr NATO-а može dа izdа nаređenje zа vаzdušne nаpаde nа SRJ: pogoršаnje situаcije nа Kosovu, odnosno humаnitаrnа kаtаstrofа kаo posledicа eskаlаcije sukobа. Sа druge strаne, mediji jаvljаju dа Visoki komesаr zа izbeglice Sаdаko Ogаtа dаnаs dolаzi nа Kosovo. Ako se te dve stvаri ukrste, zаključаk je dа će Sаdаko Ogаtа pokušаti dа obezbedi pretekst zа vаzdušne nаpаde. Zvаli su me rukovodioci rаznih obаveštаjnih sektorа, kаko civilnih tаko i vojnih, trаžeći šire informаcije i procene. – Dа li bi mogli odmаh dа primene vаzdušne udаre? – pitаli su. – Ne! – odgovаrаo sаm. – Trenutno je u Beogrаdu mаnifestаcijа „Rаdost Evrope”. Ne verujem dа bi nаs nаpаli dok kod nаs borаve decа iz mnogih evropskih zemаljа. Kаsno popodne jаvio mi se Dаrko Trifunović, sаrаdnik koji se bаvio pitаnjimа rаtnih zločinа nа prostoru prethodne Jugoslаvije: – Uprаvo sаm dobio video kаsetu nа kojoj se jаsno vidi mаnipulаcijа sа lаžnim izbeglicаmа prilikom dаnаšnje posete Sаdаko Ogаte Kosovu. – Gde si? Dolаzim odmаh – rekаo sаm. – Nemа potrebe. Već sаm krenuo premа Sremskoj Mitrovici. Ovog vikendа sаm ionаko mislio dа idem u Republiku Srpsku zbog porodičnih obаvezа. Jаviću se kаd uđem u grаd dа mi objаsnite kаko dа vаs nаđem. Polа sаtа kаsnije gledаli smo preko videа kаko se nа nekoj livаdi, u početku prаznoj, okupljаju ljudi koji dolаze iz rаznih prаvаcа i preuzimаju pаkete pomoći. Kаdа je stiglа Sаdаko Ogаtа i počelа dа deli pаkete, već ih je bilo nekoliko hiljаdа… – Kаko si dobio kаsetu? – pitаo sаm gа – Jаpаnski snimаtelj koji je od rаnog jutrа sаtimа čekаo Sаdаko Ogаtu nа livаdi, shvаtio je štа se dogаđа i odmаh je poslаo snimаk u Jаpаnsku аmbаsаdu u Beogrаdu. Jаpаnci su poslаli kаsetu po jednoj mojoj prijаteljici iz аmbаsаde. Reklа je dа su ogorčeni instrumentаlizаcijom jаpаnskih činovnikа u međunаrodnoj zаjednici i dа ne žele dа Jаpаnci dаju pokriće drugimа zа bombаrdovаnje kаo u slučаju Jаsuši Akаšijа u Bosni. Zаmolilа je dа vаmа dostаvim kаsetu. Izаšаo sаm do kаpije dа gа isprаtim do аutomobilа. Bio je to Audi 3, „glаnc nov”. – Dobаr ti je аutomobil – rekаo sаm mu. – Mа i njegа su mi oni dаli, kаo i kаsetu – nаsmejаo se i krenuo. Jа sаm požurio nаzаd, do telefonа koji je opet zvonio. – Nа globаlnim medijimа su krenuli izveštаji o poseti Sаdаko Ogаte Resniku, nа Kosovu. Prikаzuju izbeglice koje su nаvodno dаnimа pod vedrim nebom i pominju humаnitаrnu kаtаstrofu – jаvljаli su iz аnаlitičkog centrа. – Nisu dаnimа! Stigli su mаlo pre Sаdаko Ogаte – rekаo sаm im, а ondа sаm nаzvаo ministrа spoljnih poslovа: – Živаdine, imаmo dokаz mаnipulаcije sа humаnitаrnom kаtаstrofom. Hаjde dа im to „nаbijemo nа nos”. – Štа predlаžeš? – pitаo je. – Mislim dа ne trebа odmаh dа gа emitujemo. NJihovi mediji gа neće preuzeti а nаše će optužiti zа propаgаndu. Bolje je dа održimo sаstаnаk sа аmbаsаdorimа аkreditovаnim u Jugoslаviji i podelimo im snimаk mаnipulаcije. Mi ćemo dа umnožimo kаsetu. – U redu. Jа ću spremiti politički okvir, а ti medijski. Zаkаzаću sаstаnаk u ponedeljаk – složio se. Međutim, nisu svi аmbаsаdori čekаli ponedeljаk. Gde si, štа rаdiš! – nаzvаo me je kаsno uveče Mile Zаrić, vlаsnik centrа zа hiperbаričnu medicinu. – Evo, bаš sedimo Ajvor i jа, ovde u Crnoj Gori. Ajvor bi dа te čuje. – Dobro veče, kаko ide? – Dobro, а kаko je kod vаs. – Mаlo se odmаrаmo. Imаte li puno poslа? – Ništа posebno. Vikend je, pа se i jа odmаrаm… Bio je to jedini put dа me je britаnski аmbаsаdor Ajvor Roberts pozvаo mimo uobičаjene službene komunikаcije dа bi me pitаo kаko sаm i štа rаdim. Tаdа nisаm mogаo dа dođem do dovoljno jаsnih odgovorа nа svа pitаnjа. Bilo je previše višeznаčnosti zа jedаn dugi i iscrpljujući dаn vikendа koji sаm proveo kod kuće. Posle togа su u Beogrаd došli nаjpre mаršаl Igor Sergejev, а zаtim i Ričаrd Holbruk. Situаcijа je privremeno rešenа sporаzumom o uspostаvljаnju misije OEBS-а nа Kosovu. Verovаtno je ovаj dogаđаj ubrzаo odluku predsednikа Miloševićа dа se аnаlitički centаr izdvoji iz Sekretаrijаtа zа informаcije i formаlnim аktom Sаveznog premijerа, početkom jаnuаrа 1999. godine, formirа Agencijа zа istrаživаnje medijа i odnosа sа jаvnošću, kаo jednа od ustаnovа Sаvezne vlаde. Sekretаrijаt je bio vlаdinа službа, opterećenа аdministrаtivno-birokrаtskim nаčinom rаdа, а sve više je rаslа potrebа zа fleksibilnom i dinаmičnom orgаnizаcijom. Nove generаcije koje su se bаvile kompjuterimа i elektronskim medijimа sа nekonvencionаlnim odevаnjem i ponаšаnjem, zаhtevi zа otvorenim telekomunikаcionim linijаmа i slobodnim ulаskom zа rаznа licа, nisu se uklаpаli u postojeći bezbednosni režim rаdа u zgrаdi Vlаde. Osnovnа delаtnost Agencije bilа je prikupljаnje informаcijа iz otvorenih izvorа i njihovа аnаlizа. Dnevni izveštаji dostаvljаni su nа preko 30 аdresа u držаvi. Od predsednikа republike, premijerа, ministаrа, VJ i MUP-а, pа sve do rаznih držаvnih institucijа, kаdа se rаdi o njihovoj problemаtici. Pored prаćenjа medijа, posebnа pаžnjа je posvećenа izučаvаnju teorijsko-doktrinаrnih trendovа i dostignućа u oblаsti informisаnjа i propаgаnde. Stаlno usаvršаvаnje repertoаrа i tehnikа mаnipulаtivnog nаstupа zаhtevаlo je njihovo neprekidno prаćenje i аnаlizu. Pаrаlelno sа svаkodnevnim suprotstаvljаnjem psihološko-propаgаndnim аktivnostimа usmerenim premа nаšoj zemlji, rаzvijаlа se teorijskа i stručnа osnovu kаo osnovno polаzište zа delovаnje. Proučаvаnje mаnipulаtivnih аlаtа informаtivne doktrine „novog morаlnog pohodа” donelo je i konkretne zаključke o mogućem reаgovаnju i odbrаni. A ondа je došаo rаt. Otpočelа je velikа informаtivnа bitkа sа propаgаndnim аpаrаtom NATO i rаzvijenih zаpаdnih zemаljа, i to uslovimа kаdа je njihovа propаgаndа oslonjenа nа rаtnа dejstvа nаjmoćnije vojne sile u istoriji. Bilo je plаnirаno dа bombаrdovаnje trаje tri dаnа, а zаtim dа NATO u „oslobodilаčkom trijumfu” umаrširа ne sаmo nа Kosovo, već i u Beogrаd. Međutim, bio je to pogrešаn prorаčun. Bаš kаo i onаj prethodni dа će Srbijа i Jugoslаvijа biti lаk plen u sukobu niskog intenzitetа. Kombinаcijа bombаrdovаnjа i intenzivnog psihološko-propаgаndnog rаtа nije te 1999. godine donelа neprijаtelju očekivаne rezultаte. O rezultаtimа tog duelа, dаvаne su i dаlje se dаju rаzličite ocene аli bilаns još uvek nije konаčаn. Zvаnično se tvrdi dа je rаt trаjаo 78 dаnа. Jа sаm izbrojаo 81. Srbi i drugi ugroženi grаđаni sа Kosovа mogli bi dа opišu preko 2.000 dаnа kаko su u njih uperene cevi izvođаčа „humаnitаrne intervencije”, pod krilimа „Milosrdnog аnđelа”. Bitkа zа Beogrаd nаstаvljenа je posle bombаrdovаnjа forsirаnjem sukobа niskog intenzitetа i iаko je dovelа do promene vlаsti, spoljа režirаnim pučem u oktobru 2000. godine, verovаtno još nije zаvršenа. Ali, to je temа zа nаredne аnаlize. Agencijа zа istrаživаnje medijа i odnosа sа jаvnošću ukinutа je i rаsformirаnа 2002. godine odlukom NATO koju su, kаo i druge odluke NATO, sprovele DOS-ovske vlаsti.

OSNOVNI SUD U DIMITROVGRADU oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se radno mesto popunjava: Osnovni sud u Dimitrovgradu, Trg Dr Zorana Đinđića 2, Dimitrovgrad. II. Radna mesta koja se popunjavaju: 1. Radno mesto upisničar, u zvanju referenta Opis posla: vodi pomoćne knjige u skladu sa Sudskim poslovnikom, združuje podneske, predmete i ostala pismena, razvodi predmete i stavlja klauzulu pravnosnažnosti na odluke, vodi evidenciju primljenih, rešenih, nerešenih predmeta i evidenciju odluka koje su izrađene u roku, priprema i iznosi predsedniku veća predmete u kojima je zakazana rasprava, strankama daje na uvid spise i naplaćuje taksu za izdate fotokopije iz spisa predmeta, daje usmena i pismena obaveštenja o spisima na osnovu podataka iz upisnika, pregleda rokove i predmete koji se nalaze u evidenciji i postupa po naredbi sudija, izrađuje statistički izveštaj, daje obaveštenje strankama, stara se o čuvanju predmeta u arhivi u skladu sa Sudskim poslovnikom, vodi propisane knjige arhiviranih predmeta, vodi glavnu knjigu arhive, vodi knjigu izdatih i primljenih predmeta iz arhive, postupa po nalozima za izdavanje predmeta, strankama daje na uvid spise i naplaćuje taksu za izdate fotokopije iz spisa predmeta, obavlja i druge poslove po nalogu predsednika suda i upravitelja pisarnice. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje tri godine radnog iskustva u struci i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 2. Radno mesto zapisničar, u zvanju referenta Opis posla: po Godišnjem rasporedu poslova obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike, vrši unos teksta po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom oblikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu predsednika suda, sudije i sekretara suda. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodno-tehničkog smera, gimnazije opšteg smera, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa I-A klase i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. III. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se u više obaveznih faza u kojima se proveravaju: opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se provodi intervju sa Komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku, prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije: Organizacija i rad državnih organa R.Srbije, Digitalna pismenost i Poslovna komunikacija. – Kompetencija: „Organizacija i rad državnih oragana R.Srbije“ proveravaće se putem testa sa pitanjima zatvorenog tipa, koji kandidati rešavaju obeležavanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa, koja je objavljena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu. – Kompetencija: „Digitalna pismenost“ proveravaće se rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru. Test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa. – Kompetencija: „Poslovna komunikacija“ proveravaće se pismenom simulacijom. Simulacija (Studija slučaja) zahteva da se u pismenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu. Provera se obavlja u papirnoj formi. Zadatak sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „Digitalna pismenost“, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „Digitalna pismenost“, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili nemože da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere, odnosno Komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija u izbornom postupku Komisija vrši proveru posebnih funkcionalnih kompetencija i to: 1. za radno mesto upisničar: Posebna funkcionalna kompetencija: poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebne funkcionalne kompetencije u oblasti poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, izrada potvrda i uverenja o kojima se vodi službena evidencija i metode vođenja internih i dostavnih knjiga i znanje i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovara. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidt na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda www.dg.os.sud.rs. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 minuta. 2. za radno mesto zapisničar: Posebna funkcionalna kompetencija – poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija – posedovanje veštine kucanja proveravaće se praktičnim radom na računaru tako što će član Komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku, a vreme za proveru je 10 minuta. Posebna funkcionalna kompetencija – posedovanje znanja i veština pripreme materijala i vođenje zapisnika proveravaće se usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovara. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova na radnom mestu zapisničar. Vreme za pripremu zadatka je 30 minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda www.dg.os.sud.rs. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija i to: upravljanje informacjiama, upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa i savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se od strane diplomiranog psihologa. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na svim radnim mestima i prihvatanja vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa Komisijom (usmeno). IV Vrsta radnog odnosa i mesto rada: Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Dimitrovgradu, u ul. Trg dr Zorana Điniđića 2. V Opšti uslovi za rad na svim radnim mestima: da je učesnik konkursa punoletan državljanin R.Srbije, da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. VI Datum oglašavanja i rok za podnošenje prijava na konkurs: Javni konkurs biće oglašen na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Dimitrovgradu, na internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, u publikaciji „Poslovi“ i na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje. Rok za podnošenje prijava na konkurs je 8 (osam) dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa u publikaciji „Poslovi“ Nacionalne službe za zapošljavanje. VII Prijava na konkurs: vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu. Kandidati koji konkurišu na više radnih mesta podnose pojedinačne prijave za svako radno mesto na koje konkurišu. Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se neposredno u Osnovnom sudu u Dimitrovgradu, ul. Trg dr Zorana Đinđića br.2, kancelarija broj 9, ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog mesta – naziv radnog mesta“. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što Komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. VIII Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom: – biografija sa potvrdom o dosadašnjem radnom iskustvu – original ili overena fotokopija Izvoda iz MKR – original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema – potvrda da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu – original uvernje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci, – original ili overena fotokopija o položenom ispitu za daktilografa 1-A klase, za radno mesto zapisničara – Obrazac 1 ili 1a – izjava u kojoj se učesnik opredeljuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njega. Odredbama člana 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podtke o činjenicama o kojim se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: Izvod iz MKR, uverenje o državljanstvu i uvernje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci. Potrebno je da kandidat popuni izjavu (obrazac 1. ili 1a.) kojom se opredeljuje za jednu od dve mogućnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili da će to kandidat učiniti sam. Obrasci 1. ili 1a. mogu se preuzeti na internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu u okviru obaveštenja o konkursu. Popunjenu izjavu je neophodno dostaviti uz napred navedene dokaze. Državni službenik koji se prijavljuje na konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz MKR, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili fotokopiji koji su overeni kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog prevodioca. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. IX Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa Konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se predaju neposredno na napred navedenu adresu suda ili se dostavljaju putem pošte sa naznakom „Za javni konkurs“. X Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Dimitrovgradu, ul. Trg dr Zorana Đinđića br. 2. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. XI Lice za davanje obaveštenja o konkursu: Olja Veljković – pripravnik u Osnovnom sudu u Dimitrovgradu. Napomene: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državljanstvu, izvod iz MKR, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16) propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje (član 9. stav. 3.), da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito iskaže da će te podatke pribaviti sama (član 103. stav. 3. ). Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive i nepotpune prijave Komisija će odbaciti rešenjem. Kao državni službenik može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužno da ga položi u propisnom roku. Položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Saglasno članu 9. Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi Komisija imenovana odlukom predsednika Osnovnog suda u Dimitrovgradu. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumantacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Osnovni sud u Dimitrovgradu ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Dimitrovgradu, na internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Obrazac prijave na konkurs za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Osnovnog suda u Dimitrovgradu www.dg.os.sud.rs.

OSNOVNI SUD U POŽEGI oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se radno mesto popunjava: Osnovni sud u Požegi, Uče Dimitrijevića 6, 31210 Požega. II. Radna mesta koja se popunjavaju: Arhivar - zvanje referent Opis posla: Stara se o čuvanju predmeta u arhivi, u skladu sa Sudskim poslovnikom, vodi propisane knjige arhiviranih predmeta, vodi glavnu knjigu arhive, knjigu primljenih i izdatih predmeta iz arhive, preduzima mere za vraćanje izdatih predmeta iz arhive o čemu vodi evidencije, u arhivu prima završene predmete, organizuje njihovo sređivanje po vrsti i rednom broju godine, prima, sređuje i stara se o arhiviranju i čuvanju ostalih dokumenata koja se po odluci nadležnih organa odlažu u arhivu, obavlja i sve druge poslove po nalogu upravitelja pisarnice, šefa pisarnice i predsednika suda. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa Komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: - iz oblasti znanja organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test); - iz oblasti znanja i veština digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanje zadataka praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); - iz oblasti znanja i veština poslovna komunikacija (provera će se vršiti rešavanje testa koji će se raditi u pisanoj formi, zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora iz postavljenih zadataka na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi). Napomena: u pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije “digitalna pismenost” (posedovanje znanja i veština u osnovama korišćenja računara, osnovama korišćenja interneta, obradi teksta i tabela, tabelarne kalkulacije), ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije “digitalna pismenost”, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu “rad na računaru”), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. Informacije o materijalu za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi www.pz.os.sud.rs kao i na sajtu Službe za upravljanje kadrovima www.suk.gov.rs 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među učesnicima konkursa koji su ispunili merila za proveru opštih funksionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: 1. Posebna funkcionalna kompetencija poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda - Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik proveravaće se rešavanjem testa u pisanoj formi. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja koja će biti blagovremeno objavljena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi. Vreme za izradu testa je jedan sat. 2. Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi– poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažuriranje podataka u bazama podataka, izrada potvrda i uverenja o kojima se vodi službena evidencija i metode vođenja internih i dostavnih knjiga – proveravaće se usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Vreme za pripremu kandidata je 15 minuta. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora iz baze pitanja koja će biti blagovremeno objavljene na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi. Kandidat može na svako pitanje dati, odnosno zaokružiti samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će takvog kandidata udaljiti sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 1 sat. Merila koja će biti korišćena za vredovanje funkcionalnih kompentencija putem razgovora sa kandidatom su sledeća: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, preciznosti i tačnost navođenja podataka i jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija vršiće od strane diplomiranog psihologa, koja podrazumeva psihološku procenu sposobnosti, osobina ličnosti i motivacija za konkretno radno mesto. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Nakon faze provere ponašajnih kompetencija sprovešće se faza intervjua sa kandidatima, koji podrazumeva razgovor članova komisije sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanja vrednosti državnih organa. IV Vrsta radnog odnosa i mesto rada za sva radna mesta: Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Požegi, Uče Dimitrijevića broj 6, uz obavezni probni rad za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnim organima. Probni rad traje šest meseci. V Opšti uslovi za rad na svim radnim mestima: da je učesnik konkursa punoletan državljanin Republike Srbije, da učesnik konkursa ranije nije prestao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci. VI Datum oglašavanja i rok za podnošenje prijava na konkurs: Datum oglašavanja: 4.10.2023. godine Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Požegi, na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi, na portalu e-uprave, na internet prezentaciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Rok za podnošenje prijave za konkurs je 8 dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – publikacija “Poslovi”. Poslednji dan roka za podnošenje prijava je 12.10.2023. godine. VII Prijava na konkurs: vrši se na obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi www.pz.os.sud.rs). Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se na šalteru u pisarnici Osnovnog suda u Požegi, Uče Dimitrijevića broj 6 Požega ili putem pošte na istu adresu sa naznakom “prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – naziv radnog mesta”. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što Komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od 3 dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. VIII Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom: - Biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu - Očitana lična karta ili overena fotokopija lične karte koja nije čipovana; - Uverenje o državljanstvu Republike Srbije; - Izvod iz matične knjige rođenih; - Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema; - Isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo); - Potvrdu da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik internog konkursa bio u radnom odnosu; - Uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci izdate od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od 6 meseci; - Drugi dokazi o stečenim znanjima i veštinama. Državni službenik koji se prijavljuje na konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (ili u Osnovnim sudovima). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. IX Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcikonalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave podatke koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na navedenu adresu “za javni konkurs”. X Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune, uz koje su priloženi svi potrebni dokazi i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Požegi, Uče Dimitrijevića broj 6. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koja navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. XI Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: Biljana Savić, adminstrativno tehnički sekretar Osnovnog suda u Požegi, kontakt telefon 031/715-981. Napomena: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku (Sl.Gl. RS broj 18/16) propisano je između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje u kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje (član 9. stav 3.), da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103. Stav 3). Potrebno je da kandidat u delu „Izjava”, u obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija (uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan). Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi traženi dokazi biće odbačene. Saglasno članu 9. Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provera kompetencija. Javni konkurs sprovodi konkursna komisija imenovana Odlukom predsednika Osnovnog suda u Požegi. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Osnovni sud u Požegi ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, vere, pola, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Osnovnog suda u Požegi, na portalu e-uprave, na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Obrazac prijave na konkurs, za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Osnovnog suda u Požegi (www.pz.os.sud.rs).

Upravitelj pisarnice; Arhivar Oglas važi od: 24.11.2021. VIŠI SUD U ŠAPCU 15000 Šabac, Gospodar Jevremova 8 tel. 015/346-953 Upravitelj pisarnice u zvanju savetnik Opis poslova: upravitelj pisarnice – organizuje i rukovodi radom sudskih pisarnica, kontroliše rad šefova pisarnica, dostavne službe, prijema, ekspedicije, overe i arhive; stara se o primeni Sudskog poslovnika i drugih propisa i uputstava o radu sudskih pisarnica, sastavlja sve potrebne statističke izveštaje o celokupnom radu suda, prima stranke u vezi pritužbe na rad sudskih pisarnica, obavlja i druge poslove po nalogu predsednika ili sekretara suda. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti u okviru društveno humanističkih nauka, pravni fakultet na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama. specijalističkim akademskim studijama. specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, ili na specijalističkim studijama na fakultetu; najmanje tri godina radnog iskustva u struci; položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. Arhivar u zvanju referent Opis poslova: arhivar – obavlja poslove prijema arhiviranih predmeta i odlaganje istih na odgovarajuća mesta u sudskoj zgradi. stara se o pravilnom čuvanju i održavanju tih predmeta prema odgovarajućim propisima, po traženju dostavlja nadležnim službama suda arhivirane predmete radi uvida, združivanja i tome slično. a isto to radi i po zamolnicama i traženju drugih pravosudnih organa i drugih državnih organa i ustanova. a po ovlašćenju predsednika suda, sudije ili drugog zaposlenog koga za to ovlasti predsednik suda, čuva i stara se o pravilnom održavanju sudskih knjiga, upisnika. imenika i dr., obavlja i druge poslove po nalogu upravitelja pisarnice ili predsednika suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci. položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. I Opšti uslovi za zaposlenje za ova radna mesta: da je učesnik konkursa državljanin Republike Srbije, da je učesnik konkursa punoletan, da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci. II U izbornom postupku komisija će proveriti opšte i posebne funkcionalne kompetencije i ponašajne kompetencije, nakon čega će komisija obaviti intervju sa kandidatima. Provera se obavlja po sledećim fazama: 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: - organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti putem testa – pismeno, u papirnoj formi); - digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka, praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz, sertifikat o poznavanju rada ka računaru); - poslovna komunikacija (provera će se vršiti pismenom simulacijom u papirnoj formi). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost”, ako posedujete važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru na traženom nivou i želite da na osnovu njega budete oslobođeni testiranja kompetencije „digitalna pismenost“. Neophodno je da uz prijavni obrazac dostavite i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji ste priložili umesto testovne provere. Baza pitanja za proveru opštih funkcionalnih kompetencija biće objavljena na internet stranici Višeg suda u Šapcu www.sa.vi.sud.rs. 2. Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto upravitelj pisarnice: - Posebne funkcionalne kompetencije u oblasti rada sudska pisarnica - poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda, (provera će se vršiti pisanim putem, odnosno testom), posebne funkcionalne kompetencije za radio mesto upravitelj pisarnice - poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta upravitelj pisarnice (provera će se vršiti usmenim putem, odnosno putem razgovora sa kandidatom). - Posebne funkcionalne kompetencije za radno mesto upravitelj pisarnice - poznavanje propisa kojima se uređuje upotreba pečata i štambilja u državnom organu, (provera će se vršiti usmenim putem, odnosno putem razgovora sa kandidatom). 3. Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencije za radno mesto arhivar: - Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto arhivar za oblast rada administrativni poslovi - kancelarijsko poslovanje, metode i tehnike prikupljanja. evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka. metode vođenja internih i dostavnih knjiga (provera će se vršiti pisanim putem na testu). - Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto arhivar - poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda (provera će se vršiti pisanim putem na testu). - Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto arhivar u oblasti rada pisarnice u sudu - poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta arhivara, poznavanje propisa kojima se uređuje sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara i arhivske građe (provera će se vršiti usmenim putem, odnosno putem razgovora sa kandidatom). 4. Nakon provere opštih i posebnih funkcionalnih kompetencija sprovešće se provera ponašajnih kompetencija i to: upravljanje informacijama; upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata; orjentacija ka učenju i promenama. izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa; savesnost, posvećenost i integritet (provera se vrši na osnovu intervjua, baziranog na kompetencijama). 5. Nakon provere ponašajnih kompetencija konkursna komisija će obaviti intervju sa kandidatima koji podrazumeva razgovor sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad, na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa (obavlja se usmeno). Sve navedene kompetencije komisija će proveriti u roku od 30 dana računajući od dana isteka roka za prijavu na oglas po predmetnom konkursu. Svaka faza izbornog postupka u selekciji kandidata biće eliminaciona, a shodno odredbama Pravilnika o sastavu konkursne komisije, načinu provere kompetencija. kriterijumima i merilima za izbor na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima („Službeni glasnik RS” broj 30/2019). III Mesto rada: Šabac, Gospodar Jevremova 8. IV Vrsta radnog odnosa: Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme, uz obavezan probni rad za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Probni rad traje 6 (šest) meseci. V Adresa na koju se podnose prijave: Viši sud u Šapcu, Gospodar Jevremova 8, 15000 Šabac, sa naznakom “Za javni konkurs – za izvršilačko radno mesto” (navesti naziv radnog mesta za koje se podnosi prijava). VI Datum oglašavanja: 24.11.2021 godine. VII Rok za podnošenje prijave na javni konkurs je: 8 dana i počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja konkursa na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Višeg suda u Šapcu, na portalu e-Uprave i na internet prezentaciji i periodičnim izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Poslednji dan za podnošenje prijava je 03.12.2021. godine. VIII Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Danijela Savić, sekretar Suda, 015/346-953. IX Prijava za javni konkurs vrši se na obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Višeg suda u Šapcu uz tekst konkursa ili se može preuzeti u upravi Višeg suda. Obrazac prijave mora biti svojeručno potpisan. Prijava na konkurs može se podneti putem pošte ili neposredno na adresu navedenu u tekstu oglasa. Prilikom predaje prijava na javni konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Podnosilac prijave se obaveštava o dodeljenoj šifri u roku od 3 (tri) dana od prijema prijave u Viši sud u Šapcu, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. X Dokazi koje prilažu svi kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa konkursnom komisijom: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu; original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; fotokopija ili očitana lična karta; uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci; potvrda da kandidatu nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu (potvrda, rešenje i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, u kom periodu i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); original ili overena fotokopija uverenja o položenom državnom ispitu. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima. sudskim jedinicima, odnosno opštinskim upravama kao povereni posao). Kao dokaz se mogu priložiti i fotokopije dokumenata koje su overene pre prvog marta 2017. godine, u osnovnim sudovima, odnosno opštinskim upravama. Umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, državni službenik može da podnese rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u državnom organu ili rešenje da je neraspoređen. Napomena: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci i uverenje o položenom državnom ispitu. Odredbom člana 9 i člana 103 Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS” broj 18/2016) propisano je između ostalog, da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Potrebno je da kandidat u delu izjave u obrascu prijave zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. XI Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli prethodne faze izbornog postupka pre intervjua sa Konkursnom komisijom pozivaju se da u roku od (5) pet radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje pisanim putem se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na gore navedenu adresu Višeg suda u Šapcu. XII Provera kompetencija učesnika konkursa proverava se u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koje ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti, a o započinjanju izbornog postupka učesnici konkursa biće obavešteni putem telefona. Provera opštih funkcionalnih kompetencija, posebnih funkcionalnih kompetencija i ponašajnih kompetencija, kao i intervju sa konkursnom komisijom će se obaviti u prostorijama Višeg suda u Šapcu. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu konkursa obaveštavaju se o vremenu i mestu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili adrese), koje navedu u svojim obrascima prijavama. XIII Izborni postupak sprovešće Konkursna komisija imenovana rešenjem Predsednika Višeg suda u Šapcu. XIV Izborni postupak: Spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među kojima se sprovodi izborni postupak, objavljuje se na internet prezentaciji Višeg suda u Šapcu prema šiframa. NAPOMENA: Kandidat zasniva radni odnos na neodređeno vreme. Svi izrazi, pojmovi. imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, a ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu, mora biti nostrifikovana. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalih kompetencija mogu se naći na internet prezentaciji Višeg suda u Šapcu. Kandidat bez položenog državnog stručnog ispita prima se na rad pod uslovom da taj ispit položi u roku od 6 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, shodno čl. 102. Zakona o državnim službenicima RS. Kandidati sa položenim državnim ispitom nemaju prednost u izbornom postupku u odnosu na kandidate bez položenog državnog stručnog ispita. Obaveštavaju se učesnici javnog konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Ovaj oglas objavljuje se na internet prezentaciji Višeg suda u Šapcu www.sa.vi.sud.rs i oglasnoj tabli Višeg suda u Šapcu, na portalu e-Uprave i na internet prezentaciji i periodičnim izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave biće odbačene zaključkom Konkursne komisije.

OSNOVNI SUD U VELIKOJ PLANI oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNјAVANјE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se radna mesta popunjavaju: Osnovni sud u Velikoj Plani, Velika Plana, Momira Gajića 7. II Radna mesta koja se popunjavaju: 1. Izvršilačko radno mesto viši sudijski saradnik, zvanje samostalni savetnik Opis poslova: pomaže sudiji u radu i referisanju, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, uzima na zapisnik tužbe, predloge i druge podneske i izjave stranaka, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove i druge poslove po nalogu predsednika suda ili sudije. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita, i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 2. Izvršilačko radno mesto zapisničar, zvanje referent Opis poslova obavlјa sve daktilografske poslove u predmetima dodelјenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike na suđenjima, pozive za ročišta, dostavnice i povratnice i obavlјa sve poslove izrade sudskih odluka po diktatu sudije, sačinjava spisak predmeta za ročišta i ističe ih na oglasnu tablu i ulaznim vratima sudnice, dostavlјa izveštaj sa suđenja sudskoj upravi uz evidenciju načina rešavanja predmeta i efektivnog prisustva sudije porotnika na ročištima, vodi računa o urednosti spisa, popunjava obrasce, rešenja o kažnjavanju svedoka, naredbe za privođenje, rešenje o isplati troškova svedocima, veštacima i sudijama porotnicima, popunjava statističke listove i postupa po naredbi sudije, vrši unos podataka u elektronskoj formi u skladu sa AVP-om, po potrebi dežura sa sudijom radi uviđaja, razvodi ročišta i druge podatke u elektronskom upisniku, obavlјa druge poslove po nalogu šefa datilobiroa, sudije ili predsednika suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje školske spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa prve klase i položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompe tencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. U svakoj fazi izbornog postupka vrši se vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za proveru određenih kompetencija u jednoj fazi izbornog postupka može da učestvuje u proveri sledećih kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija (za oba radna mesta): Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test); Na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, možete pristupiti bazi pitanja zatvorenog tiša sa tačnim odgovorima iz oblasti kompetencije – Organizacija i rad državnih ograna Republike Srbije, a najmanje 30 pitanja, metodom slučajnog izbora, biće Vam zadata tokom procesa selekcije. Digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); Na interent prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, možete pogledati bazu zadataka zatvorenog tipa kojim se proverava kompetencija – Digitalna pismenost. Tokom procesa selekcije, metodom slučajnog izbora, biće Vam zadat jedan zadatak namenjen proveri ove funkcionalne kompetencije. Poslovna komunikacija (provera će se vršiti pismenom simulacijom). Na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, možete pogledati bazu pitanja zatvorenog tipa kojim se proverava kompetencija – Poslovna komunikacija, a 10 pitanja, metodom slučajnog izbora, biće Vam zadata i u procesu selekcije. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „Digitalna pismenost”, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „Digitalna pismenost”, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isklјučuju se iz dalјeg izbornog postupka. Komisija će sastaviti izveštaj o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, a ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu iznosi najviše 9 bodova. Nakon provere opštih fukcionalnih kompetencija sa kandidatima koji ne budu isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka vršiće se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, koja se razlikuje u zavisnosti od radnog mesta za koje kandidat konkuriše. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto Viši sudijski saradnik: U izbornom postupku proveravaće se tri posebne funkcionalne kompetencije i to: Iz okvira posebne funkconalne kompetencije za oblast rada sudska uprava proveravaće se poznavanje materijalnih i procesnih propisa relevantnih za nadležnost suda, provera će se vršiti pisanim putem – testom i usmenim putem – razgovorom sa kandidatom. Iz okvira posebne funkcionalne kompetencije za radno mesto viši sudijski saradnik proveravaće se posedovanje znanja i veština za izradu nacrta sudskih odluka i drugih akata, provera će se vršiti pisanim putem – testom i usmenim putem – razgovorom sa kandidatom. Iz okvira posebne funkcionalne kompetencije za radno mesto sudijski pomoćnik proveravaće se posedovanje veština prezentacije, upravlјanja postupkom i izveštavanja u predmetima, provera će se vršiti pisanim putem – testom i usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvolјenim sredstvima (korišćenje udžbenika, beležaka, mobilnih telefona, prepisivanje i drugo) komisija će udalјiti kandidata sa testa i u tom slučaju se smatra da kandidat nije položio test. Kandidati će test raditi u papirnoj formi. Vreme za izradu testa je jedan sat. Maksimalan broj bodava na testu je 15. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavlјanje poslova na radnom mestu viši sudijski saradnik. Svim kandidatima će se postaviti isti zadatak, a vreme za pripremu kandidata je 15 minuta. Merila koja će biti korišćena za vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija putem razgovora sa kandidatima su sledeća: analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka i jasnoća i konciznost iznetog zaklјučka. Maksimalni broj bodova koji se može osvojiti prilikom provere posebnih funkcionalnih kompetencija je 20 (15 bodova rešavanjem testa i 5 bodova na osnovu razgovora sa kandidatom). 3. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto Zapisničar: Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – tehnike pripreme materijala i vođenje zapisnika – provera će se vršiti pisanim putem (rešavanjem testa) i usmenim putem razgovorom sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – poznavanje propisa: Sudski poslovnik – provera će se vršiti pisanim putem (rešavanjem testa) i usmenim putem razgovorom sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – znanje i veština potrebe za rad na poslovnom softveru za upravlјanje predmetima u okviru Pravosudnog informacionog sistema – provera će se vršiti pisanim putem (rešavanjem testa) i usmenim putem razgovorom sa kandidatom. Pisani test za proveru sve tri posebne funkcionalne kompetencije se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Kandidat može na svako pitanje dati, odnosno zaokružiti samo jedan odgovor. Tačan odgovor na pitanje donosi jedan bod. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozovolјenim sredstvima (korišćenje udžbenika, beležaka, mobilnih telefona, prepisivanje i dr.) komisija će udalјiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 1 (jedan) sat. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadataka koji je tipičan za obavlјanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadataka je 10 (deset) minuta. Merila koja će biti korišćena za vrednovanje posebne funkcionalne kompetencije tehnike pripreme materijala i vođenje zapisnika putem razgovora sa kandidatima su sledeća: sistematičnost, poznavanje postupka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, kompletnost rada i brzina kucanja. Brzina kucanja podrazumeva proveru veštine brzog kucanja teksta na tastaturi po diktatu člana komisije u trajanju od 5 minuta sa cilјem što većeg broja otkucaja u zadatom vremenskom okviru. U broj otkucaja ulaze samo otkucaji koji su sadržani u ispravno otkucanim rečima. Rezultati ovog merila vrednuju se na sledeći način: manje od 300 otkucaja u minutu – ocena 1 (kandidat nije ispunio merilo), od 300 do 349 otkucaja u minutu – ocena 2 (kandidat je delimično ispunio merilo) i 350 i više otkucaja u minutu – ocena 3 (kandidat je u potpunosti ispunio merilo). Merila koja će biti korišćena za vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija poznavanje propisa – Sudski poslovnik i znanje i veština potrebne za rad na poslovnom softveru za upravlјanje predmetima u okviru Pravosudnog informacionog sistema putem razgovora sa kandidatima su sledeća: sistematičnost, poznavanje postupka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, kompletnost rada i analitičnost. Maksimalni broj bodova koji se može osvojiti prilikom provere posebnih funkcionalnih kompetencija je 20 (15 bodova rešavanjem testa i 5 bodova na osnovu razgovora sa kandidatom). 4. Provera ponašajnih kompetencija (za oba radna mesta): Provera ponašajnih kompetencija i to: upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se od strane diplomiranog psihologa putem intervjua i upitnika. Maksimalni broj bodova koje kandidat može osvojiti prilikom provere ponašajnih kompetencija je 25. 5. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata (za oba radna mesta): Procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmenim putem). Maksimalni broj bodova koje kandidat može osvojiti prilikom intervjua sa komisijom je 6. IV Vrsta radnog odnosa i mesto rada (za oba radna mesta): Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Velikoj Plani, uz obavezan probni rad za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Probni rad traje 6 (šest) meseci. Mesto rada: Velika Plana, Momira Gajića broj 7. V Opšti uslovi za rad za oba radna mesta: da je učesnik konkursa punoletan državlјanin Republike Srbije; da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci. VI Rok za podnošenje prijava na konkurs i dokaza (za oba radna mesta): Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Velikoj Plani, na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, na internet prezentaciji Službe za upravlјanje kadrovima, na portalu e-uprave i na internet prezentaciji i u periodičnom izdanju Nacionalne službe za zapošlјavanje – „Poslovi”. Rok za podnošenje prijave na konkurs i dokaza je 15 (petnaest) dana i počinje da teče narednog dana od dana objavlјivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje – publikaciji „Poslovi”. VII Prijava na konkurs vrši se: na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, https://www. vp.os.sud.rs/. Obrazac prijave na konkurs mora biti lično potpisan. Ukoliko kandidat želi da bude oslobođen testiranja/provere kompetencije, Digitalna pismenost, dužan je da uz obrazac prijave priloži odgovarajući sertifikat/dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji ne stariji od 2 (dve) godine. Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave, zajedno sa dokazima podnosi se neposredno na šalteru za prijem Osnovnog suda u Velikoj Plani, na adresi Osnovnog suda u Velikoj Plani, ulica Momira Gajića broj 7, 11320 Velika Plana ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – Viši sudijski saradnik / zapisničar”, u zavisnosti od radnog mesta za koje kandidat konkuriše. Svaka prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u dalјem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave na konkurs će o dodelјenoj šifri biti obavešteni u roku od tri dana od prijema prijave, dostavlјanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. VIII Dokazi koje kandidati prilažu uz prijavu: biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; original ili overena fotokopija uverenja o državlјanstvu Republike Srbije; original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; original ili overena fotokopija dokaza o položenom pravosudnom ispitu (ovaj dokaz podnose samo kandidati koji konkurišu za radno mesto viši sudijski saradnik); original ili overena fotokopija dokaza o položenom ispitu za daktilografa prve klase (ovaj dokaz podnose samo kandidati koji konkurišu za radno mesto zapisničar); uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organim (ovaj dokaz podnose samo kandidati koji konkurišu za radno mesto zapisničar i koji imaju položen državni stručni ispit); isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo). Kandidati za radno mesto Viši sudijski saradnik podnose isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci nakon položenog pravosudnog ispita. potvrda da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdata od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci; drugi dokazi o stečenim znanjima i veštinama; državni službenik koji se prijavlјuje na konkurs, umesto uverenja o državlјanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. 2 primerka obrasca 1ili 1aizjava u kojoj se učesnik konkursa opredelјuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njih. Odredbama člana 9. i člana 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlјa i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokument o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državlјanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci. Potrebno je da kandidat popuni izjavu (obrazac 1. ili 1a.) kojom se opredelјuje za jednu od dve mogućnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili da će to kandidat učiniti sam. Obrasci 1. i 1a. mogu se preuzeti na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani, u okviru obaveštenja o konkursu. Popunjene izjave je neophodno dostaviti uz obrazac prijave i napred navedene dokaze. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicima, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Kao dokaz se mogu priložiti i fotokopije dokumenata koje su overene pre 01.03.2017. godine u osnovnim sudovima, odnosno opštinskim upravama. Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. IX Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Velikoj Plani, ulica Momira Gajića broj 7. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. H Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: državni službenik Vladimir Stanić, sekretar Osnovnog suda u Velikoj Plani, 026/516205, lokal 126. Napomene: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državlјanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlјa i obrađuje (član 9. stav 3.); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlјa i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103. stav 3). Potrebno je da kandidat u delu Izjava*, u Obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave Konkursna komisija će odbaciti rešenjem. Kandidati za radno mesto Zapisničar koji nemaju položeno državni stručni ispit primaju se u radni odnos pod uslovom da taj ispit polože u roku od 6 (šest) meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Položen državni stručni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Saglasno članu 9. Zakona o državnim službenicima propisano je da su kandidatima pri zapošlјavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi Konkursna komisija imenovana rešenjem predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isklјučivo na pisani zahtev učesnika. Osnovni sud u Velikoj Plani ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavlјuje se na internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani https://www. vp.os.sud.rs/, na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Velikoj Plani, na portalu e-uprave, na internet prezentaciji Službe za upravlјanje kadrovima i na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje – „Poslovi”. Obrazac prijave na konkurs, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Osnovnog suda u Velikoj Plani https://www.vp.os.sud.rs

OSNOVNI SUD U MLADENOVCU Mladenovac oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNјAVANјE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se popunjava radno mesto: Osnovni sud u Mladenovcu, Mladenovac, Kralјa Aleksandra Obrenovića 76. II Radna mesta koja se popunjavaju: 1. Radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik, zvanje samostalni savetnik Opis poslova: Pomaže sudiji u radu i referisanju, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, uzima na zapisnik tužbe, predloge i druge podneske i izjave stranaka, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove i druge poslove po nalogu predsednika suda. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 2. Radno mesto zapisničar, zvanje referent Opis poslova: Obavlјa sve daktilografske poslove u predmetima dodelјenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike na suđenjima, pozive za ročišta, dostavnice i povratnice i obavlјa sve poslove izrade sudskih odluka po diktatu sudije, sačinjava spisak predmeta za ročišta i ističe ih na oglasnu tablu i ulaznim vratima sudnice, dostavlјa izveštaj sa suđenja u sudsku upravu uz evidenciju načina rešavanja predmeta i efektivnog prisustva sudija porotnika na ročištima, vodi računa o urednosti spisa, popunjava obrasce, rešenja o kažnjavanju svedoka, naredbe za privođenje, rešenje o isplati troškova svedocima, veštacima i sudijama porotnicima, popunjava statističke listove i postupa po naredbi sudije, vrši unos podataka u elektronskoj formi u skladu sa AVP-om, po potrebi dežura sa sudijom radi uviđaja, razvodi ročišta i druge podatke u elektronskom upisniku, obavlјa i druge poslove po nalogu šefa daktilobiroa, sudije ili predsednika suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci; položen ispit za daktilografa prve klase i položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 3. Radno mesto za prijem, overu i ekspediciju pošte, zvanje referent Opis poslova: Vrši prijem svih sudskih pismena i na njih stavlјa prijemne štambilјe sa naznakom o danu prijema i konstatacijom o taksama, sređuje primlјenu poštu i deli odgovarajućim službama, radi na ekspediciji sudske pošte, trebuje marke i odgovara za pravilno rukovanje sa istima, zavodi poštu kroz knjigu dostavlјača, knjigu za dostavu pošte u mestu i predajnu knjigu pošte kod PTT (knjigu za običnu poštu i knjigu za preporučenu pošilјku), obavlјa i druge poslove po nalogu predsednika ili sekretara suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak se sprovodi iz više obaveznih faza i to sledećim redosledom: provera opštih funkcionalnih kompetencija, provera posebnih funkcionalnih kompetencija, provera ponašajnih kompetencija i intervju sa konkursnom komisijom. U svakoj fazi izbornog postupka vrši se vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za proveru određenih kompetencija u jednoj fazi izbornog postupka može da učestvuje u proveri sledećih kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka. 1. Provera opštih fukncionalnih kompetencija: • organizacija i rad državnih organa RS – proveravaće se pisano putem testa; • digitalna pismenost – proveravaće se rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru; • poslovna komunikacija – proveravaće se pisanim putem – test. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost“, ukoliko posedujete važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru na traženom nivou (koji podrazumeva posedovanje znanja i veština u osnovama korišćenja računara, osnovama korišćenja interneta, obradi teksta i tabela, tabelarne kalkulacije) i želite da na osnovu njega budete oslobođeni testiranja kompetencije „digitalna pismenost“, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *Rad na računaru), dostavite i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji ste priložili umesto testovne provere, odnosno Konkursna komisija može odlučiti da se kandidatu ipak izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavlјeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet stranici Osnovnog suda u Mladenovcu: www.ml.os.sud.rs 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija i to: 1. Za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik: – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada sudska uprava – poznavanje materijalnih i procesnih propisa relevantnih za nadležnost suda (provera će se vršiti pisano – putem testa). – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik – posedovanje znanja i veština za izradu nacrta sudskih odluka i drugih akata (provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom). – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik – prezenterske veštine, veštine upravlјanja postupkom i veštine izveštavanja u predmetima (provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom). 2. Za radno mesto zapisničar: – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – poznavanje propisa: Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik – provera će se vršiti pisanim putem – test. – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje metoda i tehnika prikuplјanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. 3. Za radno mesto za prijem, overu i ekspediciju pošte: – Posebna funkcionalna kompetencija – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima – provera će se vršiti pisanim putem – test. – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. – Posebna funkcionalna kompetencija – znanje i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravlјanje predmetima – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora iz baze pitanja objavlјene na internet prezentaciji Osnovnog suda u Mladenovcu. Kandidat može na svako pitanje dati, odnosno zaokružiti samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvolјenim sredstvima (korišćenje udžbenika, beležaka, mobilnih telefona, prepisivanje i dr.), komisija će udalјiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 (četrdeset pet) minuta. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet stranici Osnovnog suda u Mladenovcu www.ml.os.sud.rs 3. Provera ponašajnih kompetencija: Ponašajne kompetencije (upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet) proveravaće se od strane diplomiranog psihologa putem upitnika. 4. Intervju sa konkursnom komisijom i vrednovanje kandidata za sva izvršilačka radna mesta: Procena motivacije za rad na radnom mestu u organu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa konkursnom komisijom (usmeno). IV Adresa na koju se podnosi popunjen obrazac prijave na konkurs: Osnovni sud u Mladenovcu, 11400 Mladenovac, Kralјa Aleksandra Obrenovića 76, sa naznakom „Za javni konkurs“ ili se predaje neposredno na prijemnom šalteru Osnovnog suda u Mladenovcu u Mladenovcu, Kralјa Aleksandra Obrenovića 76, sa naznakom „Za javni konkurs“. V Lice koje je zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: sekretar suda Ljuban Džajić, kontakt telefon 011/8231-144. VI Opšti uslovi za zaposlenje: da je učesnik konkursa državlјanin Republike Srbije; da je učesnik konkursa punoletan; da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. VII Rok za podnošenje prijava na javni konkurs: rok za podnošenje prijava je osam dana i počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje. VIII Prijava na javni konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet stranici Osnovnog suda u Mladenovcu: www.ml.os.sud.rs Prijave se podnose u zatvorenoj koverti na adresu: Osnovni sud u Mladenovcu, Kralјa Aleksandra Obrenovića br.76, 11400 Mladenovac, sa naznakom: „Za javni konkurs“, a mogu se predati i na prijemnom odelјenju Osnovnog suda u Mladenovcu. Na poleđini koverte navesti ime i prezime. Obrazac prijave na konkurs mora biti lično potpisan. Prilikom predaje prijave na javni konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u dalјem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što Konkursna komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave obaveštavaju se o dodelјenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavlјanjem navedenog podatka na način na koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. Kandidati koji konkurišu na više radnih mesta podnose pojedinačne prijave za svako radno mesto na koje konkurišu. IX Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa konkursnom komisijom: – lična i radna biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; – original ili overena fotokopija uverenja o državlјanstvu; – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; – original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, u kom periodu i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); – potvrda da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa (samo oni kandidati koji su radili u državnom organu); – original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci; – za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik u zvanju samostalni savetnik: original ili overena fotokopija uverenja o položenom pravosudnom ispitu; – za radno mesto zapisničar u zvanju referent – uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima i uverenje o položenom ispitu za daktilografa Ia ili Ib klase – za radno mesto za prijem, overu i ekspedicije pošte u zvanju referent – uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima; – drugi dokazi o stečenim znanjima i veštinama. Državni službenik koji se prijavlјuje na javni konkurs, umesto uverenja o državlјanstvu i izvodu iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama kao povereni posao). Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 18/2016 i 95/2018-autentično tumačenje), između ostalog, propisano je da su organi u obavezi da po službenoj dužnosti, kada je to neophodno za odlučivanje, u skladu sa zakonskim rokovima, besplatno razmenjuju, vrše uvid, obrađuju i pribavlјaju lične podatke o činjenicama sadržanim u službenim evidencijama, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državlјanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, uverenje da nije osuđivan. Potrebno je da učesnik konkursa u delu *Izjava, u obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. X Rok za podnošenje dokaza: kandidati koji su uspešno prošli prethodne faze izbornog postupka, pre intervjua sa Konkursnom komisijom pozivaju se da u roku od pet (5) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavlјenih ili pribavlјenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. Dokazi se dostavlјaju na navedenu adresu Osnovnog suda u Mladenovcu. XI Vrsta radnog odnosa: Radno mesto se popunjava zasnivanjem radnog odnosa na neodređeno vreme, uz obavezan probni rad za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Probni rad traje 6 (šest) meseci. XII Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune, uz koje su priloženi svi potrebni dokazi i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Mladenovcu u Mladenovcu, Kralјa Aleksandra Obrenovića 76, o čemu će kandidati biti obavešteni na brojeve telefona ili e-mail adrese koje su naveli u svojim obrascima prijave. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Napomene: Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave biće odbačene. Javni konkurs sprovodi konkursna komisija imenovana odlukom predsednika Osnovnog suda u Mladenovcu. Kandidati bez položenog državnog stručnog ispita primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože u roku od 6 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Položen državni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isklјučivo na pisani zahtev učesnika. Javni konkurs se objavlјuje na internet stranici (www.ml.os. sud.rs) i oglasnoj tabli Osnovnog suda u Mladenovcu i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotreblјeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola.

VIŠI SUD U UŽICU 31000 Užice, Nade Matić 4 tel. 031/513-245 Zapisničar zvanje referent 4 izvršioca Opis poslova: po godišnjem rasporedu poslova obavlјa sve daktilografske poslove u predmetima dodelјenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike, vrši unos tekstova po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom oblikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu predsednika suda, sudije ili sekretara suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, poznavanje rada na računaru, položen ispit za daktilografa IA ili IB klase, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se u više obaveznih faza u kojima se proveravaju: opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: – organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja (u kojoj su obeleženi i tačni odgovori), koja je objavlјena na internet prezentaciji Višeg suda u Užicu, – digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka. Kandidati će rešavati zadatke koji će biti slični zadacima objavlјenim na internet prezentaciji Višeg suda u Užicu, – poslovna komunikacija (provera će se vršiti pismenom simulacijom). Test će sastaviti Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja. Kandidati će rešavati test iz postavlјenih zadataka koji će biti slični zadacima objavlјenim na internet prezentaciji Višeg suda u Užicu. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost”, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „digitalna pismenost”, neophodno je da uz obrazac prijave (uredno i u potpunosti popunjen u delu rad na računaru*), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere, odnosno Komisija može odlučiti da se kandidatu ipak izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavlјeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavlјanje poslova na radnom mestu. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isklјučuju se iz dalјeg izbornog postupka. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija i to: – Posebna funkcionalna kompetencija: Poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. – Posebna funkcionalna kompetencija: Položen ispit za daktilografa I klase – brzina i tačnost kucanja proveriće se praktičnim radom na računaru, u okviru razgovora sa kandidatima, tako što će član komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku a vreme za proveru je 10 minuta. – Posebna funkcionalna kompetencija: Tehnike pripreme materijala i vođenje zapisnika – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. – Posebna funkcionalna kompetencija: Znanja i veštine potrebne za rad u poslovnom softveru za upravlјanje predmetima – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvolјenim sredstvima, Komisija će udalјiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 60 (šezdeset) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavlјanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija i to: upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se putem intervjua baziranog na kompetencijama i upitnika, od strane diplomiranog psihologa. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na radnom mestu zapisničara i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). Vrsta radnog odnosa i mesto rada: Radni odnos zasniva se na neodređeno vreme u Višem sudu u Užicu, Nade Matić 4. Opšti uslovi za rad na radnom mestu zapisničara: da je učesnik konkursa punoletan državlјanin Republike Srbije; da učesnik konkursa ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta; da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Datum oglašavanja i rok za podnošenja prijava na konkurs: Datum oglašavanja: 22.02.2023. godine. Javni konkurs oglašen je na oglasnoj tabli Višeg suda u Užicu, u publikaciji “Poslovi”- elektronsko izdanje pri Nacionalnoj službi za zapošlјavanje. Rok za podnošenje prijava na konkurs je 8 dana i počinje da teče narednog dana od dana objavlјivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje – publikacija „Poslovi”. Prijava na konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Višeg suda u Užicu. Kandidati koji konkurišu na radno mesto zapisničara podnose prijavu za radno mesto zapisničara. Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se neposredno u Višem sudu u Užicu, ulica Nade Matić 4, kancelarija br. 1 (prijemna kancelarija) ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – zapisničar”. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u dalјem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što Komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodelјenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavlјanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnnh kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom: – biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; – original ili overena fotokopija uverenja o državlјanstvu Republike Srbije; – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; – original ili overena fotokopija uverenja o položenom ispitu za daktilografa IA ili IB klase – original ili overena fotokopija uverenja o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima. Kandidat bez položenog državnog stručnog ispita prima se na rad pod uslovom da taj ispit položi do okončanja probnog rada; – isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo) -potvrda da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; – original uverenje izdato od strane nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, ne starije od šest meseci – original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci; Državni službenik koji se prijavlјuje na konkurs, umesto uverenja o državlјanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa Konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavlјenih ili pribavlјenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. Dokazi se predaju neposredno na napred navedenu adresu suda ili se dostavlјaju putem pošte sa naznakom „Za javni konkurs”. Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Višeg suda u Užicu, Nade Matić 4. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: Milica Karapandžić – sekretar suda, kontakt telefon 031/513-245. NAPOMENE: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državlјanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlјa i obrađuje (član 9. stav 3); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlјa i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103 stav 3). Potrebno je da kandidat u delu Izjava *, u Obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. Kandidati koji su u prethodne dve godine učestvovali na konkursu (konkursima) za posao u državnim organima i ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija i koji se u prijavi na konkurs izjasne da žele da im se priznaju bodovi koje su ostvarili u postupku provere opštih funkcionalnih i /ili ponašajnih kompetencija, uz prijavu na konkurs prilažu potvrdu ili drugi pisani dokaz nadležnog državanog organa o broju ostvarenih bodova za svaku od ovih kompetencija. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave Komisija će odbaciti rešenjem. Kao državni službenik može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužno da ga položi u roku od 6 (šest) meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Položen državni stručni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa . Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu i traje 6 (šest) meseci. Saglasno članu 9 Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošlјavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi Komisija imenovana odlukom predsednika Višeg suda u Užicu. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isklјučivo na pisani zahtev učesnika. Viši sud u Užicu ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavlјuje se na oglasnoj tabli i internet prezentaciji Višeg suda u Užicu, na portalu e-uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje. Obrazac prijave na konkurs za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Višeg suda u Užicu www.ue.vi.sud.rs

PREKRŠAJNI SUD U LESKOVCU oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I NAMEŠTENIČKOG RADNOG MESTA I Organ u kome se popunjava radno mesto: Prekršajni sud u Leskovcu, Pana Đukića 18. II Radna mesta koja se popunjavaju: 1. Radno mesto upisničara u zvanju referenta Opis poslova: vrši prijem pošte i razvrstava istu, prima zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i druge podneske, vodi odgovarajuće upisnike kao i ostale pomoćne knjige u skladu sa Poslovnikom, formira predmete, združuje podneske, predmete i ostala pismena, razvodi predmete, vodi evidenciju primljenih, rešenih i nerešenih predmeta, izrađuje statističke izveštaje, po nalogu upravitelja pisarnice obavlja poslove u vezi pripreme, sređivanja i ulaganja predmeta za arhivu, obavlja i druge poslove po nalogu predsednika suda i upravitelja pisarnice. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog ili prirodnog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. 2. Radno mesto referenta na izvršnim predmetima u zvanju referenta Opis poslova: vodi upisnike predmeta za izvršenje i sprovodi sva izvršenja rešenja sudija, vodi knjigu oduzetih predmeta prekršaja, vrši dostavu odluka, žalbi i drugih pismena po izvršnim predmetima. Svakodnevno pregleda rokove i predmete koji se nalaze u evidenciji i postupa po nalogu sudije. Odgovara za ažurnost predmeta. Izvršava pravosnažna rešenja. Stara se o naplati novčanih kazni i troškova prekršajnog postupka i izvršenju kazni zatvora i stara se o izvršenju zaštitnih mera. Preduzima mere za prinudnu naplatu novčanih kazni. Daje obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika spisa. Obavlja i druge poslove po nalogu upravitelja pisarnice, sekretara i predsednika suda. Uslovi: IV stepen stručne spreme, društvenog ili prirodnog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. 3. Radno mesto zapisničar u zvanju referenta 2 izvršioca Opis poslova: po godišnjem rasporedu poslova obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike, vrši unos tekstova po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom obikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu predsednika suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog ili prirodnog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa IA ili IB klase i položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. 4. Radno mesto pravosudni stražar – nameštenik IV vrste Opis poslova: utvrđuje identitet i razloge dolaska lica u zgradu suda, po potrebi pretresa lica i stvari i oduzima predmete kojima bi se mogla ugroziti bezbednost lica i imovine, zabranjuje ulazak u zgradu suda licu sa oružjem opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola i drugih omamljivih sredstava, zabranjuje neovlašćenom licu ulazak u zgradu suda van radnog vremena, a u radno vreme ulaz u određene prostorije, udaljava iz zgrade lice koje se ne pridržava njegove zabrane ili ometa red i mir, zadržava lice zatočeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i o tome odmah obaveštava organe unutrašnjih poslova, štiti od napada zgradu suda, drugim radnjama štiti imovinu i lica u zgradi, čuva i održava u tehnički ispravnom stanju vatreno oružje i municiju, sačinjava pismeni izveštaj u slučaju upotrebe sredstava prinude u koju unosi podatke o licu protiv koga je sredstvo prinude upotrebljeno i razlozima za upotrebu vrši poslove vezane za zaštitu od požara, obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca pravosudne straže i protivpožarne zaštite i predsednika suda. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog smera ili tehničkog smera, zdravstvena (psiho-fizička) sposobnost i obučenost za rukovanje vatrenim oružjem, najmanje jedna godina radnog iskustva, poznavanje zakonskih i drugih propisa na osnovu kojih se obavljaju poslovi pravosudne straže. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata za izvršilačka radna mesta: Za izvršilačka radna mesta izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima će se proveravati kompetencije opšte funkcionalne komptencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa Komisijom. Za namešteniko radno mesto sprovodi se interviju sa Komisijom. Shodno Pravilniku o sastavu konkursne komisije, načinu provera kompetencija, kriterijumima i merilima za izbor na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima („Sl.glasnik RS“, br.30/2019), u izbornom postupku Komisija će vrednovati stručnu osposobljenost kandidata ocenjujući ispunjenost uslova prema tekstu oglasa, usagllašenost sa opisom radnih mesta u Prekršajnom sudu u Leskovcu. U svakoj fazi izbornog postupka vrši se vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za proveru određenih kompetencija u jednoj fazi izbornog postupka može da učestvuje u proveri sledećih kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka. Kandidatima za izvršilačka radna mesta, koji učestvuju u izbornom postupku, prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija za sva izvršilačka radna mesta: Opšte funkcionalne kompetencije koje se proveravaju: – Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije: provera će se vršiti putem pisanog testa koji će sadržati 15 pitanja, koji kandidati rešavaju obeležavanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti Komisija za sprovođenje javnog konkursa metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa koja je objavljena na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Leskovcu. – Digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru, a test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze podataka zatvorenog tipa, koja će biti objavljena na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Leskovcu). – Poslovna komunikacija (provera se vrši pismenom situmlacijom, putem testa koji će se raditi u papirnoj formi. Kandidati rešavaju zaokružavanjem jednog od više ponuđenih odgovora, a test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa, koja će biti objavljena na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Leskovcu). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije Digitalna pismenost, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru, na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije – Digitalna pismenost, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu „Rad na računaru“), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet stranici Prekršajnog suda u Leskovcu, www.le.pk.sud.rs. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija za sva izvršilačka radna mesta: Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: Za radno mesto upisničar – pod rednim brojem 1): – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: administrativni poslovi: poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, izrada potvrda i uverenja o kojima se vodi službena evidencija, metode vođenja internih i dostavnih knjiga; – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: sudska pisarnica: pozavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda, znanja i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima; – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto: upisničar – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima, Zakon o uređenju sudova, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta upisničara kao i poznavanje propisa kojim se uređuje upotreba pečata i štambilja u državnom organu. Za radno mesto referenta na izvršnim predmetima – pod rednim brojem 2): – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: administrativni poslovi : poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, izrada potvrda i uverenja o kojima se vodi službena evidencija, metode vođenja internih i dostavnih knjiga; – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: sudska pisarnica: pozavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda, znanja i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima; – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto: referent na izvršnim predmetima – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima i Zakon o uređenju sudova i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta referenta na izvršnim predmetima kao i poznavanje propisa kojim se uređuje upotreba pečata i štambilja u državnom organu. Za radno mesto zapisničar – pod rednim brojem 3): – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: administrativni poslovi: poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, sposobnost pripreme materijala i vođenje zapisnika, sposobnost vođenja internih knjiga; – Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada: poslovi daktilobiroa: pozavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda, položen ispit za daktilografa prve klase; – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto: zapisničar – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o državnim službenicima, poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta zapisničara kao i položen ispit za daktilografa prve klase. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija će se vršiti pisanim putem (testom) i usmenim putem (razgovor sa kandidatom). 3. Provera ponašajnih kompetencija: ponašajne kompetencije su upravljanje informacijama; upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata; orijentacija ka učenju i promenama; izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa; savesnost, posvećenost i integritet, i njihovu proveru vršiće diplomirani psiholog na osnovu intervijua baziranog na kompetencijama i upitnika. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervijua sa komisijom (usmeno). Sve navedene kompetencije komisija će proveriti u roku od tri meseca računajući od dana isteka roka za prijavu na oglas po predmetnom konkursu. Baza pitanja biće objavljena na internet stranici Prekršajnog suda u Leskovcu www.le.pk.sud.rs. ZAJEDNIČKO ZA SVA RADNA MESTA: Javni konkurs sprovodi konkursna Komisija imenovana rešenjem predsednika Prekršajnog suda u Leskovcu. IV Mesto rada: sedište Prekršajnog suda Leskovac, Pana Đukića 18. V Trajanje radnog odnosa: radni odnos se zasniva na neodređeno vreme. VI Opšti uslovi za zaposlenje: državljanstvo Republike Srbije; da je učesnik konkursa punoletan; da ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta; da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (čl.45.st.1. Zakona o državnim službenicima). VII Obrazac prijave na konkurs i dokazi koji se prilažu: – Prijava na konkurs podnosi se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet stranici Prekršajnog suda u Leskovcu www.le.pk.sud.rs ili se preuzima, u štampanoj verziji, dolaskom neposredno u prostorije sudske uprave Prekršajnog suda u Leskovcu, Pana Đukića 18 u kancelariji br.10; – Obrazac prijave mora biti svojeručno potpisan; – Obrazac prijave na konkurs sadrži: podatke o konkursu; lične podatke; adresu stanovanja; telefon; elektronsku poštu; obrazovanje, stručne i druge ispite podnosioca prijave koji su uslov za zasnivanje radnog odnosa; podatak o znanju rada na računaru; podatak o znanju stranog jezika; dodatne edukacije; radno iskustvo; posebne uslove; dobrovoljno datu izjavu o pripadnosti nacionalnoj manjini; posebne izjave od značaja za učešće u konkursnim postupcima u državnim organima. Prijava na javni konkurs može se podneti putem pošte na adresu: Prekršajni sud u Leskovcu, ul. Pana Đukića br.18, preporučenom pošiljkom ili predajom lično u sudskoj upravi, sa naznakom, u zavisnosti na kojem radnom mestu konkurišu, sa naznakom: „Za javni konkurs za prijem na radno mesto ______ – ne otvarati“. Prilikom prijema prijave na javni konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje na javnom konkursu. Podnosilac prijave biće obavešten o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od dana prijema prijave na način na koji je u prijavi naznačio za dostavu obaveštenja. VIII Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti, o čemu će učesnici konkursa biti obavešteni na kontakte (adrese ili brojevi telefona) koje su naveli. Provera svih kompetencija će se vršiti u prostorijama Prekršajnog suda u Leskovcu Pana Đukića 18. Učesici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese), koje navedu u svojim obrascima prijave. IX Ostali dokazi koje prilažu samo kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom: – biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu; – uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (ne starije od 6 meseci); – uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (ne starije od 6 meseci); – potvrda da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa (samo oni kandidati koji su radili u državnom organu); overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; – original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); – uverenje da protiv lica nije pokrenut krivični postupak, niti je pokrenuta istraga (izdat od strane nadležnog Suda, ne starije od 6 meseci); – uverenje da lice nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (izdaje nadležna Policijska uprava, ne starije od 6 meseci); – uverenje o položenom državnom ispitu za rad u državnim organima (ukoliko je u pitanju kandidat koji nema položen držvni stručni ispit, isti će biti u obavezi da u slučaju prijema u radni odnos na neodređeno vreme položi državni stručni ispit u zakonom propisanom roku (tj. u roku od 6 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa shodno čl.102.Zakona o državnim službenicima; – sertifikat ili drugi dokaz o poznavanju rada na računaru (ukoliko poseduje isti); zdravstvena (psiho-fizička) sposobnost i obučenost za rukovanje vatrenim oružjem za radno mesto pravosudnog stražara; – Obrazac 1 – Izjava u kojoj se kandidat opredeljuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njega. Odredbama članova 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokument o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Navedene dokaze kandidat može dostaviti uz prijavu i sam, a u cilju efikasnijeg i bržeg sprovođenja izbornog postupka. Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom pozvaće se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji u ostavljenom roku ne prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pisanim putem se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na adresu navedenu u oglasu. Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi prilažu se u originalu ili overenoj fotokopiji kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). X Rok za podnošenje prijava: iznosi 8 dana, koji počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“. XI Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: prijava na javni konkurs može se podneti putem pošte na adresu: Prekršajni sud u Leskovcu, Pana Đukića 18, preporučenom pošiljkom ili predajom lično u sudskoj upravi, sa naznakom, u zavisnosti na kojem radnom mestu konkurišu: „Za konkurs za prijem na radno mesto _________(navesti radno mesto za koje se podnosi prijava) – ne otvarati“. XII Izborni postupak: Spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među kojima se sprovodi izborni postupak, objavljuje se na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Leskovcu www.le.pk.sud.rs prema šiframa njihove prijave. Kandidati koji uspešno prođu jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese), koje navedu u svojim obrascima prijave. Napomena: Saglasno članu 9. Zakona o državnim službenicima (,,Službeni glasnik RS” br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18, 157/20 i 142/22) propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. XIII Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Violeta Marković, administrativno – tehnički sekretar u Prekršajnom sudu u Leskovcu, kontakt telefon: 016/213-304 ili zgrada suda u Pana Đukića 18, kancelarija br.10. Napomene: Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi (overene fotokopije ili original), konkursna komisija će odbaciti, shodno odredbi čl.55. Zakona o državnim služenicima. Svaka faza izbornog postupka u selekciji kandidata biće eliminaciona. Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije, isključuje se iz daljeg toga izbornog postupka, o čemu će biti obavešten u skladu sa čl.24.st.2 i 4.Uredbe o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima. Kandidat koji ne ispuni unapred određeno merilo za proveru određene kopetencije, isključuje se iz daljeg toga izbornog postupka, o čemu će biti obavešten u skladu sa čl.24.st.4.Uredbe o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima. Kandidati koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu podležu probnom radu od šest meseci. Kandidati bez položenog državnog stručnog ispita za rad u državnim organima primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože do okončanja probnog rada. Kandidati sa položenim državnim stručnim ispitom nemaju prednost u izbornom postupku u odnosu na kandidate bez položenog državnog stručnog ispita. Kandidati koji konkurišu na više radnih mesta podnose pojedinačne prijave za svako radno mesto na koje konkurišu. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Prekršajnog suda u Leskovcu www.le.pk.sud.rs. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na na oglasnoj tabli i internet prezentaciji Prekršajnog suda u Leskovcu www.le.pk.sud.rs, na portalu e-uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“.

Štampu velikih formata, linijskih crteža ili postera, jednom rečju-plotovanje, vršimo na HP ploterima poslednje generacije, koji pružaju vrhunski kvalitet visoke rezulucije (2400dpi). Plotovanje može biti crno belo ili u boji, a može se plotovati na papiru ili pausu, PVC, Canvasu. Plotovanje ima primenu u štampanju tehničkih crteža, arhitektonskih crteža, planova, linijskih crteža, projekata, mapa, karata, plakata, postera itd. Kod nas možete brzo i kvalitetno odštampati kompletnu projektnu dokumentaciju u kratkom roku.Širine rolni koje koristimo su: 320mm, 420mm, 620mm, 750mm, 914mm ,1060mmA sve to možete uraditi na sledećim materijalima: 80gr. mat, 120gr.mat, 180gr mat, 180gr sjajni Ukoliko postoji potreba, Vaše odštampane crteže možemo saviti ili formatirati na A4 ili A3, tako da budu spremni za pakovanje i koričenje u projekte. Maksimalna širina rolne na kojoj plotujemo crteže je 1060mm, dok je maksimalna dužina 10metara.Uglavnom se plotuju crteži iz AutoCada tj. DWG crteži. Ukoliko imate crtež na papiru, u Copy Shop-u ga možete kopirati u Beogradu tj. umnožiti u onoliko primeraka koliko je Vama potrebno uz prikladnu cenu. Povezane usluge: Štampanje (plotovanje) A0 crteža je jedan od najčešćih zahteva u našoj štampariji. Naši ploteri su najnovije generacije tako da u svakom trenutku za svega nekoliko minuta možete dobiti umnožen ili sveže odštampan a0 crtež. Ukoliko vam je pak potrebno i savijanje istog, naši ljubazni i iskusni radnici će to uraditi za nekoliko trenutaka. Plotovanje linijskih crteža u boji je još jedan čest zahtev sa kojim se susrećemo. Naša štamparija se izdvaja po tome što sve formate možemo štampati I u boji. Upravo zbog toga nam je poverenje ukazano od strane najvećih građevinskih kompanija. Dovoljno je da nam i vi pošaljete vaše radove, naglasite da li je potrebno štampanje u boji ili možda savijanje i u najkraćem mogućem roku možete preuzeti vaše radove. Kada su u pitanju tehnički linijski crteži u današnje vreme, program AutoCAD se nameće kao osnovno rešenje za njhovu izradu u digitalnom formatu. Njegova osnovna namena je izrada 2D crteža sa većim brojem detalja, mada se koristi i za 3D modeliranje. U osnovi se za tehnički crtež najviše koristi 2D perspektiva, dok se trodimenzonalni prikaz ređe koristi. Sama priprema za štampu se radi malo drugačije za layaute, a drugačije za modele. U dogovoru sa ljudima iz štamparije se definišu tačniji uslovi kako će to sve da izgleda. U osnovi većina mesta gde se tehnički crtež može odštampati nudi i opciju da se crtež pošalje na email adresu, ali ako takve stvari radite povremeno možda bi bilo najbolje da lično odnesete na štampu. Format .DWG služi za čuvanje podataka digitalnog fajla, a osnovni je format koji se koristi u programu AutoCAD. Pored ovog programa ova ekstenzija se koristi i u drugim CAD programima. Tokom razvoja programa došlo je do nekoliko verzija, od kojih se sada koriste DWG R14, DWG 2000, DWG 2004,DWG 2007, DWG 2010, DWG 2013 i novije. Na ovo treba obratiti pažnju prilikom pripremanja tehničkog crteža za štampu, da bi se izbegle kasnije nejasnoće. Tehnički crteži su od ogromne koristi pri planiranju, izvođenju radova i kasnije tokom konrole izvedenih radova. Oni na jednostavan i pregledan način daju sve najbitnije informacije o objektu koji se pravi bez obzira na to da li je u pitanju kuća, zgrada ili put. Ali pored samog kvaliteta crteža veoma je bitno kako će biti odštampana, jer će se ta verzija takođe dosta koristiti. Važno je da između elektronske i štampane verzije ne bude nekih razlika. Tehnički crteži se mogu dobiti i iz štampanih projekata, tako što se odradi kopiranje velikih formata. Štampani materijal se prvo skenira, pa se potom obavi njegova štampa na ploteru. Ovo je neophodan korak kada je u pitanju stariji tehnički crtež. Ovde treba spomenuti da se ova metoda štampe naziva plotovanje. Vrste tehničkih crteža Projekti koji mogu da se rade na autoCAD-u su veoma raznoliki, ali je važno da se prilikom izrade tehničkih crteža poštuju osnovni standadi kako to treba da izgleda. Postoji nekoliko standarda koji se pojavljuju na jednom crtežu, a u Srbiji su definisani sledeći standardi: Tehničko pismo ima definisana tri standarda (SRPS A.A0.101, SRPS A.A0.102,SRPS A.A0.103) pomoću kojih definiše kako se ispisuje natpisi, oznake i brojevi. Formati crteža imaju standardne odnose stranica, dužine i širine. Na ovaj načim se kasnije omogućava jednoobrazno savijanje papira i lakše spremanje kada se tehnički crtež odštampa. Formati su od navećeg ka manjem A0, A1, A2, A3, A4. Razmere se moraju definisati, jer elementi koje poseduju tehnički crteži mogu biti prikazani u pravoj veličini, umanjeni ili uvećani. Bez obzira kako se crtaju, prilikom kotiranja se upisuju stvarne dimenzije. Opšti principi prikazivanja definišu linije koje se mogu koristiti prilikom pravljenja tehničkog crteža. Za svaki od predviđenih linija se zna naziv, tačan oblik, oznaka, debljina, primena. Na jednom crtežu se koriste samo dve linije, one imaju odnos debljine 2:1. Zaglavlje je uokvirena sekcija u sklopu crteža, a sadrži podatke koji olakšavaju označavanje, razvrstavanje i upotrebu crteža. Tu se nalazi naziv, razmera, broj crteža, potpisi odgovornih lica te naziv firme i osali bitni podaci za tehnički crtež. Sastavnice su spisak koji sadrži navedene sve standardne i nestandardne delove te navedene materijale. Na crtežu se se nalazi iznad zaglavlja, najčešće se koristi u mašinstvu. Kotiranje je standard koji definiše kotne elemente i tu se koriste: kotna linija, kotni broj, strelica, pomoćna kotna linija. Tako je ovim standardom definisano da se kotni brojevi uvek ispisuju na kotnoj liniji. Tolerancije oblika i položaja je standard koji se koristi kod mašinskih tehničkih crteža, cilj je da se omogući funkcija i montaža mašinskih delova. Upisuju se u sklopu crteža, definiše se dozvoljeno odstupanje od idelanog položaja ili oblika. Označavanje stanja površina ima definisane vrednosti da se odredi kvalitet – hrapavost površina. Ove oznake se uglavnom koriste u mašinstvu. Ovde sam naveo standarde koji se koriste pri izradi tehničkog crteža, a koji važe u Srbiji. Važno je znati da su oni usklađeni sa međunarodnim standardima, te da ono što nacrta inžinjer ovde može da se koristi na primer u Španiji bez većih problema. Čak i kada se odradi kopiranje velikih formata na kom su tehnički crteži starijeg datuma, i oni su crtani poštujući iste vrednosti. Postoji nekoliko opštih kategorija kako se tehnički linijski crteži mogu podeliti, a onda se dodatno dele na podkategorije. Probaćemo to ovde malo bolje da predstavimo. ♦ Arhitektonski projekti su veoma raznoliki, tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicija nameštaja i namena prostora. Iz ovoga se vidi da za jedan objekat treba nekoliko tehničkih crteža tokom rada na njima. Tu su zanimljivi i crteži gde se vide preseci a-a, b-b, c-c, d-d. Za svaki od ovih kategorija se može odraditi plotovanje, jer se štampana verzija može lakše prikazati svim zainteresovanima. Autorizovana skica je neki prvi korak koji se pravi i njegova namena jeste da se vide grube konture onoga što se želi postići. Da bi se to najbolje ostvarilo poželjno je da onaj ko poručuje posao priloži neke fotografije, iz novina ili sa Interneta, koje su ga inspirisale i motivisale. Na osnovu toga arhitekta prvai prvo grube skice, a potom i nešto precizniji tehnički crtež. Za ovaj deo posla se može koristiti i naziv idejno rešenje, mada to treba izbegavati jer je to namenjeno za građevinsku dokumentaciju, a ne za arhitektonsku.. Kao dokument arhitekstonska skica se nigde dodatno ne predaje nakon što se nacrta, ona služi samo kao osnova za dalji rad. Ona sadrži opis buduće namene, prost prikaz kako će izgledati etaže, ima ucrtan prikaz nameštaja i opreme u prostorijama, prikaz obrade površina. i to je sve prikazano prilično ugrubo. Postojeće stanje je sledeći korak i počinje tako što se tačno definiše tlocrt trenutnog prostora. Ono može biti dostavljeno u štampanoj formi ili kao digitalni fajl, a može se sa arhitektom izaći na teren i snimiti stanje. Crtež postojećeg stanja postepeno dobija sve bitne elemente: zidove i njihove pozicije, gde su vrata i prozori, vodovodne i elektro instalacije. Ukoliko postoji stariji tehnički crtež trebalo bi da se odradi njegovo plotovanje. Ovaj tehnički crtež sa prikazom stanja a terenu treba da bude nacrtan dobro, jer će se na osnovu podataka iz njega raditi i novoprojektovano stanje. Pored izrade crteža kao ilustracija za postojeće stanje se koriste i fotografije. Te fotografije se mogu kasnijom obradom dovesti u stanje da prikažu kako će objekat izgledati nakon završenih radova. Sve ove aktivnosti su bitne jer omogućavaju da se na kvalitetniji način odradi sledeća faza. Poželjno je da se I ovde odradi plotovanje ili kopiranje velikih formata u više primeraka, da jedan ostane za arhivu a da se neki primer prosledi I za naredne faze. Novoprojektovano stanje je da tako kažemo glavni deo posla kada je u pitanju arhitektonski projekat. Na osnovu pripremljenog dokumenta koji sadrži postojeće stanje se vrši uvid u delove prostora koji se ne mogu menjati (obično su to noseći zidovi i neki delovi elektro i vodovodnih instalacija). Kada se utvrdi šta se ne može menjati pristupa se se crtanju izmena da bi se ostvarile ideje prikazane u autorizovanoj skici. Prilikom ovih izmena se vodi računa i o funkcionalnosti prostora u narednom periodu, a ne samo o njegovom izgledu. Sve što prikazuje tehnički crtež treba da bude u skladu sa važećim propisima i standardima. Kada se završi novoprojektovano stanje treba da se dobije najbolje rešenje između želja i mogućnosti na terenu. Treba biti svestan da se ne može baš sve što se zamislilo sprovesti u delo. Dispozicija nameštaja i namena prostora je naredni postupak koji se nadovezuje na novoprojektovano stanje. Jasnim definisanjem dimenzija nameštaja koji se ucrtava na tehnički crtež se može videti da li to može funkcionisati u praksi, te ukazati na eventualne probleme. Nameštaj većih dimenzija na primer može otežati kretanje kroz prostoriju ili da onemogući lak pristup prozorima. Ovo važi i kada se planiraju poslovni prostori, poput lokala na primer, jer se na osnovu rada može videti da li ostaje dovoljno prostora za kretanje kupaca i njihovu nesmetanu kupovinu. Takođe i kada su u pitanju neka proizvodna postrojenja, jasno ucrtavanje mašina i ostale opreme može da ukaže na eventualne probleme i to pre nego se krene sa nekim radovima. Štampa tehničkih crteža u ovoj fazi omogućava da više ljudi ima uvid u to šta se planira, te povećava šansu da se daju novi korisni predlozi ili da se ukaže na neke eventualne nedostatke. Za štampanje velikih formata se u praksi koristi I naziv plotovanje Preseci a-a, b-b, c-c, d-d se dobijaju povlačenjem zamišljene vertikalne ili korizontalne linije kroz objekat. Time dobijamo presek svih elemenata koji se tu nalaze uključujući i zidove, prozore, vrata te u nekim situacijama nameštaj. Ovi preseci se prave u formi tehničkih crteža sa svim elementima merenja, dimenzijama i sa tekstualnim objašnjenima.. Trodimenzionalni prikaz prostora ili 3D prikaz jeste završna faza rada arhitekte i njegovog crtanja. Zahvaljujući tehničkim crtežima u digitalnom formatu moguće je napraviti prikaz perspektive prostora sa unapred definisanim položajem odakle se snimak pravi i definisanim osvetljenjem. Na taj način se dobija jasnija slika koko će to sve da izgleda i kako se uklapa u okolinu. Sami arhitektonski crteži mogu da budu linijski ili kolor, u zavisnosti kako su rađeni. Kao što se može i pretpostaviti najviše se radi štampa arhitektonskih crteža koji su crno beli jer tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicije nameštaja, preseci a-a, b-b, c-c, d-d. U koloru se najčešće štampa trodiminzionalni prikaz prostora iz raznih perspektiva.. Najčešći program za zradu ovih dokumenata se najviše koristi AutoCAD, a osim za crtanje on je I od pomoći kada se radi kopiranje velikih formata . ♦ Građevinski projekti zahtevaju mnogo više različitih tehničkih crteža, jer postoji mnogo više različitih faza tokom rada. Oni su i mnogo detaljniji od onih koji spadaju u grupu arhitektonskih crteža. I ovde je uobičajno da se radi plotovanje crteža za svaku fazu rada. Neke osnovne stvari koje se zahtevaju od građevinskih objekata su precizno definisani nosivost i stabilnost, zaštita od požara, higijena zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ekonomično korišćenje energije i zaštita okoline. Na prvi pogled projekat se može učiniti samo kao tehnički linijski crtež, ali je to zapravo mnogo više od toga. Za građevinske projekte postoji šest različitih grupacija potrebne dokumentacije, ali tome treba dodati i neke neformalne korake koje prethode celoj priči, a koji olakšavaju ceo postupak. Generalni projekat (GP) Idejno rešenje (IDR) Idejni projekat (IDP) Projekat za građevinsku dozvolu (PGD) Projekat za izvođenje (PZI) Projekat izvedenog objekta (PIO) Idejna skica bi bila prva faza tokom koje se pravi idejno rešenje. U toj fazi se prave opšte skice, a kada se to razvije crtaju se tehnički crteži koji trebaju okvirno prikazati prostor na kom se radi. Ovo se razlikuje od arhitektonske skice, u osnovi jer poseduje navedene sve bitne dimenzije te je predstavljne glavni oblik objekta na kom se radi. Pored idejne skice za neki objekat, ona se može izraditi i za neki veći prostor kada se radi na urbanističkom ili prostornom planiranju. Tokom rada na skici se klijent i tehničar konsultuju oko osnovnih stvari, čiji rezultat treba biti lep i funkcionalan objekat. Tek kada se stvari nacrtaju i sagledaju iz nekoliko uglova, te kada se obave sve bitne korekcije može se preći na sledeći korak Idejni projekat jeste sledeći korak i ovde se određuju precizne definicije o samom građevinskom objektu. Tehnički crteži koji se pripreme za štampu u ovoj fazi treba da sadrže sve potrebne grafičke, numiričke kao i tekstualne delove i parametre. Potom se može odraditi njegovo plotovanje. Sam idejni projekat je namenjen za pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgadnji (izgradnja pomoćnog objekta, izgradnja ekonomskog objekta, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i promene namena postojećih objekata/prostora, razdvajanje ili spajanje stambenih/poslovnih prostora, ugradnja unutrašnjihi instalacija ili dr.) te u slučaju izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona o planiranju i izgadnji. Ovde treba imati u vidu da nije u pitanju samo jedan crtež ili dokument, nego se radi o njih više koji svi zajedno čine jedan idejni projekat. Komunikacija između inžinjera i klijenta treba da bude dovoljno česta da bi se rešile sve nedoumice i otklonili svi eventualni nedostaci. Izrada projekta za građevinsku dozvolu je u celom nizu najvažnija aktivnost. Prilikom rada na ovome nema mesta za neku traljavost, jer nakon dobijanja građevinske dozvole nije moguće vršiti nikakve dodatne izmene u samom projektu. Zato je preporuka da se nakon sređivanja svih dokumenata, nekoliko puta to sve proveri. Kda je potrebno videti kako je postojeće stanje, dobro je odraditi kopiranje velikih formata pretodnih projekata, da se tehnički crteži mogu jasnije sagledati. Pored toga što svi elementi moraju biti jasno definisani tehničkim crtežima i opisom izgradnje, potrebno je da sve bude usklađeno sa zakonom. Pored opštih standarda koji određuju položaj na primer elektro instalacija i slično, potrebno je obratiti pažnju na lokalne propise koji u nekim slučajevima mogu ograničiti izgled kuće ili poslovnog objekta. Sama tehnička dokumentacija predstavlja grupu projekata koji se sastoje od numeričkih, tekstualnih i grafičkih priloga. Cilj ovih dokumenata da je da se proveri koliko su u skladu sa lokacijskim uslovima, važećim propisima, standardima i normativima, a koji se izrađuju u cilju Ovo sve možda deluje suvoparno i kao nepotrebno gomilanje dokumenata, međutim treba znati da kuće ili zgrade nisu nezavisni objekti. Oni moraju biti usklađeni sa elektodistribucijom, vodovodnom mrežom, kanalizacijom i putnom mrežom. Znači da se ne treba isključivo koncentrisati kada se radi neki tehnički crtež kuće, nego u nekim momentima se mora sagledati šira slika. Kako u pratičnom smislu, tako i zakonskom. Kada se uobliči svaka od tih faza, poželjno je da se odradi njihovo plotovanje, to jeste štampa velikih formata. Kada se kompletna dokumentacija završi, odradi se štampanje tehničkih crteža, kopiranje potrebne dokumentacije, njeno savijanje i pakovanje te se sve to zajedno predaje lokalnoj samoupravi koja vrši dalju proveri i odobravanje. Tačnije generalno definisanje dokumentacije koja je potrebna za građevinski projekat se ne radi. Obim i vrsta potrebnih dokumenata se prilagođava nameni, ali je generalno to podeljeno u 6 tipova dokumentacije. Projekat za izvođenje je još jedan skup dokumentacije koja je obavezna da se izradi prema zakonu, ali je i od koristi prilikom gradnje objekta. Ovaj projekat je značajno obimniji od projekta za izdavanje graževinske dozvole. U njemu se se nalaze precizni tehnički crteži na osnovu kojih se mogu napraviti specifikacije potrebnih materijala za izvođenje radova. Jedan od tehničkih dokumenata koji se često izrađuju jesu elektro projekti, koji takođe moraju biti jasno definisani. U ovim projektima se prvo navode potencijalne opasnosti, zatim ide opis elektro instalacije, te kalkulacija potrebnog elektro materijala i na kraju kompletan tehnički crtež. I ovde je prilikom analize postojećeg stanja poželno da se odradi kopiranje velikih formata ukoliko tehnički crtež postoji Bez obzira da li je u pitanju privatni ili poslovni prostor, jedan od obaveznih elemenata jeste projekat vodovoda i kanalizacije. Pored crteža koji to definiše na objektu on sadrži i prikaz spajanja te instalacije na gradsku infrastrukturu. ♦ Prijem puteva i trasa – putna infrastruktura je još jedan segment gde se u većoj meri radi izrada crteža za potrebe radova na terenu. Kao i u ostalim segmentima građevinarstva i ovde se razvija idejno rešenje, pravi se snimak stanja na terenu te se se potom radi na konačnom izgledu. Ovi crteži trebaju takođe biti veoma precizni jer se oni koriste kasnije za postavljanje infrastrukture koja se polaže uz put, kao na primer što su oprema potrebna za kablovske televizije. Takođe se dokumentacija koja je napravljena prilikom izrade puta kasnije koristi za potrebe njegovog održavanja, a te crteže prilikom izgradnje koristi osoblje koje vrši nadzor izgradnje. Kako putevi imaju veoma velike dimenzije, dele se na deonice radi lakšeg definisanja kvaliteta koji trebaju da ispunjavaju, Te putne deonice moraju uglavnom da prate nivo zemljišta, te na tehničkim crtežima je potrebno definisati promene u nadmorskoj visini. U nekim situacijama se pojavljuju graževinski elementi gde su potrebni mnogo ozbiljniji crteži. To su na primer nadvožnjaci, mostovi, tuneli i slično. Kada se ima u vidu vreme eksplatacije puteva jasno je da se tehnički crteži moraju kvalitetno napraviti i potom iskopirati da bi se sačuvali za naredni period. Takođe se moraju kopije dostaviti svim zainteresovanim stranama, jer putevi koje održava lokalna samouprava se u nekim tačkama spajaju sa putevima koji su pod rukovođenjem republike. Oni međusobno moraju biti informisane sa planovima i stanjem da bi se omogućilo nesmetano kretanje saobraćaja. Paralelno sa putevima se nalazi i infrastruktura koja je namenjena za odvođenje viška vode sa asfalta. Ona je van naselja uglavnom površinska, te se ucrtava na tehničkim crtežima pored puteva. Mešutim kada su u pitanju naseljena mesta atmosferska kanalizacija se pod zemljom te se crta povremeno na odvojene crteže koji imaju jasno navedene vrednosti o tačnim pozicijama u odnosu na put. Putevi su samo deo mnogo šire slike i oni moraju biti usklađeni sa prostornim i sa urbanističkim planovima. Radi toga je pored postojanja digitalne verzije potrebno da se odradi i štampa tehničkih crteža, radi davanja na uvid i arhiviranja. Ovde bi se moglo govoriti o saobraćajnicama, jer su tehnički crtži neophodni i pri izradi staza za pešake, te biciklističkih staza. Takođe se koriste kada se radi planiranje i izrada železničkih pruga. Štampanje tehničkih crteža je potrebno pre početka radova, radi korišćenja na terenu. Za prethodno stanje se treba odraditi kopiranje velikih formata I da se uporedi sa novonastalom situacijom. Vodene saobraćajnice su još jedan deo koji je bitan, a koji takođe zahteva veću količinu tehničkih crteža. Dunav je u sklopu kategorizacije Evropske Unije označen kao koridor 7, što jasno govori koliki mu značaj pridaju. Na njemu i drugim rekama se nalazi veći broj marina, pristana i luka koje moraju biti jasno definisane, jer su u funkciji saobraćaja. Takođe usled menjanja vodenih tokova se moraju praviti karte plovnosti prema postojećem stanju. Usled veličine svi ti tehnički crteži se trebaju štampati i pravilno saviti radi lakšeg korišćenja na terenu. Jedan od segmenata radova oko puteva koji se ne vidi jasno je sadnja vetrozaštitnih pojaseva. Ovaj posao obavlja pejzažni arhitekta koji pre sadnje zelenila treba da napravi tehnički crtež rasporeda biljaka. Pre početka crtanja on treba da ima na uvid u tehnički crtež kojim je definisan put, ali i u dokumentaciju gde je na tehničkim crtežima definsane trase kablova i infrastrukture koji idu uz trasu puta. Ti tehnički crteži ozeljenjavanja za vetrozaštitne pojaseve uz puteve su samo jedan od primera. Pejzažne arhitetkte prave planove za ozeljenjavanje svih većih površina, a to je često obaveza prilikom kreditiranja od strane nekih projekata iz EU. Tim planovima se sadnja biljaka usklađuje sa postojećim stanjem na terenu, pa se izbegava da neko stablo bude posađeno direktno iznad kanalizacione mreže te da kasnije napravi neku havariju kada poraste i ojača. Za manje privatne površine se takođe prave planovi sadnje bilja, ali se to radi uglavnom uz pomoć programa AutoCad. Izradom digitalnog tehničkog crteža se potom relativno brzo mogu unositi izmene ili se može napraviti 3D prikaz dvorišta iz neke perspektive, da bi se videlo kako će to u praksi da izgleda. Potom se odradi plotovanje crteža jer se na papiru neke stvari mogu bolje sagledati. ♦ Tehnički crteži u mašinstvu se mnogo koriste, a neka osnovna podela bi bila na detaljni (radioničke) i sklopni (montažni). Prilikom izrade je neophodno da se poštuju međunardni standardi, na taj način se kasnije izbegavaju bilo kakvi nesporazumi. Svaki tehnički crtež namenjen mašinstvu treba da ima jasnu predstavu o dimenzijama i obliku predmeta, navedena dozvoljena odstupanja mera i oblika, kakav treba da bude kvalitet obrađenosti površina, materijal, informacije o termičkoj obradi, te i druge podatke potrebne za izradu i kontrolu. Ukoliko su se sklopovi pre odradili, ti stariji tehnički crteži trebaju da se odštampaju ili da se izvrši kopiranje velikih formata. Zahvaljujući tehničkom crtežu ili grupi tehničkih crteža je moguće trodimenzionalne predmete i sklopove predstaviti u 2D ravni. Prilikom njihove izrade potrebno je da se koriste standardne oznake i formati, jer to sprečava kasnije greške usled nerazumevanja baš svih elemenata koji su nacrtani ili napisani. Tehnički linijski crteži u mašinstvu se koriste za pripremu proizvodnje, te tokom same proizvodnje i na kraju radi kontrole i provere. Kao i kod ostalih oblasti gde se koriste tehnički crteži osnovni elementi su kotna linija, kotni broj, kotna strelica, te pomoćna kotna linija. Kao i svi tehnički crteži i ovi mašinski se zasnivaju na nacrtnoj geometriji. Jedna od podela tehničkih crteža jeste prema načinu prikaza, tako imamo orotogonalne i aksonometrijske. Orotogonalni prikaz mašinskih elemenata prikazuje predmet u više projekcija, a aksonometrijski tehnički crteži prikazuju predmet u 3 dimenzije. Za rad u mašinstvu se kreiraju dve grupe dokumentacije, prva je radna lista, a druga jeste operativna lista. Radna lista ima napisan opis radnog zadatka, radionički tehnički crtež i montažni crtež. Operativna lista je mnogo preciznija jer ima detaljan opis svake operacije. U njoj su navedeni alati koji će se koristiti u proizvodnji, kao i opis materijala. U mašinstvu se češće sreću pojmovi prečnika i radijusa. Oba se koriste u osnovi za profile koji imaju kružni oblik sa tim da se prečnik označava sa F ili Φ , a kotiranje radijusa koji je ustvari deo kruga koji se nalazi na primer u nekom uglu se uz broj stavlja slovo R. Od nekih specifičnih oznaka koje se koriste u mašinskim crtežima treba spomenuti SR što označava meru za polukuglu i SС Ø kao oznaka za prečnik kugle. Kada se kotira neki poluprečnik početak kotne linije se postavlja u centar zamišljenog kruga i označava podebljanom tačkom, dok se drugi kraj kotne linije pruža do konture predmeta i on se označava strelicom. Pored još nekih specifičnih situacija gde se koriste posebni načini kotiranja su kotiranje lukovi, tetive i uglova, te kada se treba prikazati kotiranje određenih zakošenja. Mada se takvi tehnički crteži ne viđaju često. Kopiranje velikih formata je neophodno ako je tehnički crtež starijeg datuma, te ne postoji u digitalnoj formi. Da bi se neki kompleksniji predmeti predstavili potrebno je koristiti uzdužne i poprečne preseke. Ovo je korisno kada se u predmetima nalaze neke šupljine koje se spolja ne vide dobro. Uzdužni presek se prikazuje tako što se zamisli ravan duž ivice ose predmeta, a poprečni presek se prikazuje sa zamišljenom ravni koja se oslanja poprečno na osu predmeta. Na komplikovanijim prikazima nekih mašinskih elemenata, gde postoje posebna zakrivljenja ili neka druga komplikacija, sa strelicama se označava koji deo predmeta prikazuje presek. Ovo se koristi kod kopleksnijih stvari koje imaju savijene cevi ili slične valjkaste sekcije, koje ne mogu baš da se podvedu pod uzdužne ili poprečne preseke. Prilikom crtanja nekog mašinskog elementa tehničar bi trebalo da je svestan ograničenja koja se mogu postaviti tokom rada. Pre početka rada treba razmisliti o mogućim varijantama kako da se predmet ili mašinski sklop mogu prikazati, te da se odluči za najbolju varijantu. Treba uvek imati u vidu da će taj njegov crtež da se kasnije koristi, te da ne sme da izazove zabunu. U nekim situacijama je potrebno predmet prikazati u nekoliko različitih projekacija, ali je neko pravilo da to bude što manji broj prikaza sa tim da je predmet ili sklop kompletno prikazan. Kao I svi ostali tehnički crteži, mašinski takođe imaju samo dve debljine linija. Deblje se koriste za konture predmeta, dok se upola tanje linije upotrebljavaju za potrebe kotiranja. Što se tiče kotnih brojeva, oni se ispisuju na linijama, uvek su prikazani u mm. Ukoliko se iz nekog razloga na crtežu ne koriste milimetri to se mora posebno naglasiti na vidljivom mestu, da ne bude nekih problema u kasnijim fazama. U nekim slučajevima se mašinski elementi sastavljaju zavarivanjem, izlivanjem ili kovanjem. To je veoma ozbiljna stvar kada se vidi koliko su te aktivnosti uključene u proizvodnju, te u sklopu mašinskih projekata pored crteža treba obratiti pažnju na prateću tekstualnu dokumentaciju kojom će se upotpuniti kompletan projekat. Digitalni ortofoto (DOF) jeste naziv za digitalne slike dela zemlje koje su geografski jasno definisane. U osnovi to su foto ili satelitski snimci koje se određenim postupcima ( stručni naziv ortorektifikacija) spajaju i slažu da bi se dobila odgovarajuća projekcija. Ukoliko imamo tehnički crtež jega odradimo kao kopiranje velikih formata i to potom uporedimo sa snimcima koje su dobijene postupkom ortofoto. Stvar je da ti snimci moraju biti zvanično priznati, kod nas je to na internet adresi geosrbija.rs, dok je nezvanično najpoznatija verzija Google Maps. U osnovi oba servisa nude kombinacije satelitskih i foto snimaka zajedno sa drugim vrstama prikaza gde se oni međusobno preklapaju. Orto foto mape su veoma korisne za brzo analiziranje stanja na terenu, kada se pogledaju tehnički crteži u prostornim i urbanističkim planovima. Nakon takvog upoređivanja sa potojećim tehničkim crtežima velikog formata se na terenu snimanje postojećeg stanja može obaviti na mnogo efikasniji način. Satelitski snimci se prave u sklopu određenih projekata (na primer WorldView-3, WorldView-2, GeoEye-1, Pleiades i drugi). Za razliku od njih snimci avionima, aerofotogrametrijski se prave periodično prema godišnjem planu Republičkog geodetskog zavoda. Republički geodetski zavod nije jedini koji nudi ove usluge na našem tržištu, to takođe radi i određeni broj privatnih firmi. Oni svoje podatke isporučuju u ekstenzijama kao što je na primer ECW, JPG ili TIFF koji se bez većih problema mogu povezati sa postojećim podacima uz pomoć programa AutoCAD. Pored postojećih snimaka, po potrebi se za velike projekte mogu poručiti nova snimanja, na način da se beleži samo pravac koji je interesantan za projekat, bez obzira da li je u pitanju gasovod, put ili vodovod. Kada se ima u vidi koliko košta ceo projekat, jasno je da se pomoću ove metode mogu po povoljnoj ceni nabaviti najnoviji podaci koji se kasnije mogu koristiti i uporediti zajedno sa ostalom dokumentacijom kao što su tehnički crteži. Kosi snimci su pojava nešto novijeg datuma, ali takođe spadaju u ortofoto materijal. Oni se izrađuju samo avionima i tako se odjedanput pomoću više kamera dobija 5 snimaka, 1 vertikalan i 4 kosa usmerena prema svakoj strani sveta. Pomoću kosih snimaka se može utvrditi preciznije površina objekata, te se jasno sagledati njihova spratnost, te na taj način da se dobiju još precizniji podaci u odnosu na isključivo vertikalne ortofoto snimke. Međutim kao što smo spomenuli puna korist se od ove tehnike dobija tek kada se tehnički crtež preklopi sa njima. Tom metodom se mogu sagledati sve bitne informacije, čak i ako su oni starijeg datuma tehnički crteži se trebaju obraditi metodom kopiranje velikih formata. Plotovanje linijskih crteža je postupak kojim se vrši štampa na većim formatima i ima veliku primenu. Zbog toga se pokazalo kao dobro kada se trebaju štampati tehnički linijski crteži. Zbog potrebe da se tehnički crteži štampaju na papirima većih dimenzija sami štampači imaju specifičan izgled, a generalni naziv za sve njih je ploteri. Pored mogućnosti da štampu obave na papirima većih dimenzija, ploteri se odlikuju i većim rezolucijama štampe ( na primer 2440 x 1200 dpi )što im omogućava bolji kvalitet otiska. Tokom štampe se može koristiti plot style koji je definisan u digitalnom formatu ili se može obaviti izmena sa ciljme da odštampana verzija bude jasna za korišćenje. Papir koji se najčešće koristi je gramature 80 g/m2, a štampa može biti crno bela ili u boji. Pored belog papira, štampa se može obaviti i na pausu, samolepljivoj foliji. Rolne koje se koriste u štampi dolaze u nekoliko unapred definisanih širina, od kojih je največa 1060mm. Maksimalna dužina rolne na kojoj se obavlja štampa jeste 10 metara. Paus je vrsta papira na kojem se takođe rade tehnički crteži,a karakteristika mu je da je providan jer u proizvodnji nisu korišćena drvena (celulozna) vlakna. Za štampanje velikih formata se uglavnom koristi paus od 90g ili 95g. Paus papir se tradiconalno koristio za ručno precrtavanje tehničkih crteža u arhitekturi, građevinarstvu i mašinstvu. Razvojem tehnologije se dobro pokazao za štampu inkjet i laserskim štampačima, i naravno u situacijama kad treba na ploterima. Plotovanje tehničkih linijskih crteža zahteva da se dokument koji je u .DWG formatu kvalitetno pripremi za štampu. Na taj način će se postići da krajnji papirni dokument bude u skladu sa potrebama. Za ovo je potrebno da se precizno objasni koja je namena, ali je potrebno i iskustvo radnika koji će raditi štampu. Nakon odrađene štampe da bi se olakšalo dalje korišćenje kod nas možete da odradite savijanje i sečenje crteža na format A3 ili A4. Na ovaj način se olakšava njihova praktična upotreba na terenu. Pored štampanja tehničkih crteža za potrebe konkretnih projekata, ono se radi i za potrebe magistarskih i diplomskih radova. Pored savijanja oštampanog materijala često je potrebno da tehničke crteže ojačate kartončićima, da ih probušite. Korisna opcija da se odradi koričenje, može biti u fascikli sa mehanizmom ili registratoru, te ukoričiti žičanom ili plastičnom spiralom. Ovim postupcima će se tehnički crtež bolje sačuvati od oštećenja tokom korišćenja. Za potrebe štampe crteže možete poslati emailom ili u štampariju odneti na CD-u ili USB stiku. Nekako najbolja opcija jeste da ih lično odnesete i da se tamo na licu mesta dogovorite oko uslova štampe, te po potrebi kasnijeg savijanja i pakovanja. Kada se razmisli o značaju tehničkog crteža i eventualnih kasnijih problema ako se posao ne odradi kako treba, praktično se nameće obaveznost ličnog prisustva prilikom predaje materijala i davanja instrukcija kako da se štampanje dokumenta obavi. Česta je situacija da imamo štampanu verziju crteža, koju bi trebalo umožiti. Ovo zahteva mašine za skeniranje i kopiranje velikih formata. Kao rezultat nakon skeniranja se može dobiti digitalna verzija koja se može kasnije odštampati ili se može odmah dobiti kopija. Upotreba takvih kopija može biti veoma raznolika. Često se koriste za novoprojektovanje, nekada ih je potrebno dostaviti u opštinu ili ostaviti za arhivu. Nije bitno za čega nam treba, bitno je da se cela akcija odradi dobro i da kopija bude verna orginalnu. Prilikom postupka kopiranja je potrebno da se u digitalnoj formi dobiju svi podaci sa papira i da to bude bez ikakvih odstupanja. Ovaj posao nove mašine rešavaju na kvalitetan način. Te stoga bi preporučili dodatni oprez, potrebno se raspitati pre nego se nekom dokumentacija poveri. Stvar na koju treba takođe obratiti pažnju je da se taj tehnički crtež treba raskoričiti pre početka kopiranja. Ovo možete samo učiniti ili taj posao možete prepustiti radnicima koji će odraditi skeniranje i kopiranje. Ovo jeste osetljiv posao ako se tehnički crteži nalaze u registratoru koji poseduje žig ili je u pitanju jemstvenik. Jemstvenik ili jamstvenik je vrsta trobojnog kanapa koja se koristi za uvezivanje zvaničnih poslovnih knjiga. Bitno je da nakon odrađenog kopiranja papirna verzija dokumenta bude vraćena u orginalno pakovanje u stanju kao što je bila pre raskoričavanja. Kada se obavi skeniranje tehničkog crteža, može se u bilo kom trenutku obaviti njegovo plotovanje. Pored samog kvaliteta obavljenog kopiranja bitna je i cena po kojoj se taj posao odradi. Odnos odrađenog posla i cene treba biti uravnotežen. Pored informisanja o iskustvima drugih, dobro bi bilo se i lično informisati na par mesta. Nakon što se odradi skeniranje papirne verzije dobija se digitajni fajl izkojeg se potom može odštampati tehnički crtež. Ovo važi za sve vrste crteža bez obzira da li su to arhitektonski, građevinski ili tehnički crteži za mašinstvo. Na ovaj način možete napraviti arhivu svih bitnijih dokumenata, te ih čuvati kod sebe u digitalnom obliku. Pored sigurnosti koju pruža postojanje više kopija, tu je i mogućnost da kasnije odštampate ono što vam zatreba. Zato nemojte da vas uplaši fraza “kopiranje velikih formata” kao nešto previše stručno I zahtevno, ceo postupak se može odraditi za 15 minuta. Tehnički crteži su crtani za tehničkom tablom. To je bio radni sto za tehičare, kod nas se za njega koristio naziv kulman. Lenjiri koji su na njemu korišćeni su bili nazivani Staedtler, što je u stvari naziv jedne od firmi koje su ih proizvodile. A realno svi crteži do pred sam kraj 20 veka nemaju svoju digitalnu verziju. Papir na kojem se radio crtež jeste hamer, to je naziv koji označava da je dodatno presovan i iz tog razloga dobro izravnan. Na njemu je tehničar svoj crtež radio sa olovkom, a potom preko njega postavljao paus te pravio kopije sa tušem i rapidografima. Posle tog postupka, svaki crtež i kopija je dodatno odobravan od strane konstruktora. U tom ranijem period se radilo kopiranje na papir ozalid, a dobijeni dokumen se nazivao ozalid-kopija. To je vrsta foto osetljivih papira, a postupak je je vršen izlaganjem svetlosti tokom kojeg se vršilo prenošenje crteža. Čitav postupak je nazivan diazotipija. Takođe je prilikom izrade kopija postojala varijanta gde se koristio amonijak, zapravo njegova isparenja pomoću kojih se vršilo kopiranje tehničkih crteža. Ovo su dosta suvoparni podaci, međutim može se desiti da tehnički crteži koji posedujete imate navedenu neku od gornjih fraza pa je zgodno da znate šta je konkretno u pitanju.

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U SMEDEREVU oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se popunjava radno mesto: Više javno tužilaštvo u Smederevu, Smederevo, Trg republike 2. II Radno mesto koje se popunjava: 1. Radno mesto tužilački pomoćnik – viši tužilački saradnik, u zvanju samostalni savetnik Opis poslova: pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca (u daljem tekstu: javni tužilac) u radu, prati sudsku praksu, izrađuje tužilačke akte, uzima na zapisnik krivične prijave, podneske i izjave građana, samostalno preduzima procesne radnje, vrši pod nadzorom i po uputstvima javnog tužioca poslove predviđene zakonom i drugim propisima. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit, najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. 2. Radno mesto sekretar tužilaštva, u zvanju samostalni savetnik Opis poslova: Pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova uprave prema ovlašćenjima i uputstvima javnog tužioca, rukovodi i odgovara za rad pisarnice i daktilobiroa, vodi jedinstvenu kadrovsku evidenciju, vodi upisnik „P“, učestvuje u pripremi i izradi normativnih akata koje donosi javni tužilac i stara se o njihovom izvršenju, učestvuje u pripremi i izradi programa rada, izveštaja o radu, izdaje uverenja o radnom stažu provedenom u tužilaštvu i druge potvrde koje se odnose na radne odnose, učestvuje u radu konkursne komisije i obrađuje predloge i odluke ove komisije, priprema rešenja iz radnog odnosa radnika u tužilaštvu o zasnivanju i prestanku radnog odnosa, raspoređivanju radnika na radna mesta, vrši i druge poslove po nalogu javnog tužioca. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i najmanje sedam godina radnog iskustva od čega najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za rad na radnom mestu. 3. Radno mesto zapisničar, u zvanju referent 2 izvršioca Opis poslova: Obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad javnom tužiocu kod koga je raspoređen, kuca zapisnike i sve ostale diktate po nalogu javnog tužioca, sređuje spise po odredbama Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i obavlja potrebne tehničke poslove u vezi sa predistražnim i istražnim postupkom, postupa po naredbama sa zapisnika, vodi računa o urednosti spisa i vodi popis spisa, po nalogu javnog tužioca obavlja i poslove daktilografa u daktilobirou, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, obavlja i druge poslove po nalogu javnog tužioca. Uslovi: Srednja stručna sprema društvenog, prirodnog ili tehničkog smera u trajanju od tri ili četiri godine, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit, položen ispit za daktilografa 1-a klase i poznavanje rada na računaru. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Svim kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije i to: • organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti putem pisanog testa); • digitalna pismenost (provera će se vršiti praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); • poslovna komunikacija (provera će se vršiti pisanom simulacijom). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost“, ako kandidat poseduje vežeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru, na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije – digitalna pismenost, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu „Rad na računaru“), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Komisija će na osnovu priloženog dokaza odlučiti da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Smederevu (sd.vi.jt.rs) 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: Za radno mesto tužilački pomoćnik: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada uprava u javnom tužilaštvu – poznavanje propisa relevantnih za upravu u javnom tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom); • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik – posedovanje znanja i veština za izradu nacrta tužilačkih odluka i drugih akata (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom); • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik – veštine upravljanja pretkrivičnim postupkom (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kadidatom). Za radno mesto sekretar tužilaštva: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada uprava u javnom tužilaštvu – poznavanje propisa relevantnih za upravu u javnom tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom); • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada studijsko – analitički poslovi – tehnike izrade opštih, pojedinačnih i drugih pravnih i ostalih akata (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom); • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto sekretar tužilaštva – poznavanje propisa: Zakon o javnom tužilaštvu, Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima, Zakon o radu (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom). Za radno mesto zapisničar: • Posebna funkcionalna komepetncija u oblasti rada administrativni poslovi – tehnike pripreme materjala i vođenje zapisnika (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom); • Posebna funkcionalna komepetncija u oblasti rada daktilobiro – položen ispit za daktilografa I-a klase (dokazuje se uverenjem, sertifikatom koji se podnosi uz prijavu); • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada tužilaštva – Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima, Zakon o radu (provera će se vršiti pisanim putem – testom ili usmenim putem – razgovorom sa kandidatom). 3. Provera ponašajnih kompetencija: Ponašajne kompetencije su: upravljanje informacijama, upravljanje zadacima i ostvarivanje razultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet, i njihovu proveru vršiće diplomirani psiholog na osnovu intervjua baziranog na kompetencijama i upitnika. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). Sve navedene kompetencije komisija će proveriti u roku od 30 (trideset) dana računajući od dana isteka roka za prijavu na oglas po predmetnom konkursu. Baza pitanja biće objavljena na internet stanici tužilaštva (sd.vi.jt.rs). ZAJEDNIČKO ZA SVA RADNA MESTA IV Mesto rada: Smederevo, stalno sedište Trg republike broj 2. V Trajanje radnog odnosa: radni odnos se zasniva na neodređeno vreme. VI Opšti uslovi za zaposlenje: državljanstvo Republike Srbije; da je učesnik konkursa punoletan; da ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta; da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkrusa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (član 45. stav 1 Zakona o družavnim službenicima). VII Obrazac prijave na konkurs i dokazi koji se prilažu: – Prijava na konkurs podnosi se na Obrascu prijave za odgovarajuće radno mesto. Obrazac je dostupan na internet stranici Višeg javnog tužilaštva u Smederevu ili u štampanoj verziji u Upravi tužilaštva (Smederevo, Trg republike broj 2); – Obrazac prijave mora biti svojeručno potpisan; – Obrazac prijave na konkurs sadrži: podatke o konkursu, lične podatke – adresu stanovanja, telefon, elektronsku adresu, obrazovanje, stručne i druge ispite podnosioca prijave koji su uslov za zasnivanje radnog odnosa, podatak o znanju rada na ručunaru, podatak o znanju stranog jezika, dodatne edukacije, radno iskustvo, posebne uslove, dobrovoljno datu izjavu o pripadnosti nacionalnoj manjini, posebne izjave od značaja za učešće u konkursnim postupcima u državnim organima; – Prijava na javni konkurs može se podneti putem pošte ili neposredno na adresu: Više javno tužilaštvo u Smederevu, Smederevo, Trg republike broj 2; – Prilikom prijema prijave na javni konkurs prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje na javnom konkursu. Podnosilac prijave biće obavešten o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od dana prijema prijave na način na koji je u prijavi naznačio za dostavu obaveštenja. VIII Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koje ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti, o čemu će učesnici konkursa biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili mejl adrese) koje su naveli. Provera svih kompentencija će se vršiti u prostorijama Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, Trg republike broj 2. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili mejl adrese), koje navedu u svojim obrascima prijave. IX Ostali dokazi koje prilažu samo kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom: – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu; – uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (ne stariji od 6 meseci); – uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci (ne starije od 6 meseci); – potvrda da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa (samo oni kandidati koji su radili u državnom organu); – overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; – original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); – uverenje o položenom pravosudnom ispitu; – sertifikat ili drugi dokaz o poznavanju rada na računaru (ukoliko poseduje isti); – Obrazac 1 – Izjava u kojoj se kandidat opredeljuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiti umesto njega. Odredbama člana 9 i člana 103 Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribavti sama. Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Navedene dokaze kandidat može dostaviti uz prijavu i sam, a u cilju efikasnijeg i bržeg sprovođenja izbornog postupka. Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postuka pre intervjua sa komisijom pozvaće se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji u ostavljenom roku ne prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pisanim putem se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na adresu navedenu u oglasu. Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je naraspoređen. Svi dokazi prilažu se u originalu ili overenoj fotokopiji kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). X Rok za podnošenje prijava: 8 (osam) dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“. XI Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: Prijave se podnose Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, Trg republike broj 2, Smederevo, sa naznakom „Prijava na javni konkurs – za izvršilačko radno mesto ___ (navesti naziv radnog mesta za koje se podnosi prijava)“. XII Izborni postupak: Spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među kojima se sprovodi izborni postupak, objavljuje se na internet prezentaciji tužilaštva prema šiframa njihove prijave. Kandidate koji uspešno završe pismenu proveru opštih funkcionalnih kompentencija konkursna komisija će obavestiti o vremenu i mestu provere posebnih funkcionalnih kompetancija, a potom i o vremenu i mestu provere ponašajnih kompetencija i na kraju obaviti intervju sa kandidatima. XIII Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Sanja Stamenković, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, telefon 026/621-514 ili zgrada tužilaštva u Smederevu, Trg republike broj 2, kancelarija broj 49 na 2. spratu. Napomene: Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa, a probni rad je obavezan za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave biće odbačene Zaključkom komisije. Svaka faza izbornog postupka u selekciji kandidata biće eliminaciona. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Smederevu (sd.vi.jt.rs). Obaveštavaju se učesnici javnog konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na internet prezentaciji Višeg javnog tužilaštva u Smederevu (sd.vi.jt.rs), na portalu e-uprave, oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“.

OSNOVNI SUD U PRIBOJU Priboj, Vuka KaraDžića 28 1. Prijem pismena i overe, zvanje referent Opis poslova: vrši prijem svih sudskih pismena i na njih stavlja prijemne štambilje sa naznakom o danu prijema i konstatacijom o taksama, sređuje primljenu poštu i deli odgovarajućim službama, vrši overu svih ugovora i pismena iz nadležnosti suda, radi na ekspediciji sudske pošte, trebuje marke i odgovara za pravilno rukovanje sa istima, zavodi poštu kroz knjigu dostavljača, knjigu za dostavu pošte u mestu i predajnu knjigu pošte kod PTT (knjigu za običnu poštu i knjigu za preporučenu pošiljku), vodi knjige overe, daje obaveštenje strankama, obavlja i druge poslove po nalogu predsednika suda i šefa pisarnice. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit, poznavanje rada na računaru i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Kao državni službenik na izvršilačkom radnom mestu može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit ali je dužan da ga položi u roku utvrđenom Zakonom o državnim službenicima – član 45, 100, 102 i 130 Zakona. 2. Zapisničar, zvanje referent Opis poslova: obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji, piše po diktatu zapisnike na suđenjima, pozive za ročišta, odluke i druga pismena po diktatu, dostavnice i povratnice, daje na ekspediciju navedena pismena i konstatuje u spisima i elektronskom upisniku njihovu ekspediciju, sačinjava spisak predmeta za ročište i ističe ga, vodi evidenciju o održanim i neodržanim ročištima, vodi računa o urednosti spisa, unosi podatke predviđene sudskim poslovnikom u elektronskom upisniku, stara se o o čuvanju i prenosu podataka, vodi popis spisa i obavlja druge poslove po nalogu sudije i predsednika suda. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci; poznavanje rada na računaru, položen ispit za daktilografa I klase, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Kao državni službenik na izvršilačkom radnom mestu može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit ali je dužan da ga položi u roku utvrđenom Zakonom o državnim službenicima – član 45, 100, 102 i 130 Zakona. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se u više obaveznih faza u kojima se proveravaju: opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: • organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja (u kojoj su obeleženi i tačni odgovori), koja je objavljena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju. • digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka. Kandidati će rešavati zadatke koji će biti slični zadacima objavljenim na internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju. • poslovna komunikacija (provera će se vršiti pismenom simulacijom). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja. Kandidati će rešavati test iz postavljenih zadataka koji će biti slični zadacima objavljenim na internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost“, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „digitalna pismenost“, neophodno je da uz obrazac prijave (uredno i u potpunosti popunjen u delu rad na računaru ), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere, odnosno komisija može odlučiti da se kandidatu ipak izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: U izbornom postupku kandidatima će se proveravati tri posebne funkcionalne kompetencije i to: 1. Za radno mesto prijem pismena i overe: Posebne funcionalne kompetencije u oblasti rada – sudska pisarnica su: poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju rada suda – provera će se vršiti pisanim putem – testom. Posebna funcionalna kompetencija za radno mesto za prijem i overu – poznavanje propisa, Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnim službenicima, poznavanje propisa kojim se uređuje upotreba pečata i štambilja u državnom organu – provera će se vršiti pisanim putem – testom. Posebna funcionalna kompetencija za radno mesto za prijem i overu – poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova radnog mesta za prijem pismena – provera će se vršiti usmenim putem. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 60 (šezdeset) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 2. Za radno mesto zapisničar: Posebna funkcionalna kompetencija: Poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija: Položen ispit za daktilografa I klase – brzina i tačnost kucanja proveriće se praktičnim radom na računaru, u okviru razgovora sa kandidatima, tako što će član komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku a vreme za proveru je 10 minuta. Posebna funkcionalna kompetencija: Tehnike pripreme materijala i vođenje zapisnika –provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 60 (šezdeset) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija i to: upravljanje informacijama, upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se putem upitnika od strane diplomiranog psihologa. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na svim radnim mestima i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). Vrsta radnog odnosa i mesto rada: Za sva radna mesta radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Priboju, Ulica Vuka KaraDžića 28. Opšti uslovi za rad na svim radnim mestima: da je učesnik konkursa punoletan državljanin Republike Srbije; da učesnik konkursa ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Datum oglašavanja i rok za podnošenja prijava na konkurs: datum oglašavanja: 21.06.2023 godine. Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Priboju, internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju, na portalu e – uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – publikacija „Poslovi“. Rok za podnošenje prijava: na konkurs je 8 (osam) dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – publikacija „Poslovi“. Prijava na konkurs: vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju. Kandidati koji konkurišu na radno mesto referenta za prijem pismena i overe podnose prijavu za radno mesto referenta za prijem pismena i overe. Kandidati koji konkurišu na radno mesto zapisničara podnose prijavu za radno mesto zapisničara.Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se neposredno u Osnovnom sudu u Priboju, Ulica Vuka KaraDžić 28, kancelarija br. 18 (prijemna kancelarija) ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – naziv radnog mesta“. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što Komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak.Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnnh kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom: • biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; • original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu Republike Srbije; • original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; • original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; • uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima. Kandidat bez položenog državnog stručnog ispita prima se na rad pod uslovom da taj ispit položi do okončanja probnog rada; • isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo); • potvrda da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; • original uverenje izdato od strane nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, ne starije od šest meseci, • original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci. Državni službenik koji se prijavljuje na konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se predaju neposredno na napred navedenu adresu suda ili se dostavljaju putem pošte sa naznakom „Za javni konkurs“. Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Priboju, ulica Vuka KaraDžić 28. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: Bojan Raković, upisničar, kontakt telefon 033/2150–123. NAPOMENE: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima / uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16) propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje (član 9 stav 3); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103 stav 3). Potrebno je da kandidat u delu Izjava, u Obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave komisija će odbaciti rešenjem. Kao državni službenik može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužno da ga položi u roku od 6 (šest) meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Položen državni stručni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu i traje 6 (šest) meseci. Saglasno članu 9 Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi komisija imenovana odlukom predsednika Osnovnog suda u Priboju. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Osnovni sud u Priboju ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na oglasnoj tabli i internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju, na portalu e–uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Obrazac prijave na konkurs za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Osnovnog suda u Priboju www.pb.os.sud.rs.

OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO 17500 Vranje, Kralјa Stefana Prvovenčanog 1 tel. 064/8379-462 Radna mesta koja se popunjavaju: 1) Tužilački saradnik u zvanju savetnik Opis poslova: pomaže glavnom javnom tužiocu i javnim tužiocima u radu, prati sudsku praksu, izrađuje tužilačke akte, uzima na zapisnik krivične prijave, podneske i izjave građana, samostalno preduzima procesne radnje, vrši pod nadzorom i po upustvima Glavnog javnog tužioca, odnosno javnih tužilaca poslove predviđene zakonom i drugim propisima. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijima, specijalistički akademskim studijama, specijalistčkim strukovnim studijima, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit. 2) Upisničar u zvanju referent Opis poslova: vodi upisnike, evidentira kretanje predmeta, obeležava nomenklaturne oznake na popisu spisa, uvodi i razvodi predmete, sastavlјa statističke preglede po upisnicima i popunjava statističke upitnike, vodi odgovarajuće dostavne knjige i knjige ekspedicije, obavlјa i druge poslove po nalogu neposredno nadređenog. Uslovi: IV stepen stručne spreme, srednja školska sprema društvenog prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: izborni postupak sprovodi se u više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisiojom. 1. Provera opštih fukcionalnih kompetencija: svim kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, i to: – organizacija i rad dražavnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti putem pisanog testa), – digitalna pismenost (provera će se vršiti praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru), – poslovna komunikacija (provera će se vršiti pisanom simulacijom). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost”, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugu odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije – digitalna pismenost, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu „Rad na računaru”) dostavi i traženi dokaz u originalnoj ili overenoj fotokopiji. Komisija će na osnovu priloženog dokaza odlučiti da li može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju www. vr.os.jt.rs 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Nakon prijema izveštaja o rezultatu provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: Za radno mesto pod rednim brojem 1 – tužilački saradnik: – Posebna funkcionalna kompetencija u određenoj oblasti rada – uprava u javnom tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim putem – testom); – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik – posedovanje znanja i veština za izradu nacrta javnotužilačkih odluka i drugih akata (provera će se vršiti pisanim putem); – Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik – veština upravlјanja predistražnim postupkom (provera će se vršiti pisanim putem – testom i usmenim putem – razgovor sa kandidatom). Za radno mesto pod rednim brojem 2 – upisničar: – Posebna funkcionalna kompetencija u određenoj oblasti rada – administrativni poslovi: poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikuplјanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, metode vođenja internih i dostavnih knjiga (sve provere će se vršiti pisanim putem); – Posebne funkcionalne kompetencije za radno mesto upisničar – poznavanje relevantnih propisa iz delokruga radnog mesta (Zakon o državnim službenicima, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o opštem upravnom postupku, Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu, poznavanje propisa kojim se uređuje upotreba pečata i štambilјa u državnom organu); – Posebne funkcionalne kompetencije za radno mesto upisničar – poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavlјanje poslova radnog mesta upisničar, znanje i veština za rad u poslovnom softveru za upravlјanje predmetima u okviru pravosudnog informacionog sistema. 3. Provera ponašajnih kompetencija: ponašajne kompetencije su upravlјanje informacijama; upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata; orijentacija ka učenju i promenama; izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa; savesnost, posvećenost i integritet. njihovu proveru vršiće diplomirani psiholog na osnovu intervjua, baziranog na kompetencijama, i upitnika. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intevjua sa komisijom (usmeno). Sve navedene kompetencije komisija će proveravati u roku od dva meseca računajući od dana isteka roka za prijavu na oglas po predmetnom konkursu. Baza pitanja biće objavlјena na internet stranici tužilaštva www.vr.os.jt.rs ZAJEDNIČKO ZA SVA RADNA MESTA Mesto rada: Vranje, stalno sedište, Ulica kralјa Stefana Prvovenčanog broj 1. Trajanje radnog odnosa: radni odnos se zasniva na neodređeno vreme. Opšti uslovi za zaposlenje: državlјansto Republike Srbije, da je učesnik konkursa punoletan, da ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, da učesniku konkursa ranije nije prestao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (čl. 45 stav 1 Zakona o državnim službenicima). Obrazac prijave na konkurs i dokazi koji se prilažu: – Prijava na konkurs podnosi se na Obrascu prijave za odgovarajuće radno mesto koji je dostupan na internet stanici Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju www.vr.os.jt.rs ili u štampanoj verziji u Kadrovskoj službi tužilaštva, Kralјa Stefana Prvovenčanog broj 1; – Obrazac prijave mora biti svojeručno potpisan;- Obrazac prijave na konkurs sadrži: podatke o konkursu, lične podatke, adresu stanovanja, telefon, elektronsku adresu, obrazovanje, stručne i druge ispite podnosioca prijave koji su uslov za zasnivanje radnog odnosa, podatak o znanju rada na računaru, podatke o znanju stranog jezika, dodatne edukacije, radno iskustvo, posebne uslove, dobrovolјno datu izjavu o pripadnosti nacionalnoj manjini, posebne izjave od značaja za učešće u konkursnim postupcima u državnim organima; – Prijava na javni konkurs može da se podneti putem pošte ili neposredno na adresu Ulica kralјa Stefana Prvovenčanog br. 1; – Prilikom prijema prijava na javni konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje na javnom konkursu. Podnosilac prijave biće obavešten o dodelјenoj šifri u roku od tri dana od dana prijema prijave na način na koji je u prijavi naznačio za dostavu obaveštenja. Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti, o čemu će učesnici konkursa biti obavešteni na kontakte (adrese ili brojeve telefona) koje su naveli. Provera svih kompetencija će se vršiti u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, Kralјa Stefana Prvovenčanog br. 1. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakt (brojeve telefona ili e-mail adrese), koje navedu u svojim obrascima prijave. Ostali dokazi koji prilažu samo kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom: – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija uverenja o državlјanstvu;- uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (ne stariji od 6 meseci); – uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (ne starije od 6 meseci); – potvrda da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa (samo oni kandidati koji su radili u državnom organu); – overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema;- original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); – uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima. Kandidat bez položenog državnog stručnog ispita za rad u državnim organima prijamu se na rad pod uslovom da taj ispit polože do okončanja probnog rada; – sertifikat ili drugi dokaz o poznavanju rada na računaru (ukoliko poseduje isti); – Obrazac 1 – Izjavu u kojoj se kandidat opredelјuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojim se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njega. Odredbama članova 9 i 103 Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 18/2016, 95/2018 i 2/2023) propisano je, između ostalog, da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlјa i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokument o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državlјanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Navedene dokaze kandidat može dostaviti uz prijavu i sam, a u cilјu efikasnijeg i bržeg sprovođenja izbornog postupka. Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom pozvaće se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji u ostavlјenom roku ne prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavlјenih ili pribavlјenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pisanim putem se obaveštavaju da su isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. Dokazi se dostavlјaju na adresu navedenu u oglasu. Državni službenik koji se prijavlјuje na javni konkurs, umesto uverenja o državlјstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštanju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi prilažu se u originalu ili overenoj fotokopiji kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama gde se overa obavlјa kao povereni posao). Rok za podnošenje prijava: je 8 (osam) dana od dana oglašavanja u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje „Poslovi”. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: prijave se podnose Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, Kralјa Stefana Prvovenčanog broj 1, Vranje, sa naznakom „Prijava na javni konkurs – za izvršilačko radno mesto ___ (navesti naziv radnog mesta za koje se podnosi prijava)“. Izborni postupak: spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među kojima se sprovodi izborni postupak, objavlјuje se na internet prezentaciji tužilaštva prema šiframa njihove prijave. Kandidate koji uspešno završe pismenu proveru opštih funkcionalnih kompetencija, konkursna komisija će obavestiti o vremenu i mestu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, a potom i o vremenu i mestu provere ponašajnih kompetencija i na kraju obaviti intervju sa kandidatima. Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Miodrag Stojanović, kadrovski i personalni poslovi u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, kontakt telefon 064/8379-462. Napomene: Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave biće odbačene Zaklјučkom komisije. Kandidati koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu podležu probnom radu od šest meseci. Kandidat bez položenog državnog stručnog ispita za rad u državnim organima primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože do okončanja probnog rada. Kandidati sa položenim državnim stručnim ispitom nemaju prednost u izbornom postupku u odnosu na kandidate bez položenog državnog stručnog ispita. Svaka faza izbornog postupka u selekciji kandidata biće eliminaciona. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju www.vr.os.jt.rs Obaveštavaju se učesnici javnog konkursa da će se dokumentacija vraćati isklјučivo na pisani zahtev učesnika. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotreblјeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavlјuje se na internet prezentaciji Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju www.vr.os.jt.rs, na oglasnoj tabli Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, na portalu e-uprave, na internet prezentaciji oglasnoj tabli i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje „Poslovi”.

Više radnih mesta… Oglas važi od: 03.11.2021. VIŠI SUD U PIROTU 18300 Pirot, Srpskih vladara 126a Sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik zvanje samostalni savetnik Opis poslova: pomaže sudiji u radu i referisanju, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, uzima na zapisnik tužbe, predloge i druge podneske i izjave stranaka, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove i druge poslove po nalogu predsednika suda. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. Upisničar zvanje referent Opis poslova: vodi pomoćne knjige u skladu sa Sudskim poslovnikom, združuje podneske, predmete i ostala pismena, razvodi predmete i stavlja klauzulu pravosnažnosti na odluke, vodi evidenciju primljenih, rešenih, nerešenih predmeta i evidenciju odluka koje su izrađene u roku, priprema i iznosi predsedniku veća predmete u kojima je zakazana rasprava, strankama daje na uvid spise i naplaćuje taksu za izdate fotokopije iz spisa predmeta, daje usmena i pismena obaveštenja o spisima na osnovu podataka iz upisnika, pregleda rokove i predmete koji se nalaze u evidenciji i postupa po naredbi sudija, izrađuje statistički izveštaj, daje obaveštenje strankama, stara se o čuvanju predmeta u arhivi u skladu sa Sudskim poslovnikom, vodi propisane knjige arhiviranih predmeta, vodi glavnu knjigu arhive, vodi knjigu izdati i primljenih predmeta iz arhive, postupa po nalozima za izdavanje predmeta, strankama daje na uvid spise i naplaćuje taksu za izdate fotokopije iz spisa predmeta, obavlja i druge poslove po nalogu predsednika suda i upravitelja pisarnice. Uslovi: IV stepen stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; položen državni stručni ispit; najmanje dve godine radnog iskustva u struci i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. Zapisničar zvanje referent Opis poslova: po godišnjem rasporedu poslova obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, piše zapisnike, vrši unos tekstova po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom oblikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu predsednika suda, sudije ili sekretara suda. Uslovi: III ili IV stepen stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci; položen državni stručni ispit; položen ispit za daktilografa IA ili IB klase i potrebne kompetencije za rad na ovo radno mesto. Finansijsko poslovanje zvanje referent Opis poslova: vrši obračun plate, obračun naknade i drugih ličnih primanja sudija i sudskog osoblja, sastavlja isplatne liste, sastavlja obrasce za statistiku o ličnim primanjima i stara se o blagovremenoj dostavi istih nadležnim zavodima za statistiku, sastavlja obrazac za penzijsko-invalidsko osiguranje o časovima rada i ličnim primanjima sudija i sudskog osoblja za poslovnu godinu, vodi blagajnički dnevnik redovnog računa i računa sudskog depozita, vodi kartice osnovnih sredstava, sitnog inventara i dnevnik potrošnog materijala, vrši knjiženje nastalih poslovnih promena, vrši obračun amortizacije i revalorizacije osnovnih sredstava, vodi dnevnik i kartice sudskih taksi i novčanih kazni, vodi evidenciju i poslovne knjige sudskog depozita, pomaže prilikom javnih navbavki i obavlja i druge poslove po nalogu šefa računovodstva i predsednika suda. Uslovi: IV stepen stručne spreme ekonomskog smera, dve godine radnog iskustva, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se u više obaveznih faza u kojima se proveravaju: opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa Komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: – Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja (u kojoj su obeleženi i tačni odgovori), koja je objavljena na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu. – Digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru). Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka koja je objavljena na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu. – Poslovna komunikacija (provera će se vršiti pismenom simulacijom). Kandidati će rešavati test iz postavljenih zadataka koji će biti slični zadacima objavljenim na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost”, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „digitalna pismenost”, neophodno je da uz prijavni obarazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere, odnosno komisija može odlučiti da se kandidatu ipak izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija i to: 1. Za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik: Posebna funkcionalna kompetencija – poznavanje materijalnih i procesnih propisa relevantnih za nadležnost suda – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija – posedovanje znanja i veština za izradu nacrta sudskih odluka i drugih akata – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija – veštine prezentacije, veštine upravljanja postupkom i veštine izveštavanja u predmetima – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 (četrdeset pet) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 2. Za radno mesto upisničar: Posebna funkcionalna kompetencija: poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebne funkcionalne kompetencije u oblasti poznavanje kancelarijskog poslovanja, poznavanje metoda i tehnika prikupljanja, evidentiranja i ažururanja podataka u bazama podataka, izrada potvrda i uverenja o kojima se vodi službena evidencija i metode vođenja internih i dostavnih knjiga i znanje i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 (četrdest pet) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 3. Za radno mesto zapisničar: Posebna funkcionalna kompetencija: poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija- posedovanje veštine kucanja proveravaće se praktičnim radom na računaru tako što će član komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku, a vreme za proveru je 10 minuta. Posebna funkcionalna kompetencija – posedovanja znanja i veština pripreme materijala i vođenje zapisnika proveravaće se usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 (četrdest pet) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova na radnom mestu zapisničar. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 4. Za radno mesto za finansijsko poslovanje: Posebna funkcionalna kompetencija: poznavanje propisa (Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik) – provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija – poznavanje metoda vođenja internih knjiga – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija – poznavanje budžetskog sistema Republike Srbije – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 (četrdeset pet) minuta. Materijal za pripremu kandidata može se naći na internet prezentaciji suda. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija i to: upravljanje informacijama, upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa i savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se od strane diplomiranog psihologa. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na svim radnim mestima i prihvatanja vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). Vrsta radnih odnosa i mesto rada: Za sva radna mesta radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Višem sudu u Pirotu, Srpskih vladara 126a. Opšti uslovi za rad na svim radnim mestima: da je učesnik konkursa punoletan državljanin Republike Srbije; da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Datum oglašavanja i rok za podnošenje prijava na konkurs: Datum oglašavanja: 03.11.2021. godine. Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Višeg suda u Pirotu, na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-Uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Rok za podnošenje prijava na konkurs je 8 (osam) dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – publikacija „Poslovi”. Poslednji dan za predaju prijava je 12.11.2021. godine. Prijava na konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu. Kandidati koji konkurišu na više radnih mesta podnose pojedinačne prijave za svako radno mesto na koje konkurišu. Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se neposredno u Višem sudu u Pirotu, ulica Srpskih vladara 126a, kancelarija br. 2 ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – naziv radnog mesta”. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom: – biografija sa potvrdom o dosadašnjem radnom iskustvu; – original ili overena fotokopija uverenje o državljanstvu Republike Srbije; – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; – za radno mesto sudijski pomoćnik – viši sudijski saradnik u zvanju samostalni savetnik: original ili overena fotokopija uverenje o položenom pravosudnom ispitu; – potvrda da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; – original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od šest meseci; – original ili overena fotokopija uverenja o položenom ispitu za daktilografa 1A ili 1B klase, za radno mesto zapisničara. – Obrazac 1 ili 1a – izjava u kojoj se učesnik konkursa opredeljuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njih. Odredbama člana 9 i 103 Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS” br. 18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojim se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci. Potrebno je da kandidat popuni izjavu (Obrazac 1 ili 1a) kojom se opredeljuje zajednu od dve mogućnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili da će to kandidat učiniti sam. Obrasci 1 ili 1a mogu se preuzeti na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu u okviru obaveštenja o konkursu. Popunjenu izjavu je neophodno dostaviti uz napred navedene dokaze. Državni službenik koji se prijavljuje na konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli fazu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pre intervjua sa konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se predaju neposredno na napred navedenu adresu suda ili se dostavljaju putem pošte sa naznakom „Za javni konkurs”. Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Višeg suda u Pirotu, Srpskih vladara 126a. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili imejl-adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: Branimirka Mitrović, sekretar suda, kontakt telefon: 010/312-442. NAPOMENE: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima / uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) propisano je, između ostalog, daje organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje (član 9. stav 3); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103 stav 3). Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave komisija će odbaciti rešenjem. Kao državni službenik može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužno da ga položi u propisanom roku. Položen državni stručni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Saglasno članu 9 Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi komisija imenovana odlukom predsednika Višeg suda u Pirotu. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Viši sud u Pirotu ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na oglasnoj tabli Višeg suda u Pirotu, na internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Obrazac prijave na konkurs za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Višeg suda u Pirotu: www.pi.vi.sud.rs.

Više radnih mesta... Oglas važi od: 10.11.2021. OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO U PARAĆINU Oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I Organ u kome se popunjavaju radna mesta: Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu, Paraćin, Majora Marka 1. II Radna mesta koja se popunjavaju: 1. Viši tužilački pomoćnik – viši tužilački saradnik, koje je upodobljeno zvanju samostalnog savetnika Opis poslova: tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca u radu, prati sudsku praksu, izrađuje nacrte akata, uzima na zapisnik kriv. prijave, podneske i izjave građana, samostalno preduzima procesne radnje, i pod nadzorom i po uputstvima javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima i druge poslove po nalogu javnog tužioca. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit, najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za rad za ovo radno mesto. 2. Tužilački pomoćnik – tužilački saradnik, koje je upodobljeno zvanju savetnika Opis poslova: pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca u radu, prati sudsku praksu, izrađuje nacrte tužilačkih akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana, preduzima procesne radnje u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, pod nadzorom i uputstvima javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 3. Samostalni izvršilac za finansijsko poslovanje u zvanju savetnik Opis posla: organizuje celokupno materijalno poslovanje u javnom tužilaštvu, radi na budžetskim i van budžetskim poslovima, izrađuje predloge predračuna namenskih sredstava, sastavlja godišnji obračun i završni račun, sastavlja finansijski plan i plan izvršenja, periodični obračun i periodične izveštaje, vodi knjigovodtsvenu evidenciju o redovnoj delatnosti, posebnim namenama i fondovima, sastavlja izveštaj o materijalno finansijskom poslovanju, stara se o pravilnom obračunu plata, vođenje poslova po računima, obezbeđuje zakonitost rada računovodstva, vodi propisane knjige faktura i uplata obaveza prema dobavljačima, vodi budžetsko knjigovodstvo, osnovna sredstva, obračunava amortizaciju i revalorizaciju, stara se o blagovremenom obezbeđenju potrebnih sredstava za tekuće poslove tužilaštva, stara se o blagovremenoj isplati naknada i nagrada sudskim veštacima, porotnicima i braniocima po službenoj dužnosti, daje obaveštenje strankama, odgovara za rad računovodstva u celini po svim zakonskim i drugim propisima, sastavlja izveštaj za registar zaposlenih, uključenje u sistem izvršenja budžeta i upravljanje finansijama i obavljanje finansijskog planiranja – ISIB (a po potrebi zahteva posla i FMIS), vrši obračun i isplatu plata i ostalih primanja zaposlenih, vodi i kontroliše obustave zaposlenih, daje podatke o primanju zaposlenih i izdaje potvrde zaposlenima u tužilaštvu, sastavlja izveštaj o platama i drugim primanjima, overava podatke za kredite, podnosi poreske prijave u vezi obračuna zarada, putnih troškova, isplata dnevnica, jubilarnih nagrada, otpremnine, socijalne pomoći i drugih naknada, dostavlja obrazac M4, sastavlja blagajnički izveštaj, obračun i isplata veštaka iz sredstava tužilaštva – prijavljivanje poreza i doprinosa, radi korekciju rashoda, isplata veštaka, advokata i drugih troškovlja nastalih u pretkrivičnom i krivičnom postupku, prijava poreza i doprinosa i dostavljanje MUN obrazaca i obavlja druge poslove po nalogu tužioca. Uslovi: VII stepen stručne spreme, stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državno stručni ispit, najamnje tri godine radnog iskustva u struci i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 4. Zapisničar u zvanju referent Opis posla: Po godišnjem rasporedu poslova obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad tužiocu kod koga je raspoređen, kuca zapisnike, vrši unos tekstova po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa, sređuje spise po odredbama Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i obavlja potrebne tehničke poslove u vezi sa predistražnim i istražnim postupkom, postupa po naredbama sa zapisnika, vodi računa o urednosti spisa i vodi popis spisa, i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom oblikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu javnog tužioca. Uslovi: treći ili četvrti stepen srednje školske spreme društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje jedna godina radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa 1-a klase položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. 5. Ekspeditor pošte u zvanju referent Opis posla: radi na ekspediciji tužilačke pošte; trebuje marke i odgovara za pravilno rukovanje istim; zavodi poštu kroz knjigu dostavljača, knjigu za dostavu pošte u mestu i predajnu knjigu pošte kod PTT (knjigu za običnu poštu i knjigu za preporučenu pošiljku); raznosi poštu, predmete i druge podneske van Tužilaštva drugim organima, organizacijama, ustanovama i građanima, donosi poštu upućenu javnom tužilaštvu, fotokopira materijale za Tužilaštvo; obavlja i druge poslove po nalogu javnog tužioca, sekretara tužilaštva, upravitelja pisarnice i šefa pisarnice. Uslovi: III i IV stepen stručne spreme društvenog, prirodnog ili tehničkog smera; najmanje dve godine radnog iskustva u struci; položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Svim kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije i to: • organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti putem pisanog testa); • digitalna pismenost (provera će se vršiti praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); • poslovna komunikacija (provera će se vršiti pisanom simulacijom). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost“, ako kandidat poseduje vežeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru, na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije – digitalna pismenost, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu „Rad na računaru“), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Komisija će na osnovu priloženog dokaza odlučiti da li moći ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu (pn.os.jt.rs). 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: Za radno mesto pod rednim brojem 1 i 2 - viši tužilački pomoćnik i tužilački pomoćnik: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada uprava u javnom tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim putem - testom i usmenim putem - razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik - posedovanje znanja i veština za izradu nacrta tužilačkih akata (provera će se vršiti pisanim putem - testom i usmenim putem - razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto tužilački pomoćnik - veštine upravljanja pretkrivičnim postupkom (provera će se vršiti pisanim putem - testom i usmenim putem - razgovorom sa kadidatom). Za radno mesto pod rednim brojem 3 - samostalni izvršilac za finansijsko poslovanje: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada uprave u javnom tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto samostalni izvršilac za finansijsko poslovanje - posedovanje znanja i veština za izradu predloga predračuna namenskih sredstava, sastavljanje godišnjeg obračuna (završni račun), finansijskog plana, periodičnog obračuna i periodičnih izveštaja (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto samostalni izvršilac za finansijsko poslovanje-veštine oragnizovanja celokupnog materijalno-finansijskog poslovanja u tužilaštvu (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). Za radno mesto pod rednim brojem 4 - zapisničar: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada iz oblasti administrativnih poslova, kancelarijsko poslovanje, pripremanje materijala i vođenje zapisnika (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti daktilobiro, poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju u javnom tužilaštvu, položen ispit za daktilografa 1A klase – dokazuje se uverenjem, sertifikatom koji se podnosi uz prijavu (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti relevantni propisi iz delokruga radnog mesta, Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, Zakona o državnim službenicima, poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova mesta zapisničar (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). Za radno mesto pod rednim brojem 5 - ekspeditor pošte: • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada iz oblasti administrativnih poslova, metode i tehnike prikupljanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka, metode vođenja internih i dostavnih knjiga (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada „tehničke službe“ - poznavanje propisa relevantnih za nadležnost i organizaciju u javnom tužilaštvu, poznavanje znanja i veština potrebnih za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). • Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti relevantni propisi iz delokruga radnog mesta, Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, Zakona o državnim službenicima, poznavanje podzakonskih akata, internih procedura i drugih akata organa relevantnih za obavljanje poslova mesta ekspeditor pošte (provera će se vršiti pisanim testom i razgovorom sa kandidatom). 3. Provera ponašajnih kompetencija: Ponašajne kompetencije su: upravljanje informacijama, upravljanje zadacima i ostvarivanje razultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet, i njihovu proveru vršiće diplomirani psiholog ili obučeni procenjivač na osnovu intervjua baziranog na kompetencijama i upitnika. 4. Intervju sa Komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa - proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). Sve navedene kompetencije komisija će proveriti u roku od 2 meseca računajući od dana isteka roka za prijavu na oglas po predmetnom konkursu. Baza pitanja biće objavljena na internet stanici tužilaštva (pn.os.jt.rs). ZAJEDNIČKO ZA SVA RADNA MESTA IV Mesto rada: Paraćin, Majora Marka 1. V Trajanje radnog odnosa: radni odnos sa zasniva na neodređeno vreme. VI Opšti uslovi za zaposlenje: - državljanstvo Republike Srbije, - da je učesnik konkursa punoletan, - da ima propisanu stručnu spremu i da ispunjava uslove određene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, - da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, - da učesnik konkrusa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (č. 45 stav 1 Zakona o družavnim službenicima). VII Obrazac prijave na konkurs i dokazi koji se prilažu: Prijava na konkurs podnosi se na Obrascu prijave za odgovarajuće radno mesto; obrazac je dostupan na internet stranici Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu ili u štampanoj verziji u Upravi tužilaštva (Paraćin, Majora Marka 1). Obrazac prijave mora biti svojeručno potpisan. Obrazac prijave na konkurs sadrži: podatke o konkursu, lične podatke – adresu stanovanja, telefon, elektronsku adresu, obrazovanje, stručne i druge ispite podnosioca prijave koji su uslov za zasnivanje radnog odnosa, podatak o znanju rada na ručunaru, podatak o znanju stranog jezika, dodatne edukacije, radno iskustvo, posebne uslove, dobrovoljno datu izjavu o pripadnosti nacionalnoj manjini, posebne izjave od značaja za učešće u konkursnim postupcima u državnim organima. Prijava na javni konkurs može se podneti putem pošte ili neposredno na adresu: Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, Paraćin, Majora Marka 1. Prilikom prijema prijave na javni konkurs prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestuvuje na javnom konkursu. Podnosilac prijave biće obavešten o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od dana prijema prijave na način na koji je u prijavi naznačio za dostavu obaveštenja. VIII Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koje ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti, o čemu će učesnici konkursa biti obavešteni na kontakte (adrese ili brojeve telefona) koje su naveli. Provera svih kompentencija će se vršiti u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, Paraćin, Majora Marka 1. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona i ili mejl-adrese), koje navedu u svojim obrascima prijave. IX Dokazi koji se prilažu kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa komisijom: - original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; - original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu; - uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (ne stariji od 6 meseci); - uverenje da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci (ne starije od 6 meseci); - potvrda da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u družavnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa (samo oni kandidati koji su radili u državnom organu); - overena fotokopija diplome kojom se potrvđuje stručna sprema; - original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); - uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima; kandidati bez položenog družavnog ispita za rad u državnim organima primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože do okončanja probnog rada; - sertifikat ili drugi dokaz o poznavanju rada na računaru (ukoliko poseduje isti); - Obrazac 1 - Izjava u kojoj se kandidat opredeljuje da li će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiti umesto njega. Odredbama članova 9 i 103 Zakona o opštem upravnom postupka („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribati sama. Dokument o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o položenom državnom istitu, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatovara od najmanje šest meseci. Navedene dokaze kandidat može dostaviti uz prijavu i sam a u cilju efikasnijeg i bržeg sprovođenja izbornog postupka. Kandidati koji su uspešno prošli faze izvornog postuka pre intervjua sa komisijom pozvaće se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji u ostavljenom roku ne prilože ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku,odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokazane ispunjavaju uslove za zaposlenje, pisanim putem se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na adresu navedenu u oglasu. Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je naraspoređen. Svi dokazi prilažu se u originalu ili overenoj fotokopiji kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao), kao dokaz mogu se priložiti i fotokopije dokumenata koje su overene pre 01.03.2017. godine u osnovnim sudovima odnosno opštinskim upravama. X Rok za podnošenje prijava: 8 (osam) dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“. XI Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: Prijave se podnose Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, Paraćin, Majora Marka 1, sa naznakom „Prijava na javni konkurs - za izvršilačko radno mesto“ (navesti naziv radnog mesta za koje se podnosi prijava). XII Izborni postupak: Spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među kojima se sprovodi izborni postupak, objavljuje se na internet prezentaciji tužilaštva prema šiframa njihove prijave. Kandidate koji uspešno završe pismenu proveru opštih funkcionalnih kompentencija konkursna komisija će obavestiti o vremenu i mestu provere posebnih funkcionalnih kompetancija, a potom i o vremenu i mestu provere ponašajnih kompetencija i na kraju obaviti intervju sa kandidatima. XIII Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Snežana Milenković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, kontakt telefon 035/563-332 ili zgrada Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, Paraćin, Majora Marka 1, kancelarija broj 46 na 3 spratu. Napomene: Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave biće odbačene Zaključkom komisije. Kandidati koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu podležu probnom radu od šest meseci. Kandidati bez položenog državnog stručnog ispita za rad u državnim organima primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože do okončanja probnog rada. Kandidati sa položenim državnim stručnim ispitom nemaju prednost u izbornom postupku u odnosu na kandidate bez položenog državnog stručnog ispita. Svaka faza izbornog postupka u selekciji kandidata biće eliminaciona. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na sajtu Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu (pn.os.jt.rs). Obaveštavaju se učesnici javnog konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavljuje se na internet prezentaciji Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu (pn.os.jt.rs), na portalu e-Uprave, oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi“.

Kao na slikama Prentice-Hall (January 1, 1971) Language ‎English Hardcover ‎503 pages RETKO!!! Sociologija (lat. societas — društvo; stgrč. λόγος — nauka) jeste opšta i osnovna nauka o društvu.[1] Ova nauka koristi razne metode empirijskog istraživanja,[2] simboličke interpretacije i kritičke analize[3] kako bi razvila sistematsko znanje o društvenim aktivnostima, često sa ciljem primene ovog znanja radi dostizanja društvenog blagostanja. Predmet izučavanja se kreće od mikronivoa društvene akcije i interakcije do makro nivoa sistema i društvenih struktura.[4] Opšta sociologija i posebne sociološke discipline[uredi | uredi izvor] Opšta sociologija proučava društvo kao celinu unutar koje važe određena pravila i zakonitosti. U žiži njenog interesovanja se nalaze društvena klasifikacija (klase), društvena pokretljivost pojedinaca i društvene promene. Posebne sociološke discipline se bave izučavanjem pojedinih društvenih područja. Šezdesetih godina 20. veka posebne sociološke discipline su počele naglo da se razvijaju, naročito u zemljama sa dužom tradicijom razvoja sociologije uopšte (Francuska, Nemačka, SAD i druge). Sociologija i druge društvene nauke[uredi | uredi izvor] Saradnja između sociologije i drugih društvenih nauka je veoma tesna. Sociologija pruža posebnim društvenim naukama teorijski i metodološki okvir za izučavanje zasebnih oblasti društvene stvarnosti ili pojedinačnih društvenih pojava koje su predmet njihovog izučavanja. Posebne društvene nauke sociologiji zauzvrat daju ogroman empirijski (iskustveni) materijal do kojeg su došle. Prilikom izučavanja opštih društvenih zakonitosti, sociologija uvažava zakonitosti koje su utvrdile posebne društvene nauke. Metod sociologije[uredi | uredi izvor] U cilju naučnog objašnjenja društvenih pojava sociologija koristi kvalitativne i kvantitativne metode ili tehnike. Svaka etapa istraživanja ima svoje metode.[5] Metodi za prikupljanje podataka: Posmatranje je osnovni i ujedno najstariji metod za prikupljanje podataka o društvenim pojavama. Posmatranje se sastoji u neposrednom čulnom opažanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom planu istraživanja i sa određenim saznajnim ciljem. Sociolog na terenu sistematski beleži sve podatke koji su bitni za objektivno naučno objašnjenje posmatrane društvene pojave. Posmatranje se deli na posmatranje sa učestvovanjem (posmatrač uzima udela u zbivanjima koja posmatra) i posmatranje bez učestvovanja (posmatrač se drži po strani). Anketa je pogodna za masovno prikupljanje činjenica ili stavova, zbog čega se koristi za ispitivanje javnog mnjenja. U velikim sociološkim istraživanjima ankete se prikupljaju na terenu, u direktnom kontaktu anketara sa ispitanikom. Postoje i drugi oblici anketa kao što su telefonska anketa, internet anketa i sl. Pitanja koja su postavljena u anketi mogu biti zatvorenog tipa (ispitanik treba da odabere jedan od ponuđenih odgovora) i otvorenog tipa (ispitaniku je ostavljena sloboda da sam formuliše odgovor na postavljeno pitanje). Prvi oblik je praktičniji u fazi obrade podataka, ali je drugi oblik verodostojniji jer nije uvek moguće predvideti odgovore ispitanika i unapred ih razvrstati. Intervju je sličan anketi. On sadrži pitanja opšteg karaktera, a u toku razgovora ispitivač usmerava ispitanika postavljanjem relevantnih pitanja. Ovaj metod je pogodan kada se prikupljaju podaci za kvalitativnu obradu. Eksperiment je jedna vrsta posmatranja, koje se odvija u veštački izazvanim uslovima. Ovaj metod nije uobičajen u sociologiji jer ima izvesne nedostatke: Društvene pojave se teže izazivaju u cilju trenutnog proučavanja, te zahtevaju više vremena za istraživanje. Eksperiment mora ostati tajna da bi učesnici spontano reagovali u datim uslovima. Pošto su društvene pojave vrlo složene, mora se dobro izolovati grupa nad kojom se vrši eksperiment, da ne bi došlo do uticaja spoljašnjih faktora na razvoj događaja. Metodi za sređivanje podataka: Klasifikacija je logička radnja kojom se određena grupa podataka razvrstava prema kriterijumima koje postavlja istraživač. U sociologiji nisu uobičajene jednostavne klasifikacije jer su društvene pojave same po sebi veoma složene i međusobno isprepletane. Zato se češće koriste tipologije. Merenje je kvantitativno označavanje društvenih pojava u cilju postizanja što veće preciznosti. Ovde spadaju i skale, kojima se podaci mogu jednostavno rangirati, što je veoma značajno u slučajevima kada brojčana kvalifikacija nije moguća. Statistički metodi su u sociologiji postali uobičajena metoda obrade masovnih podataka koji su prikupljeni anketnim istraživanjem. Sociometrija je tehnika koju je razvio bečki lekar Jakob Moreno, a specifična je po tome što društvene odnose posmatra kao modele međuljudskog povezivanja putem uzajamnog privlačenja i odbijanja. Postupak se zasniva na otkrivanju strukture društvenih odnosa (simpatije-antipatije, odnos autoriteta, ugled unutar grupe itd.). Ovaj postupak je primenljiv na male društvene grupe u kojima je moguće posmatrati međusobne odnose svih njenih članova. Rezultati se grafički prikazuju na sociogramima. Analiza sadržaja je pretežno kvantitativna tehnika kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu komunikacije. Primenjuje se u analizi novinskih članaka ili javnih govora. U okviru kvantitativnog dela analize određuje se količina podataka u funkciji vremena, položaja (što govori o značajnosti) i slično, a u kvalitativnom delu analize se određuje tip podataka (npr. pozitivni, negativni ili neutralni stavovi). Metodi za tumačenje podataka: Uporedni metod se može koristiti na tri nivoa analize: poređenje varijeteta jedne pojave u okviru istog društva; poređenje iste pojave u dva različita društva koja pripadaju istoj istorijskoj etapi; uporedno-istorijski metod. Metod multidisciplinarne analize je jedan od statističkih postupaka za proučavanje uzročno-posledičnih veza među društvenim pojavama. Analiza podataka podrazumeva proveru da li je glavna hipoteza potvrđena ili opovrgnuta, kao i proveru da li je eventualno ustanovljena neka druga relacija koja nije bila predviđena na početku istraživanja. Preteče sociologije[uredi | uredi izvor] Misao o društvu je mnogo starija od same nauke o društvu, pa se preteče sociologije mogu kontinuirano pratiti još od antičke epohe. Stari robovlasnički sistemi, u kojima je vladar bio poistovećen sa bogom, nisu ostavljali mnogo prostora za kritičko razmišljanje o društvu, a posebno ne za čuvanje pisanih izvora o tome. Takvi uslovi su se stekli tek u antičkoj Grčkoj, gde su se svi ljudi (ne računajući robove, žene i strance) bavili politikom i učestvovali u uređenju polisa. Starogrčki mislioci Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje današnje sociologije, posebno u domenu društvenog i državnog uređenja, podele rada, uloge vladajućih elita, morala i tako dalje. Platonova Država je prvo celovito sačuvano delo o državnom uređenju. Srednji vek je period u kojem je društvo tumačeno delovanjem natprirodnih i svemoćnih sila, koje sa neba regulišu čitav život na Zemlji. U ovom periodu se izdvajaju dva velika mislioca — Sveti Avgustin i Toma Akvinski. Ne treba zanemariti ni doprinos arapskog mislioca Ibna Halduna. Sa pojavom kapitalizma, pojavile su se dve nove klase — buržoazija i proletarijat. Iako su svi bili jednaki pred zakonom, postojala je velika razlika zasnovana na ekonomskoj moći pojedinca. Tada su se pojavile dve struje u društvenoj misli: Apologetska, koja je težila da objasni i opravda postojeći društveni i ekonomski sistem (na primer teorija društvenog ugovora); Kritička, koja je analizirajući kapitalističko društvo ukazivala na nužnost njegovog ukidanja i uspostavljanja novog i pravednog društva (utopistička, a posebno socio-utopistička misao, naučni socijalizam). Nastanak sociologije[uredi | uredi izvor] Kao zasebna nauka o društvu sociologija je nastala u prvoj polovini 19. veka. U to vreme su neke prirodne nauke, kao što su biologija i fizika, bile veoma razvijene, te su poslužile kao uzor za formiranje nove nauke koja bi izučavala društvo. Kao što je već rečeno, društvo je i ranije bilo predmet izučavanja pojedinih nauka, naročito filozofije, i to socijalne filozofije. Vremenom je prepoznata potreba da se zasnuje zasebna nauka o društvu. Tu zamisao je prvi izložio Ogist Kont (1798—1857) u svom Kursu pozitivne filozofije, gde je ponudio klasifikaciju nauka u kojoj je i sociologija našla svoje mesto. Njen zadatak je da izučava društvo u celini, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju kretanja. Prema Kontu, sociologija se deli na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Socijalna statika ima zadatak da prikaže anatomiju društva u stanju mirovanja i da otkrije neophodne uslove za održavanje harmoničnih odnosa u društvu i jedinstva društva kao celine. Socijalna dinamika bi trebalo da bude opšta teorija prirodnog napretka čovečanstva. Ona izučava uzroke i zakonitosti društvenih promena. Starije sociološke teorije[uredi | uredi izvor] Mehanicističke teorije obuhvataju ona shvatanja koja društvene pojave i procese objašnjavaju pomoću zakona koji vladaju u prirodi, odnosno u fizici i hemiji. U mehanicistički orijentisane sociologe ubraja se Vilfredo Pareto (1848—1923). On je razvio teoriju o socijalnoj ravnoteži koju je objasnio pojmovima rezidum i derivatum. Biologističke teorije polaze od ideje da je društvo deo organskog sveta koji proučava biologija. Stoga zakoni i metodi koji važe za biologiju moraju da važe i za sociologiju. Kao rezultat otkrića da sva živa bića imaju ćelijsku strukturu i da u prirodi postoji borba za opstanak, nastala su dva pravca — organicistički i socijal-darvinistički. Najznačajniji predstavnik organicističkog pravca je Herbert Spenser koji je smatrao da u društvu važe zakon evolucije, zakon održanja energije (materije) i borba za opstanak. On je izložio svoj koncept prelaska društva iz niže faze u višu. U militarističkoj fazi, ljudi su organizovani u horde, postoji čvrsta vojna organizacija i disciplina, odricanje ličnih prava i pokoravanje vojnom vođi. Vremenom to prelazi u despotizam u kome se stvara hijerarhija. U industrijskoj fazi, ličnost je slobodna, pa njene sposobnosti i potrebe mogu doći do izražaja. Ovde se borba za opstanak manifestuje tako što preživi ono društvo koje se bolje prilagodi industrijskom radu, ali i koje uvažava lične potrebe. Socio-darvinistički pravac podrazumeva da se društvo može objasniti samo pomoću zakona o borbi za opstanak. Najznačajniji predstavnik ovog pravca je Ludvig Gumplovič (1838—1909). On smatra da se u društvu vodi nemilosrdna borba između rasa, od kojih su neke više, a neke niže. Psihologističke teorije ističu svest i psihu kao najbitnija svojstva čoveka. Među prvima sa ovakvim stavom bio je Džon Stjuart Mil (1806—1873), koji je smatrao da ljudi u društvu zadržavaju ista svojstva kao i pojedinci. Takvo tumačenje se brzo razvijalo i diferenciralo u više pravaca. Najznačajniji su individualno-psihološki, kolektivno-psihološki i socijalno-psihološki pravac. Individualno-psihološki pravac objašnjava društvo, kao i sve društvene pojave, procese i odnose, pa i društvene zakonitosti uopšte, elementima individualne psihe. Gabrijel Tard (1843—1904) smatra da je ključni element psihe podražavanje. Vilijam Makdugal (1871—1938) tome dodaje instinkt. Zigmund Frojd (1876—1939) smatra da su ključni elementi nagoni, i to polni nagon i agresivni nagon. Maks Veber (1864—1920) smatra da se sve društvene pojave mogu objasniti njihovim unutrašnjim smislom. Zbog toga ne treba ispitivati uzroke pojava, već ih treba razumeti (tome služe idealno-tipske konstrukcije). Kolektivno-psihološki pravac je nastao u klasičnoj nemačkoj filozofiji, posebno u Hegelovim delima. Najistaknutiji predstavnik ovog pravca je Emil Dirkem (1858—1917), koji kaže da društvo nije prost zbir pojedinaca, već da ono ima svoja obeležja i zakonitosti. Socijalno-psihološki pravac je nastao sa težnjom da se prevaziđe ekstremnost prethodna dva pravca. Najistaknutiji predstavnik je Žorž Gurvič (1897—1965). Vršeći klasifikaciju sociologije, on društvene pojave deli na strukturirane i astrukturalne. Strukturirane pojave su i konkretno-apstraktne, tj. to su velike društvene grupe. Astrukturalne pojave su apstraktne i to su mikrosociološke pojave, male društvene grupe. Strukturirane pojave izučava makrosociologija, dok nestrukturalne pojave izučava mikrosociologija. Pojave koje izučavaju mikro i makrosociologija spadaju u sferu horizontalnog pluralizma. Pored ovoga, postoji i vertikalni pluralizam, koji izučava strukture društva kroz slojeve iz kojih se ono sastoji i to izučava dubinska sociologija. Prema Gurviču, postoji deset slojeva od kojih se sastoji društvo u vertikalnoj strukturi. To su: morfološka i ekološka površina; društvene organizacije ili organizovane nadgradnje; društveni uzori; kolektivna ponašanja koja se odvijaju sa izvesnom privlačnošću, ali van organizacionih aparata; spletovi društvenih uloga; kolektivni stavovi; društveni simboli; eruptivna, novatorska i stvaralačka kolektivna ponašanja; kolektivne ideje i vrednosti; kolektivna društvena stanja i kolektivni psihički akti; Bihevioristička sociologija nastoji da objasni društvo, društvene pojave i pojedinačnu psihu kao rezultat društvenog ponašanja pojedinaca, koje je u krajnjoj liniji njihova reakcija na spoljnu sredinu. Novije sociološke teorije[uredi | uredi izvor] Funkcionalizam je jedan od najuticajnijih pravaca u savremenoj građanskoj sociologiji. Javlja se u tri varijante: prvobitnoj biologističkoj, normativnoj i socijalno-kibernetskoj. Osnovna ideja je shvatanje društva kao trajne i stabilne strukture, čiji su elementi čvrsto povezani i čine skladnu celinu. Svaki element te celine ima određenu funkciju, čija je uloga da vrši određenu delatnost koja daje doprinos održanju postojeće celine, pre svega u stanju harmonične ravnoteže. Osnovni principi funkcionalizma su: Princip funkcionalnog jedinstva društva, po kome je društvo zatvoren sistem harmonično usklađenih delova; Princip univerzalnosti, po kome svaki deo društva ima pozitivnu ulogu u održavanju sistema; Princip nužnosti, po kome svaki deo, vršeći svoju ulogu, održava kontinuitet sistema; Princip dinamične ravnoteže i kontinuiteta, po kome u svakom društvenom sistemu postoje mehanizmi koji ga drže u ravnoteži ili su sposobni da ga posle poremećaja ravnoteže vrate u pređašnje stanje. Strukturalizam je preuzet iz socijalne antropologije. Njegova suština je u isticanju i naglašavanju značaja društvene strukture, odnosno u nastojanju da se težište istraživanja društva pomeri od čoveka ka strukturi. Glavni predstavnik je Mišel Fuko. Formalno-sociološki pravac utvrđuje specifičnost predmeta sociologije u formi, odvojeno od sadržaja društvene pojave. U tome je najdalje otišao Leopold fon Vize u Sistemu opšte sociologije. On je smatrao da sociologija kao opšta nauka o društvu izučava odnose između ljudi, a posebne sociologije izučavaju odnose između ljudi i stvari. Naveo je četiri osnovne kategorije svog sociološkog sistema: Društveni proces je onaj proces kojim se ljudi povezuju jedni sa drugima ili se međusobno razdvajaju. Društveni odnos je labilno stanje povezanosti ili razdvojenosti između ljudi koje je rezultat jednog ili više socijalnih procesa. Društveni prostor je univerzum u kome se odigravaju socijalni procesi. Društvena tvorevina je množina socijalnih odnosa koji su tako povezani da u praktičnom životu predstavljaju jedinstvo. Marksizam je pravac koji je nastao u okviru učenja Karla Marksa (1818—1883), Fridriha Engelsa (1820—1895) i njihovih sledbenika. Ovo učenje predstavlja skup teorija koje se odnose na sva područja objektivne stvarnosti, kao što su filozofska, ekonomska, sociološka i antropološka teorija. Sve ove teorije zajedno predstavljaju celinu i označavaju jedinstven pogled na svet. Marksizam ima nekoliko teorijskih i idejnih preteča: U okviru nemačke klasične filozofije, veliki uticaj je imao Georg Vilhelm Fridrih Hegel (1770—1831). Preuzimajući od Hegela princip dijalektike, Marks i Engels su mu dali materijalističku sadržinu. Filozofsku osnovu marksizma čini jedinstvo filozofskog materijalizma i dijalektike. Učenje engleskih ekonomista XVII i XVIII veka se zasnivalo velikim delom na činjenici da je Engleska tog doba bila najrazvijenija kapitalistička zemlja i da je u tom smislu pružala solidnu iskustvenu osnovu za izučavanje kapitalističkog načina proizvodnje i buržoaskog društva uopšte. Najistaknutiji predstavnici engleske političke ekonomije bili su Adam Smit (1723—1790), čiji je najvažniji rad Istraživanje o uzrocima i prirodi bogatstva naroda i David Rikardo (1779—1823), čiji je najvažniji rad Načela političke ekonomije i oporezivanja. Oni su analizirali rad kao izvor bogatstva i postavili temelj radne teorije vrednosti, koju su kasnije Marks i Engels upotrebili za stvaranje teorije viška vrednosti, koja predstavlja suštinu njihovog ekonomskog učenja. Socijal-utopistička učenja su takođe doprinela marksizmu snažnom kritikom kapitalizma i ukazivanjem na potrebu njegovog ukidanja. U vreme kada je nastalo Marksovo učenje o društvu pojavila se sociologija kao nauka u delima Ogista Konta i Herberta Spensera. Marksizam i sociologija su nastali u isto vreme i u sličnim društvenim i političkim uslovima, ali su jedan prema drugome pokazali krajnju ignoranciju. U stvari, radilo se o dubokoj i opravdanoj netrpeljivosti. Prvi sociolozi i njihovi kasniji sledbenici su smatrali da je Marksovo učenje o društvu opasna ideologija nižih slojeva koji preko nje žele da se domognu vlasti i promene svet u svoju korist. A Marks i Engels su, u novoj nauci o društvu — sociologiji, videli konzervativnu društvenu misao koja je nastala sa ciljem da autoritetom nauke, ne samo objasni, već i opravda postojeće društvene odnose i na taj način obezbedi njihovu stabilnost i trajanje. I jedni i drugi su bili u pravu. Svojom teorijom Marks i Engels su zaista želeli da ukinu postojeći i uspostave novi svet, a kasnije će ta teorija stvarno i poslužiti radničkoj klasi kao sredstvo ili oružje u borbi za osvajanje vlasti i promenu sveta. A buržoaski sociolozi su svoj veliki teorijski sistem zaista stavili u službu naučne argumentacije za očuvanje klasnog društva buržoaskog tipa. Istina, Marksovo učenje o društvu nije strogo sociološko, jer se tiče i ekonomije, filozofije i antropologije, ali bi se sa aspekta savremene sociologije, u manjoj ili većoj meri, slične primedbe mogle uputiti i Marksovim savremenicima građanske orijentacije, koji se smatraju gotovo zvaničnim tvorcima sociologije kao nauke. Suština Marksovog učenja o društvu sadržana je u rečenici: „Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest.“ Savremena sociologija[uredi | uredi izvor] Od svog nastanka sredinom 19. veka do sredine 20. veka, dakle u prvih sto godina svog postojanja, sociologija je imala velike napore da se konstituiše kao nova nauka, odnosno kao opšta društvena nauka. Ti napori su doneli dragocene rezultate: sociologija se vremenom konstituisala kao samostalna nauka, definisala je svoj predmet, polako su stvoreni uslovi za uobličavanje sociološkog metoda, prilično uspešno je određen odnos sociologije prema drugim naukama, kao i odnos sociologije prema drugim društvenim naukama. Pošto se društvo neprestano menjalo, prepoznata je potreba da se i nauka o društvu promeni i da se formira neka nova sociologija. Već je na samom početku došlo do različitih shvatanja koncepcija promena koje sociologija treba da pretrpi u pogledu svoje transformacije: Prva grupa shvatanja se zasniva na uverenju da se preko uklanjanja nedostataka u postojećim teorijskim sistemima ili u okviru empirijskih istraživanja, ti nedostaci prevazilaze unošenjem izvesnih korekcija. Time bi praktično bila sačuvana teorijska suština postojeće sociologije, samo bi, u skladu sa izmenjenim društvenim okolnostima, teorijska uopštavanja i teorijska interpretacija bili traženi na višem nivou. Druga grupa shvatanja se zasniva na uverenju da se rešenje za postojeću situaciju u sociologiji nalazi u jednoj novoj, različitoj od dotadašnje sociologije. Ona bi trebalo da pruži novu teorijsku osnovu za celovito izučavanje društva, da bude humanistički usmerena i sposobna da pokrene i usmerava društvene procese i promene. Naročito je bio izražen zahtev za aktivnim odnosom nove sociologije prema društvenoj praksi. U tom smislu se ovaj zahtev može shvatiti kao protest savremenih sociologa protiv besplodnosti dotadašnje sociologije u odnosu na društvenu praksu. Ali i ova tzv. nova sociologija ima dve struje: radikalnu i humanističku. Radikalna sociologija se javlja šezdesetih godina u SAD i zapadnoj Evropi nešto kasnije. Ona izražava krajnji kritički odnos prema statičkoj viziji društva u dosadašnjoj sociologiji. Radikalna sociologija za koju se oni zalažu, ne treba da bude ni samo teorijska, ni samo empirijska nauka, ali ne treba da bude ni vrednosno neutralna. Naprotiv, ona bi morala da ostvari jedinstvo teorije, metoda i društvene akcije. Svi predstavnici radikalne sociologije su saglasni u uverenju da društvo treba da se menja i da u odnosu na te promene sociologija treba da ima aktivnu i značajnu ulogu. Ali, među njima ne postoji saglasnost oko toga kakvo bi to novo društvo trebalo da bude, ni kojim se putevima do njega može doći. Jedni smatraju da se to može učiniti uspostavljanjem kontrole nad centrima moći u društvu. Drugi kao put vide ukidanje starog društva putem razaranja, destrukcije i sabotaže. Novo društvo ne bi smelo da sadrži nijedan od bitnih elemenata sadašnjeg društva, u koje spadaju sva ona glavna obeležja industrijskog društva (masovna proizvodnja i raspodela, prostori urbanih kompleksa, birokratski aparat). Stepen materijalnog razvoja u ovom društvu bi morao da bude takav da svi članovi društva imaju približno jednake uslove za život, otprilike onakve kakve u savremenim razvijenim građanskim društvima ima viši sloj srednje klase. Humanistička sociologija vidi suštinu sadržanu u novoj viziji uloge pojedinca, čoveka, u odnosu na društvo i promene u njemu. Sa aspekta ove sociologije, čovek je biće koje oseća, misli i deluje, sposobno, dakle, za aktivan odnos prema stvarnosti u kojoj živi, pa prema tome i za aktivan odnos prema društvu kao delu te stvarnosti. osnove sociologije osnovna sociologija elementarna

Kao na slikama Retko u ponudi Sociologija (lat. societas — društvo; stgrč. λόγος — nauka) jeste opšta i osnovna nauka o društvu.[1] Ova nauka koristi razne metode empirijskog istraživanja,[2] simboličke interpretacije i kritičke analize[3] kako bi razvila sistematsko znanje o društvenim aktivnostima, često sa ciljem primene ovog znanja radi dostizanja društvenog blagostanja. Predmet izučavanja se kreće od mikronivoa društvene akcije i interakcije do makro nivoa sistema i društvenih struktura.[4] Opšta sociologija i posebne sociološke discipline[uredi | uredi izvor] Opšta sociologija proučava društvo kao celinu unutar koje važe određena pravila i zakonitosti. U žiži njenog interesovanja se nalaze društvena klasifikacija (klase), društvena pokretljivost pojedinaca i društvene promene. Posebne sociološke discipline se bave izučavanjem pojedinih društvenih područja. Šezdesetih godina 20. veka posebne sociološke discipline su počele naglo da se razvijaju, naročito u zemljama sa dužom tradicijom razvoja sociologije uopšte (Francuska, Nemačka, SAD i druge). Sociologija i druge društvene nauke[uredi | uredi izvor] Saradnja između sociologije i drugih društvenih nauka je veoma tesna. Sociologija pruža posebnim društvenim naukama teorijski i metodološki okvir za izučavanje zasebnih oblasti društvene stvarnosti ili pojedinačnih društvenih pojava koje su predmet njihovog izučavanja. Posebne društvene nauke sociologiji zauzvrat daju ogroman empirijski (iskustveni) materijal do kojeg su došle. Prilikom izučavanja opštih društvenih zakonitosti, sociologija uvažava zakonitosti koje su utvrdile posebne društvene nauke. Metod sociologije[uredi | uredi izvor] U cilju naučnog objašnjenja društvenih pojava sociologija koristi kvalitativne i kvantitativne metode ili tehnike. Svaka etapa istraživanja ima svoje metode.[5] Metodi za prikupljanje podataka: Posmatranje je osnovni i ujedno najstariji metod za prikupljanje podataka o društvenim pojavama. Posmatranje se sastoji u neposrednom čulnom opažanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom planu istraživanja i sa određenim saznajnim ciljem. Sociolog na terenu sistematski beleži sve podatke koji su bitni za objektivno naučno objašnjenje posmatrane društvene pojave. Posmatranje se deli na posmatranje sa učestvovanjem (posmatrač uzima udela u zbivanjima koja posmatra) i posmatranje bez učestvovanja (posmatrač se drži po strani). Anketa je pogodna za masovno prikupljanje činjenica ili stavova, zbog čega se koristi za ispitivanje javnog mnjenja. U velikim sociološkim istraživanjima ankete se prikupljaju na terenu, u direktnom kontaktu anketara sa ispitanikom. Postoje i drugi oblici anketa kao što su telefonska anketa, internet anketa i sl. Pitanja koja su postavljena u anketi mogu biti zatvorenog tipa (ispitanik treba da odabere jedan od ponuđenih odgovora) i otvorenog tipa (ispitaniku je ostavljena sloboda da sam formuliše odgovor na postavljeno pitanje). Prvi oblik je praktičniji u fazi obrade podataka, ali je drugi oblik verodostojniji jer nije uvek moguće predvideti odgovore ispitanika i unapred ih razvrstati. Intervju je sličan anketi. On sadrži pitanja opšteg karaktera, a u toku razgovora ispitivač usmerava ispitanika postavljanjem relevantnih pitanja. Ovaj metod je pogodan kada se prikupljaju podaci za kvalitativnu obradu. Eksperiment je jedna vrsta posmatranja, koje se odvija u veštački izazvanim uslovima. Ovaj metod nije uobičajen u sociologiji jer ima izvesne nedostatke: Društvene pojave se teže izazivaju u cilju trenutnog proučavanja, te zahtevaju više vremena za istraživanje. Eksperiment mora ostati tajna da bi učesnici spontano reagovali u datim uslovima. Pošto su društvene pojave vrlo složene, mora se dobro izolovati grupa nad kojom se vrši eksperiment, da ne bi došlo do uticaja spoljašnjih faktora na razvoj događaja. Metodi za sređivanje podataka: Klasifikacija je logička radnja kojom se određena grupa podataka razvrstava prema kriterijumima koje postavlja istraživač. U sociologiji nisu uobičajene jednostavne klasifikacije jer su društvene pojave same po sebi veoma složene i međusobno isprepletane. Zato se češće koriste tipologije. Merenje je kvantitativno označavanje društvenih pojava u cilju postizanja što veće preciznosti. Ovde spadaju i skale, kojima se podaci mogu jednostavno rangirati, što je veoma značajno u slučajevima kada brojčana kvalifikacija nije moguća. Statistički metodi su u sociologiji postali uobičajena metoda obrade masovnih podataka koji su prikupljeni anketnim istraživanjem. Sociometrija je tehnika koju je razvio bečki lekar Jakob Moreno, a specifična je po tome što društvene odnose posmatra kao modele međuljudskog povezivanja putem uzajamnog privlačenja i odbijanja. Postupak se zasniva na otkrivanju strukture društvenih odnosa (simpatije-antipatije, odnos autoriteta, ugled unutar grupe itd.). Ovaj postupak je primenljiv na male društvene grupe u kojima je moguće posmatrati međusobne odnose svih njenih članova. Rezultati se grafički prikazuju na sociogramima. Analiza sadržaja je pretežno kvantitativna tehnika kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu komunikacije. Primenjuje se u analizi novinskih članaka ili javnih govora. U okviru kvantitativnog dela analize određuje se količina podataka u funkciji vremena, položaja (što govori o značajnosti) i slično, a u kvalitativnom delu analize se određuje tip podataka (npr. pozitivni, negativni ili neutralni stavovi). Metodi za tumačenje podataka: Uporedni metod se može koristiti na tri nivoa analize: poređenje varijeteta jedne pojave u okviru istog društva; poređenje iste pojave u dva različita društva koja pripadaju istoj istorijskoj etapi; uporedno-istorijski metod. Metod multidisciplinarne analize je jedan od statističkih postupaka za proučavanje uzročno-posledičnih veza među društvenim pojavama. Analiza podataka podrazumeva proveru da li je glavna hipoteza potvrđena ili opovrgnuta, kao i proveru da li je eventualno ustanovljena neka druga relacija koja nije bila predviđena na početku istraživanja. Preteče sociologije[uredi | uredi izvor] Misao o društvu je mnogo starija od same nauke o društvu, pa se preteče sociologije mogu kontinuirano pratiti još od antičke epohe. Stari robovlasnički sistemi, u kojima je vladar bio poistovećen sa bogom, nisu ostavljali mnogo prostora za kritičko razmišljanje o društvu, a posebno ne za čuvanje pisanih izvora o tome. Takvi uslovi su se stekli tek u antičkoj Grčkoj, gde su se svi ljudi (ne računajući robove, žene i strance) bavili politikom i učestvovali u uređenju polisa. Starogrčki mislioci Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje današnje sociologije, posebno u domenu društvenog i državnog uređenja, podele rada, uloge vladajućih elita, morala i tako dalje. Platonova Država je prvo celovito sačuvano delo o državnom uređenju. Srednji vek je period u kojem je društvo tumačeno delovanjem natprirodnih i svemoćnih sila, koje sa neba regulišu čitav život na Zemlji. U ovom periodu se izdvajaju dva velika mislioca — Sveti Avgustin i Toma Akvinski. Ne treba zanemariti ni doprinos arapskog mislioca Ibna Halduna. Sa pojavom kapitalizma, pojavile su se dve nove klase — buržoazija i proletarijat. Iako su svi bili jednaki pred zakonom, postojala je velika razlika zasnovana na ekonomskoj moći pojedinca. Tada su se pojavile dve struje u društvenoj misli: Apologetska, koja je težila da objasni i opravda postojeći društveni i ekonomski sistem (na primer teorija društvenog ugovora); Kritička, koja je analizirajući kapitalističko društvo ukazivala na nužnost njegovog ukidanja i uspostavljanja novog i pravednog društva (utopistička, a posebno socio-utopistička misao, naučni socijalizam). Nastanak sociologije[uredi | uredi izvor] Kao zasebna nauka o društvu sociologija je nastala u prvoj polovini 19. veka. U to vreme su neke prirodne nauke, kao što su biologija i fizika, bile veoma razvijene, te su poslužile kao uzor za formiranje nove nauke koja bi izučavala društvo. Kao što je već rečeno, društvo je i ranije bilo predmet izučavanja pojedinih nauka, naročito filozofije, i to socijalne filozofije. Vremenom je prepoznata potreba da se zasnuje zasebna nauka o društvu. Tu zamisao je prvi izložio Ogist Kont (1798—1857) u svom Kursu pozitivne filozofije, gde je ponudio klasifikaciju nauka u kojoj je i sociologija našla svoje mesto. Njen zadatak je da izučava društvo u celini, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju kretanja. Prema Kontu, sociologija se deli na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Socijalna statika ima zadatak da prikaže anatomiju društva u stanju mirovanja i da otkrije neophodne uslove za održavanje harmoničnih odnosa u društvu i jedinstva društva kao celine. Socijalna dinamika bi trebalo da bude opšta teorija prirodnog napretka čovečanstva. Ona izučava uzroke i zakonitosti društvenih promena. Starije sociološke teorije[uredi | uredi izvor] Mehanicističke teorije obuhvataju ona shvatanja koja društvene pojave i procese objašnjavaju pomoću zakona koji vladaju u prirodi, odnosno u fizici i hemiji. U mehanicistički orijentisane sociologe ubraja se Vilfredo Pareto (1848—1923). On je razvio teoriju o socijalnoj ravnoteži koju je objasnio pojmovima rezidum i derivatum. Biologističke teorije polaze od ideje da je društvo deo organskog sveta koji proučava biologija. Stoga zakoni i metodi koji važe za biologiju moraju da važe i za sociologiju. Kao rezultat otkrića da sva živa bića imaju ćelijsku strukturu i da u prirodi postoji borba za opstanak, nastala su dva pravca — organicistički i socijal-darvinistički. Najznačajniji predstavnik organicističkog pravca je Herbert Spenser koji je smatrao da u društvu važe zakon evolucije, zakon održanja energije (materije) i borba za opstanak. On je izložio svoj koncept prelaska društva iz niže faze u višu. U militarističkoj fazi, ljudi su organizovani u horde, postoji čvrsta vojna organizacija i disciplina, odricanje ličnih prava i pokoravanje vojnom vođi. Vremenom to prelazi u despotizam u kome se stvara hijerarhija. U industrijskoj fazi, ličnost je slobodna, pa njene sposobnosti i potrebe mogu doći do izražaja. Ovde se borba za opstanak manifestuje tako što preživi ono društvo koje se bolje prilagodi industrijskom radu, ali i koje uvažava lične potrebe. Socio-darvinistički pravac podrazumeva da se društvo može objasniti samo pomoću zakona o borbi za opstanak. Najznačajniji predstavnik ovog pravca je Ludvig Gumplovič (1838—1909). On smatra da se u društvu vodi nemilosrdna borba između rasa, od kojih su neke više, a neke niže. Psihologističke teorije ističu svest i psihu kao najbitnija svojstva čoveka. Među prvima sa ovakvim stavom bio je Džon Stjuart Mil (1806—1873), koji je smatrao da ljudi u društvu zadržavaju ista svojstva kao i pojedinci. Takvo tumačenje se brzo razvijalo i diferenciralo u više pravaca. Najznačajniji su individualno-psihološki, kolektivno-psihološki i socijalno-psihološki pravac. Individualno-psihološki pravac objašnjava društvo, kao i sve društvene pojave, procese i odnose, pa i društvene zakonitosti uopšte, elementima individualne psihe. Gabrijel Tard (1843—1904) smatra da je ključni element psihe podražavanje. Vilijam Makdugal (1871—1938) tome dodaje instinkt. Zigmund Frojd (1876—1939) smatra da su ključni elementi nagoni, i to polni nagon i agresivni nagon. Maks Veber (1864—1920) smatra da se sve društvene pojave mogu objasniti njihovim unutrašnjim smislom. Zbog toga ne treba ispitivati uzroke pojava, već ih treba razumeti (tome služe idealno-tipske konstrukcije). Kolektivno-psihološki pravac je nastao u klasičnoj nemačkoj filozofiji, posebno u Hegelovim delima. Najistaknutiji predstavnik ovog pravca je Emil Dirkem (1858—1917), koji kaže da društvo nije prost zbir pojedinaca, već da ono ima svoja obeležja i zakonitosti. Socijalno-psihološki pravac je nastao sa težnjom da se prevaziđe ekstremnost prethodna dva pravca. Najistaknutiji predstavnik je Žorž Gurvič (1897—1965). Vršeći klasifikaciju sociologije, on društvene pojave deli na strukturirane i astrukturalne. Strukturirane pojave su i konkretno-apstraktne, tj. to su velike društvene grupe. Astrukturalne pojave su apstraktne i to su mikrosociološke pojave, male društvene grupe. Strukturirane pojave izučava makrosociologija, dok nestrukturalne pojave izučava mikrosociologija. Pojave koje izučavaju mikro i makrosociologija spadaju u sferu horizontalnog pluralizma. Pored ovoga, postoji i vertikalni pluralizam, koji izučava strukture društva kroz slojeve iz kojih se ono sastoji i to izučava dubinska sociologija. Prema Gurviču, postoji deset slojeva od kojih se sastoji društvo u vertikalnoj strukturi. To su: morfološka i ekološka površina; društvene organizacije ili organizovane nadgradnje; društveni uzori; kolektivna ponašanja koja se odvijaju sa izvesnom privlačnošću, ali van organizacionih aparata; spletovi društvenih uloga; kolektivni stavovi; društveni simboli; eruptivna, novatorska i stvaralačka kolektivna ponašanja; kolektivne ideje i vrednosti; kolektivna društvena stanja i kolektivni psihički akti; Bihevioristička sociologija nastoji da objasni društvo, društvene pojave i pojedinačnu psihu kao rezultat društvenog ponašanja pojedinaca, koje je u krajnjoj liniji njihova reakcija na spoljnu sredinu. Novije sociološke teorije[uredi | uredi izvor] Funkcionalizam je jedan od najuticajnijih pravaca u savremenoj građanskoj sociologiji. Javlja se u tri varijante: prvobitnoj biologističkoj, normativnoj i socijalno-kibernetskoj. Osnovna ideja je shvatanje društva kao trajne i stabilne strukture, čiji su elementi čvrsto povezani i čine skladnu celinu. Svaki element te celine ima određenu funkciju, čija je uloga da vrši određenu delatnost koja daje doprinos održanju postojeće celine, pre svega u stanju harmonične ravnoteže. Osnovni principi funkcionalizma su: Princip funkcionalnog jedinstva društva, po kome je društvo zatvoren sistem harmonično usklađenih delova; Princip univerzalnosti, po kome svaki deo društva ima pozitivnu ulogu u održavanju sistema; Princip nužnosti, po kome svaki deo, vršeći svoju ulogu, održava kontinuitet sistema; Princip dinamične ravnoteže i kontinuiteta, po kome u svakom društvenom sistemu postoje mehanizmi koji ga drže u ravnoteži ili su sposobni da ga posle poremećaja ravnoteže vrate u pređašnje stanje. Strukturalizam je preuzet iz socijalne antropologije. Njegova suština je u isticanju i naglašavanju značaja društvene strukture, odnosno u nastojanju da se težište istraživanja društva pomeri od čoveka ka strukturi. Glavni predstavnik je Mišel Fuko. Formalno-sociološki pravac utvrđuje specifičnost predmeta sociologije u formi, odvojeno od sadržaja društvene pojave. U tome je najdalje otišao Leopold fon Vize u Sistemu opšte sociologije. On je smatrao da sociologija kao opšta nauka o društvu izučava odnose između ljudi, a posebne sociologije izučavaju odnose između ljudi i stvari. Naveo je četiri osnovne kategorije svog sociološkog sistema: Društveni proces je onaj proces kojim se ljudi povezuju jedni sa drugima ili se međusobno razdvajaju. Društveni odnos je labilno stanje povezanosti ili razdvojenosti između ljudi koje je rezultat jednog ili više socijalnih procesa. Društveni prostor je univerzum u kome se odigravaju socijalni procesi. Društvena tvorevina je množina socijalnih odnosa koji su tako povezani da u praktičnom životu predstavljaju jedinstvo. Marksizam je pravac koji je nastao u okviru učenja Karla Marksa (1818—1883), Fridriha Engelsa (1820—1895) i njihovih sledbenika. Ovo učenje predstavlja skup teorija koje se odnose na sva područja objektivne stvarnosti, kao što su filozofska, ekonomska, sociološka i antropološka teorija. Sve ove teorije zajedno predstavljaju celinu i označavaju jedinstven pogled na svet. Marksizam ima nekoliko teorijskih i idejnih preteča: U okviru nemačke klasične filozofije, veliki uticaj je imao Georg Vilhelm Fridrih Hegel (1770—1831). Preuzimajući od Hegela princip dijalektike, Marks i Engels su mu dali materijalističku sadržinu. Filozofsku osnovu marksizma čini jedinstvo filozofskog materijalizma i dijalektike. Učenje engleskih ekonomista XVII i XVIII veka se zasnivalo velikim delom na činjenici da je Engleska tog doba bila najrazvijenija kapitalistička zemlja i da je u tom smislu pružala solidnu iskustvenu osnovu za izučavanje kapitalističkog načina proizvodnje i buržoaskog društva uopšte. Najistaknutiji predstavnici engleske političke ekonomije bili su Adam Smit (1723—1790), čiji je najvažniji rad Istraživanje o uzrocima i prirodi bogatstva naroda i David Rikardo (1779—1823), čiji je najvažniji rad Načela političke ekonomije i oporezivanja. Oni su analizirali rad kao izvor bogatstva i postavili temelj radne teorije vrednosti, koju su kasnije Marks i Engels upotrebili za stvaranje teorije viška vrednosti, koja predstavlja suštinu njihovog ekonomskog učenja. Socijal-utopistička učenja su takođe doprinela marksizmu snažnom kritikom kapitalizma i ukazivanjem na potrebu njegovog ukidanja. U vreme kada je nastalo Marksovo učenje o društvu pojavila se sociologija kao nauka u delima Ogista Konta i Herberta Spensera. Marksizam i sociologija su nastali u isto vreme i u sličnim društvenim i političkim uslovima, ali su jedan prema drugome pokazali krajnju ignoranciju. U stvari, radilo se o dubokoj i opravdanoj netrpeljivosti. Prvi sociolozi i njihovi kasniji sledbenici su smatrali da je Marksovo učenje o društvu opasna ideologija nižih slojeva koji preko nje žele da se domognu vlasti i promene svet u svoju korist. A Marks i Engels su, u novoj nauci o društvu — sociologiji, videli konzervativnu društvenu misao koja je nastala sa ciljem da autoritetom nauke, ne samo objasni, već i opravda postojeće društvene odnose i na taj način obezbedi njihovu stabilnost i trajanje. I jedni i drugi su bili u pravu. Svojom teorijom Marks i Engels su zaista želeli da ukinu postojeći i uspostave novi svet, a kasnije će ta teorija stvarno i poslužiti radničkoj klasi kao sredstvo ili oružje u borbi za osvajanje vlasti i promenu sveta. A buržoaski sociolozi su svoj veliki teorijski sistem zaista stavili u službu naučne argumentacije za očuvanje klasnog društva buržoaskog tipa. Istina, Marksovo učenje o društvu nije strogo sociološko, jer se tiče i ekonomije, filozofije i antropologije, ali bi se sa aspekta savremene sociologije, u manjoj ili većoj meri, slične primedbe mogle uputiti i Marksovim savremenicima građanske orijentacije, koji se smatraju gotovo zvaničnim tvorcima sociologije kao nauke. Suština Marksovog učenja o društvu sadržana je u rečenici: „Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest.“ Savremena sociologija[uredi | uredi izvor] Od svog nastanka sredinom 19. veka do sredine 20. veka, dakle u prvih sto godina svog postojanja, sociologija je imala velike napore da se konstituiše kao nova nauka, odnosno kao opšta društvena nauka. Ti napori su doneli dragocene rezultate: sociologija se vremenom konstituisala kao samostalna nauka, definisala je svoj predmet, polako su stvoreni uslovi za uobličavanje sociološkog metoda, prilično uspešno je određen odnos sociologije prema drugim naukama, kao i odnos sociologije prema drugim društvenim naukama. Pošto se društvo neprestano menjalo, prepoznata je potreba da se i nauka o društvu promeni i da se formira neka nova sociologija. Već je na samom početku došlo do različitih shvatanja koncepcija promena koje sociologija treba da pretrpi u pogledu svoje transformacije: Prva grupa shvatanja se zasniva na uverenju da se preko uklanjanja nedostataka u postojećim teorijskim sistemima ili u okviru empirijskih istraživanja, ti nedostaci prevazilaze unošenjem izvesnih korekcija. Time bi praktično bila sačuvana teorijska suština postojeće sociologije, samo bi, u skladu sa izmenjenim društvenim okolnostima, teorijska uopštavanja i teorijska interpretacija bili traženi na višem nivou. Druga grupa shvatanja se zasniva na uverenju da se rešenje za postojeću situaciju u sociologiji nalazi u jednoj novoj, različitoj od dotadašnje sociologije. Ona bi trebalo da pruži novu teorijsku osnovu za celovito izučavanje društva, da bude humanistički usmerena i sposobna da pokrene i usmerava društvene procese i promene. Naročito je bio izražen zahtev za aktivnim odnosom nove sociologije prema društvenoj praksi. U tom smislu se ovaj zahtev može shvatiti kao protest savremenih sociologa protiv besplodnosti dotadašnje sociologije u odnosu na društvenu praksu. Ali i ova tzv. nova sociologija ima dve struje: radikalnu i humanističku. Radikalna sociologija se javlja šezdesetih godina u SAD i zapadnoj Evropi nešto kasnije. Ona izražava krajnji kritički odnos prema statičkoj viziji društva u dosadašnjoj sociologiji. Radikalna sociologija za koju se oni zalažu, ne treba da bude ni samo teorijska, ni samo empirijska nauka, ali ne treba da bude ni vrednosno neutralna. Naprotiv, ona bi morala da ostvari jedinstvo teorije, metoda i društvene akcije. Svi predstavnici radikalne sociologije su saglasni u uverenju da društvo treba da se menja i da u odnosu na te promene sociologija treba da ima aktivnu i značajnu ulogu. Ali, među njima ne postoji saglasnost oko toga kakvo bi to novo društvo trebalo da bude, ni kojim se putevima do njega može doći. Jedni smatraju da se to može učiniti uspostavljanjem kontrole nad centrima moći u društvu. Drugi kao put vide ukidanje starog društva putem razaranja, destrukcije i sabotaže. Novo društvo ne bi smelo da sadrži nijedan od bitnih elemenata sadašnjeg društva, u koje spadaju sva ona glavna obeležja industrijskog društva (masovna proizvodnja i raspodela, prostori urbanih kompleksa, birokratski aparat). Stepen materijalnog razvoja u ovom društvu bi morao da bude takav da svi članovi društva imaju približno jednake uslove za život, otprilike onakve kakve u savremenim razvijenim građanskim društvima ima viši sloj srednje klase. Humanistička sociologija vidi suštinu sadržanu u novoj viziji uloge pojedinca, čoveka, u odnosu na društvo i promene u njemu. Sa aspekta ove sociologije, čovek je biće koje oseća, misli i deluje, sposobno, dakle, za aktivan odnos prema stvarnosti u kojoj živi, pa prema tome i za aktivan odnos prema društvu kao delu te stvarnosti. rečnik sociologije sociološki leksikon

Lepo očuvano Retko u ponudi Pas, takođe poznat i kao domaći pas (lat. Canis lupus familiaris), je pripitomljeni sisar (Mammalia) iz porodice pasa (Canidae). Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 9.000 godina živi uz čoveka, iako postoje indicije da se taj period produži na čitavih 14.000 godina[5]. Fosilni ostaci pokazuju da su preci modernog psa živeli uz čoveka još pre 10.000 godina[6]. Domaći pas Vremenski raspon: najmanje 14.200 godine pre sadašnjosti — danas[2] Collage of Nine Dogs.jpg Prikaz različitih rasa pasa Status ugroženosti Pripitomljen Naučna klasifikacija e Carstvo: Animalia Tip: Chordata Klasa: Mammalia Red: Carnivora Porodica: Canidae Rod: Canis Vrsta: C. lupus Podvrsta: C. l. familiaris[1] Trinomijalno ime Canis lupus familiaris[1] Linnaeus, 1758 Sinonimi Canis familiaris Linnaeus, 1758[3][4] Danas postoji oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa (što je više nego bilo koja druga vrsta životinje[7]) najrazličitijih dimenzija, fizionomije i temperamenta, i koje predstavljaju najrazličitije verijetete boje i vrste dlake. Pas je usko povezan sa čovekom, kome služi kao kućni ljubimac, kao čuvar, vodič, ovčar i dr. Pas je jedna od najrasprostranjenijih životinja na svetu čiju popularnost nadmašuje jedino mačka (Felis catus).[8] Pas je podvrsta sivog vuka (Canis lupus), za koga se veruje da je direktni predak psa[9]. Najnovija istraživanja potvrđuju da je pas bio po prvi put pripitomljen na istoku Azije, najverovatnije u Kini.[10] Takođe, nije sigurno da svi domaći psi potiču od iste grupe ili se proces domestikacije ponovio više puta na više mesta. Uvod Uredi Psi, kao i ljudi, su visoko društvena bića i ova sličnost ih je vremenom zbližila. Ova sličnost je omogućila psima jedinstvenu poziciju u životu čovjeka. Lojalnost i posvećenost koju psi demonstriraju kao dio njihovog prirodnog instinkta unutar čopora, približno odražava ljudsku ideju o ljubavi, zbog čega ih mnogi vlasnici smatraju kao punopravne članove porodice. Isto tako, psi izgleda da vide svoje vlasnike kao članove svog čopora, praveći samo nekoliko (a možda i ne praveći) razlike između svojih vlasnika i drugih pasa. Psi mogu imati različite uloge u ljudskom društvu i često se treniraju kao radni psi. Danas je možda najvažnija uloga psa kao saputnika i prijatelja. Psi su živjeli i radili sa ljudima na mnogo načina, pa su zbog toga i zaslužili titulu „čovekovog najboljeg prijatelja“. Sa druge strane, neke kulture smatraju pse veoma prljavim životinjama, dok ih pojedine upotrebljavaju i za ishranu. Poreklo Uredi pas rase dalmatinac Postoji više mišljenja o porijeklu pasa.[11] Po jednom su isti pripitomljeni prije 17 hiljada godina, a po drugoj prije više od 150 hiljada godina. Takođe se razlikuje i pitanje životinje od koje je nastao pas. Po jednima je u pitanju vuk, po drugima šakal, a po trećima kojot. Pretpostavlja se da su počeci prijateljstva između čoveka i psa nastali kao rezultat međusobnog udruživanja nomadskih plemena i čopora vukova/šakala, goneći istu divljač po istim teritorijama, zahvaljujući analognim lovnim tehnikama.[12][13] Ipak, razborita je i hipoteza da su se karakteristike savremenih kanida pojavile još prije 10 miliona godina.[14] Naime, prije 10 miliona godina, u Sjevernoj Americi se pojavljuje Canis leophagus, najstariji predstavnik roda Canis. Frapantna je njegova sličnost sa vrstama koje danas poznajemo. Njegova veličina je kao kod kojota, moždani kapacitet je neznatno uvećan u odnosu na prethodne vrste, zubalo mu je tipično pseće, a udovi trkačkog tipa. U ovom, još uvijek ranom stadijumu evolucije, nemoguće ga je ipak vezati za neku preciznu liniju srodstva, jer ne postoji značajna razlika između predaka vuka, kojota i šakala. Izgleda da je ovoga puta Canis leophagus, bio taj koji je prešao Beringov moreuz u pravcu Evroazije i od tada se može slijediti njegova evolucija u Evropi. Canis cipio je prvi predstavnik te evolucije, otkriven u aragonskim Pirinejima, u slojevima koji datiraju od prije 8 miliona godina, on služi kao obrazac kanida starog svijeta. Dok izgleda da šakal i kojot vode porijeklo od Canis cipio, prvi u starom, a drugi u novom svijetu, vuk potiče iz jedne međuvrste, Canis etruscus, veoma česte u Evropi prije dva miliona godina. Prema najnovijim istraživanjima, pas najvjerovatnije vodi porijeklo od vuka. Ovaj zaključak je izveden na osnovu analize građe zuba - molara. Vuk i pas imaju istovjetnu građu molara, dok se ova zajednička anatomska osobina ne može naći uporedo kod pasa i šakala.[15] Bilo koje vrijeme da je u pitanju, od tada, do danas je razvijeno više stotina različitih rasa pasa. Na primjer, visina grebena kod psa se kreće od visine od desetak centimetara (kod čivave), do visine od jednog metra (kod nemačke doge). Boje krzna kod pasa su od bijele do crne, sa svim mogućim varijacijama. Zahvaljujući svojim mnogobrojnim sposobnostima pas obavlja različite poslove prilagođene današnjem načinu života. Po jednoj od verzija, da pas potiče od vuka, je jednog dana jedan vuk samovoljno došao u logor kod ljudi i tu ostao, hraneći se otpacima njihovih obroka i prateći ih svuda gde bi krenuli. Tako je vuk pripitomljavan dok se nije stvorio pas. Vuk je, inače, hiperaktivna životinja. To znači da vuk neće sedeti i čekati da mu neko prinese činiju punu hrane, već će krenuti u potragu za hranom, lov. Prvi psi su izgledali skoro identično kao vuk. Sve kasnije, psi izgledaju sve drugačije. Tako je čovek ukrštao pse raznih rasa, i zbog toga mi danas imamo veliki broj rasa različitih visina, temperamenata, namena, boja... Prvi psi su uglavnom bili korišćeni kao čuvari i stražari i njihov zadatak je bio da obaveste ljude o prisustvu uljeza. Istorija Uredi Naizmjenično eksploatisan i poštovan od svojih gospodara, pas već dugo dijeli čovjekovu sudbinu. Druželjubivi grabljivac koji, zavisan od vođe, živi u čoporu, dozvolio je da bude pripitomljen, o čemu svjedoče pseći skeleti u blizini ljudskih ostataka otkrivenih u praistorijskim nalazištima u Rusiji (Asantova gora, 10.000 do 12.000 godina p. n. e), kao i slikarstvo i rezbarije na stijenama.[16][17] Poslije praistorijskog perioda, oko trećeg milenijuma prije nove ere, pas je u starom Egiptu bio predmet kulta, a ubistvo psa se kažnjavalo smrtnom kaznom. Anubis, božanstvo sa glavom psa ili šakala, služi kao vodič u zagrobni život. Hrtovi, baseti ogromni psi prate faraone, imaju pravo na sahranu, a nalazimo ih i mumificirane u sarkofazima. Molos je takođe prisutan i u praskozorje sumerske i asirske civilizacije, gdje je korišćen u ratu i lovu. U grčkoj mitologiji, pas Kerber čuva podzemni svijet, a Homer u Odiseji priča kako vjerni Argos umire od emocija, imajući tek toliko snage da prepozna svoga gospodara Odiseja po njegovom povratku kući. Aristotel pominje molose, bišone, kao i druge rase pasa. Pseći rod ima svoje heroje u molosima, koji Spartance prate u rat i u pedeset srčanih branilaca Korinta, od kojih jedini preživjeli, Soter, spašava stanovništvo masakra, razotkrivši neprijatelja. Sa druge strane, Hipokrat izražava strah od ove životinje, kao prenosioca bjesnila, a cinicima (grčka riječ za psa) se nazivaju filozofi iz trećeg vijeka p. n. e. koji odbacuju sve konvencije. Upozorenje na ulazu u rimske kuće: PAZI SE PSA! Antički Rim ima svoje svete pse, čuvare Vulkanove pećine. Prozaičnije, pas se takođe dresira za čuvanje straže, za prijateljevanje ili borbu, igra ulogu đubretara u gradovima i čuva kuće: na mozaicima rimskih kuća se može pročitati po prvi put „pazi se psa“ (cave canem). Julije Cezar, prilikom osvajanja Galije, 56. godine p. n. e, vodi psa, neprijatelja lavova i bikova po rimskim arenama, čija će se loza razgranati po čitavoj Evropi. Galski psi su lovci, kao i keltski, koji su jednako dresirani i za borbu. Psi su malo voljeni od judeo-hrišćanske civilizacije, a takođe su smatrani nečistim i od muslimana, za koje je njihovo ime najgora uvreda. Kao okorjeli lovci, francuski srednjovjekovni gospodari već stavljaju svoje pseće kompanjone pod zakonsku zaštitu. Psi pomažu u vjerskim službama, sve do razmiještanja po crkvenim predvorjima. Spasilački pas, bernardinac, nastao u sirotištu Sen-Bernar u Alpima Ardenski monasi, koji će kasnije osnovati opatiju svetog Huberta, u devetom vijeku stvaraju prvu rasu, selekcijom velikih crnih i bijelih lovačkih pasa, pretke današnjih goniča svetog Huberta. Oko 1650, monasi sirotišta (San-Bernar) u Alpima odgajaju jednu drugu rasu, koja je najprije čuvar, a kasnije spasilački pas po imenu bernandinac. Psi su već uveliko zauzeli važno mjesto u srcu čovjeka, kada figuriraju uz bok svetog Bertrana, svetog Roka i svete Ženeviv. Srednji vijek razlikuje hrtove, prepeličare, pse koji leže i laju i koji, prema svojoj ulozi, dobijaju odgovarajuću hranu: iznutrice za krvne goniče i nikako ovčetinu za ovčarske pse. Specijalizovana djela u vezi pasa, se umnožavaju od četrnaestog vijeka. Najslavnije, bogato veterinarskim savjetima, je djelo Gastona Fibusa, koji je lijepo opisao rase poput španijela i ovčara („Ovčar mora da bude bijele boje kako bi ga pastir razlikovao od vukova“). Od srednjeg vijeka, pa sve do Luja XV, kraljevi drže čopore pasa za lov na konjima. Fransoa prvi osuđuje seljačke pse na nošenje drvenog trupca oko vrata, koji ih onemogućava da love i naređuje da se presijeku podkoljenice svakom psu koji se udalji od staništa. Anri treći se izdvaja strašću za papilonima (patuljasti španijel). Pudla Luja XV, Filu, uživa sva prava, a kralj takođe posjeduje i pse sposobne da pronađu tartufe. U osamnaestom vijeku, prirodnjak Bifon rediguje prvu genealošku knjigu rasa. Bišoni, pudle i patuljasti španijeli vode dvorski život, a poznati pisac Žan-Žak Ruso, oživljava uspomenu na svog vjernog prijatelja. Mnoge rase pasa i danas nose ime po nekom monarhu kao što je slučaj sa španijelom kralja Čarlsa. U devetnaestom vijeku, zoolog Kivije predlaže novu klasifikaciju rasa. Pod Napoleonom, sitne rase uživaju blagonaklonost buržoazije. Psi postaju maskote ratova, služe kao životinje za vuču (sve do 1823. godine kada je ovo zabranjeno) i upravo u devetnaestom vijeku se i rađa nova ideja, ona o poštovanju pasa. Englezi, kao veliki zaljubljenici u kinotehniju (kako su zvali nauku o psima), organizuju prvu izložbu pasa u Londonu, 1859. godine. U francuskoj je 1884. godine osnovano Centralno društvo za poboljšanje rasa pasa. A samo nekoliko godina ranije, 1871. godine, tokom opsade Pariza, psi su izgladnjelim Parižanima služili i kao hrana. Prvi svjetski rat, psi dočekuju pod barjacima gdje najtužniju sudbinu doživljavaju psi iz Rusije, koji su bili dresirani da, nabijeni eksplozivom, potraže svoj dnevni obrok pod neprijateljskim kolima. Poslije velikog rata, psi za lov i pratnju stiču izvijestan značaj i takođe postaju, kako likovi iz stripova i crtanih filmova, tako i protagonisti reklama. Tokom Drugog svjetskog rata, goniči, čuvari i spasioci su često slijedili svoje gospodare na stazama egzodusa. Inteligencija Uredi Detaljnije: Inteligencija pasa Ljubitelji pasa najviše cijene pse zbog njihove inteligencije, a događaji u kojima pas učestvuje i snalazi se u životu i pokazuju da su oni visoko inteligentne životinje. Ipak, da li se može govoriti o inteligenciji kod psa? Pas ne može da misli kao čovjek niti da stvara kao čovjek. Ali sa druge strane pas raspoznaje vrijeme i prostor i ima moć pamćenja. Instikti koje posjeduje pas se mogu modifikovati i usmjeravati. Zbog svega pas uči, pa možemo govoriti o specifičnoj vrsti pameti. Pas je poslušan, povezuje slike, zvukove i mirise (kada vidi povodac, zna da ide u šetnju i tome se raduje). Inteligencija se kod pasa pojavljuje kao mješavina nagona, nasljeđa i obuke. Pas ne uči zato što razumije, već zato što obukom stiče pojedine reflekse, pamti ih i kombinuje.[18] Detaljniji podaci o inteligenciji psa se nalaze na stranici pseća inteligencija Ponašanje Uredi Psi su društvene životinje, ali karakter i ponašanje može da varira od rase do rase, kao i u zavisnosti od toga kako se vlasnici i ostali koji dođu u kontakt, ponašaju sa psom. Fizičko zlostavljanje, kao i izgladnjivanje, može prouzrokovati veoma neurotičnu i opasnu životinju. Čak i nedovoljno socijalizovani psi se mogu ponašati agresivno i nepredvidivo. Psi mogu napasti i čovjeka kao i druge životinje, ali se ovo dešava isključivo zbog pogrešnog odnosa prema životinji u prošlosti. Zanimljivo je da će pas koji je jednom zlostavljan od strane čoveka, tog čoveka i te kako dobro zapamtiti i već sledećom prilikom će ga napasti, naizgled bez ikakvog razloga, ma koliko vremena prošlo od zlostavljanja. Fizičke karakteristike Uredi Detaljnije: Anatomija pasa Današnje rase pasa pokazuju sve više varijacija u veličini, izgledu i ponašanju no bilo koja druga domaća životinja. Bez obzira na veliki raspon razlika u nekim osobinama, nastalih selektivnim odgojem, svi psi dijele iste pretke, pa samim tim i neke osnovne osobine svojih predaka. Psi su predatori i strvinari, posjeduju oštre zube i snažnu vilicu za napadanje, držanje i trganje hrane. Kao i ostali sisari predatori, i psi imaju snažne mišiće i razvijen kardiovaskularni sistem koji podržava trčanje i omogućuje izdržljivost. Poredeći strukturu kostiju pasa sa čovjekovim stopalom, psi tehnički hodaju na svojim prstima. Njuh Uredi rasa baset, pripada krvosljednicima i ima izvrstan njuh Naizraženije čulo kod pasa je čulo mirisa, odnosno njuh. Mnogo je razvijenije nego kod čovjeka i omogućava psu da na znatnoj udaljenosti razlikuje stvari i bića ponaosob, razlikujući, pri tome, njihove mirise. Čulo mirisa određuje šta je jestivo i koja je i kolika teritorija jednog psa. Koliko je ovo čulo izoštrenije od ljudskog, kaže i podatak da čovjek ima oko 5 miliona etmoidalnih ćelija u nosu, labrador 120, foks terijer 147, a njemački ovčar 200 miliona ćelija putem kojih prima mirise iz okoline. Zato pas može da razlikuje bar 10 puta više različitih mirisa od čovjeka. Osim samih ćelija u nosu, i veliki dio mozga je posvećen interpretaciji mirisa, a kao i kod svih sisara, i u mozgu pasa postoji centar za miris. Ovaj centar prima i registuje nadražaje nervnim putem. Njuh je takođe i značajno oruđe u komunikaciji, i moguće je prikupiti cijeli niz različitih tipova podataka o drugim psima samo uz pomoć pažljive analize mirisa. Takođe, na osnovu mirisa, pas postaje seksualno nadražen (pas lako nanjuši kuju u tjeranju), a kako je održanje vrste najbitnija stvar svake jedinke i nos postaje jedan od najbitnijih organa u psećem organizmu. Dresurom i uzgojem, čovjek je dalje povećavao sposobnost psa da prepozna mirise. Posebno izvježbane životinje se koriste za pronalaženje krijumčarene robe kao što je droga, ali i za pronalaženje unesrećene osobe i 10 metara ispod snijega. Najbolji njuh, svakako imaju lovački psi, goniči iz grupe krvosljednika. Sluh Uredi Sluh je najbolje čulo kod psa poslije njuha. Kada je na oprezu, pas načuli uši i pomoću mišića (kojih, vezane za uši, ima duplo više nego čovjek) poveća površinu ušnih školjki. Sluh mu je selektivan, što znači da može izolovati određene zvukove, a druge isključiti. Pas reaguje na određene promjene u intonaciji glasa i na taj način veoma dobro razlikuje komandu od grdnje i pohvale. Uz to pamti i veliki broj riječi i tako uči da sluša i sarađuje sa čovjekom. Psi detektuju niskofrekventne zvukove, čak frekvencije od 16 Hz, pa do 100 kHz (maksimalni dijapazon kod ljudi od 20 Hz do 20 kHz), i uz veliku pokretljivost ušiju vrlo brzo mogu da odrede lokaciju izvora zvuka. Vid Uredi Za pse možemo reći da su daltonisti. Nova istraživanja ukazuju da psi, ipak, mogu da razaznaju neke boje, ali ne na način na koji to mogu ljudi. Takođe se ukazuje na činjenicu da psi mogu da razlikuju varijetete ljubičaste/purpurne boje i nijanse žute boje. Kako su pseća sočiva ravnija od ljudskih, nemoguće je da psi vide detalje, ali sa druge strane, pseće oči su osjetljivije na svjetlo i pokrete. Neke rase, imaju vidno polje čak i do 270° (u odnosu na ljudskih 180° ) Kretanje Uredi Termin hoda kod psa odnosi se na primer njegovih koraka pri različitim brzinama, a razlikuje se u ritmu i vrsti koraka. Kod kretanja psa mogu postojati mnoge greške. Na primer, kod rakovog hoda pasje telo se nalazi pod nekim uglom u odnosu na smer hoda. Drugi nazivi za ovaj hod su bočno vijuganje, bočno kretanje i skretanje. Kravlji hod je vrsta hoda kada su skočni zglobovi zadnjih nogu okrenuti prema unutra. Način i brzina kojom pas hoda na takmičenjima razlikuje se od rase do rase. Neki se po ringu kreću većom brzinom, drugi poprilično sporo. Važno je da svaki vlasnik psa izlaže onog kojeg će moći da prati tokom trčanja u ringu, jer će u suprotnom pas biti sputan pri kretanju. Za starije osobe je važno da ne izaberu psa koji će ih umarati na izložbi jer tada ni pas neće biti predstavljen kako treba. LAKI KAS – Opušteni pokreti, obično prihvaćeni kao prelaz između hodanja i bržeg kretanja. Prednje i zadnje noge na svakoj strani pomeraju se harmonično. OBIČAN KAS – Ritmičan, dvostruki dijagonalni hod kada noge, po dijagonali suprotnih uglova tela, lako dotiču zemlju- zadnja desna noga sa prednjom levom, zadnja leva sa prednjom desnom. LAKI GALOP – Hod koji ima tri takta kod svakog iskorakaa. Dve noge se kreću pojedinačno, a dve kao dijagonalni par. Hod podseća na ritam konjića za ljuljanje. Sporiji je od galopa i ne umara psa. GALOP – Najbrži hod, kada su sve četiri noge u vazduhu u isto vreme. KAMILjI HOD – Hod pri kojem se prednja leva i zadnja leva noga kreću unapred zajednički, a slede ih desna prednja i desna zadnja noga. PARADNI HOD – Gotovo identičan hodu običnog konja ili ponija, kad pas prednje noge diže visoko. Patuljasti pinč ima takav hod.[19] Ishrana Uredi Detaljnije: Zdravlje psa Trenutno se vodi diskusija o tome da li su domaći psi svaštojedi ili mesojedi. Kako su klasifikovani u red Carnivora, ne mora obavezno da znači da pseća ishrana mora biti isključivo meso. Psi su neobavezni mesojedi i ne zavise isključivo od proteina koji se nalaze u mesu, kako bi zadovoljili prehrambene zahtjeve. Raznovrsne su namirnice na jelovniku pasa, uključujući mlijeko, mliječne proizvode, jaja, povrće, voće i žitarice. U divljini, psi češće jedu ovakvu hranu, pošto je mnogo teže doći do mesa. Ponekad, psi jedu travu, čime neutrališu kiselinu u crevnom traktu, a moguće je i da ovim izazivaju povraćanje, kako bi izbacili nepoželjnu hranu. Razmnožavanje Uredi kučići spavaju Profesionalni odgajivači pare pse samo za određenu svrhu. Ponekad se psi pare kako bi se dobili kučići za prodaju, a nekad da bi se dobili šampioni na izložbama. Ovdje je riječ, uglavnom, o ljudima koji su iskusni i vični ovom poslu. Osim ovakvih razmnožavanja, koja možemo nazvati odgovornim i u svrhu održavanja nivoa kvaliteta rase, često se zbog zarade ulazi i u neodgovorno odgajanje pasa i preprodaja „naveliko“. Pojavljuju se tri legla jedne kuje, u jednoj godini! U najvećoj mjeri, ovome pogoduje neozbiljnost u kinološkim savezima. Plodnost Uredi Sve pripitomljene vrste su kooperativne u procesu parenja. Osnovno ponašanje koje je različito kod pasa u odnosu na divlje kanide jeste gubitak veze između pojedinog mužjaka i ženke. Takođe se cijeni i mogućnost kuje da se tjera u bilo koje doba godine i to po mogućstvu dva puta, za razliku od divljih kanida koji se tjeraju jednom godišnje i to najčešće u kasnu zimu. Zdravlje Uredi Psi boluju od raznih bolesti, od kojih se neke mogu prenijeti i na čovjeka i druge životinje, dok su druge jedinstvene samo za pse. Bolesti Uredi Od infektivnih zaraza, pse najčešće povezujemo sa bjesnilom, štenećakom i parvovirusom. Od urođenih bolesti kod pasa su najčešće displazije kukova, razne vrste epilepsija i plućna stenoza. Skoro svaka bolest koju može dobiti čovjek može dobiti i pas (osim specifičnih bolesti za čovjeka), kao što su rak, bolesti zuba, srca, itd... Paraziti Uredi Najčešći paraziti su buve i gliste. Životni vijek Uredi Životni vijek varira od vrste do vrste. Tako da gigantske vrste pasa žive, u prosjeku, od 7 do 8 godina, dok neki mali terijeri mogu živjeti i do 20 godina. Kod mješanaca, srednje veličine životni vijek je od 13 do 18 godina. Zapisano je da je najstariji pas živio 30 godina.[20] Iako se ne može predvidjeti niti kontrolisati koliko dugo će neka životinja živjeti, životni vijek se ipak produžuje ispravnom ishranom, vježbanjem, redovnim posjetama veterinaru i brigom o životinji. Psihologija pasa Uredi Najsigurniji način za razvijanje osećaja prema psima i njihovoj psihologiji je pažljivo posmatranje štenadi u leglu. Čak i pre nego što prestanu sisati, štenad počinje pokazivati karakteristike koje pseću vrstu čine korisnom ili problematičnom za ljude. Uspješan odnos čoveka i psa zavisi od mogućnosti vlasnika da `pročita` svog ljubimca i da može misliti kao pas.[21] Pas je životinja koja pripada čoporu, koji ima urođenu potrebu za životom u sistemu hijerarhije. Već sa 4 do 5 nedelja očigledno je koji dio legla je dominantniji i kako se ta dominacija iskazuje. Dominantno štene je ono koje prvo jede, koje započinje igru i ono koje se usudi izaći iz legla. Kad napusti leglo, štene dobija novo društvo koje čine svi članovi jednog domaćinstva, ljudi i životinje. Odvojeno od sigurnosti i topline legla, neće se opustiti dok potpuno ne upozna novu teritoriju. Jezik pasa Uredi Kako pas odrasta, razvija celi repertoar signala i držanja tela koji će objašnjavati njegovo ponašanje. Pas koji ima poverenja u čoveka pokazuje svoje osećaje u uzdignutom stavu na sve četiri noge, uspravnih ušiju i uzdignutog repa. Kada treba pokazati poslušnost, pas koji nije psihički jak, spustiće rep, staviti uši u vodoravan položaj i ponekad okrenuti glavu u stranu kako bi izbegao direktan pogled, a može čak leći na leđa.[22] Većina psećih znakova - od veselog mahanja repom do uplašenog režanja - prilično su lako razumljiva. Uzdignute ruke ili ruke kojima čovek vrši nagle pokrete (na koje su psi 40 puta perciptivniji od ljudi) kod psa mogu izazvati krivo tumačenje i potrebu za obranom. Tags: Psi knjiga o psima nega pasa uvod prakticni vodic za pse enciklopedija pasa dresura dresiranje pas briga izbor biranje psa

„U ovoj knjizi neću pokušati da ponudim uvod u filozofiju Žaka Deride, a još manje novo tumačenje jednog dela čija će obuhvatnost i bogatstvo još dugo prkositi komentatorima. Ali voleo bih da pružim, barem u istoj meri kao priču o jednom pojedincu, biografiju jednog mišljenja. Stoga ću se držati prvenstveno Deridine lektire i uticaja koje je pretrpeo, nastanka njegovih glavnih dela, potresa oko njihovog prijema, borbi koje je Derida vodio, institucija koje je osnovao. Ipak, to neće biti “intelektualna biografija”. Ta me formulacija nervira na više načina zato što isključuje ono što kao da se podrazumeva: detinjstvo, porodicu, ljubav, materijalni život. Za samoga Deridu, kao što je objasnio u razgovorima s Mauricijem Ferarisom (Ferraris), „izraz ’intelektualna biografija’“ bio je, vek posle nastanka psihoanalize, osobito problematičan, još i više nego izraz „svestan intelektualni život“. Isto mu se tako krhkom i neodređenom činila granica između javnog i privatnog života.” Benoa Peters Biografija Žaka Deride (1930–2004) donosi priču o frankofonom dečaku iz Alžira kome je sa 12 godina, zbog jevrejskog porekla, zabranjeno da pohađa školu, a koji će postati najprevođeniji francuski filozof u drugoj polovini 20. veka. Ona govori o ranjivom, iznurenom čoveku koji je čitavog života sebe video kao nekog ko nije dobrodošao u francuski univerzitetski sistem. Ova biografija nas vodi i u različite svetove u kojima je Derida živeo i radio: Alžir pre sticanja nezavisnosti, mikrokosmos pariske École Normale Supérieure, samo jezgro strukturalističkih mislilaca i turbulente događaje iz 1968. i kasnije. U njoj srećemo niz vodećih pisaca i filozofa s kojima je bio bliski prijatelj: Luja Altisera, Emanuela Levinasa, Žana Ženea, Elen Siksu, Pola de Mana i druge. Upoznajemo se s podjednako dugim nizom brutalnih polemika koje su se vodile o ključnim pitanjima sa takvim misliocima kao što su Mišel Fuko, Žak Lakan, Džon Serl i Jirgen Habermas, kao i sa nekolicinom afera i sporova koji se nisu ticali samo akademskog sveta, među kojima su najpoznatije one u vezi sa Hajdegerom i De Manom. Ona nas podseća i na brojna Deridina politička angažovanja koja se tiču ilegalne emigracije, Nelsona Mandele, američkog intervencionizma, i pomno prati uzlete dekonstrukcije i njen izvanredan uticaj, koji se od kraja 60-ih širio i preko granica filozofskog sveta, na studije književnosti, arhitekturu, pravo, teologiju, feminizam, kvir teoriju i postkolonijalne studije. Radeći godinama na ovoj obimnoj i pouzdanoj biografiji, Benoa Peters je razgovorao sa preko stotinu osoba koje su sarađivale s Deridom i poznavale ga. Bio je prvi istraživač koji je koristio ogromni arhiv koji je Derida sakupljao tokom čitavog svog života i njegovu bogatu korespodenciju. Peters nam otuda nudi novo i dublje razumevanje čoveka koji se danas smatra jednim od najbitnijih i najuticajnijih filozofa druge polovine 20. veka. S francuskog prevele Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović. Loznica, Karpos, 2017. Barem su dve zamke vrebale Benoa Petersa, pisca biografije Žaka Deride. I u obe je glavačke upao. Ako je za utehu nije ih mogao izbeći. Osim da je odustao od pisanja. Ali i to je bilo nemoguće. Te dve nemogućnosti – nemoguće je bilo ne pisati i nemoguće je napisati biografiju Žaka Deride – stekle su se u voluminoznoj knjizi (652 stranice) čiji je značaj teško preceniti. Žak Derida, dakle. Jedan od najvećih i najčudnijih, najzagonetnijih savremenih filozofa, čovek koji je bio obožavan do te mere da su se „deridijanci“ neretko doživljavali kao sekta i koji je, u isto vreme, bio (i ostao) toliko omražen da u trenutku kada, sredinom osamdesetih godina prošloga veka, postaje jedan od najslavnijih Francuza u svetu, kada predaje na najvećim i najprestižnijim univerzitetima na potezu od Amerike, preko Evrope i Afrike, do Japana, kada je najprevođeniji francuski filozof, u samoj Francuskoj jedva uspeva da pronađe odgovarajući posao. Da stvar bude još zamršenija, Derida je filozof čiji su tekstovi u tolikoj meri komplikovani i, barem na prvi pogled, neprozirni, da je čitanje njegovih radova jedna od najzahtevnijih intelektualnih akrobacija. Iako mu je životopisac veoma naklonjen, Derida se u ovoj biografiji pokazuje kao čovek težak sebi i drugima, genijalan i fascinantan lik koji ne može bez ljudi a beži od njih, osetljiv i zahtevan do granice neizdržljivosti, bezrezervno odan onima koje voli i nepomirljiv prema onima za koje veruje da su ga izneverili. Ali pre svega i iznad svega ova biografija potvrđuje ono što, iskusnijem oku, govore njegove knjige: kada je o filozofiji reč nikakvih kompromisa, ni sa kim, pa ni sa samim sobom, nije bilo. Kao mlad čovek Derida je do te mere nesiguran i sklon depresijama da je njegov ostanak u filozofiji nekoliko puta bio ozbiljno doveden u pitanje. To što je rođen 1930. u Alžiru, u tradicionalnoj jevrejskoj porodici, više je od pukog podatka jer je za vreme Drugog svetskog rata on i na svojoj koži žestoko osetio učinak rasizma. Ta će ga râna iskustva straha i neizvesnosti, kada je, između ostalog, izbačen iz škole kao Jevrejin, obeležiti za čitav život. Sa 19 godina dolazi u Pariz, ali susret sa tim velikim, uzbudjivim gradom nije ni dobar ni lak. Verovatno će onome ko poznaje raspon Deridine erudicije delovati čudno, ali on nije bio dobar student, neke je predmete prolazio na jedvite jade, padao je ispite, a čak ni iz filozofije nije dobijao najbolje ocene jer je oduvek pokazivao gađenje prema profesorskom (a ne živom) filozofiranju. Takav će mu stav doneti koliko slave, toliko i nevolja. Čak ni odbrana doktorata – a tu institucionalnu prisilu obavlja s pedesetak godina, kada je jedan od najcenjenijih filozofa na svetu – neće proći bez neprijatnosti. Ipak, uspeva da uđe na najprestižniju francusku instituciju, Ekol normal, gde ga nešto starije kolege Luj Altiser i Mišelo Fuko odmah uočavaju. Samo bekoliko godina kasnije objavljuje svoje prve, zapanjujuće sveže i jednako složene tekstove koji se mogu voleti ili mrzeti, ali pred kojima se, naprosto, nije moglo ostati ravnodušnim. Opasna filozofija Ono, dakle, što je Deridi od prvog trenutka bilo jasno, a do čega većina filozofa ne dođe nikada – te onda svoju filozofsku impotenciju preobražavaju u mržnju prema francuskom filozofu – jeste da filozofija dostojna toga imena mora da bude opasna. Opasna po okolinu, opasna po društvo, opasna po poredak, opasna po onoga ko je piše. To postaje jasno već u prvom njegovom spisu iz 1962. godine, Poreklo geometrije u filozofiji Edmunda Huserla: Derida pritiska tamo gde najviše boli. Filozofija živi, verovao je, samo ako odbije da pristane na već zgotovljene oblike, ako dovršene forme, uz sve rizike, razgrađuje. Umeće razgrađivanja, ali i ponovnog konstruisanja od istih elemenata, Derida će nazvati dekonstrukcijom. Iako će mu dugi niz godina tumači zamerati da je nepolitičan, Peters u svojoj biografiji snažno sugeriše da su, kod Deride, politički ulozi uvek bili i veliki i jasni, jer borba protiv okoštalih struktura ne može ne biti politička. To što filozof ne koristi tradicionalne političke pojmove i tradicionalnu filozofsku retoriku, te je mnogo više okrenut književnosti i slikarstvu, samo je perspektiva koja ne poništava implicitne političke učinke. Slavni pojam rAzlika (différance, a ne, kako je pravilno, différence), recimo, politički je do same srže. Uostalom, i sam će Derida u ličnim sveskama, 1976. godine, zabeležiti sledeće: „Kao po običaju: nikad ne sklapam saveze i pucam na sve strane: potpuno sâm. Strah me je od saveza i osećaja sigurnosti koji saveze održava. Stvarno me je toga strah, što niukoliko ne čini moju usamljenost junačkom, već pre nekako zastrašenom i kukavičkom: ‘neće me prevariti’ – pa tražim rešenje u ‘bežanju od saveza’ i odvratnosti prema ‘zajednici’. Gadi mi se i sama ta reč“ (str. 305). Upravo se u ovim oporim rečima pronalazi sva poetika Deridinog filozofskog poduhvata, ali i njegovih ličnih izbora i nemira. Zapravo, Derida je uvek bio raspet, doslovno rastrgnut, između želje i potrebe za samoćom – te se u svojim pismima neprestano žali kako nema mira – i jasne svesti da je angažovanje, kako u građanskom, tako i u filozofskom smislu, obaveza svakog slobodnog građanina. Gde god se pojavi sve oko njega se kovitla i vri. (Incident će se, naravno, dogoditi i u Beogradu 1992. godine kada znameniti ničeanac ovdašnji, patetičan i dosadan nacionalista, u poluprivatnom kontekstu odbrusi Deridi kako je izdao Ničea. Svikao na slične gluposti Derida je ostao pribran – naravno da je izdao Ničea – a sam Niče se, jamačno, promeškoljio u grobu.) U takvom sticaju događaja neizbežne su i urnebesne epizode poput one kada Deridu na berlinskom aerodromu dočekuje nemački kolega. Nemački filozof o svom francuskom gostu zna sve, osim kako ovaj izgleda. Budući da glas o Deridi, kao ekscentričnom Francuzu, ide ispred njega, nemački filozof prilazi živopisno obučenom muškarcu sa razdrljenom košuljom i naočarima za sunce na nosu i sprovodi ga do automobila. Ispostavlja da čovek jeste Francuz, ali s filozofijom nema veze, on je režiser koji u Berlinu bira glumce. U tom trenutku Nemac uočava muškarca nemirne sede kose, u neuglednom sivom odelu, koji se, na izlasku s terminala, unezvereno osvrće oko sebe. To je, naravno, Žak Derida. Francuski režiser istog časa eksplodira od smeha, nemački filozof tone u zemlju od sramote, dok Deridi ta epizoda nije zabavna. Zabavno je, međutim, što će, nešto kasnije, i sam Derida da promeni svoj imidž i bezoblično profesorsko odevanje zameni opuštenijom odećom, praćenom obaveznim belim šalom. U komunističkoj Čehoslovačkoj 1981. godine biva uhapšen zbog posedovanja droge, češka policija ga umereno maltretira, provodi noć zatvoru, a ta epizoda u tolikoj meri uzburkava političke duhove da interveniše i sam predsednik Francuske Fransoa Miteran, preteći Češkoj oštrim merama. (Ispostavilo se da je drogu Deridi podmetnuo nesposobni, ali ambiciozni policajac koji će, po padu komunizma, da bude uhapšen upravo kao trgovac drogom). Snimaju se filmovi o njemu i filmovi s njim kao glumcem. Doduše, on uglavnom igra sebe samog. Jednu od filmskih epizoda upotrebiće Derida za potresan tekst o duhovima i utvarama. Glumeći sebe on vodi dijalog sa studentkinjom koja, pred njim, izgovara sledeći tekst: „Ne bojim se više, ja sam duh“. Malo posle snimanja glumica umire sa 24. godine. Kada američki studenti, nekoliko godina kasnije, budu tražili od Deride da zajedno s njima odgleda taj film, on će biti do te mere potresen da tekst o utvarama, kasnije, prerasta u slavnu knjigu Marksove sablasti. Paradoks biografije Kao i biografi Mišela Fukoa i Rolana Barta, biograf Žaka Deride suočava se s konstitutivnim paradoksom svog poduhvata: kako pisati životopis filozofa koji je značajan deo svoga dela posvetio upravo ideji po kojoj život autora ni na koji način nije bitan za njegovo delo? Ništa nam detalji života neće reći o samome tekstu, tvrde sva trojica. Tajna teksta ne nalazi se izvan njega, u životu autora, u njegovim namerama, htenjima i nemirima, u onome što je pisac hteo da kaže (vouloir-dire). Istina teksta je u samom tekstu. Upravo je tekst ono što je pisac hteo da kaže (zašto bi inače pisao?). Što se, u međuvremenu, značenja teksta mogu tumačiti na različite načine, problem je i lepota samoga jezika, a ne piščevih duševnih i telesnih stanja. Ne postoji jedno, pravo, istinsko i istinito tumačenje, već postoje samo tumačenja. Kakvog, onda, ima smisla pisati biografiju, naročito biografiju nekoga poput Žaka Deride? Da li je to puko zadovoljavanje pučke radoznalosti koja bi da zaviri u sobu, lonac i krevet slavne osobe, psihološko poigravanje proizvoljnim vezama – Deridine osetljivosti, smenjivanje depresije i euforije, uživanje u slavi i raskoši, vezanost za roditelje, iz čega se, onda, objašnjava tekst – ili u biografiji, ipak, ima nešto više? Ovde ne treba okolišati: ni jedan jedini detalj iz Deridine biografije – a ovde je reč o veoma iscrpnom tekstu, koliko je god to moguće na tako malom prostoru – ne kaže nam savršeno ništa o njegovom delu. Ali dobra će nam biografija, a Petersova to jeste, kroz govor o jednom piscu reći ponešto i vremenu u kojem je živeo i pisao. Ta nam i takva perspektiva neće objasniti delo, ali će nam, možda, reći zbog čega je on pisao tako kako je pisao, a ne drugačije. Dobra biografija, dakle, hvata duh vremena, a one najbolje biografije odvajaju se i od onoga o kome govore i od duha vremena i počinju da važe kao autonomna dela. Biografij Benoa Petersa, dakle, sa svojih 650 stranica sitnog sloga, tek je jedan element velike slagalice koja se zove Žak Derida. Možemo se, utoliko, sporiti da li je Žak Derida najveći filozof dvadesetog veka, ili ne, ali je neosporno da ja zaslužio ovakvu biografiju, iscrpnu i poštenu, jer posle njega filozofija nije ono što je bila ranije. Sada je mpogo više. Ivan Milenković VREME, BR 1430 | 21. MAJ 2018. ANJA VEBER, CARTE DIEM, ESEJISTIKA ŽAK DERIDA, BIOGRAFIJA Portrait de Jacques Derrida en Jeune Saint Juif1) (Žak Derida, Biografija, Benoa Peters, Karpos, Beograd 2017) Sebe dugujemo smrti („Nous nous devons a la mort”) Žak Derida Benoa Peters napisao je nešto što bi se moglo nazvati više od biografije Žaka Deride, predstavio nam jedno burno vreme, velik broj markantnih likova filozofsko-literarne scene, ne tako davne prošlosti iz francuske, i evropske kulture, filozofije i politike.2) Kroz priču, bez pretenzija da piše o filozofiji nasuprot literaturi, a – ipak piše o njoj – jer je involvirana u život, Žakija – Žaka Deride, od mladalačkog doba pa do poslednjeg dana. Deridu je nemoguće predstaviti drugačije nego kroz filozofski diskurs koji je trajao četrdeset godina. Živeo je kroz filozofiju, načinom života koji – ona potražuje od nas – kako bi rekao Pjer Ado. Dakle, svako čitanje u kojem se trudimo da nešto shvatimo samo je korak na putu koji se nikad ne završava – kazao bi Derida. Čitajući biografiju razvijamo lični odnos, unutrašnji dijalog sa kompleksnim Deridom i ne ostajemo ravnodušni… Kako se ne bismo divili čoveku koji je godišnje pisao po dve knjige, objavio sedamdeset knjiga i veliki broj eseja za života, imao obimnu korespodenciju sa prijateljima, književnicima i kolegama filozofima dok je pri tome ispunjavao svoje profesorske obaveze. Koliko je to ljudski, puno iščekivanja, novih konkurisanja u prestižne institucije kao što je, Univerzitet u Nanteru, Collège de France – gde je prvo odbijen, a potom vraćen u staro okrilje ENS-a prosto je neverovatno. Odbijanja velikih izdavačkih kuća prinudiće ga da stvori krug malih, ali vrlo cenjenih izdavača, koji će pratiti njegov specifičan način rada i pisanja. U francuskim akademskim krugovima nikad nije bio za života prihvaćen, nasuprot tome dekonstrukcija je vladala na američkim univerzitetima kao – „deridomanija”! Derida je sanjao da napiše knjigu o onome što on jeste bio van svakog akademizma, a to je priča o Jevrejinu koji je rođen u Alžiru koji se ne oseća ni kao Francuz ni kao Jevrejin, o čoveku koji beži od svake zajednice, svrstavanja uz neku grupu. Jevrejina koji nikad nije govori hebrejski, čitao Toru ili Talmud ili proučavao judaizam. Ima u tome nečeg veoma toplog u dramatičnom intimnom prelomu i raskida s onim što je toliko tradiconalno obavezujuće. To je tiha drama koju će kasnije, u poznim godinama biti ispisana na stranicama knjige Cirkumfesije,3) jedan sasvim čudan, gotovo nepodnošljiv od bestidnosti pomešane s prepredenošću, sirov i jednostavan tekst. Zapravo inicijalni autor ove biografije je Džefri Benigton, koja će dugo biti najpotpuniji hronološki opus, dok je glavni autor knjige Žak Derida koji će u poglavlju Zakon žanra otkriti niz detalja, praćenih fotografijama, ispovestima, intimno poverljivim detaljima. Ono što je važno kod Deride jeste da je sebe sve više tokom godina; video kao pisca, dok je njegova misao sve manje odvojiva od svog iskazivanja. Spada u najprevođenije francuske pisce – filozofe, ali je pre svega genije za jezik prema kojem gaji brižnu, ljubomornu i nemirnu ljubav a to je francuski – Derida. Derida će u Crikumfesijama naglasti složenost svoje pozicije jer se stiče utisak da je nedovoljno velik Jevrejin i u isto vreme velik Jevrejin, reći će da mu je stalo da razmišlja o toj paradoksalnoj logici, bez mogućnosti da je nadvlada. – (Bofre). Ovu činjenicu spominjemo jer će njegovo poreklo po rodu uticati na tegobu njegovog mladalačkog puta u vreme okupacije Alžira, docnijim polemikama u koje je bio uključen u nekim polemikama i žestokim konfrotacijama koje su bile uobičajene za franucusku intelektualnu scenu: od afere Hajdeger do afere De Man 1987 – 1988. godine. Derida je bio jedan od velikana francuske filozofske škole, evropske misli koja se razvija na tragu Huserla, Hajdegera, Ničea čitanjem Prusta, Žida, Malarmea, Pola Celana, Žan Žanea, Antoan Artoa, Emanuela Levinasa. Često ga svrstavaju u misao postmoderne (sugerišući pod tim moralni relativizam), njegova privrženost autorima moderne će se više odnositi na teški, zahtevni estetski eksperiment – tih autora. Za Deridu je činjenica da moralne vrednosti ne mogu da se iskažu kao jednostavne vrednosti kroz prenaglašen način ličnog ponašanja već naprotiv skromnošću ličnog stava. Sva ova čitanja i tumačenja kroz tekstove nisu bila dokaz superiornosti Deridine misli niti negativni kriticizam. Već pridavanje značaja veličini Platona, Rusoa, Hegela ili jevrejskog filozofa Emanuela Levinasa, da su se njihovi tekstovi imali mnogo dublje značenje nego što su sami autori prvobitno nameravali. U razgovoru sa Henrijem Ronsom, Derida će mu replicirati da je njegovo – čitanje povlašćenih primera – pokušaj da ostane u granicama filozofskog diskursa. Kažem granica, a ne smrt jer uopšte ne verujem u ono što se danas tako olako naziva smrt filozofije. Dakle, to je granica na osnovu koje je filozofija postala moguća, definisala sebe kao epistemé koja funkcioniše unutar sistema temeljnih stega, pojmovnih suprotnosti izvan kojih je neizvodljiva.4) Ta tanka granica između filozofije i književnosti, moćnog oružja svih generacija od antičkih do modernih filozofa postala je zajedno sa misijom dekonstrukcije moćni pokretač Deridine filozofije. Još 1972. godine Rolan Bart će primetiti Deridinu ljubav prema francuskom jeziku, jer ostajemo mu dužni za novi žestoki poetski rečnik, u kome su prisutne životne reči. Skovaće mnogo nepoznatih reči a u knjižici Šarla Ramona koji je popisao i analizirao nekoliko desetina Deridinih neologizama i kovanica: neodredište, arhi-pisanje, zgođavanje, tajnoodredište, odredišteodlutanje,otprisvajanje, utvarologije, medijagoški, mondolatinizacije, preopstajanje, strikktura, rAzlika… Deridina rečenica je bliska više Džemsu nego li Prustu, obmotava se oko same sebe, da bi onda naglo krenula dalje. U ličnoj konverzaciji bio je harizmatičan intelektualac, poslednji na liniji odbrane anti-filozofa od Kjerkegorda, Ničea, Marksa, do Frojda, Hajdegera, Adorna, Valtera Benjamina, koji je mogao da se izrazi na jedan specifičan način tako što je smislio novi stil, autentičnu filozofiju. Smatra se da su njegova dela sa najvećom pažnjom najviše praćena na odeljenjima za književnost, gde je često izučavan sa drugim poststrukturalistima: poput Mišela Fukoa, Helen Siksu, Žila Deleza, Rolana Barta. Deridina annus mirabilis bila je godina kad je objavio dela: Gramatologija, Pismo i razlika, Glas i fenomen, kad se i pojavljuje prvi intervju s Deridom 1967. godine u Les Lettres francaises, kulturnom nedeljniku koji uređuje Aragon. Derida radi na uzdrmavanju jedne ontologije koja je u svom najdubljem kretanju – smisao bića odredila kao prisustvo, a osećaj jezika (language) kao puni kontinuitet reči i učinila ono što verujemo da čujemo pod nazivoma bliskosti, neposrednosti i prisustva. U delu Gramatologija, Derida najveću pažnju poklanja Rusou: Ogledu o poreklu jezika koje smelo povezuje sa nekim odlomcima Ispovesti.5) Suprostavljaući prirodu i kulturu, Ruso ističe govor kao izvorno mesto jezika. Pismo je pokazatelj izveštačenosti i izopačenosti civilizacije sa kulturom na vrhu, naspram prirodnog stanja ljudske dobrote. Isti dualizam se pokazuje u tumačenju muzike gde ono što se u jeziku predstavlja kao glas, u muzici predstavlja kao melodija, a gde je pismo ekvivalent teoriji. Derida smatra da primat govora u odnosu na njegov primarni – opasni dodatak – (supplément) pismo, Ruso u svom tekstu uopšte ne dokazuje, nego se trudi da retorikom potvrdi staru tezu zapadne metafizike božjeg prisustva. U to doba je jedini Ruso redukciju pisma učinio sistemom celokupnog tog perioda. (Gramatologija). On prepoznaje kod Rusoa sklonost prema fonocentrizmu, istu onu koju je našao kod Sosira, a koja svoje poreklo nalazi u logocentrizmu – zapadnoj metafizici koja osećanje bitka određuje kao prisustvo.6) Dekonstrukcija se ogleda u tome kako Derida pokazuje u nedovoljnosti Rusoove retorike da pokaže zašto govor ima primat nad pismom, po čemu je kultura odraz dekadentnog oblika prirodnog stanja, i na koji način nas je taj suplément otrgao od prirodne punoće bitka u našem govoru. Pojava knjige O Gramatologiji uneće nov duh u razmišljanja sa naglaskom da je filozofija u krizi ali da je ta kriza istovremeno i obnova. U Francuskoj, filozofiju preobražava čitava plejada mladih mislilaca: Fuko, Altiser, Delez, a među njima i Žak Derida. Poznat po jednoj maloj ali vrednoj grupi normalijanaca – * École Normale Supérieure (ENS), on će se svojim delima približiti široj publici. Međutim Derida će kroz dekonstrukciju nekih stavova Fukoa, Deleza, Lakana, izazvati polemike i njihov stav će biti negativan, sasvim neprijateljski nastrojen, nakon početnog divljenja prema Deridi. Sam Derida kaže o terminu dekonstrukcija sledeće: Kad sam odabrao tu reč i kad mi se ona nametnula, nisam mislio da joj pridata tako važna uloga u diskursu koji me je zanimao u ono vreme. Izmedju ostalog, želeo sam da prevedem i svojim potrebama prilagodim hajdegerovske reči Destruction ili Abbau. U ovom kontekstu obe označuju operaciju koja se tiče tradicionalno strukture ili arhitekture utemeljiteljskih pojmova ontologije ili zapadne metafizike. Ali na francuskom je izraz destrukcija više vidljivo implicirao poništenje, negativno svođenje bliže ničevskom rušenju, nego hajdegerovskom tumačenju ili vrsti čitanja kakvu sam predložio. Stoga sam ga uklonio. Sećam se da sam tražio da li je ta reč, “dekonstrukcija” (koja mi je naizgled došla spontano) zaista francuska. Našao sam je u Littreu. Gramatički, lingvistički ili retorički domašaji tamo su bili dovedeni u vezu sa mehaničkim ( machihinique) domašajem. Ta mi se veza učinila vrlo srećna.7) Žak Derida započinje svoj individualni vlastiti istraživački put kad je strukturalizam; bio dominatni filozofski pravac; na filozofskim katedrama u Francuskoj, u vremenu kad je dekonstrukcija počela da se konstituiše kao antistrukturalizam, nešto što ujedno osporava autoritet jezika. Kao autentična teorija kad su nauke o jeziku i iskazi o jeziku bili dominantni, osporavanjem jezika, lingvistike, logocentrizma. Žak Derida je jedan od retkih filozofa koji problematici kojom se bavi, ne ide utabanim stazama svojih prethodnika, da se ne bi u filozofiju upisao kao prethodnik neke škole. On se bavi problemom jezika, ali ga je teško svrstati u tradiciju filozofije jezika, s obzirom na to da njegovo pitanje: Šta ako je filozofija samo jedna vrsta pisanja? – žestoko uzdrmava filozofsku tradiciju. Filozofsko pisanje, za Hajdegera kao i za kantovce, ima za cilj ukidanje pisanja. Averziju prema pisanju koju je Derida osetio kod Sosira, docnije prepoznaje i kod drugih filozofa, nalazeći celokupnu zapadnu filozofiju protkanu dualizmom. U pitanju je primat glasa kao metafore istine i samoprisutnosti, u odnosu na beživotne emocije pisma. Navodno se jasno razumevanje smisla ostvaruje tek u zvuku, a pismo budući višesmisleno, skriva ovu samoprisutnost, i dodeljuje mu se drugo počasno mesto. Derida istupa iz ovog začaranog kruga, za koje smatra da je preduslov jezika, da je ono važnije od govora. Za Deridu je pismo slobodna igra ili element nestalnosti u svakom sistemu komunikacije. Upravo njegove manifestacije izmiču samosvesti govora i varljivom osećaju nadmoći pojma nad jezikom. Pismo je stalno pomeranje smisla koje upravlja jezikom i zauvek ga ostavlja van domašaja postojanog samopotvrđujućeg značenja. Derida gleda na pisanje kao na ono što je zajedničko svim piscima – bili oni filozofi, književnici ili kritičari. Reč Dekonstrukcija biće transformisana iz specifičnog francuskog rečnika u opšteprihvaćeni izraz u mnogim jezicima, postaće deo rečnika ne samo filozofa, već i umetnika, arhitekata, teologa, politikologa, muzičkih kritičara, filmskih stvaralaca. Deridu će citirati više nego ijedanog živog filozofa XX veka u knjigama, u filozofskim časopisima, literarnim dodacima, na predavanjima. Biće sniman, predstavljen u crtanim filmovima, generisaće laskav i vrlo kritičan jezik u novinarstvu, ali ostaje poznat po svojim delima koja su vrlo teško čitljiva i razumljiva. Ako Žak Derida po nečemu treba da bude zapamćen u istoriji filozofije onda je to doprinos razumevanju vlastitog jezika, značenja, identiteta, etičkih i estetskih vrednosti i intelektulanoj doslednosti. Ostaće zapamćen po svom pedagoškom radu i seminarima na: Sorboni (1960–1964)8) gde je primljen na preporuku Žana Ipolita na mestu asistenta za opštu filozofiju. École Normale Supérieure9) (1964 – ?), gde je sve do doktorata na Sorboni 1980. godine, ostao na poziciji asistenta, a potom je zbog Altiserovg teškog zdrastvenog stanja sve više preuzimao ulogu glavnog kajmana za filozofiju. Na ENS-u će i nakon prelaska na EHESS i dalje držati seminar sve do penzionisanja 1998. godine. Ostaće zapamćen kao jedan od osnivača Collège International de Philosophie 1983. godine. A potom postaje i direktor École des Hautes Études en Sciences Sociales – EHESS /1984. godine.10) Četrnaestog jula 1992. godine Derida biva imenovan za viteza Legije časti, na predlog ministra Žaka Langa. Proglašen je za počasnog doktora filozofije u Kembridžu 1992. godine. Dobitnik je Adornove nagrade koja mu je uručena u Frankfurtu 22. septembra 2001 .godine. Šestog jula 2004. godine prima na londonskom Univerzitetu Kvin Meri počasni doktorat. Do poslednjeg dana, vreme će mu biti isplanirano, ispunjeno radom i komunikacijom. Neverovatno je koliko je taj čovek imao energije, smatra se da je bio jedan od francuskih filozofa koji je naviše putovao od Sjedinenih Američkih Država do Japana, Kine, Nemačke, Čehoslovačke, Srbije (1992). Autobiogarfska životinja Ko biste voleli da budete ? Neko drugi ko bi se sećao mene11) Na drugom planu, ovakav život filozofa po sebi ispunjen neprekidnim radom, bezgraničnim prijateljstvima i dubokim sukobima biće ispunjen razočaranjem u francuske univerzitetske državne institucije. Već teško oboleo od raka u bolnici „Marija Kiri“ primio je od svoje supruge Margarit vest da se priča da će biti dobitnik Nobelove nagrade i da veliki francuski listovi povodom toga spremaju obimne članke i priloge. Margarit je tad ugledala Deridine suze: Ali čemu sad to? – pita on suprugu. Hoće da mi dodele Nobela jer ću umreti. Nažalost, šestog oktobra 2004. godine, nagrada je dodeljena Elfirdi Jelinek, dok je francuska filozofija bila lišena priznanja kakvo još nije dobila od Anrija Bergsona do Žan Pol Satra. Članovi švedske akademije imali su priliku da odaju poštovanje velikom misliocu ali očigledno imali su lošu intuiciju. Sedam časova posle njihove odluke Derida je umro na operacionom stolu, ali srećom misao zauvek ostaje živa; kao što stolećima već čitamo Platona, Seneku, Marka Aurelije; jer sreća je da misao nikad ne umire, esencija bitka ostaje! Rodjen je u El Bijaru, predgrađu Alžira u francuskoj koloniji, od te 1930. godine od lagodnog dečačkog života prolazi kroz tegobne dane odrastanja u vreme okupacije i nakon rata započinje školovanje u elitnoj Gimnaziji „Luj Veliki” u Parizu. U tom periodu počinju njegovi napadi melanholije i anksioznosti jer je dislociran u novu nepoznatu sredinu. Nakon trećeg pokušaja primeljen je na čuvenu École Normale Supérieure (1952–1956), gde će proći kroz napornu i tešku agregaciju. Na toj školi života biće sklopljena mnoga poznanstva, prijateljstva, na Sorboni će 1980. godine odbraniti doktorsku tezu zasnovanu na njegovim publikacijama. Godine 1957. oženiće se sestrom svog prijatelja Margarit Okurtije, koja će mu biti podrška, saradnik i saputnik skoro pola veka, bez obzira na Žakijevu hazardersku crtu, sklonost rizicima, ljubavi prema mondenskom životu i tajnama. Jedna od prvih značajnih radova je Poreklo geometrije objavljeno pod Huserlovim imenom dok napomena:” Prevod i uvod Žak Derida” stoji ispod naslova. Ta prva publikacija označava napuštanje imena Žaki; dobijenog na rođenju od roditelja Jevreja; jer je Derida smatrao da nije ozbiljno ime za autora u književno-filozofskom svetu. Izabrao je vrlo francusko, vrlo hrišćansko, jednostavno ime: Žak. A knjiga je po mnogo čemu jedinstvena jer Huserlov tekst zauzima svega 40 strana, dok uvodu pripada 170 stranica… To je lavirint ispunjen analizama, huserlovske fenomenologije, dok je kritički dovodi u pitanje. Na poslednjim stranicama pojavljuju se pojmovi koje čeka velika budućnost, pojmovi zakašnjenja (retard originaire) i différence ( rAzlika). Différance je termin u Deridinoj slobodnoj igri dekonstrukcije, koji zbog pogrešne ortografije dovodi u zabunu u pogledu njenog značenja (kod nas je prevođen kao rAzlika). Ono o čemu se Derida slaže sa Sosirom jeste da jezik počiva na razlici, ali se ne slaže da je konačno značenje pojma ono čemu treba težiti, pa zato Derida predlaže odlaganje značenja (još jedno od mogućih značenja reči Différance), ne bi li sam pojam ostao sposoban za dopunjavanje. Nakon objavljivanja Porekla geometrije Derida počinje da objavljuje u časopisu Critique, koga je pokrenuo Žorž Bataj, a od njegove smrti uredjuju ga Mišel Fuko, Rolan Bart, i Mišel Degi. Žak Derida postaje 1962/63. bitna ličnost pariske intelektualne scene. Prvo predavanje na Collége philosophique 4. 3. 1963. u Parizu naslovljeno je: Cogito i istorija ludila, – prekretnica u prijateljstvu između Fukoa i Deride jer ma koliko izgledalo benigno tumačenje Fukoove misli, ono će oštro udariti na same temelje njegovog čitanja Dekarta. Reč po reč bivaju razoreni postulati kompletne knjige Istorija ludila u doba klasicizma, sve do defincije ludila, u kom se ludilo, uvrnutost (extravagance), demencija, bezumlje (- insanite -), kažem izgleda otposlati, isključeni, prognani van kruga filozofskog dostojanstva, lišeni filozofske prihvaćenosti, prava na filozofsko razmatranje, opozvani čim ih Dekart pozove pred sud pred poslednji instancu jednog Cogita ergo sum koje, po suštini, ne bi moglo biti ludo. – Derida.12) Prva reakcija Mišela Fukoa je pozitivna, izgleda kao da je bio spreman da prihvati Deridinu kritiku, i ništa nije nagoveštavalo žestoku polemiku koja će uslediti deceniju kasnije. Fukoova lutnja na Deridino predavanje je raslo s filozofskim usponom Deride i počeo je da razvija misaonu taktiku ubojitu za Žakove oštre primedbe. Fuko će reći da je Deridina analiza po svojoj filozofskoj posebnosti, dubini i pedantnosti čitanja izvanredna, ali će se strateški pomeriti na teren principa. U ovom potezu nastojao je da odgurne samo kraljicu Dekonstrukciju u stranu najatradicionalnije i najnormativnije francuske filozofije, tumačeći Deridin stav da se filozofija postavlja kao zakon svakog diskursa. U odnosu na nju prave se greške posebne prirode koje su nešto kao mešavina hrišćanskog greha i frojdovskih omaški. Dovoljna je najmanja prepreka pa da se ogoli Celina – kazaće Fuko. A posledica je da smesti, dislocira filozofiju s onu stranu i izvan svakog događaja: Ne samo što ništa ne može da joj se dogodi, nego sve što može da se dogodi ona je anticipirala ili obavila.13) Međutim Fuko nije hteo da se zaustavi na ovome pa će Deridino pismo definisati kao Malu pedagogiju, koja učenika podučava da nema ničeg van teksta, ali da u tekstu, u njegovim belinima, neizrečenom, vlada izvorna rezerva, nego da se baš ovde u rečima kao izbrisanim mestima, u njihovoj rešetki, skriva smisao bića. Pedagogija koja, obrnuto, glasu učitelja daje tu bezgraničnu suverenost koja mu omogućuje da besomučno ponavlja tekst. Tako će Fukoov iskaz Mala pedagogija, postati opštepoznat i prihvaćen među Deridinim protivnicima i kritičarima. Zapravo, dekonstrukcija koja je izazivala strah kao da je uzdrmala temelje same metafizike i zapadne misli, a vraćena je u najizlizanije klupe banalne školske tradicije kao što je Derida čovek koji se bavi tričarijama. Dve godine kasnije Fuko će u jednom italijanskom intervjuu, pomenuti Deridin odnos prema filozofiji kao žalostan.14) To više nije prihvatljiv opravdan stav jednog filozofa već iracionalna mržnja koju Fuko oseća prema Deridi.15) Ovaj teorijski sukob će koštati Deridu udaljavanja od časopisa Critique, ali takođe nemogućnosti da objavljuje u biblioteci Galimara, vrlo dugo jer je Fuko bio jedan od urednika. U martu 1972. godine Gatari i Delez objavljuju knjigu, u biblioteci Critique Anti – Edip, koja će izazvati veoma ljutitu Deridnu reakciju. S teorijskog stanovišta uspeli su da napišu jednu besmislenu knjigu kao sasvim apsurdnu frojdo-markstičku sintezu – stoga što su usvojili neuljudan stil zahvaljujući kome knjiga nije ni marksička ni frojdistička. Razlog Deridine oštre rekcije je nastavak sukoba na linji sa Fukoom, dugogodišnjeg Delezovog prijatelja. Derida je ubeđen da se uspostavlja neka vrsta fronta „Change – Tel Quel – Delez – Fuko“ i taj ga front zabrinjava. Pošto bi oni hteli da pribave ugled ideji da je sve što što u potpunosti stoji iza njih, KP Francuske (s kojom znate da je moja povezanost nepostojeća i koja se,nesumnjivo s razlogom kloni «nas») onda zamišljajte psledice njihive hajke i moje izolovonasti.16) Jedan od čuvenih seminara u Seriziju bio je prilika da se uskoro dve struje sretnu od 10. do 20. jula 1973. godine, održavao se neposredno posle druge dekade na kojoj je Derida takođe trebalo da učestvuje; dekade koju je Tel Quel posvetio Artou i Bataju, svrstavši ih pod okrilje kulturne revolucije. Pod rukovodstvom dvojca Moris de Gandijak – Bernar Potra koji je neobično postavio temu sastanka: Niče danas. Prisutno je bilo nekoliko grupa i stari i moderni ali i deridovci i delezovci. Odnosi između učesnika najčešće i jesu prigušeni, teorijski sukobi nisu ništa manje brojni, čak se Delezu upućuje pitanje: kako nameravate da napravite ekonomiju dekonstrukcije – Delez odgovara vrlo uljudno da ta metoda nema nikakve veze sa njegovom iako je on veoma poštuje. Dakle Delez će reći: Nipošto se ne postavljam kao komentator tekstova. Jedan tekst je za mene samo točkić u ekstratekstualnoj praksi. Ne treba komentarisati neki tekst metodom dekonstrukcije, ili nekom metodom tekstulane prakse, ili nekim drugim metodama, treba videti čemu to služi u ekstratekstualnoj praksi koja produžava tekst.17) Kritika posebna po sebi, ali usaglašena sa radikalnijom kritkom Fukoa, upućene nekoliko meseci ranije. Predavanje na seminaru u Seriziju koje će docnije biti objavljeno u samostalnoj knjižici Mamuse (Eperons), učiniće Deridino izlagenje legendarnim jer ga filozof posvećuje ženama. Ne postoji ni jedna žena, jedna istina po sebi o ženi po sebi, to je, u najmanju ruku Niče rekao, atioplogija je veoma raznolika, gomila majki, kćerki, sestra, usedelica, supruga, guvernanti, prostitutki, devica, staramajki… Iz samog tog razloga ne postoji istina o Ničeu ili o Ničeovom tekstu.18) Derida ide jednostavnim tragom svih tih ženskih likova, uz tvrđenje da pitanje žene ukida opoziciju koja se može pokazati između istinitog i neistinitog, preko čega diskvalifikuje hermeneutički projekat postuliranjem istinskog smisla nekog teksta i osobađanjem čitanja horizonta smisla bića ili istine bića.19) Ovo izlaganje nagoveštava budućnost, a to da li je moguće feminističko promišaljnje filozofije? U odgovoru na to pitanje Derida odgovara Fauziji Asad da bi: Da li ste mi postavili lično pitanje? Mnogo bih voleo da pišem kao neka žena, takođe. Pokušavam.20) Od ovog momenta stavljen je pečat na tajni savez između feminističkog pokreta i Deride, između Deride i žena, koje su oduvek bile potcenjene kao filozofi i a njihova socijalna i ontološki problem potisnut na marginu filozofije. Ne volim tajnu, to očigledno ima veze s tim što se ne svrstavam. Uvek se trgnem od straha ili užasa pred političkim prostorom, npr. javnim prostorom u kome nema mesta tajni. Za mene demokratija istog momenta postaje totalitarna kad zahteva da svako sve stavi na javno mesto i da ne postoji ništa u dubini duše. […] Ako ne čuvamo pravo na tajnu, nalazimo se u totalitarnom procesu.21) U jednom od svojih radijskih intervjua Žak Derida se pita: Zašto filozofi ćute o ulozi ljubavi u svom životu? Kakav je bio seksualni život Hegela ili Hajdegera; dok će docnije na jednom od seminara reći da je potrebna akademska revizija ljubavne priče o Hajdegeru i Hani Arent, koja je bila mnogo više od toga jer je bila involvirana filozofija, antagonizam, prijateljstvo i tajna. Kao što je bila veza između Silvije Agazanski i Deride koja je trajala niz godina, iz koje je rodjen sin Danijel. Ta veza bila je javna porodična tajna ali je u vreme predsedničkih izbora francuska javnost saznala o tome mnogo više nego što bi Žak Derida želeo. Silvija Agazanski se udaje za Lionela Žospena, kandidata na francuskim predsedničkim izborima 2002. godine. U tom svetlu; na uporno ćutanje Silvije Agazanski; štampa će provlačiti ovu ljubavnu aferu na svojim stupcima. Derida je uvek imao na umu privatnost i istinitost; kao što se usprotivio objavljivanju prepiske između Pola Celana i njegove supruge Žizel Lestranž, jer je smatrao da bi jedno takvo izdanje moglo biti varljivo bez drugih prepiski koji je Celan vodio sa Ingeborg Bahman i Ilianom Šmueli. Samo je privatnost istinita, priče su privid! Derida je imao potrebu da osvaja, bio je zavodnik i s godinama je sticao sigurnost. S početka se oblačio akademski sivo, neupadljivo, a tokom godina njegov stil postaje sve elegantniji. Ali nije sve u formi mnogo je više u suštini jer kao što kaže Margarit Diras o Žaku Deridi: Oduvek sam smatrala da Žak osvaja žene zato što ume da sluša. Kao što bi sam Derida rekao bila je to neka mešavina poistovećivanja i saosećanja kao da je osećao da su na njegovoj strani. S godinama je radije birao društvo žena više nego li muškaraca, i smatra se da su ga žene najbolje čitale. Uprkos svim Žakovim izletima brak izmedju Margarit i Žaka će ostati neuništiva zajednica, jer je supružnica bezuslovno verovala u Deridu kao i njegovu filozofsku misiju. Njena distanca prema Silviji Agazanski ili drugim ženama iz okruženja njenog supruga bila je prećutana uz nekoliko blagih gestova. Diskretna uloga i podrška kao i uloga porodice biće nezamenljiv faktor stabilnosti u životu i radu Žaka Deride. U vreme protivljenja seminaru Žaka Lakana na ENS-u još davne 1964. godine, direktor Rober Flasijer je već dugo tražio izgovor da ga se rastosilja. Smatrao je metod i način predavnja skaradnim; dok su Lakana, Luj Altiser i Žak Derida podržali, rekavši da su njegova predavanja sasvim ozbiljna: Zbog toga sam činio sve što je zavisilo od mene kako Lakanova predavačka aktivnost na École normale ne bude prekinuta – Derida. Međutim, sukob je bio neizbežan. Mnogo pre oštrog teorijskog sukoba sredinom sedamdesetih, odnosi između Lakana i Deride su počeli veoma loše, još od seminara u Baltimoru 1966. kad mu Lakan saopštava: Vi ne podnosite ono što sam ja već rekao ono što vi imate želju da kažete. Lakanova aluzija na Deridinu krađu ideja, polaganje prava nad pojmovima, i prenaglašena narcisoidnost bila je toliko očigledna, koji je prima facie zvezda Francuske dok je Derida tek početnik za njega! Sa te pozicije očekivao je da će na seminaru u Balitmoru, biti tako primljen, ali njegovo izlaganje jer nije dobro vladao francuskim pretvorilo se u lakrdiju kao i naslov: O strukturi kao inmitskovanju drugosti, što je pretpostavka svakog drugog subjekta – dok je izlaganje Deride bi sasvim pozitivno primljeno! Deridini prijatelji, bračni par Abraham i Marija Terek u Naklapanju Čoveka vuka, predlažu novo čitanje memoara Čoveka vuka, jednog od najslavnijih Frojdovih pacijenata.22) Ovaj slučaj su izmedju ostalih su komentarisali Lakan i Delez… Derida piše predgovor za ovu knjigu. Bračni par psihoanalitičara uvodi novu terminologiju, nove koncepte kao što su omotač mog ja i kripta, neka vrsta lažnog nesvesnog ja ispunjenog avetima, to jest fosilizovanim rečima, živim mrtvacima i stranim telima.23) Ovu knjigu s oduševljenjem prihvatiti Lakanovci. Nasuprot tome, knjiga će izazvati žestoki Lakanov osvt. Kritika će u najotrovnijem smislu biti upućena na račun Deride: Učinak filozofije je ono od čega bi Fuko hteo da se izvuče, ne misleći da se bavi filozofijom, ali, paradoksalno, njome se bavimo uvek više nego što mislimo, smatra Lakan. Nema ni jednog klizavijeg terena od filozofije, što i nije neki povod za ushićenje. Postoji nešto što me čudi – još više nego širenje mojih učenja, o mojim idejama, nešto što me još više čudi , a to što je Naklapanje Čoveka vuka ne samo što ne tonu nego čak rađaju mlade, i što je neko za koga nisam znao – istinu govoreći, mislim da taj ide na psihoanalizu – ali to je samo pretpostavka – neki Žak Derida napisao je predgovor tom naklapanju24) – takvo lupetanje, tako ću vam reći, ne mogu da vam kažem kako se nadam da ćete ih pogledati. Ovaj Lakanov intelektualni žongleraj izazvao je salvu smeha na pomen imena Deride u sali; na njegovom seminaru 11. januara 1977. godine, a sam Derida će se nekih deset godina docnije osvrnuti na ovu malicioznu kritiku na okruglom stolu Lakan s filozofima. Francuska scena sve više umara Žaka Deridu, neprihvatanje, odbijanje, kritike, marginalizacija na univerzitetu, dovode ga do očajanja. Derida je već izgradio prestižnu karijeru u Francuckoj, ali ostala je jedna velika francuska institucija na kojoj su predavali: Bergson, Merlo-Ponti, Levi Stros. Fuko, Rolan Bart – Koledž de Frans. Pjer Burdije je rešio da kandiduje Deridu u proleće 1990.godine, ali naišao je na mnogobrojne prepreke. Iako je situacija posle velikog broja teorijskih objavljenih radova i međunarodne slave izgledala povoljno, ispalo je suprotno od onog čemu se Burdije nadao. Deridina kaniditatura izaziva takvo protivljenje da se sam Burdije našao u čudu te je docnje izjavio da se osećao kao magarac. Derida stiče titulu počasnog doktora Univerziteta u Kembridžu, uprkos brojnom protivljenju analitičkog filozofskog korpusa. Glavna protivnička struja smatra da je Derida zasnovao svoju karijeru na nizu dosetki i štosova bliskih dadaizmu, što je vrlo originalno ali ne zadovoljava merila da bude dostojan kandidat za počasni doktorat. U julu mesecu profesori Kembridža su pozvani da glasaju, tako da je većinskim brojem glasova 1992. godine Derida stekao naziv počasnog doktora Univerziteta u Kembridžu. Međutim, Deridin uspeh u Americi je više nego očigledan. Američki faktor procvetao je sedamdesetih godina, činjenica da je Pol de Man izdejstvovao poziciju gostujućeg profesora svake godine na Jejlu, na Odseku za književne studije, u januaru 1975. Reference prema kojim je Žak u Francuskoj najbolje bio prihvaćen: (sosirovska lingvistika, lakanovska psihoanaliza, altiserovski marksizam), koji ne čine deo stečene kulture američkih studenta. Iznad svega, ta publika ima ograničena filozofska znanja jer preko Deride upoznaje Hegela, Huserla, Ničea, Hajdegera. U početku Derida govori isključivo francuski na američkim katedrama, ali tokom godina počinje da vlada i kolokvijalnim jezikom. U to vreme sreće Gajatri Čakavovrit Spivak, mladu Indijku koja će prevesti Gramatologiju na engleski jezik. Takođe je bitna knjiga French theory, Fransoa Kisea, u kome je ovaj filozof veoma dobro opisao ključni zaokret koji je Gajtari Spivak napravila predstavivši Hegela, Ničea, Frojda, Huserla i Hajdegera kao programatologe. U tom smislu Amerikanci će videti Deridu kao završnu tačku, neku formu empirijske misli koju su sami pripremili njegovi nemački prethodnici. Na američkim univerzitetima dekonstrukcija ulazi na mala vrata, ali postaje generalno prihvaćena teorija iz koje se izvlače modaliteti jednog novog pribeleženog čitanja književnih klasik. Za Deridu je ova pozicija bitna zbog intelektualnog zajedništva sa Polom de Manom, bez opterećivanja karijerom na američkim univerzitetima. Žak Derida je želeo i nastojao da bude beskonačno voljen ali je podjednako uzvraćao od detinjstva doslednom odanošću i ljubavlju. Podnosio je ljude koji su bezrezevno mogli da prihvate njegov genije. U javnim sukobima očekivao bezrezevnu podršku, dok je nekad dugo i lukavo čekao da uzvrati, a nekad je impulsivno bez kontrole odgovarao na napade koji su dolazili iz različitih uglova… Studenti su govorili da je uvek je bio otvoren za konsultacije, komunikaciju i pomaganje svojih štićenika. Ostaće zapamćen po svojoj torbi u kojoj je uvek nosio gotove zabeleške i pripremljena predavanja, spremljene replike na moguća pitanja za različite seminare i kongrese u Francuskoj i širom sveta. Takodje i po kultnim seminarima na Sorboni, ENS-u, Jelju, Irvajnu, koji su do poslednjeg mesta bili ispunjeni slušaocima. Poznat je i njegov veoma blizak odnos sa njegovim kajmanom/mentorom za filozofiju na École Normale Supérieure (ENS) Lujom Altiserom, kome u jednom trenutku najtežeg duševnog pada Derida postaje jedina porodica. Žak Derida će biti iskren prijatelj bivšem profesoru, do kraja Altiserovog života, bez obzira na neka politička razilaženja još u vreme ‘1968. godine, u dobu ideoloških i političkih previranja na ENS-u. Reklo bi se da je u doba šezdesetih to bila jedna staljinistička institucija, puna unutranjih rovovskih borbi medjusobno političkih suprotstavljenih frakcija! Prosto je neverovatno ćutanje ili potpuno slepilo francuske inteligencije na posledice kineske kulturne revolucije – reći će u jednom docnijem intervju Žak Derida. Ćutanje o posledicama kolonijalnog režima u Alžiru ili odnosu prema unutrašnjem konfliktu između Palestinaca i Izraela, o svemu tome će radikalno govoriti Derida u poznijim godinama. Dakle, ako bi se recimo u ono doba Derida deklarisao kao komunista, to je kao bi Kenedi izjavio da je Nemac. U vreme studentske erupcije 1968. godine Derida se držao po strani; iako je njegova teorija dekonstrukcije bila involirana u docnije liberalne posledice politike. To što je od komunističe partije i časopisa Te Quel te iz različitih ultra levičarskih pravaca kao glavni profesor na katedri na ENS-u podnosio ćuteći napade, po različitim povodima i osnovama: nije podnosio marksitički dogmatizam, mada će napisati knjigu kao jezgrovit odgovor i izazov Fukujami: Marksove sablasti.25) Medjutim tih godina kad se na stranicama časopisa Te Quel (1971–1973), vodila žestoka polemika o dijalektičkom materijalizmu, kulturnoj revoluciji u Kini, i lenjinizmu, Derida odbija dijalog o tome; ma koliko svaka akademska godina na ENS-u bila prožeta akademskim radikalizmom. Derida nikad nije bio član KPF, ni njen simpatizer; jer mu je staljinizam kao svaki anahroni dogmatizam bio nepodnošljiv otkako ga je video na ENS-u. Derida je želeo da ostane veran demokratskoj levici dok je KPF bila zatvorena u ljušturu, i vodila samoubilačku politiku. Gubila je na svim planovima, i bila izolovana u zemljama Varšavskog pakta. Ono što je zanimljivo jeste da je i altiserizam za Deridu predstavljao tvrdu struju u partiji, samobilačkije od Komunističke partije Francuske. Međutim, Altiseru bi trebalo da budemo zahvalni na obnovi teorijske misli. – veli Derida.26) Mnoga prijateljstva ostaju zaledjenja, a raskid sa časopisom Te Quelom u kojem je godinama objavljivao postaje definitivan, a napadi ne prestaju. U Pragu će mu se dogoditi početkom osamdesete velika neprijatnost, na povratku sa seminara koje je održavao za političke disidente; na izlasku iz Čehoslovačke; biće mu podmetnuta droga. Tek na oštar diplomatski protest Francuske, pustiće ga da izađe iz zemlje. Derida je tokom celog svog sistematskog rada pisao o Hajdegeru ali do planiranog sastanka između njih dvojice nikad nije došlo; iz više razloga. Hajdeger je smatrao je da su radovi Žaka Deride veoma bitni ali pitao se pitao po čemu su oni bili bitni za evropsku filozofsku misao. Međutim, Hajdegeru nije bilo moguće objasniti Deridino tumačenje huserlove misli; uz to, tadašnji belgijski fenomenolog Žak Taminioa bio je prinuđen da izbegne pominjanje pojma dekonstrukcija koje je i Hajdeger koristio. Poimanje termina Différance, (rAzlike) u nemačkom i francuskom jeziku bile su drastične te je bilo bolje i preskočiti ih. U oktobru 1973. godine Hajdger je umro tako da do susreta nikad nije ni došlo. Afere Pol De Man i Hajdeger 1987/88. se podjednako dotiču nacizma i pogađaju Deridu jer mu je Pol de Man bio blizak prijatelj, a Hajdeger sve i svja u filozofiji. Otkriće jednog novinara o Polu de Manu da je bio kolaboracionista u Belgiji za vreme okupacije biće jak udarac za Žaka. U vreme kad je publikovana u Njujork tajmsu brižljivo skrivana tajna ; Pol de Man je bio mrtav već četiri godie. Njujork tajms objavljuje na prvoj stranici 1987. godine: Yale Scholar found in the Nazi Papers. Potpuno se poklopivši sa aferom oko Hajdegera ona se obrušava na Deridu u najtežem momentu, jer je povoljna za povlačenje površnih paralela. Hajdegerovska debata je uglavnom evropska; tiče se Francuza koliko i Nemaca; dok je afera Pol de Mana isključivo drugi deo američki priče o nacizmu. Poput negativnih glasina o Ferdinandu Selinu i nacizmu tako i buka o Hajdegerovom angažmanu u IV rajhu, izbijaju na površinu iznova skoro svakih petnaest godina. Deridu se našao na meti optužbi Žan Pjer Faja još 1969. godine u vreme kad se pojavljuje knjiga Hajdeger i nacizam, Derida u to vreme objavljuje dela Psihé i knjigu O Duhu, pa je ovaj poslednje delo shvaćeno kao odgovor Farijasu. Medjutim, posle dugih rasprava biće organizovan susreta između Deride i Gadamera u Hajdelbergu na mestu gde je Hajdger održao čuveni govor Univerzitet u Novom rajhu – 1933. Susret, po mnogo čemu istorijski, biće prilika da jedan neposredan svedok pokuša da objasni Hajdegerevu zabludu; to veče Gadameru pruža priliku da govori posle dugogišnjeg ćutanja o jednom periodu. Postavlja se pitanje da li je bilo moguće ćutanje pred Polom Celanom o angažovanju na strani nacista u vreme Aušvica? Derida se usuđuje da postavi smelu hipotezu da je Hajdeger možda rekao sebi: osudu nacizma moći ću da izgovorim samo ako mogu da je izgovorim onim jezikom koji je po meri onog što sam već rekao nego i onoga što se tamo desilo… Deridine emocije i strasti nisu pobile istorijski fakticitet Hajdegerovog angažmana u nacističkom režimu; ali su dale povod zlim jezicima! Odbrana Pola de Mana, biće više emotivna Kao šum mora u školjci: rat za Pola de Mana. Pišući odbranu optuženog Derida, se izlaže rizicima, pruživši njegovim neprijatljima priliku za radikalan napad na njega. Afera De Man izaziva veliko talasanje na svim američkim univerzitetima, dovodeći do rascepa i u deridovskim krugovima u Americi. Reklo bi se obe afere su imale negativne konsekvence u to vreme po Deridu jer su bile: »Odbrana neodbranjivih stvari»! Izmedju ostalog Derida je objavio sedamdeset knjiga i mnogo eseja i članaka. Između ostalog Posmrtnu zvonjavu, u izdavačkoj kući Galilee, 1974, komparacija dva teksta Hegelovog kanonskog filozofskog teksta i Žaneovog, opscenog, u neviđenom format, dvostubačno. Na prvi pogled, dva teksta ne komuniciraju međusobno. Bez fusnota, uvoda, pogovora, desni stubac posvećen je Hegelovom poimanju porodice iz Filozofije prava, a drugi stubac Žaneovom delu, odsustvu porodice i razmetanju homoseksualnošću. Izdvajamo dela: La vérité en peinture, (Istina u slikarstvu) 1978., La Carte postale Razglednice (1980), jednu zagonetku koja ne razgraničava privatno i javno, svedočanstvo i fikciju, što ne sprečava Deridu da u naznakama ostavi imena ljudi, mesta, poverljive datume, intimne konverzacije, prepoznatljive događaje kao u slagalici, bez početka i kraja. Objavljuje i Psyché, Inventions de lautre, 1987. Cirkumfesije, nastaju 1991. u četri sloja: kao autobiografska anamneza, bdenje kraj majke na samrti, izvodi iz svezaka o obrezivanju, citati iz Ispovesti Svetog Avgustina. Smatra se da je ovo delo jedno od najimpresivnijih Deridinih dela koje je po svojoj posebnosti duboko emotivno. Iz jednog intervjua Osvaldu Munjozu; za El Pais, a koji se završava tradicionalnim Prustovim upitnikom, koji nikad nije objavljen jer je otkrivao više nego što bi Derida želeo,ovde ćemo citirati jedan: Derida: Moj san o sreći? “Da nastavim da sanjam.” U tom intrevju je sav onaj svet zagonetki i mozaika skrivenih u Razglednicama, Cirkumfesijama, spaljenoj prepisci sa Silvlijom Agazanski u portetu šezdesetogodišnjeg filozofa. Derida je kao lik iz Šekspirove Bure Prospero za koga je život isuviše kratak – da bi sve postigao, da bi sve uspeo da napiše, da odgovori na sva pisma iz korespodencije da podeli svoju ljubav i interesovanja sa svojim prijateljima. Pisanje je za njega uvek sa nekom unutrašnjom inspiracijom, povodom, uz zanimaciju za tehnike pisanja, a tekst je vrsta pasivne odluke u njemu samom kao piscu nema ničeg zanimljivog što bi mu dalo pravo da kaže: Evo knjige koje sam lični isplanirao, niko mi nije tražio.27) Jedna od tema koja opseda Deridu jeste opravdanost smrtne kazne; opominjući da su mnogi filozofi od Platona do Hegela, od Rusoa i Kanta, izričito, bez griže savesti opredelili za smrtnu kaznu. Kao da je čovek jedino živo biće koje uživa u zlu zarad samog zla. Iza Žaka Deride ostala je ogromna pisana zaostavština tako da je jedan deo arhive ostao pohranjen na Univerzitetu Irvajn Special Collection, a drugi zaveštan udruženju IMEC (Institut memoires de l’édition contemporaine) u Francuskoj.28) Benoa Peters je napisao sjano delo za buduće generacije, prikazavši Deridu u jednom novom svetlu kroz neograničenu radoznalost. Vreli temperament pretočen u duboku filozofsku sagu koju je smrt bezuslovno presekla. Niko ne zna šta bi nam još sve ostalo od Žaka Deride, a dovoljno je velika zaostavština da je i sama biografija povest filozofije povezana sa životom, ljubavlju, strastima, prijateljstvima, ljubavima, žestokim raskolima, intelektualnim polemikama. To je beleška o jednom vremenu i mnogi protagonisti pomenuti u biografiji su veoma važni, deo i evropske francuske kulturne baštine. Stoga je ova detaljno, istraživački ispisana knjiga o jednom životu čoveka čija je deviza bila: Radije kažem hoću – vredna svake pažnje čitalaca.29) Biografiju Žaka Deride prevele su Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović sa francuskog, dok se urednik Dejan Aničić potrudio bude sve preneseno u ovo srpsko izdanje Karposa iz originalnog izdanja. Ovo je još jedna knjige u ediciji Biografija, ove izdavačke kuće, vredna svake pažnje, posvećenog čitanja i istraživačkog rada, jer je puna detalja. Svakako značaj dokument jedne epohe čiji smo bili svedoci. Na koncu same Deridine reči iz Epitafa koji je sam sastavio sebi: Uvek birajte život i stalno potvđujte da ste živi. Autorka: Anja Veber Lektura: Vladimir Stokić NOVI MAGAZIN, 21.02.2018. U knjizi Benoa Petersa osvetljeni su ne samo Deridin svet, spoljašnji i onaj prebogati unutarnji jednog mislioca koji je sve vreme voleo da bude pisac, već i slika intelektualnih krugova u kojima je, u drugoj polovini prošlog veka u Francuskoj, sve vrilo od ideja http://www.novimagazin.rs/vesti/u-novom-broju-nedeljnika-novi-magazin-procitajte356 Anđelka Cvijić Da biografije nije lako pisati uverio se i francuski pisac i filozof Benoa Peters kada je ušao u veliki, pokazalo se i višegodišnji istraživački posao sa ciljem da izradi biografiju jednog od najpoznatijih svetskih filozofa 20. veka, Žaka Deride. Derida, koji spada u najvažnije pripadnike francuske moderne misli, koliko izuzetan i slavljen, toliko i danas za mnoge kontroverzan, tvorac ideje o dekonstrukciji kojom je filozofiji oduzeo pravo na aposlutno vlasništvo metafizike, svojim životnim putem i delom predstavlja veliki izazov svakome ko bi razmišljao o tome kako bi bilo napisati njegovu biografiju. Jer, kako Peters kaže u kratkom uvodu u knjigu koja sadrži blizu 550 gusto kucanih stranica teksta, i barem još 100 sa Beleškama (bezbroj fusnota koje na njih referišu), Bibliografijom i Indeksom imena, pisati o životu Žaka Deride, to znači ispričati priču o malom Jevrejinu u Alžiru koji je sa dvanaest godina isključen iz škole, koji je postao najprevođeniji francuski filozof na svetu, priču o osetljivom i namučenom čoveku koji je sebe, do samog kraja, neprestano video kao „nevoljenog“ od francuskog univerziteta. I ne samo to. Znači, nastavlja Peters, evocirati izuzetan niz prijateljstava s najistaknutijim piscima i filozofima, Lujem Altiserom i Morisom Blanšoom, Žanom Ženeom i Elen Siksu, Emanuelom Levinasom i Žan-Likom Nansijem. Znači rekonstruisati ne manje dugačak niz polemika, značajnih po ulozima ali često brutalnih, s misliocima kao što su Klod-Levi Stros, Mišel Fuko, Žak Lakan, Džon Serl ili Jirgen Habermas, kao i više afera koje su se prelile daleko van akademskih krugova, a od kojih se najčuvenije tiču Hajdegera i Pola de Mana. Znači iznova prikazati niz hrabrih političkih angažmana u korist Nelsona Mandele, ljudi bez dokumenata i gej brakova. Znači izneti sudbinu jednog pojma – dekonstrukcije – i njegovog izvanrednog uticaja, daleko izvan filozofskog sveta… na proučavanje književnosti, arhitekture, prava, teologije, feminizma, queer studies i postcolonial studies. Sve ovo što je naveo u uvodu, Peters je uspeo da unese u knjigu koja je u originalu objavljena 2010. godine; kod nas ju je 2017. objavio jedan od naših najboljih izdavača, „Karpos“ iz Loznice, koji svojom, po obimu skromnom ali po kvalitetu izvanrednom delatnošću čini čast srpskoj kulturi. Biografija Žaka Deride (urednik Dejan Aničić, s francuskog prevele Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović) izašla je u biblioteci Biografeme u kojoj su se, u relativno kratkom periodu od par godina, pojavile i sjajne biografije velikana kao što su Margerit Jursenar, Karl Marks, Mišel Fuko, Rolan Bart, Strindberg, Seren Kjerkegor, Lorens Darel i Henrik Ibzen. Njen autor držao se striktno perioda koje je idući tragom Deridinog života i stvaranja delio prema najvažnijim događajima, od ranog detinjstva preko mladosti do univerzitetske karijere koja se iz Francuske proširila na gotovo celi svet, a najviše na SAD gde je, mnogo više nego u svojoj rodnoj zemlji, Derida bio gotovo bezuslovno prepoznat i dizan u zvezde. Petersova knjiga školski je primer kako se piše jedna dobra biografija. I to kakav primer! Fascinantan, kakav se retko stvara, izvanredno tanani spoj ideja koje se rađaju iz susreta njima ne uvek naklonjene realnosti, i znanja; ideja koje vaja jedan radoznali duh čije žeđ za novim saznanjima i, još lepše, želja da se ona prenesu drugome, nikada, čak ni pred smrću, ne gasnu. U ovom delu osvetljeni su ne samo Deridin svet, spoljašnji i onaj prebogati unutarnji jednog mislioca koji je sve vreme voleo da bude pisac, već i slika intelektualnih krugova u kojima je, u drugoj polovini prošlog veka u Francuskoj, sve vrilo od ideja. Bilo je to vreme i intelektualnih podela, pogotovu posle 1968, kada su u taj svet aktivno ušli i politika i pitanje angažmana intelektualaca. To je doba kada su intelektualci vodili žestoke polemike bilo u svojim predavanjima, tekstovima u teorijskim časopisima ili u knjigama, a kada su izdavači, iako sa zebnjom što se profita tiče, svesno ulazili u velike poduhvate objavljujući dela filozofa, antropologa, sociologa, psihologa; pokazalo se da se te knjige i te kako prodaju, neke čak bivaju i razgrabljene. I, najzad, to je vreme informativnog prevrata u kojem su mediji dobili sasvim drugačije, važnije, mesto. Tokom tih decenija Francuska je iznedrila niz novih pojmova i teorija koje su, šireći se po Evropi i SAD, osvojile svet – neke od njih već su odavno klasika humanističkih i društvenih nauka. U srpskom izdanju posebno je važno istaći veliki trud prevoditeljki iz čijih se dodatnih fusnota ili beleški može videti koliko je naša kultura išla u korak sa vremenom, i koliko je kapitalnih dela ovih važnih predstavnika francuske moderne misli predstavljeno našim čitaocima. Žaki Derida (1930 – 2004), kasnije Žak Derida jer će „i“ izbaciti iz svog imena, rođen je u El Bijaru, predgrađu grada Alžira, u jevrejskoj porodici. U Francusku, u Pariz, došao je sa devetnaest godina. Njegova studentska a kasnije univerzitetska karijera nisu tekle putem koji je posut ružama; naprotiv, žestoko se borio za svoje mesto u društvu, i u nauci, sa nepokolebljivim uverenjem da je u pravu, a strepeći u sebi od neuspeha koje je, pogotovu u naučničkoj sredini u kojoj se kretao, doživljavao ne tako retko. Ono što ga je celog života krasilo bile su upornost, neverovatna fizička izdržljivost nasuprot tananoj psihi, ogromna, nezasita i temeljna erudicija u rasponu od filozofije do politike, gotovo apsolutna moć pronicanja u suštinu sveta ideja i dalekovidost u sagledavanju situacija. Autor Deridine biografije umeo je da pronikne u poimanje sveta ovog filozofa, sveta istovremenog osećanja ogromne strepnje a potom euforije zbog spoznaje onoga za čim se traga, uznemirenosti i hladne pronicljivosti a potom umeća sinteze i elokvencije, besedništva koje je ponekada umelo da traje bez prekida dva, pa i tri cela sata u salama krcatim onima koji su hteli da tog čarobnjaka reči čuju, makar uvek i ne razumevajući njegove ideje. Benoa Peters je napisao knjigu koja se čita kao najuzbudljivije štivo. U njoj porodičnog i intimnog ima taman onoliko koliko je neophodno; sve drugo je podređeno Deridinom naučnom radu, ali ni u kom slučaju pukim prepisivanjem delova tekstova ili definicijama njegovih ideja, pre svega one najvažnije po kojoj je čuven, ideji dekonstrukcije. Iz cele knjige koja govori o filozofiji ali nije filozofska, koja govori o sukobima i sučeljavanjima u francuskim filozofskim i njima naučno bliskim krugovima, nećete naći decidne definicije ni dekonstrukcije ni drugih Deridinih filozofskih koncepcija; njih, nazovimo ih teorijama, ni sam nije uvek precizno i dosledno definisao, ali ih jeste svakom prilikom, u predavanjima, u brojnim kritikama knjiga svojih kolega (čime se mnogima zamerio) ili u radovima rasutim po časopisima, doterivao, bogatio primerima i pojašnjavao. Biografija Žaka Deride nije, dakle, intelektualna u smislu da su joj prioriteti definisanje i objašnjavanje Deridinih ideja, ali u njoj se na osnovu odlomaka iz brojne Deridine korespondencije ili studija, rasprava i knjiga, može steći relativno jasno saznanje o tome šta je dekonstrukcija, polazeći od problema jezika čija se, prema Deridi podrazumevana metafizika suprotstavlja konačnim, ustaljenim shemama i značenjima, zahtevajući stalno preispitivanje i traganje za onim „iza“. Otud se Deridinom postupku dekonstrukcije pripisuje i parafraza Dekartovog „Mislim, dakle postojim“ u novom ruhu – „Mislim, dakle mislim drugo“. U vezi sa dekonstrukcijom zanimljivo je navesti i neke američke zgode: naime, Derida je u SAD postao medijska zvezda i, po tipičnim američkim sklonostima da mnogo čemu dodaju „vašarski aspekt“, neke su revije za uređenje enterijera pozivale čitaoce da „dekonstrišu svoj vrt“, reklamirani su „sako Derida“ i „dekonstrukcionističko odelo“, ali je vrhunac svakako bio, piše Benoa Peters, da se i Bil Klinton, usred afere Monicagate, poslužio dekonstrukcijom ne bi li se odbranio. Optužen da je lagao tvrdeći kako nije imao seksualne odnose s mladom stažistkinjom, predsednik je odgovorio: „ It d Naslov: Žak Derida : biografija Izdavač: Karpos Strana: 652 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6435-066-2