prva knjiga ima posvetu lepo očuvane

Knjiga je kupljena nova, neoštećena je, stoji na polici par meseci.

Knjiga je nova i izvanrednog kvaliteta u vidu korica i papira na kojoj je stampana. Na ruskom je jeziku.

Ik D. Novine Gornji Milanovac 1987g. omot malo cepnut ostalo veoma dobro ocuvano

ok

izdanje dečijih novina

Prvobitni listovi kao da imaju tendenciju da se odvajaju. Sa pečatom i numeracijom biblioteke. Sifra adp4.1

Dnevnik Novi Sad 1993g. 140str. preveo Goran Skrobonja

Kako je uspeo da nas još jednom uvuče? Delimično je to i sama prodornost njegove tehnike. Što nas više iznervira preteranim pripremama, to se efikasnije njegove pripreme na kraju isplate. Dugoročno gledano, ne samo da smo emocionalno povezani sa Arnijem Kaningemom i njegovom paklenom gomilom, već povremeno i navijamo da bi bolesni par uspeo. King nam je samo pokazivao svoju spremnost da sruši nevinog protagonista, za slučaj da postanemo samozadovoljni zbog nečijeg prava da preživi u njegovim pričama. Kao dobar igrač pokera, spremao nam je za sledeći put. “Christine” je sledeći put, i u njemu se taktika gospodina Kinga na kraju isplati. Kristinina premisa izgleda kao tipičan horor roman – zli automobil oživljava i počinje da ubija. To je poznata priča oživljena u takvim groznim filmovima kao što je auto. King uspeva da od toga napravi nešto briljantno. Reč je o višegodišnjem prijateljstvu popularnog fudbalera Denisa Gildera i Arnija Kaningema, ošamućenog, izopćenog sa mrljama na licu koji je glavni deo svačije šale. Takođe je reč o prelepoj Li Kabot koja se nalazi između dva prijatelja i Arnija i predmeta njegove opsesije, automobila, te strašne Kristine. Kristin oživljava. Arni nekako postaje opsednut duhom gadnog starog čoveka po imenu Roli De Lebej, Kristininog bivšeg vlasnika koji je možda, a možda i nije, sam negativac. Veliki deo priče vrti se oko toga da Kristin oživi i da lovi i ubije sve koji su joj zgrešili. Policajac koji istražuje ubistva zna da nešto nije kako treba, ali Kristin radi ono što najbolje zna. King čini da Kristin deluje više od onong običnog horor romana o automobilu koji oživljava. On to radi kroz kvalitet pisanja. Karakterizacija je takođe odlična. Arni je tip sa kojim je lako saosećati. On je tip koga je ostatak sveta uvalio u zemlju. Naježićete se njegovom transformacijom u nasilnog, poremećenog psihopatu dok ga Kristin i Lebejev duh obuzimaju.

U mračnoj sobi za ispitivanje u nekom fašističkom srednjoameričkom paklu, američki reporter koji je postao pobunjenik mora da prođe kroz mučenje ne odustajući od onoga što zna. Nakon napetog meča duhova protiv svojih islednika, uspeva da im okrene ploču i pobegne. “Kabinet smrti“ je definitivno prekid tradicije Stivena Kinga. U njemu nema nikakvog natprirodnog elementa, i što je još više iznenađujuće, radnja se ne odvija u ruralnom Mejnu, ili u Americi. Radnja se odvija skoro u potpunosti u jednoj prostoriji, stereotipnoj komori za ispitivanje, duboko u nekoj stereotipnoj korumpiranoj centralnoameričkoj naciji. Flečer je američki reporter koji je upao u savez sa pobunjeničkim pokretom, ali je uhvaćen i sada se suočava sa mučenjem od strane stereotipno sadističkog tima islednika. Stiven King napominje u pogovoru za “Kabinet smrti” da je ovu priču napisao kako bi obezbedio redak srećan kraj poznatog scenarija “drame u sobi za ispitivanje”, a scenu je opskrbio svim potrebnim likovima: odlučnim i pravednim glavnim junakom. protiv harizmatičnog, ali bezdušnog islednika, proračunatog zvaničnika hunte i sadističkog mučitelja. Mehanizam mučenja je neka vrsta sprave za električni udar koji je već korišćen za ubistvo jednog od Flečerovih prijatelja i saradnika. Kingov prikaz igre uma između ispitivača i ispitivanog je odličan. Flečer zna da će prevariti svoje otmičare da poveruju u njegove laži zahtevati delikatan balans prkosa i rezignacije sa njegove strane, i pažljivo mešanje istine i laži u onome što priznaje. Ni njegovi islednici nisu sasvim nesvesni ove dinamike, i mešavinom obećanja, pretnji i bola pokušavaju da poremete Flečerov otpor. Zanimljivo je zamisliti kako bi se ova priča mogla razlikovati da je napisana nekoliko godina kasnije nego što je bila. Sredinom 2000-ih (i na veliku sramotu Amerike), svi smo razmišljali mnogo više o mehanici i efikasnosti mučenja nego što bi sami iz 1999. ikada mogli pretpostaviti. “Kabinet smrti” nije baš naivna priča, King razume osnovnu dinamiku mučenja, ali na kraju slika veoma holivudsku sliku torture, onu divlju, ali neobično dostojanstvenu partiju šaha između mučitelja i mučenog odigranu u nekoliko susreta, umesto produženog niza dehumanizirajuće brutalizacije. Sama karakterizacija likova je prosto fenomenalna. Način na koji Stiven King oslikava Flečera, njegovu veličinu, odnosno otpor koji pruža, njegovu želju za pobedom ove šahovske partije, učiniće da se prosto naježite. Ne možete da ne navijate za Flečera u ovom delu. Na kraju krajeva i sam prikaz ispitanika je odrađen na nivou na kojem samo King uspeva. King ovde izričito piše žanrovsku priču i to je u tom svetlu veoma prikladno. Ovo je snažna priča zbog koje ćete grčevito okretati stranice da saznate kako će se odigrati. Lepo je videti Kinga kako se malo širi, i u žanru i u okruženju. U objašnjenju Stivena Kinga koji je predstavljen uz priču, King objašnjava „Ovo je pomalo Kafkina priča o sobi za ispitivanje u južnoameričkoj verziji pakla. U takvim pričama, ispitanik obično završi da prospe sve i onda biva ubijen (ili je izgubio razum.) Hteo sam da napišem jedan sa srećnijim završetkom, koliko god to bilo nestvarno. I evo ga.” Da li priča zaista ima srećan kraj (i dalje je otvorena za tumačenje), da li će Flečer zaista preživeti, držaće vas na ivici tokom cele priče. Sjajna kratka priča. Mada kad bolje razmislimo, to je velika priča, ali u malom prostoru. Biće trenutaka kada će vam srce lupati tako snažno da prosto nećete moći da dočekate rasplet radnje. Ukratko, King je ovo dostavio na jednostavan način, kratko i tačno. Sve u svemu, ovo je jaka priča, ali sa jezivim završetkom. Očekujte neočekivano i nećete biti razočarani.

Roman prati kraljevsku porodicu Delain. Kralj Roland Dobri je prosečan monarh. On voli svoj alkohol, lov i generalno je u redu. Njegov odlučujući podvig bilo je ubistvo poslednjeg poznatog zmaja, čija glava ostaje u njegovoj sobi kao trofej. U kasnijim godinama, kada su njegovi podanici zabrinuti zbog nedostatka naslednika, on se upoznaje sa duhovitom, šarmantnom, mladom damom po imenu Saša i zahvaljujući nekoliko magičnih napitaka, rađa se dvoje dece. Piter izrasta u dobrog, ponosnog i časnog mladog gospodina za koga se svi slažu da će biti veliki sledeći kralj. Pa, svi osim jedne osobe. U sumornom danu u Delainu, Kralj je otrovan gnusnom supstancom zvanom Zmajev pesak koja spaljuje žrtve iznutra ka spolja. I dok zemlja Delain tuguje, zli čarobnjak Flagg smišlja zaveru toliko zlu, u kojem je kraljev najstariji sin Petar, sledeći u redu za presto, zatvoren zbog ubistva svog oca, a najmlađi sin nasleđuje tron. Piter služi večni zatvor na vrhu tornja igle, 300 stopa iznad zemlje. Samo Piter može spasiti Delain od užasa koji Flagg sprema. Ali prvo mora da pobegne sa visoke kule. Knjiga je relativno kratka, oko 380 stranica i netipična za Kinga. Međutim, obe karakteristike knjige će vas impresionirati. Promena stila pisanja nije laka stvar. Ali King to radi spretno, koristeći kratka, puna poglavlja i skroman rečnik kako bi preneo svoju fantaziju o kraljevstvu koje je bacio u nemir podmukli mađioničar koji namešta prestolonaslednika za kraljevo ubistvo. Tokom čitavog perioda, Kingov narator često prelazi u prvo lice, kako bi mogao direktno da razgovara sa čitaocem. Ukupni efekat je kao priča za laku noć, što nije iznenađujuće kada to saznate da su “Zmajeve oči” prvobitno bile priča koju je Stiven King pričao svojoj deci. Stiven Kig je najpoznatiji po tome što elemente hororo uvek filtrira. Stari kralj umire prilično užasno, a mađioničar je veoma grafički opisan. Tempo je takođe poznat, sa zapletom koji ubrzava poput serije preokreta uz obronak planine. A ljubitelji ostalih Kingovih dela prepoznaće direktniju vezu: Rendal Flagg, mađioničar, je lik koji se ponavlja u Kingovom književnom univerzumu. (Flagg se prvi put pojavio u “Uporištu”, i u velikoj meri se pojavljuje u seriji “Mračna kula”). King se nije upuštao u opisivanje istorije svakog karaktera, već se zadržao na trenutnoj situaciji koja ih je zadesila. Takođe, svet je ograničio na jedno kraljevstvo sa veoma malo i jednog mađioničara. “Zmajeve oči“ su po svemu sudeći prilično osnovna fantazija sa jasnim herojem, jasnim zlikovcem i oštrim i suvim sukobom koji ima visoke, smrtonosne uloge. Snaga ove priče zaista dolazi od njenih likova, što ne bi trebalo da čudi s obzirom da ih je King stvorio. Iako nijedan od njih nije posebno složen, oni su i dalje likovi koje ćete lako moći da podržite, i da se protvite, a u nekim slučajevima da osećate duboko, duboko sažaljenje. King je elemente fantazije primenio na delotvoran način, od stvaranja kreativnih otrova, jedinstvene priče i kraljevstva čija su kultura, ekonomija i struktura moći veoma dobro razvijeni. Ova verzija Flagga je takođe interesantna po tome što je i dalje zlonamerna. Likovi su tako dobro nacrtani, pokazuju nijanse ličnosti i motivacije, i pronalaze skrivene dimenzije u likovima koji bi inače mogli izgledati kao standardni tip. Iako je najpoznatiji po svojim hororima, Stiven King nam je pokazao da može da promeni žanr, i da napiše odlično delo. Prikazao nam je priču na neverovatan način i to je činio van svoje zone komfora. I još jednom nam stavio do znanja zašto je najbolji pisac ovog vremena. Uverićete se da je ova knjiga divna. Ujedno to je i verovatno jedina knjiga Stivena Kinga koja se može preporučiti čitaocima svih uzrasta, i ljubiteljima bilo kog žanra. Sve u svemu, “Zmajeve oči“ su veoma prijatno čitanje fantastičnog romana, i pre svega to je sjajna priča.

Pošto je proizveo preko 50 beletrističkih dela, dve nefikcijske knjige i niz zbirki priča, scenarija i telepredstava – verovatno ne postoji drugi autor koji je toliko čitan kao Stiven King. A u poslednjih nekoliko godina, King brend je masovno porastao. Broj Kingovih adaptacija na velikim i malim ekranima u samo poslednjoj godini je prosto zapanjujući. Kingov rad govori sam za sebe. Sam početni red predgovora knjige postavlja jasan ton. I, ovo je zaista jedna od najlepših stvari o ovoj knjizi, njegovoj brutalnoj iskrenosti i istinskoj ljubavi koju King gaji prema zanatu. Prvo poglavlje, pod nazivom “C.V.” je u osnovi životna priča Stivena Kinga, kralja horora obogaćena sitnicama i anegdotama iz njegovog ranog detinjstva i njegovih godina formiranja kao pisca do njegovog bola sa alkoholizmom i kako mu je pisanje pomoglo da ga prevaziđe. Autor se razotkriva dok govori o ključnim trenucima svog života, kao što je kada je prodao svoju prvu knjigu, Keri, za ogromnih 40.000 dolara ili o onom potresnom trenutku smrti njegove majke. Kada završite sa prvim poglavljem “O pisanju”, imaćete osećaj da je King neko koga poznajete od srednje škole. Uspeva da piše tako da vas natera da se saosećate. Takođe, zaista je nadrealan osećaj shvatiti godine borbe i napornog rada koji su doprineli uspehu koji Stiven King danas uživa. U suštini govori da kao i za sve što radimo, moramo imati dobru osnovu i temelj i takođe na tome treba raditi. King se stalno poziva na “Elemente stila”, od Vilijama Stranka mlađeg i E. B. Vajta i jasno je mišljenja da svaki pisac treba da pročita ovu kratku knjigu od 85 stranica o tome kako da poboljšate svoje veštine pisanja. Neki bi to mogli nazvati najslabijim delom knjige, ali kao što King kaže, koji upoređuje pisanje sa stolarijom, kada jednom napravite sopstvenu kutiju sa alatima i izgradite dovoljno mišića da biste mogli da je nosite sa sobom svuda, nijedan posao neće izgledati preteško i moći ćete da zgrabite pravi alat i odmah prionite na posao. U ovom poglavlju on se zaista predaje toj ulozi učitelja, i slobodan je i voljan da pokaže svetu šta je potrebno ali i da nije lako doći do cilja. Nije jedan od onih koje svoje znanje čvrsto drže za sebe i beže od toga da ga podele sa svima. O važnostima poput redovne navike pisanja i čitanja, neophodnosti druge verzije i kako ona uvek treba da bude manja za najmanje 10% od prve verzije. Kako uvek treba pisati imajući na umu njihovog Idealnog čitaoca kako ne bi izgubili trag, i o pisanju sa zatvorenim vratima, ali i o tome kako je važno da kritikujete svoju prvu verziju pre nego što sednete na reviziju. I još mnogo toga. Ovde ćete naučiti mnogo o zanatu – od čoveka koji je veći deo svog života proveo u pisanju. Sigurno ćete pokupiti mnogo alata koji garantuju vaše majstorstvo i mesto u samom gornjem sloju vaše “kutije sa alatima”. I poslednji odeljak, “O životu: postskriptum”, možda je najbolji deo knjige. Priča o tome kako je pisanje utkalo put nazad u život, nakon užasne nesreće koja je potpuno smrskala Kingov donji torzo.

Glavni lik, Džonatan Smit, mladi pisac koji se bori s blokadom kreativnosti, doseljava se u mirni seoski gradić. Međutim, njegov miran život okreće se naglavačke kada počne sumnjati da je u njegovom novom domu nešto iskvareno. Dok se njegova sumnja pojačava, Džonatan upada u opasnu spiralu ludila.Dokazuje se da su njegove sumnje opravdane kada otkriva postojanje nevidljivog uljeza, entiteta koji se hrani strahom i koristi se njegovim mislima. Džonatan postaje opsednut borbom protiv ovog neuhvatljivog neprijatelja, suočavajući se sa sve većom paranojom i gubitkom kontrole nad sopstvenim umom.“Uljez” istražuje mračne aspekte ljudske psihe, postavljajući pitanje granica između stvarnosti i ludila. Stiven King majstorski gradi napetost dok nam prikazuje Džonatanovu unutrašnju borbu, stavljajući nas pred izazov da razmišljamo o sopstvenim strahovima i demonskim silama koje leže u dubini našeg uma.Ova uznemirujuća priča iz pera Stivena Kinga vas neće ostaviti ravnodušnim. “Uljez” će vam poslati jezu niz kičmu i izazvati neprestanu strepnju dok otkrivate tajne koje leže skrivene u senci. Spustite se u ovaj mračni vrtlog i pripremite se za nepredvidive obrte dok otkrivate istinu o “Uljezu”.

Ali cena korišćenja ove sposobnosti je veća nego što Džejmi može da zamisli – kao što otkriva kada ga detektiv njujorške policije uvuče u poteru za ubicom koji je pretio da će udariti iz svog groba. “Kasnije” je Stiven King u svom najboljem izdanju, zastrašujuća i dirljiva priča o izgubljenoj nevinosti i iskušenjima koja testiraju naš osećaj za dobro i pogrešno. Uz odjeke Kingovog klasičnog romana “To”, “Kasnije” je moćno, opsjedajuće, nezaboravno istraživanje onoga što je potrebno da se suprotstavi zlu u svim licima koje nosi. Da li neko piše decu sa čudnim moćima bolje od Stivena Kinga? I, postoji li neko na sceni ko ima više insajderskog znanja o izdavačkoj industriji? Džejmi je klinac koji može da vidi mrtve ljude, a njegova samohrana majka je književna agentica spremna da uradi sve što mora da bi hleba ostala na stolu, bez obzira na književnu etiku. Pre nego što se unervozite što je ovo ista dinamika „Šesto čulo“ koju svi poznajemo i koju volimo, neku vrstu straha, Džejmi, naš narator, dobro je svestan filma M. Najta Šajamalana iz 1999. godine. Što je još važnije, čini se da je King svestan da je „Šesto čulo“ u osnovi priča o poreklu superheroja: dete otkriva svoje moći, gleda oko sebe, a zatim pokušava da učini svet boljim mestom. Kao što nas Džejmi podseća u celosti, „ovo je horor priča“, a horor priče nisu toliko o tome da svet učinimo boljim, koliko o pokušaju da izađete živi, sa što više delova vaše duše. povući se iz tame. Kako Džejmi brzo saznaje, ubeđivanje onih oko sebe da može da vidi mrtve ljude je poziv za njih da iskoriste tu sposobnost – tu je ludi bombaš koji preti gradu, postoji izgubljeni rukopis, postoji bogatstvo za koje samo mrtvi znaju – i ovde se King uvek isticao. Njegove premise i situacije se protežu u vašoj glavi baš kada ih čujete skicirane, zar ne? Kingovo pisanje u “Kasnije“ je čisto, direktno i evokativno kao što je ikada bilo. Kratka, precizna poglavlja omogućavaju brzo čitanje, zaplet vođen kriminalom je propulzivan, uključuje oružje, drogu, bombe i otmice, ali, što je još važnije, neke od redova jednostavno oduzimaju dah. Koža “šljunak” sa guskom. Mrtva osoba koja se suočava sa Džejmijem je „kao spaljeni balvan sa vatrom još uvek unutra“. Ali uvlačenje u glavu i glas i život ovog klinca naratora je ono u čemu se King posebno ističe.

Radi se o zbirci kratkih priča. Izdane su još davne 1978. Godine. Zbirka priča o raznim izmišljenim bićima: Baucima koji se kriju u ormaru, vampirima i još mnogo kakvim užasnim bićima. Ništa od ovih priča nike ozbiljno ili opipljivo. Ova bića kojih se bojite, koja se skrivaju ispod kreveta i pokušaće da vas povuku dole sa sobom. Ništa od toga nije realnost. Ova zanimljiva zbirka priča će u vama da probudi najveće strahove. Možete li to da podnesete čitajući ovo delo?

Mobilni telefon, Stiven King Povez: mek Stanje: odlično

Dodatne informacije Pisac STIVEN KING Izdavač VULKAN – BEOGRAD Izdanje 2020 Povez TVRDI Strana 377 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac STIVEN KING Izdavač VULKAN – BEOGRAD Izdanje 2022 Povez TVRDI Strana 365 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac STIVEN KING Izdavač VULKAN – BEOGRAD Izdanje 2023 Povez MEKI Strana 317 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac STIVEN KING Izdavač VULKAN – BEOGRAD Izdanje 2018 Povez TVRDI Strana 334 Stanje Vrlo Dobro

Kraj bdenja, Stiven King Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Stanje: kao na slikama

Supermarket postaje poslednje uporište čovečanstva pred nečastivim silama uništenja… Odlazak na tavan pretvara se u putovanje do pakla… Žena za volanom pronalazi zastrašujuću prečicu do raja… Idilično jezero krije neslućeno zlo u svom bezdanu… Pusto ostrvo postaje poprište najgroznije borbe za opstanak koju je svet ikada video. .. U ovoj briljantnoj zbirci od dvadeset dve priče, Stiven King vodi čitaoce stazama koje je samo on mogao da izmisli. Hrvatsko izdanje. Stiven King. Mek povez, latinica. izdavač TWIN PRESS

Ako krvari, Stiven King Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Stanje: knjiga je kao nova

U sobi 217 klinike za traumatske povrede mozga, nešto se probudilo. Nešto veoma zlo. Brejdi Hartsfild, počinilac masakra u Mercedesu, u kojem je poginulo osam ljudi, a mnogo više ih je teško povređeno, već pet godina je na klinici, u vegetativnom stanju. Prema njegovim lekarima, malo je verovatno bilo šta što bi se približilo potpunom oporavku. Ali iza tupog pogleda i apsolutno nikakvih reakicja, Brejdi je budan i poseduje smrtonosne nove moći koje mu omogućavaju da izazove nezamislivu pustoš bez napuštanja bolničke sobe. Penzionisani policijski detektiv Bil Hodžis, neverovatni heroj “Mr. Mercedesa” i “Ko nađe njegovo”, sada vodi istražnu agenciju sa svojom partnerkom, Holi Gibni ženom koja je zadala kobni udarac Hartsfildu zbog čega je bio na odeljenju za povrede mozga. Kada su Bill i Holi pozvani na scenu samoubistva sa vezama za masakr u Mercedesu, oni se nađu uvučeni u svoj najopasniji slučaj do sada, koji će ugroziti njihove živote, kao i živote Bilovog herojskog mladog prijatelja Džeroma Robinsona i njegove sestre tinejdžerke, Barbare. Brejdi Hartsfild se vratio i planira osvetu ne samo Hodžisu i njegovim prijateljima, već i čitavom gradu. U knjizi “Kraj bdenja”, Stiven King dovodi Hodžesovu trilogiju do uzvišeno zastrašujućeg zaključka, kombinujući detektivsku fantastiku “Mr. Mercedesa” i “Ko nađe njegovo” sa potresnom, natprirodnom neizvesnošću koja je bila njegov najprodavaniji zaštitni znak. Rezultat je uznemirujući pogled na ljudsku ranjivost i jezivu napetost. Niko to ne radi bolje od Kinga. King je razvio takav nivo udobnosti sa svojim likovima da priča klizi u trenutni, brzi ritam bez ikakvih prekida. Kao i sa mnogim Kingovim pričama, isprepletani zaplet se zasniva na njegovoj sposobnosti da kombinuje narativni nagon sa osećajem kako obični ljudi mogu da razmišljaju i deluju u vanrednim situacijama. King je itekako zaslužan za lansiranje jezivog i verodostojnog recepta za histeriju izazvanu internetom. U kombinaciji sa belom zimskom olujom, trkom da se zaustavi masovna detonacija, “Kraj bdenja“ vas vodi sve do zadovoljavajućeg zaključka. “Kraj bdenja” donosi preko potreban završetak u Billovim, Brejdijevim i Holinim pričama, i zbog toga ga vredi pročitati. Kraj romana je posebno potresan i pruža jednu od najboljih scena u seriji. Knjiga je, inače, posvećena tvorcu Hanibala Lektora – Tomasu Harisu, a paralele između dva čudovišta koja kontrolišu um dok su pod ključem su jasne. Ali King, čiji je stil manje nijansiran i prefinjen od Harisovog, stvorio je u Hartsfildu potpuno nesimpatičan lik koji je savršeno izbalansiran protiv Hodžisa. King je možda majstor horora, ali njegova sposobnost da napiše nešto što je često rezervisano za velike pisce kriminala govori o njegovom talentu pisanom rečju. Čitaoci verovatno neće želeti da odlože knjigu sve dok ne vide Hodžisa i njegovog neprijatelja kako se suočavaju po poslednji put. Suština je takoše u tome da se King primetno vraća nazad na sa svoja poslednja dva romana, održavajući konekciju između sve tri knjige. Predstojeća snežna oluja koja se pominje dobrih stotinu stranica pre zaključka nazire se u pozadini sve dok pahuljice na kraju ne počnu da padaju i predstavljaju prepreke i itekako utiču na celu radnju ove priče. Priča je gotova, i dok mnogi tvrde da je King možda postao rob fiksacije na vreme, ovo delo se ne može u potpunosti smatrati izmišljenim i previše izmanipulisanom pričom, to je narativ koji može ponuditi malo natprirodne magije, ali postoji nešto magično u tome da se osvrnemo na događaje u životu bilo da su stvarni ili izmišljeni i da vidimo kako se sve lepo spaja. Takođe zavisi od teme osvete i uključuje nekoliko mračnih preokreta. Dok Kingovo majstorsko pisanje stvara priču vrednu pričanja i čitanja, ona je teška za one koji ne mogu ili ne žele da se nose sa nasiljem. Uz mnoge klasične elemente priča Stivena Kinga i pomalo bezobrazan stil, ove knjige će se sigurno svideti čitaocima raznih tipova i žanrova.

Zmajeve oci - Stiven King knjiga je nova k15+