GLEDANJE U ŠOLJU priredili: Spomenka Životin i Jovanka Radivojev predgovor: Miodrag B. Šijaković. Zajednica književnih klubova Srbije, Beograd, 1987 meke korice, 12 x 16 cm, ilustrovano, 48 str. Na koricama postoje manja oštećenja, a na poslednja dva lista ima nekoliko oker mrlja.

JOVAN KATANIC I DR ocuvana 4-....solja malo pozutela,,kao na slikama mek povez,,udzbenicki formay a-4

ASTROZABAVNIK BEOGRAD 70str.

SA SLIKE P-2/P-2

SV 1 59533) GLEDANJE U ŠOLJU zabava i razonoda , Zajednica književnih klubova Srbije Beograd 1987 , praktični priučnik, pojmovi i njihova tumačnja propraćena ilustracijama , predgovor : Igra ili nešto više / Miodrag B. Šijaković. ; mek povez, format 12 x 16 cm , ilustrovano, latinica, 48 strana

Cena 749 dinara Helen Čerski - OLUJA U ŠOLJI ČAJA Fizika u svakodnevnom životu Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2020. ISBN: 978-86-521-3824-1 Prevodilac: Ksenija Vlatković Fizika u svakodnevnom životu „Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. U knjizi Oluja u šolji čaja Helen Čerski povezuje pojave koje su nam svakodnevno pred očima kao što su kokice, mrlja od kafe ili magneti za frižider, kako bi pomoću njih objasnila neke od najvažnijih naučnih i tehnoloških pojava našeg vremena. „Oluja u šolji čaja zaokuplja pažnju i za klasu je bolja od svih naučnopopularnih knjiga. Sitnice koje su nas oduševljavale dok smo bili deca za nju su polazna tačka da objasni kako fizika određuje našu svakodnevicu.“ Irish Times „Autorka demistifikuje fiziku svakodnevnog života, i bez obzira na to da li ste od onih koji razlikuju refrakciju od refleksije ili ne, ovo će vam biti nezamenljiva osnova. Pišući s entuzijazmom i erudicijom, Helen Čerski neprimetno vodi čitaoca do nekih iznenađujuće složenih oblasti.“ Guardian „Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.“ Physics World

70, 70

BEOGRAD 2002g. 276str. SANOVNIK GLEDANJE U SOLJU HOROSKOP HIROMANTIJA TAROT KOCKE

CATHERINE AUBIER - PETAO IZDAVAČ. ARION STRANA. 119 MEKOG POVEZA STANJE. NEMA KORICE, POZADI OTISAK OD ŠOLJE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/4

- Tumačenje snova - Roždanik - Mesečni nebeski znakovi - Kompatabilnost znakova - Treptnik - Tursko-arapsko poredjenje sudbine - Govor ruke - Planete vladarice - Magija brojeva - Proročanstvo iz šolje - Jevrejski kalendar - Turski i arapski kalendar - Godina po starom i novom kalendaru - Dvanaest petaka u godini - Tablica nesrećnih dana Večiti kalendar Beograd:JRJ,300 str.

SV10 60832) Sanitarne instalacije održavanje i opravka , Helmun von Ameln , Građevinska knjiga Beograd 1983 , Hobi biblioteka, Sadržaj : Voda i plin Gde zatvaramo vodu? Vodovodni brojač-kako funkcioniše i kako ga očitavati? Plinski brojač Kako se polažu cevovodi? Ručna tehnika Meko lemljenje olovnih cevi bakarnih cevi ; Tvrdo lemljenje ; Rezanje navoja ; Zaptivanje navoja kudeljom - Polaganje instalacije za hladnu vodu sa cevima od veštačkog materijala - Opšte o polaganju vodovodne instalacije - Snabdevanje toplom vodom - Materijali za mrežu sa toplom vodom Priprema tople vode Uređaji koji rade bez pritiska (protočni uređaj) ; Visokopritisni toplovodni uređaj u obliku rezervoara-akumulatora ; Protočni pritisni grejači ; Polaganje plastičnih odvodnih cevi ; Veza PVC cevi i cevnih ogranaka Kada, pribor i armatura Popravke i premeštanje armature (baterija) kod kade ; Čišćenje tuša - Peći na ugalj u kupatilima - Uputstva i popravke Armatura i pribor za umivaonik Popravka zaptivki na ekscentričnoj ručici ; Popravka zaptivki na vodovodnim slavinama ; Kako obnoviti zaptivku na slavini vina ; Vodovodna slavina ; Kako čistiti ležište zaptivke WC, oprema i armatura Popravka cevnog sastavka kotlića za ispiranje : Popravka kotlića-ispirača na pritisak - Montaža ugrađenog ispirača na pritisak ; Popravka kotlića ispirača montiranog visoko : Popravka nisko montiranog kotlića za ispiranje odzračivača cevi : Obnavljanje Obnavljanje sanitarnih uređaja Kade za kupanje - Obnavljanje baterije za punjenje kade i baterije za tuš 1/2 - Zamena creva za tuš Zamena sifona - Obnavljanje umivaonika i zamena starog većim - Montaža cevne veze - Montaža jednokrake slavine i pričvršćivanje lančića sa kuglicama - Obnavljanje pomične lule za vodu - Zamena ili čišćenje sita na slavini - Nameštanje novog odvodnog ventila - Zamena porculanske WC šolje - Oprema u WC-u vremenom propada - Montaža daske za sedenje na WC šolji Zamena armature i obnavljanje uređaja izvan sanitarnog područja Montaža bojlera - Zamena mesinganih produžetaka - Rezanje unutrašnjih navoja - Priključak na mašinu za pranje - Obnavljanje vodovodne slavine - Zamena olovnog sifona u kuhinjskoj sudoperi - Nameštanje nove kuhinjske sudopere - Montaža pokretne cevi za kuhinjsku sudoperu Čišćenje u kupatilu Čišćenje odvodnog ventila u umivaoniku - kade za kupanje...-... WC šolja... - podvodnog odvodnog ventila mek povez , format 15 x 19,5 cm , ilustrovano, latinica , potpis na predlistu , 83 strane

Večiti ili stogodišnji kalendar, Radomir M.Vuković 15. dopunjeno izdanje Povez: broširan Broj strana: 338 Stanje: odlično Sadrži: Sanovnik Horoskop života Planetar Ljubavni susreti Roždanik Trepetnik Gledanje u šolju Bacanje karata Gatanja o sudbini iz dlana, plećke, kobilice, slezine, pasulja... Srećni brojevi i dani Predskazivanje događaja Znameniti istorijski događaji Predskazivanje vremena Narodno lečenje po Vasi Pelagiću Kalendarske tablice

VEČITI KALENDAR Priredio: Oknar Miros Izdavač: Arion Zemun Godina izdanja: 1992 Broj strana: 175 Format: 24 x 12,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Biblioteka Astra kolo 10, knjiga 64, sadržaj na slici, dobro očuvano „Veliki večiti kalendar“ je knjiga koju je imala gotovo svaka kuća. U njemu su se mogla naći raznorazna tumačenja, od proricanja sudbine, pa do gatalica za plodnu i berićetnu godinu. Ono što skoro već 200 godina privlači pažnju je Roždanik, astrološka tumačenja objašnjena prostim, narodnim jezikom, po kom su se horoskopski znaci izjednačavali sa mesecom u kom su rođeni. U pitanju su astrološka tumačenja objašnjena prostim, narodnim jezikom, po kom su se horoskopski znaci izjednačavali sa mesecom u kom su rođeni. Opisana su, između ostalog, i gledanja u šolju, bacanje karata, gatanje iz dlana, iz pasulja, srećni brojevi, predskazivanje događaja, znameniti istorijski događaji ... 30.11.2023.

Readers Digest, Mladinska knjiga,Beograd. 30 MINUTA DNEVNO ZA ZDRAVO SRCE će vas naoružati informacijama koje su vam potrebne da biste donosili prave odluke – one pomoću kojih će vaše srce i dalje snažno kucati i koje će vam pružiti uživanje u zdravom i aktivnom životu zajedno s vašom porodicom i vašim prijateljima u godinama koje tek dolaze! Nova istraživanja dokazuju: Vaš rizik od srčanog udara može biti smanjen za 80% ZAŠTITITE SE: SNAGOM ČOKOLADE! U samo 25 grama ove vrste čokolade (vidite STRANA 107) nalazi se više antioksidanata nego u šolji zelenog čaja, jabuci ili čaši crnog vina. SPREČITE BOLEST SRCA U STARTU – JEDNOSTAVNI KORACI KOJI ĆE VAM ODUZETI SAMO 30 MINUTA DNEVNO ILI MANJE 320 stranica pametnih saveta za vaše srce od vodećih kardiovaskularnih stručnjaka • 42 izvanredno ukusna recepta za zdravo srce. Pogledajte na slikama stanje. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovakvom stanju! I po ovoj skromnoj ceni... Kao poklon je više nego perfektan! ZATO ŠTO JE KNJIGA KAO NOVA!!! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i kliknite na KUPI Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Ako treba I 20 kg šaljem za 200 din poštarinu... SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&Prodavac=palesztin&Grupa=622 ----- SZ -----

60422) Tolstojeva slepa publika , Dimitrije Ristevski, Filip Višnjić Beograd 2004 Sofija, `kada se gledala u ogledalu, nije mogla verovati da Tolstoj više voli tog debelog ćelavca nego nju` i, nakon što je Čeretkovljevu sliku spalila (po biografu iscepala i bacila u WC-šolju), pozvala je jednog sveštenika da molitvama istera iz Ljovočkine sobe, u kojoj lebdi duh đavolskog učenika. Sveštenik je došao u odeždi, sa crkvenjakom koji je nosio jednu malu posudu. Svetio je sobu blagoslovenom vodicom, mahao je kadionicom prema sva četiri zida i izgovarao čitav niz molitvi za očišćenje i na taj način očistila kuću od Čeretkova i njegovog duha. Ana Karenjina je nakon prvog susreta sa Vronskim u postelji, `fizički osećala svoje poniženje i ništa više nije mogla govoriti. On pak, osećao je ono što mora osećati ubica kada vidi lešinu koju je lišio života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova ljubav, prvi period njihove ljubavi`. Pre će se sneg i pakao sastati, kako je pisao Šekspir, od čijih je dala Tolstoj osećao `neopisivu odvratnost, dosadu i nedoumicu`, nego što bi, nakon prvog `genitalnog upoznavanja`, ljubavniku telo ljubavnice ličilo na lešinu: pre će `progutati živu ribicu`, nego što bi mu ljubavnica ličila na lešinu! mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 329 strana , iscepljena naslovna strana, ostatak knjige kompletan i očuvan

Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2000. god. Broširan povez, 22X22 cm. 132 str. Kunstdruk, ilustrovano Putovanje kroz svakodnevicu Mirjana Popović-Radović, istoričar književnosti i esejista, još jednom je skrenula pažnju javnosti knjigom `Poetika svakodnevnog`. Ovo štivo nije namenjeno samo ljubiteljima knjiga, već i svima onima koji vole život sam, putovanja, lutanja i u svemu tome traže i nalaze vrhunsku poetiku. `Poetika svakodnevnog` nas uvodi u svet čuda, koji je zapravo svet oko nas, samo je viđen i pročitan na nov, poetićki način. Mirjana Popović-Radović nam ovom knjigom dokazuje da književnost nije zatvoreni sistem, već da živi svoj puni i pravi život utkana u pulsiranja svetskih metropola. Autorka je tako našla tragove Čehovljeve `Kuće sa mecaninom` u finskom Saunalahtiju, Ćopićevu `Baštu sljezove boje` u japanskoj Cukubi, a čitav Dablin doživela kroz Džojsov `Ulis`, koji je blisko utkan u tajni život ovog grada. U tajnopisima grada Mirjana Popović-Radović otkrila je potpise Pikasa, Kafke i Renoara na ulicama Helsinkija i Tokija, jednu kuću sećanja-japansku čajdžinicu sa švajcarskim imenom `Sieger` u Cukubi, `Pikvik pab` u Helsinkiju i mnoga druga mala čuda-bisere, koji bacaju novu svetlost na postojanje. `Poetika svakodnevnog` poziv je na drugačije putovanje kroz svakodnevni zivot; ono putovanje u koje je utkano `vreme da se pomiriše i ruža` i trenutak budnog sna uz vrelu šolju kafe na bilo kom mestu u bilo kom gradu. Jer u trenutku kada život počnemo da živimo, a prestanemo da trošimo, poetika svakodnevnog postaje i naša baština.`Poetiku svakodnevnog` izdao je Prometej, a Aleksandra Radovanović je na Sajmu knjiga u Beogradu 2000. dobila nagradu za najbolje umetnički i tehnički opremljenu knjigu. S. Domazet

Polovna knjiga, korice blago pohabane, knjižni blok spolja potamneo, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2000. god. Broširan povez, 22X22 cm. 132 str. Kunstdruk, ilustrovano Putovanje kroz svakodnevicu Mirjana Popović-Radović, istoričar književnosti i esejista, još jednom je skrenula pažnju javnosti knjigom `Poetika svakodnevnog`. Ovo štivo nije namenjeno samo ljubiteljima knjiga, već i svima onima koji vole život sam, putovanja, lutanja i u svemu tome traže i nalaze vrhunsku poetiku. `Poetika svakodnevnog` nas uvodi u svet čuda, koji je zapravo svet oko nas, samo je viđen i pročitan na nov, poetićki način. Mirjana Popović-Radović nam ovom knjigom dokazuje da književnost nije zatvoreni sistem, već da živi svoj puni i pravi život utkana u pulsiranja svetskih metropola. Autorka je tako našla tragove Čehovljeve `Kuće sa mecaninom` u finskom Saunalahtiju, Ćopićevu `Baštu sljezove boje` u japanskoj Cukubi, a čitav Dablin doživela kroz Džojsov `Ulis`, koji je blisko utkan u tajni život ovog grada. U tajnopisima grada Mirjana Popović-Radović otkrila je potpise Pikasa, Kafke i Renoara na ulicama Helsinkija i Tokija, jednu kuću sećanja-japansku čajdžinicu sa švajcarskim imenom `Sieger` u Cukubi, `Pikvik pab` u Helsinkiju i mnoga druga mala čuda-bisere, koji bacaju novu svetlost na postojanje. `Poetika svakodnevnog` poziv je na drugačije putovanje kroz svakodnevni zivot; ono putovanje u koje je utkano `vreme da se pomiriše i ruža` i trenutak budnog sna uz vrelu šolju kafe na bilo kom mestu u bilo kom gradu. Jer u trenutku kada život počnemo da živimo, a prestanemo da trošimo, poetika svakodnevnog postaje i naša baština. `Poetiku svakodnevnog` izdao je Prometej, a Aleksandra Radovanović je na Sajmu knjiga u Beogradu 2000. dobila nagradu za najbolje umetnički i tehnički opremljenu knjigu. S. Domazet

uglovi malo nagnječeni,lepo sačuvana knjiga Izdavač: Mladinska knjiga - Beograd, 2008. god. Tvrd povez, 26 cm. 319 str. Kunstdruk, Ilustracije pun kolor Smanjite rizik od srčanog udara za samo nedelju dana - bez lekova! Bolest srca u obliku koronarne arterijske bolesti ubije godišnje, recimo u Velikoj Britaniji, više ljudi nego bilo koja druga bolest. Efekti ove bolesti su slabljenje srca, nedostatak vazduha i iznurenost i može dovesti do zakazivanja srčanog mišića a samim tim predstavlja i veoma realnu pretnju od prerane smrti. Izuzetna vest je da su istraživanja tokom nekoliko poslednjih godina pokazala da se ta bolest može veoma uspešno sprečiti i suzbiti: mnogi ljudi mogu da izbegnu oboljevanje srca i neophodnost hirurških intervencija u velikom broju slučajeva, kao što je operacija ugradnje bajpasa - koje su potrebne da bi se zdravstveno stanje dovelo u red. Zato je veliko zadovoljstvo predstaviti knjigu 30 MINUTA DNEVNO ZA ZDRAVO SRCE čitaocima Mladinske knjige i Reader`s Digesta. Napokon, protivotrov bolestima srca! Nova istraživanja su dokazala jednom za uvek! Mali izbori koje pravite svaki dan, - više nego bilo koji drugi faktor (osim biološkog nasleđa) - odlučuju koliko će vaše srce da bude zdravo!. 30 MINUTA DNEVNO ZA ZDRAVO SRCE će vas naoružati informacijama koje su vam potrebne da biste donosili prave odluke - one pomoću kojih će vaše srce i dalje snažno kucati i koje će vam pružiti uživanje u zdravom i aktivnom životu zajedno s vašom porodicom i vašim prijateljima u godinama koje tek dolaze! Nova istraživanja dokazuju: Vaš rizik od srčanog udara može biti smanjen za 80% ZAŠTITITE SE: SNAGOM ČOKOLADE! U samo 25 grama ove vrste čokolade (vidite STRANA 107) nalazi se više antioksidanata nego u šolji zelenog čaja, jabuci ili čaši crnog vina. SPREČITE BOLEST SRCA U STARTU - JEDNOSTAVNI KORACI KOJI ĆE VAM ODUZETI SAMO 30 MINUTA DNEVNO ILI MANJE. 320 stranica pametnih saveta za vaše srce od vodećih kardiovaskularnih stručnjaka • 42 izvanredno ukusna recepta za zdravo srce.

Izdavač: .... Godina izdanja: .... Povez: Broširan Format: 20 cm Broj strana: 255 Stanje: Veoma dobro SADRŽAJ 1. Čudesni svetac koji melje žito – Poštovanje – Priča o filozofskom značenju mlevenja žita 2. Cilj pisanja ove knjige – Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata – Uzavreli razgovori – Dobijanje značajnog i proročkog naziva „Hemadpant” – Potreba za guruom 3. Sai Babino odobrenje i obećanje – Dodeljivanje zadataka poklonicima – Babine priče kao svetionik – Njegova majčinska ljubav – Rohilina priča – Njegove reči slatke kao nektar 4. Misija svetaca – Sveto mesto Širdi – Ličnost Sai Babe – Izjava Golibua – Pojavljivanje Vitala – Kirsagarova priča – Das Ganuovo kupanje u Prajagu – Bezgrešno začeće Sai Babe i Njegov prvi dolazak u Širdi – Tri rezidencije (vade) 5. Babin povratak sa Čand Patilovom svadbenom povorkom – Pozdravljen i oslovljen kao Sai – Kontakt sa drugim svecima – Njegova nošnja i dnevna rutina – Priča o padukama – Rvanje sa Mohidinom i promena načina života – Pretvaranje vode u ulje – Lažni guru Đavhar Ali 6. Efikasnost dodira guruove ruke – Ram Navami festival – Poreklo, transformacija itd. Popravke na džamiji 7. Predivna inkarnacija – Ponašanje Sai Babe – Njegova jogijska praksa – Njegova sveprisutnost i milost – Služenje gubavog poklonika – Slučaj sa kugom g. Kaparda Odlazak u Pandarpur 8. Važnost ljudskog rađanja – Sai Baba prosi hranu – Služenje Baiđabai – Sai Babina spavaonica – Njegova naklonost prema Kušalčandu 9. Efekti povinovanja i nepovinovanja Babinim uputstvima pred nečiji odlazak – Nekoliko primera – Prosjačenje i njegova neophodnost – Iskustva poklonika iz Tarkad porodice – Kako je Baba obilno nahranjen 10. Sai Babin stil života – Njegova daska za spavanje – Njegov boravak u Širdiju – Njegova učenja – Njegova poniznost – Nanavali, najlakša staza 11. Sai kao Sagun Brama – Dr Panditovo bogosluženje – Hađi Sidik Falke – Kontrola nad elementima 12. Saijeve lile – Iskustva (1) Kaka Mahađani, (2) Dumal Pleader, (3) gđa Nimonkar, (4) Mule Šastri, (5) Doktor 13. Još Saijevih lila – Isceljenje bolesti kod (1) Bimađi Patil, (2) Bala Šimpi, (3) Bapusahib Buti, (4) Alandi Svami, (5) Kaka Mahađani, (6) Datopand iz grada Harda 14. Ratanđi Vadia iz grada Nanded – Sveti Mulisahib – Dakšina 15. Naradija kirtan padati – G. Čolkarov nezašećereni čaj – Dva guštera 16-17. Brzi Brama-džnan 18-19. Kako je Hemadpant primljen i blagoslovljen – Priče g. Sate i gđe Desmuk – Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare – Raznovrsnosti u upadešu – Učenja u vezi sa klevetanjem i nadoknadom za rad 20. Kako je Das Ganuov problem rešila Kakaova služavka 21. Priče o (1) V.H. Takuru, (2) Anantrao Patankaru, i (3) pravobraniocu iz Pandarpura 22. Spašavanje od ujeda zmije (1) Balasahib Mirikara, (2) Bapusahib Butija, (3) Amir Šakara, (4) Hemadpanta – Babino mišljenje u vezi ubijanja zmija 23. Joga i luk – Izlečenje Šame od ujeda zmije – Uredbe u vezi kolere su prekršene – Teška iskušenja posvećenosti učitelju 24. Babina duhovitost i humor – Čudo sa leblebijama – (1) Hemadpant, (2) Sudama, (3) Ana Činčanikar protiv ujne (maušibai) 25. Damu Ana Kasar iz Ahmednagara (1) Špekulacije, (2) Amra lila 26. Priče o (1) Bakta Pant, (2) Hariščandra Pitale, (3) Gopal Ambadekar 27. Milost prikazana kroz davanje Bagvata i Višnu sahasranama – Diksitova vizija boga Vitala – Gita Rahasja – Gospodin i gđa Kapard 28. Vrapci koje je privukao Širdi (1) Lakšmičand, (2) dama iz Burhanpora, (3) Mega 29. Priče o (1) Bađan grupi iz Čenaja, (2) Tendulkarovi (otac i sin), (3) Kapetan Hate, (4) Vaman Narvekar 30. Privučeni u Širdi (1) Kakađi Vaidja iz Vanija, (2) Ramlal Punđabi iz Bombaja 31. Umiranje u Babinom prisustvu (1) Sanjasi Viđajanand, (2) Balaram Mankar, (3) Nulkar, (4) Mega, (5) tigar 32. U potrazi za guruom i Bogom – Post koji nije odobren 33. Veličanstvenost svetog pepela (udi) – Kako su izlečeni ubod škorpiona i slučaj kuge – Čudo u Đamneru – Bolest Narajana Raoa – Balabua Sutar – Apasahib Kulkarni – Haribau Karnik 34. Veličanstvenost svetog pepela udi (nastavak) - Doktorov nećak – Dr Pilej – Šamina svastika – Devojka Iranka – Gospodin iz Harda – Dama iz Bombaja 35. Testiran i potvrđen – Kaka Mahađanijev prijatelj i gazda – Bandrin slučaj insomnije – Bala Patil Nevaskar 36. Čudesne priče o (1) dva džentlmena iz Goe, (2) gospođi Aurangabadkar 37. Čavadi povorka 38. Babin handi – Nepoštovanje svetilišta – Šolja neobranog mleka 39. Babino znanje sanskrita – Njegova interpretacija stiha iz Gite – Izgradnja Samadi mandira 40. Priče o Babi: (1) Prisustvovanje Udjapan ceremoniji gđe Dev u formi sanjasina uz pratnju još dvoje, (2) Poseta Hemadpantovoj kući u formi Njegove slike 41. Priča o slici – Krađa starih krpa i čitanje Dnjanešvari 42. Babina smrt – Prethodne naznake – Sprečavanje smrti Ramčandra Dada Patila i Tatja Kote Patila – Milosrđe prema Lakšmibai Šinde – Poslednji trenutak 43-44. Babina smrt (nastavak) – Pripreme – Samadi mandir – Lomljenje cigle – Sedamdeset dvosatni samadi – Đogova sanjasa – Babine reči kao nektar 45. Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija – Drvena daska – Babino postolje kreveta, a ne poklonikovo 46. Babin put u Gaju – Priča o dve koze 47. Babina prisećanja – Priča o Virbadrapi i Čenbasapi (zmija i žaba) 48. Suzbijanje nesreće kod poklonika – Priče o (1) g. Ševade, (2) Sapatnekar 49. Priče o (1) Hari Kanoba, (2) Somadev Svami, (3) Nanasahib Čandorkar 50. Priče o (1) Kakasahib Diksit, (2) Šri Tembe Svami, (3) Balaram Durandar EPILOG ARATI

ILIJA M. KOLARAC - DOBROTVOR SRPSKE PROSVETE Istovetan reprint originalnog izdanja iz 1896. godine objavljen 1998. godine povodom 120 godina Zdužbine Ilije M. Kolarca u izdanju Zdužbine Ilije M. Kolarca i NIS Jugopetrol. Autor: M. Đ. Milićević Izdavač: Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd Godina izdanja: 1896. Broj strana: 143 Pismo: ćirilica Povez: tvrd, zlatotisak Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana za ovu starost. Izuzetna knjiga, retko i vredno izdanje. Istovetan reprint objavljen 1998. Sadržaj: I Biografija Ilije M. Kolaraca II Ilija M. Kolarac i Streljačko Društvo III Ilija M. Kolarac i oni koji su pali za Otadžbinu IV Ilija M. Kolarac i književnost, prosveta V Ilija M. Kolarac i njegova supruga Sinđelija VI Ilija M. Kolarac i upravni odbor njegove zadužbine VII Ilija M. Kolarac i njegova Zadužbina 1. oktobra 1985. Ilija Milosavljević Kolarac (Kolari, 1800 — Beograd, 6/18. oktobar 1878) je bio srpski trgovac i zadužbinar. Rođen je oko 1800. godine u selu Kolari nadomak Smedereva, po kome je i dobio nadimak Kolarac, a umro je 6. oktobra 1878. u Beogradu. Otac Milosav bio je abadžija, a majka se zvala Jovanka. Kao dete je ranjen u Prvom ustanku. Po njegovoj propasti, Ilijina porodica prebegla je preko Dunava, ali se Ilija brzo našao u Beogradu, sa 30 para. Radio je kao trgovački momak za druge trgovce, a 1827. godine oženio se ćerkom jednog od njih Milutina Radovanovića, Sinđelijom Radovanović, rođenom 1809. godine. Otvorio je sopstvenu radnju, boltu. Nedugo zatim, preselio se u Pančevo, zbog straha od kneza Miloša. Naime, postoji priča da kada je Ilija boravio u Beogradu, počnu neki mlađi beograđani nositi neke kape, sa zlatnim širitima. Knez Miloš, mrzeći na rasipanje i luksuz, i držeći da mu valja Srbe od tog palila sklanjati, makar kakvim merama, zapovedi te se nekoliko Beograđana, s tim zlatali kapama, obale i istuku batinama. Ilija se, od te mere, toliko uplaši, da je odmah ostavio Beograd, i preselio se u Pančevo. Međutim, sam Kolarac će napisati da je u Pančevo došao zbog trgovine i sigurne zarade u carsko-kraljevskoj austrijskoj državi, 1828. godine. Tamo je razvio veliku trgovinu i sa Srbijom i unutar Austrougarske, prvenstveno sa hranom, ali i sa stokom, i veoma se obogatio. Izvozio je pšenicu, ječam, ovas, suražicu, proso i kukuruz. Imao je svoje brodove, koji su se zvali Nemanja i Sveti Đorđe. Takođe, bavio se i uzgojem i prodajom svinja. Kolarac je napustio Pančevo 1856. godine. Ilija je žitar trgovac u Pančevu sredinom 1855. godine, koji prilaže 10 f. za spomenik pesniku Lukijanu Mušickom u Karlovcu. Sinđelija, koju je vrlo voleo, umrla je 1855. godine u Pešti, a sahranjena je u Beogradu, gde se i sam preselio sledeće godine. Tu se bavio trgovinom solju i šalitrom, a ulagao je i u rudnike. Dugo je pomagao stvaraoce u književnosti, a 1861. je osnovao Književni fond Ilije Milosavljevića Kolarca uz pomoć Koste Cukića. Do Prvog svetskog rata fond je izdao 120 knjiga. Kolarac je donirao i hiljadu forinti za osnivanje pravne Akademije u Novom Sadu. Krajem 1877. godine zamalo je stradao. Vlada ga je optužila za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni, zajedno sa Jevremom Markovićem i Aćimom Čumićem, a preki vojni sud osudio na tamnicu. Knez Milan ga je ubrzo pomilovao, ali je zatvor narušio Kolarčevo zdravlje i ubrzo je umro. Testamentom je ostavio svoje imanje (oko milion tadašnjih dinara) fondu za stvaranje beogradskog univerziteta, što je bila velika Kolarčeva želja, i fondu za pomaganje književnosti. Po smrti Kolarca, dve sinovice, žene Velizara Karapešića i profesora Dimitrija Nešića, povele su sudski spor za obaranje testamenta, podržane od tadašnjih vlasti. Tek je Kasacioni sud osnažio Kolarčev testament. Draginja Petrović je potraživala iz zaostavštine nakit svoje sestre, Kolarčeve žene. Spada u velike zadužbinare Srbije. Njegova najpoznatija zadužbina je Kolarčev univerzitet. Osnovna škola u rodnim Kolarima nosi njegovo ime.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Beritić, Lukša, hrvatski konzervator (Sustjepan u Rijeci dubrovačkoj, 20. II. 1889 – Dubrovnik, 24. III. 1969). Od 1946–60. bio je povjerenik Konzervatorskoga zavoda Dalmacije za Dubrovnik. Izveo mnogobrojne konzervatorske radove u Dubrovniku (gradske zidine, Knežev dvor, Revelin, Gvardija) i na ostalome području nekadašnje Dubrovačke Republike (Ston, Lopud). Proučavao povijest razvoja urbane strukture naselja, gradnju obrambenih sustava i oblike graditeljstva na području dubrovačke okolice. Osnovao Društvo prijatelja dubrovačke starine 1952. Djela: Utvrđenja grada Dubrovnika (1955), Stonske utvrde (1958). Arhitektura (lat. architektura, od starogrčke reči arkitekton, ὰρχιτεκτονική, od ὰρχι — glavni i Τεκτονική — graditelj) u užem smislu je nauka i umetnost projektovanja i oblikovanja zgrada, odnosno unutrašnjeg i spoljašnjeg arhitektonskog prostora: enterijera i eksterijera. Povijest arhitekture Najstariji tekst o toj grani ljudske djelatnosti jest De Architectura latinskog autora Vitruvija, koji kaže da se arhitektura zasniva na skladu i ravnoteži tri načela: Ljepote (Venustas), Čvrstoće (Firmitas) i Korisnosti (Utilitas). Područija koje arhitektura dodiruje Arhitektura dodiruje mnoga područja - matematiku, razne umjetnosti, tehnologiju, zanate, društvene znanosti, politiku itd. Filozofija je posebno popularna - dapače, često se spominje `filozofija` arhitekta kad se govori o njegovim metodama. Racionalizam, empirizam, strukturalizam, poststrukturalizam i fenomenologija neke su filozofske škole koje su utjecale na arhitekturu. Razlika između arhitekture i građevinarstva Razlika između arhitekture i građevinarstva često je bila predmet kontroverze. Nikolaus Pevsner, europski povjesničar iz prve polovice 20. stoljeća, rekao je: `Garaža za bicikle je građevina, katedrala u Lincolnu je arhitektonsko djelo`. Danas je razlika prilično nejasna. Bernard Rudofsky je u slavnom djelu `Arhitektura bez arhitekata` svrstao u arhitekturu čitav niz građevina koje dizajniraju amateri. Što se više vraćamo u prošlost, to je veće slaganje oko onoga što spada u arhitekturu, s obzirom da vrijeme izoštri razlike. Ako poput Vitruvija smatramo da je arhitektura sva dobra izgradnja, znači li to da loša arhitektura ne postoji? Kako bi se problem riješio, pogotovo s obzirom na golem broj građevina u današnjem svijetu, možemo definirati arhitekturu kao ono što rade arhitekti. Tako bi se naglasak stavio na razvitak arhitekture i arhitekata.... Počeci grada Pretpostavlja se da je Dubrovnik nastao u VII vijeku, ali prema nekim novim nalazima i spoznajama čak i znatno ranije. Te nove spoznaje baziraju se na pronalasku ostataka ruševina katedrale koja se je nalazila na mjestu današnje katedrale. Stari osnivači Dubrovnika su, bježeći pred Avarima iz razorenog Epidaurusa (današnji Cavtat) dosli na otočnu hrid Laus podno brda Srđ i tu su se odlučili nastaniti. Vremenom su otočnu hrid povezali sa kopnenim dijelom današnjeg Dubrovnika, u to vrijeme pod imenom Dubrava, koji su podigli srpska plemena Zahumljani, Travunjani i Konavljani i to nasipanjem kanala na kojem se danas nalazi najpoznatija dubrovačka ulica Placa (Stradun). Dubrovnik je u početku bio u sastavu Dalmatinskog temata i priznaje vlast Bizanta. Prvi se put u historijskim dokumentima spominje 850. Opsada Saracena 866. zaustavljena je zahvaljujući pomoći Bizanta. Oko 992. g. spalio ga je makedonski car Samuilo. Krajem 10. st. osniva se dubrovačka nadbiskupija i metropolija. Tada postaje crkveno nezavisan od Splita. Od 1205. g. priznaje vlast Venecije, što traje do 1358. g. U vrijeme mletačke vlasti Dubrovčani dižu tri bune, ali se nisu mogli osloboditi mletačkog gospodstva. Razvoj buduće republike Iako je priznavao vlast Venecije, Dubrovnik je uspio sačuvati autonomiju, jer je birao Malo i Veliko vijeće, Senat, te ostale organe gradske samouprave. Grad je 1272. g. dobio statut. U Dubrovniku se vrlo rano razvija trgovina, posebno sa zaleđem i to ponajprije s Bosnom u doba Kulina bana. U vrijeme uspona Raške Dubrovnik se uspješno branio od njenih napadaja. U 13. st. vlast Dubrovnika raste na šire gradsko područje i susjedne teritorije. Tako se Lastovo dobrovoljno priključuje Dubrovniku, a od 1333. g. u sastavu Dubrovačke Republike je i Stonski rat sa Stonom. 1345. g. i Mljet ulazi u sastav Republike. Ston je imao veliko strateško značenje za Dubrovnik, jer je tako mogao kontrolirati plovidbu oko ušća rijeke Neretve i u Mljetskom kanalu. Prostor od Stona do Zatona Dubrovačka Republika je osigurala kada je krajem 14. st. od Bosne kupila Konavle. Tada su utvrđene granice Republike, koju od kraja 14. st. priznaju svi dubrovački susjedi. Zadarskim mirom 1358. g. posjedi Venecije na našoj obali pripali su hrvatsko-ugarskoj državi, pa je Dubrovnik kao dio Dalmacije došao pod vlast vladara. Dubrovnik je prihvatio kraljevo vrhovništvo (Ludovik I) i plaćao danak od 500 dukata, čime se osigurao i od nasrtaja Venecije. Od tog vremena Dubrovnik sve više izgrađuje svoju samostalnost i nezavisnost. Kneza biraju sami Dubrovčani, a nakon smrti Ludovika I 1380. g. razvija se u samostalnu državu. Procvat Dubrovačke Republike U Dubrovačkoj Republici, koja je bila organizirana kao patricijska republika, vlast je imala vlastela sakupljena u Velikom vijeću. Veliko vijeće je biralo gradsko činovništvo - Vijeće umoljenih (vlada), koje se još zvala i Malo vijeće. Knez se birao na mjesec dana. Dubrovnik nije imao stalnu vojsku, već samo redare i stražu, a ako je bilo potrebno, uzimao je plaćenike. U 15. st. imao je oko 40.000 stanovnika. Dubrovnik doživljava svoj procvat u 16. st., kada Dubrovčani uspješno uspostavljaju trgovačke veze s Osmanlijama, kojima plaćaju danak u novcu i robi. Istovremeno zadržavaju slobodu, nezavisnost i povlastice slobodne trgovine na cijelom području Osmanskog carstva. Dubrovčani su već od ranije imali svoja uporišta na Balkanu i uspješno razvijaju trgovinu sa Portom, ali i Italijom i Španskom. Trguje se rudarskim, poljodjelskim i stočarskim proizvodima, manufakturnom robom, solju i dr. U 16. st. Dubrovnik je imao jaku mornaricu, sa oko 180 brodova. Dubrovački su brodovi prevozili robu stranih trgovaca, plovili obalama Mediterana i stizali sve do Engleske. Temelj privrednog razvoja Dubrovnika činili su pomorstvo i trgovina sa okolnim područjima (pogotovo srednjovjekovnom Bosnom), ali i zanat. U 15. st. organiziraju se prve radionice za proizvodnju sukna, stakla i sapuna. U to vrijeme Dubrovnik je imao i prosvjetne, socijalne, komunalne i gospodarske ustanove. U 16. st. zahvaljujući trgovini i pomorstvu, u Dubrovniku se akumuliraju znatna financijska sredstva. Osnivaju se jača trgovačka i pomorska poduzeća, ali se produbljuju socijalne razlike između pučana, pa se bogatiji izjednačuju s vlastelom. Grad Dubrovnik se izgrađuje prihodima od obrta i trgovine. U Dubrovniku je najviše na cijeni bila sloboda. Republika je imala svoju zastavu, grb i vojsku. Uspostavila je razgranatu mrežu diplomatskih i trgovačkih predstavništava u mnogim evropskim zemljama. Njihove interese na dvorovima evropskih vladara zastupaju poklisari, dok konzulati štite interese dubrovačkih pomoraca širom civiliziranog svijeta. Važan zaštitnik dubrovačke slobode bila je Španija, a najveći neprijatelj njenoj nezavisnosti i slobodi vječiti konkurent - Venecija. U drugoj polovini 16. st. opada moć Dubrovnika. Uzroci su u velikim geografskim otkrićima i revoluciji cijena koja obezvrjeđuje novac. Dubrovački bankari manje ulažu u brodarstvo i obrt, jer nedostaje kapitala, a konkurencija francuskih, engleskih i holandskih pomoraca je sve veća. Opadanje Grada i Republike Godine 1667. Dubrovnik je uništio snažan potres, u kojem je stradao velik broj Dubrovčana, dok je mnogo zgrada porušeno. Potres 1667. nije bio jedini događaj koji je uzrokovao opadanje moći Dubrovačke Republike. Naime otkrićem Amerike trgovački su se putevi premjestili na Atlantik, izgradnja splitske skele od strane Mlečana, te činjenica da više nisu imali monopol na trgovinu s Osmanlijama neki su od glavnih uzročnika. Potres, a nedugo zatim i požar, samo su kruna svih nedaća koje su u to doba zadesile Dubrovnik. Nakon višestoljetnog uspješnog balansiranja između dviju velesila u svom okružju - Mletačke republike i Osmanskog carstva, opća evropska ofenziva protiv Osmanlija (poraz pod Bečom 1683., kod Mohača 1687.) odrazila se i na Dubrovnik, jer su Mlečani iskoristili slabost Osmanlija i uzimanjem trebinjskog kotara posve odrezali Dubrovnik od Osmanskog carstva i bosanskog zaleđa, te grad doveli u vrlo tešku situaciju. Međutim, mirom u Sremskim Karlovcima 1699. morala se Venecija povući iz Popova polja i vratiti ga u osmanske ruke, a tom je prilikom provedeno i prvo sistematsko razgraničenje Osmanskog carstva i Venecije u Dalmaciji. Dubrovčani su se još jednom, ponajprije vještom diplomacijom, oslobodili opasnosti, da ih Venecija okruži i odvoji od zaleđa. Pad Dubrovačke Republike Mapa Dubrovačke republike do 1808. Mirom u Požarevcu 1718. napravljen je koridor između Neuma i Kleka, koji je ostao Bosni i Hercegovini. Tako su se Dubrovčani i fizički odvojili od mletačkih posjeda u Dalmaciji. Tokom ratovanja s Osmanlijama (1683-1699.) Dubrovčani su se odlučili vratiti pod ugarsko-hrvatsku krunu i obnavljaju ugovor iz 1358. g. U 18. st. ponovno jača dubrovačku privredu i Dubrovnik izgrađuje jaku mornaricu. Orijentaciju velikih evropskih pomorskih sila na Atlantik Dubrovnik koristi za tranzit na Sredozemnom moru, ali su njegovi brodovi plovili i preko Atlantika do Amerike. U 18. st. Dubrovnik ima više od 85 konzulata. Najjači gospodarski činitelj bila je hrvatska vlastela kojoj je pripadalo skoro cijela plovidba s 750.000 tona i skoro cijela zemlja. Dubrovačka Republika je nedugo nakon proglašenja nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, zainteresirana za razvoj ekonomskih odnosa s tom velikom osamostaljenom državom, jednim svojim aktom uspostavila dijalog s vladom u Washingtonu, što se tumači kao de facto priznanje nezavisnosti i uspostava diplomatskih odnosa sa SAD. Dana 26. svibnja 1806. vojska francuskog generala Lauristona nedopušteno je ušla na teritorij neutralne Dubrovačke Republike, a sljedećeg dana je na prijevaru ušla u Grad, tražeći da se samo odmori i okrijepi na putu za tadašnje francuske posjede u Boki kotorskoj. Umjesto toga, odmah je okupirala Grad u ime Napoleona.[1] Vrlo brzo nakon početka francuske okupacije, ruska i crnogorska vojska ušla je na dubrovački teritorij i počela se boriti s francuskom vojskom, pljačkajući i paleći sve na putu. To je kulminiralo opsadom okupiranog Grada (u kojoj je na njega palo 3000 topovskih kugla).[2] 31. siječnja 1808. maršal Auguste Frederic Louis Viesse de Marmont izdao je proglas da ukida Dubrovačku Republiku, unatoč protivljenju vlasti Republike, i da pripaja dubrovački teritorij Kraljevstvu Italiji (marionetskoj državi Francuskog Carstva), iz kojega je naknadno izdvojen te zajedno s Istrom, Dalmacijom te slovenskim zemljama udružen u Napoleonove Ilirske provincije. Marmontu je Napoleon dao novostvorenu titulu `vojvoda dubrovački` (Duc de Raguse). Nakon sedam godina francuske okupacije, ohrabreni dezertiranjem francuskih trupa nakon propale invazije na Rusiju i ponovnog ulaska Austrije u rat, sve dubrovačke društvene klase, pod vodstvom vlastele, ustale su na opći ustanak protiv okupacije.[3] 18. lipnja 1813. zajedno s britanskim saveznicima natjerali su na predaju francuski garnizon na otoku Šipanu, zatim i u Stonu te na Lopudu, nakon čega se ustanak proširio kopnom Republike, počevši s Konavlima.[4]. Tada su počeli opsadu Grada, uz pomoć Britanske mornarice s brodovima HMS Bacchante i HMS Saracen, pod zapovjedništvom kapetana Williama Hostea, a ubrzo se ustanku pridružilo i stanovništvo unutar opkoljenog Grada.[5] Austrijsko Carstvo je poslalo svoje trupe pod zapovjedništvom generala Todora Milutinovića pod izlikom da su došli pomoći svojim dubrovačkim saveznicima, međutim, kao što se ubrzo pokazalo, zapravo su htjeli francusku okupaciju Dubrovnika zamijeniti vlastitom.[6] Zaveli su jednog od privremenih guvernera Republike, Vlaha (sina Brnje) Kabogu, obećanjima moći i vlasti (koje nije dugo uživao, nego je umro u sramoti, od naroda otad zvan `Traditur` - izdajica), te su ga uspjeli uvjeriti da vrata s istočne strane ostanu zatvorena dubrovačkim ustanicima koji su se tamo okupili, a da kroz vrata na zapadu uđu austrijske snage (bez dubrovačkih vojnika) kako bi okupirale Grad, nakon što se predao francuski garnizon od 500 vojnika pod zapovjedništvom generala Montricharda.[7] Nakon toga, barjak svetoga Vlaha vijorio se uz austrijsku i britansku zastavu, ali samo dva dana, jer je 30. siječnja general Milutinović naredio gradonačelniku Sabu Giorgi da ga spusti. U patriotskom zanosu Giorgi, koji je bio zadnji knez Republike prije francuske okupacije, odbio je skinuti barjak, `jer ga je pripeo (podigao) narod`, i nijedan Dubrovčanin to nije htio učiniti, čak ni nakon što su im zaprijetili oružjem, nego su barjak skinuli austrijski vojnici.[8] Iako vlada Dubrovačke Republike nikad nije potpisala kapitulaciju niti se odrekla suvereniteta, što je po pravilima Klemensa von Metternicha koje je Austrija usvojila za Bečki kongres značilo da je trebala biti obnovljena, Austrijsko Carstvo je uspjelo uvjeriti druge saveznike da mu dopuste da zadrži teritorij Dubrovačke Republike[9] Dok su mnogi manji i manje važni gradovi i bivše države bili primljeni na Kongres, to pravo je odbijeno predstavniku Dubrovačke Republike.[10] Sve to je bilo u potpunoj suprotnosti sa svečanim ugovorima koje su austrijski carevi potpisali s Republikom: prvi potpisan 20. kolovoza 1684., u kojem car Leopold I. Republici obećava i jamči nepovredivu slobodu (`inviolatam libertatem`), te drugi iz 1772., u kojem carica Marija Terezija obećava zaštitu i poštovanje nepovredivosti teritorija i slobode Dubrovačke Republike.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE (skraćeno) objavljeno 1917 pripremljeno je da bi zadovoljilo potrebu za jednim uprošćenim i sažetim izdanjem STOČNE HRANE I ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (veliko izdanje) koje bi se moglo koiristiti kao udžbenik u srednjim školama i kao udžbenik za kraće kurseve na poljoprivrednim koledžima. Pošto su izostavljene teme od čisto naučenog interesa, u ovoj knjizi se na jednostavan i razumljiv način izlažu najsažetije činjenice o ishrani domaćih životinja, praksi ishrane, nezi i čuvanju domaćih životinja. Skraćeno izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE odmah je naišlo na dobar prijem tako da je prvih sedam izdanja preštampavano trideset i jedan put. Ovo (osmo) izdanje je znatno popravljeno i prošireno radi unošenja najnovijih dostignuća iz nauke i prakse ishrane domaćih životinja. U prvom delu izlažu se osnovni principi ishrane domaćih životinja i obuhvata se primena tih principa u praksi ishrane. Osobita pažnja je posvećena najnovijim otkrićima na polju naiuke o ishrani, uključujući funkciju i značaj vitamina, mineralnih materija i kvaliteta belančevina u ishrani domaćih životinja. Metod izračunavanja izbalansiranih obroka prema Morisonovim tablicama za ishranu, izložen je detaljno, a opšti zahtevi za zadovoljavajuće obroke prokomentarisani su. Neki ekonomski principi koji se moraju razmatrati u ishrani domaćih životinja ukratko su izloženi u poglavlju XII, „Ekonomika u ishrani domaćih životinja”. U drugom delu izložena su sva važna hraniva koja se koriste u SAD, a ne samo hraniva od značaja za pojedine oblasti. To daje nastavnicima mogućnost da obrate veću pažnju na hraniva lokalnog značaja, a da druga po nahođenju znatno skrate ili potpuno izostave. Najzad, u poglavlju „Značaj stočnih hraniva za stajsko đubre” izlažu se vitalni odnoisi stočarstva prema ekonomičnom održavanju plodnositi zemljišta. U drugom delu, obaveštenja o vrednosti svakog hraniva za sve klase domaćih životinja spojena su sa izlaganjem o pojedinom hranivu, mesto ranijeg plana zasebnog poglavlja za svaku klasu domaćih životinja u kojoj se izlagala vrednost raznih hraniva za tu klasu životinja. Nov i potpun prepis podataka o sastavu svih važnih američkih stočnih hraniva spremljen je kao prilog za dvadeset prvo izdanje Stočna hrana u ishrana stoke (veliko izdanje). Ove opširne tabele su bez izmene uključene u ovo izdanje Stočna hrana i ishrana stoke (skraćeno izdanje) mesto davanja podataka samo za najvažnija hraniva. Ni vreme ni troškovi nisu žaljeni da se prepis tabela u prilogu učini što sigurnijim. Iako je prvi prepis tablica u prilogu spremio autor za izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE iz 1915. godine ipak je bilo potrebno da jedno lice u toku deset godina stalno radi na prepisivanju, proveri i sastavljanju podataka za tablice u prilogu. Autor se iskreno zahvaljuje mnogobrojnim prijateljima koji su sugestijama i obaveštenjima o ogledima i iskustvu pružili dragocenu pomoć za reviziju STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE, na kojoj se zasniva knjiga STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE (skraćeno izdanje). Osobito priiznanje pripada mojoj supruzi gđi Elzi B. Morison za dragocenu pomoć oko spremanja ove knjige. Pohvalu takođe zaslužuju moji sinovi Spenser H. Morison, Rodžer B. Morison i njihove supruge Katarina F. Morison i Harieta V. Morison za pomoć u pripremi, štampanju i korekturi dvadeset prvog izdanja knjige ,,STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE“ i ovog osmog izdanja ,,STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE“ (malo izdanje). Marta 1949 godine Itaka, Njujork FRANK B. MORISON Sadržaj Deo I —Osnovi ishrane domaćih životinja I. Različiti hranljivi sastojci II. Varenje, apsorpcija i iskorišćavanje hrane III. Merenje produktivnosti hraniva IV. Faktori koji utiču na vrednost hraniva V. Belančevine — Masti — Ugljeni hidrati VI. Minerali u ishrani stoke VII. Vitamini u ishrani stoke VIII. Održavanje domaćih životinja IX. Porast — Tov — Reprodukcija X. Proizvodnja mleka, rada i vune XI. Izbalansirani obroci — Pravila ishrane XII. Ekonomija u ishrani stoke Deo II — Hraniva XIII. Paša i druga zelena hrana XIV. Seno i spremanje sena XV. Silaža i usevi za silažu XVI. Leptirnjače za kabastu hranu XVII. Kukuruz i sirak kao kabasta stočna hrana XVIII. Trave za seno i pašu — Žitarice za stočnu hranu — Slama XIX. Korenjače, gomoljače i raznovrsne biljke za stočnu ishranu Otrovne biljke i otrovna stočna hrana XX. Zrna kukuruza i ovsa i njihovi sporedni proizvodi XXI. Ostale žitarice i njihovi sporedni proizvodi XXII. Ostalo semenje i njegovi sporedni proizvodi XXIII. Raznovrsni koncentrati XXIV. Vrednost stočnih hraniva za đubre Deo III — Ishrana domaćih životinja XXV. Opšti problemi proizvodnje mleka XXVI. Ishrana i nega krava muzara XXVII. Odgajivanje goveda mlečnih rasa XXVIII. Opšti problemi kod proizvodnje goveđeg mesa XXIX. Ishrana i nega goveda rasa za meso — Metode proizvodnje goveđeg mesa Proizvodnja telećeg mesa XXX. Opšti problemi u ovčarskoj proizvodnji XXXI. Ishrana i nega ovaca i jaganjaca — Tovljenje jaganjaca — Koze XXXII. Konji i mule — Opšti problemi XXXIII. Ishrana i nega konja XXXIV. Opšti problemi svinjarstva XXXV. Ishrana i nega svinja XXXVI. Opšti problemi živinarstva XXXVII. Ishrana i nega živine Prilog Tablica I. Prosečni sastav američkih stočnih hraniva; Svarljivi sastojci; Sadržaji minerala i elemenata za đubrenje; Koeficijent svarljivosti Tablica II. Vrednost procenjene čiste energije i faktori za ocenu hraniva Tablica III. Morisonovi standardi ishrane za domaće životinje Tablica IV. Mineralne materije u važnim hranivima Tablica V. Sadržaj vitamina u materijama za ishranu Tablica VI. Težina koncentrata i drugih hraniva Tablica VII. Primerni obroći za domaće životinje Tablica VIII. Tablica za ishranu krava muzara zrnom Tablica IX. Procena težine mlečnih goveda prema obimu grudi Tablica X. Sadržaj aminokiselina u nekim hranivima Poglavlje XXVIII Opšti problemi kod proizvodnje goveđeg mesa I. Potrebe goveda mesnih rasa u hranljivim sastojcima Savremena proizvodnja goveđeg mesa zahteva ishranu koja počiva na naučnim osnovima. — U toku poslednjih 20 do 30 godina u SAD a i u mnogim drugim državama nastupala je velika promena u pogledu metoda za proizvodnju goveđeg mesa. Goveda se sada tove za tržište u mnogo mlađim dobima starosti nego ranije. Pošto ona tad još uvek brzo rastu u belančevinastim tkivima i u kosturu to ona trebaju obilnije snabdevanje belančevinama i mineralima nego starija goveda. Ona isto tako mogu da stradaju mnogo više od nedostatka vitamina. Pri ovim savremenim metodama proizvodnje goveđeg mesa potrebno je da ista poeiva na naučnim osnovima kako bi se uklonili i obezbedili uspešni rezultati. Ranije su se goveda mesnih rasa obično odgajivala do starosti od 2 ili 3 godine pre nego što su počela da se tove za tržište. Ona su najveći deo svog porasta postizavala na jevtinim pašnjacima a preko zime su obično bila održavana kabastom hranom bez bilo kakvih koncentrata. Ova dobro odrasla goveda, stara 2 ili više godina dovodila su se sa zapadnih planinskih pašnjaka ili drugih pašnjačkih oblasti u krajeve države gde je zrno bilo jevtinije, pa su tamo tovljena za tržište. Sad se na farmama u kukuruznom rejonu i istočno od njega gaje goveda za proizvodnju goveđeg mesa i tove se tamo još dok rastu. Takva goveda se utove za tržište sa 12 do 18 meseci starosti kao goveda za debelu teletinu ,,baby beef“ ili „ugojeni godišnjaci“. Neka se prodaju za klanje već prilikom odbijanja ili uskoro posle toga kao ,,teška ugojena telad“. Na zapadnim planinskim pašnjacima gde se proizvode tri četvrtine naših goveda za meso znatan broj teladi se sada prodaje kao telad za tovljenje. Ova se telad tove za tržište u kukuruznom rejonu ili u drugim krajevima koji proizvode žito po jednom od metoda koji se docnije opisuju. Sem junica koje su potrebne za zamenu krava u priplodnim stadima najveći broj ostalih mladih goveda u planinskim oblastima prodaje se kao godišnjaci ujesen iduće godine, namesto da se gaje pri planinskim uslovima do dve godine starosti ili više. Do ove jake promene u starosti pri kojoj se goveda za meso prodaju za klanje došlo je otprilike usled ovih dvaju faktora: Prvo, potrošači više traže male komade goveđeg mesa i žele meso koje je nežno i ima najmanju količinu nepotrebne masti. Drugo, kako je navedeno docnije u ovom poglavlju, goveda dok su još mlada postižu mnogo ekonomičnije priraste nego onda kad su starija. Potrebe u hranljivim sastojcima i uzorni obroci goveda. — Pre nego što pristupimo detaljnom razmatranju potreba goveda za meso za različite hranljive sastojke razmotrićemo razlike u opštim potrebama za različite klase goveda za meso. Potrebe priplodnih krava rasa za meso u hranljivim sastojcima su vrlo različite od ovih potreba kod mlečnih krava, jer one daju mnogo manje prinose mleka. One su isto tako preko zime većinom zasušene i daju mleko kad se nalaze na paši. U poglavlju koje dolazi navedeno je da ove krave mogu preko zime da se ishrane u celosti kabastom hranom, ako je ona prilično dobre kakvoće i ako se daje dovoljno hrane od leptirnjača da bi se mogle zadovoljiti njihove ograničene potrebe u belančevinama. Kravama rasa za meso normalno nisu potrebni koncentrati za vreme pašnjačkog perioda. Kad se telad ili godišnjaci održavaju preko zime da bi se docnije tovili, oni mogu na sličan način da se hrane u celosti ili većinom kabastom hranom ako je ona dobre kakvoće. Kao što je to navedeno u sledećem poglavlju, odluka o tome da li će biti unosno ili ne da se pored dobre kabaste hrane daje i zrno, zavisi od metoda po kom tov treba da se vrši. Potrebe tovnih goveda su vrlo različite od potreba priplodnih krava ovih rasa ili od potreba mlade stoke koja se preko zime održava. Da bi se omogućilo da tovna goveda postižu brze priraste, ona moraju dobivati obroke bogate svarljivim sastojcima i čistom energijom. Sem slučaja kad je zrno neobično skupo u poređenju s kabastom hranom obilna količina zrna treba da se daje govedima koja se tove u tovilištu. Ako se ovo ne čini, ona neće imati brze priraste i na kraju neće biti tako dobro ugojena. Naročito kod teladi i godišnjaka ne mogu da se očekuju dobri prirasti ako u obroku nema dovoljnih količina belančevina, minerala i vitamina. Količine potrebnih belančevina. — Mnogi su ogledi dokazali, da tovna goveda i druga goveda rasa za meso ne trebaju ni približno toliko belančevina koliko je bilo preporučeno u Volf-Lemanovim starijim standardima ishrane. Ova je činjenica od velike finansijske važnosti za proizvodnju goveđeg mesa, pošto belančevinasti dodaci obično koštaju po toni mnogo više nego zrno. Količine belančevina koje su preporučene u Morisonovim standardima zasnivaju se uglavnom na autorovim proučavanjima ogleda po ovom pitanju. Ovde su uključeni i ogledi koje je u toku više godina vršio autor sa saradnicima da bi se utvrdile potrebe tovnih godišnjaka u belančevinama. Vrsta kabaste hrane u obroku, naročito količina leptirnjača, odlučuje uglavnom da li je potreban belančevinasti dodatak kao i to kolika količina je preporučljiva ako je on potreban. Kod obroka za tovna goveda vrsta zrna je isto tako važan činilac. Dodatak može biti potreban kad se goveda tove kukuruzom ili drugom zrnastom hranom koje ima malo belančevina, dok on neće biti potreban ako zrno sačinjavaju ovas, pšenica i ječam, koji imaju više belančevina nego kukuruz. Primerni obroci navedeni u tablici VII priloga pokazuju kad je potreban belančevinasti dodatak za različite klase goveda rasa za meso a isto tako i približne količine koje su potrebne da bi se obrok izbalansirao. Mnogi ogledi su pokazali važnost dodavanja belančevinastog dodatka obroku za tovna goveda koji ima malo belančevina. Dodavanjem ovog dodatka ne samo da se mnogo povećava stepen prirasta nego se takođe smanjuje i količina hrane koja je potrebna za 100 ft prirasta, a povišava se prodajna cena goveda. Kad se vodi računa o tome da se ne đaje više belančevinastog dodatka nego što je momentalno potrebno da se izbalansira obrok, onda su svakih 100 ft takvog dodatka kao što su laneno brašno, sojine uljane pogače ili pamučno brašno po vrednosti jednaki sa 250 do 300 ft zrna ili zrnastog ekvivalenta. Kod ove vrednosti uzima se u obzir ne samo ušteda u količini hrane potrebne za 100 ft prirasta, već isto tako i veća prodajna cena, jer su goveda bolje utovljena. Seno leptirnjača, silaža leptimjača kao i paša na leptimjačama su toliko bogati belančevinama da obrok ima dovoljno belančevina za proizvodnju dobrih prirasta, ako se tovnim govedima daje obilna količina ovih kabastih hraniva zajedno s kukuruzom ili drugim zrnom. Da li će se isplatiti dodavanje bilo kakvog belančevinastog dodatka, to zavisi od količine kabaste hrane leptirnjača koju goveda stvarno pojedu, od sadržaja belančevina kao i od starosti goveda. Dobro lucerkino seno daje dovoljne količine belančevina kad dvogodišnja goveda dobivaju tovni obrok kukuruza i takvo seno. Isto to vredi i za sojino seno i seno kravljeg graška. I jedno i drugo imaju otprilike isto toliko belančevina koliko i lucerka. Kod ogleda u Nebrasci, naprimer, dodavanje lanenog brašna ili pamučnog brašna kukuruzu i lucerkinom senu nije povećalo priraste kod dvogodišnjih junaca, nije povisilo prodajnu cenu a nije smanjilo ni količinu hrane koja je bila potrebna za 100 ft prirasta. Mlađa tovna goveda trebaju za maksimalne priraste malo Više belančevina. Prema tome, dodavanje belančevinastog dodatka obroku koji se sastoji od kukuruza i obilne količine lucerkinog sena može obično nešto malo da poveća priraste kod teladi i jednogodišnjaka. Slični rezultati dobiveni su kod ogleda s tovnom teladi pri kojima je dnevno dodavano 0,9 ft pamučnog brašna po grlu obroku koji se sastojao od kukuruznog zrna, kukuruzne silaže i lucerkinog sena. Kod ovih ogleda 100 ft pamučnog brašna odgovaralo je vrednosti 287 ft kukuruza. Obrok od kukuruznog zrna, kukuruzne silaže i lucerkinog sena je za starija goveda mnogo bolje izbalansiran. Kod B ogleda dodavanje 2,3 ft po grlu dnevno belančevinastog dodatka obroku tovnih dvogodišnjih junaca povećalo je dnevni prirast od 2,22 ft na 2,34 ft. U ovim ogledima davana je veća količina belančevinastog dodatka nego što je docnijim ogledima utvrđeno kao potrebno. Delimično zbog toga upotreba ovog dodatka nije bila od koristi. Možda bi se više isplatilo da je po grlu dnevno davano 0,50 do 0,75 ft dodatka. Kad se namesto lucerkinog sena zajedno s kukuruznom silažom i kukuruznim zrnom daje detelinsko ili mešano seno, onda je belančevinasti dodatak potreban i kod goveda starih 2 godine. Tako su u 14 ogleda dodavanjem pamučnog ili lanenog brašna obroku koji se sastojao od okrunjenog kukuruza, sena crvene deteline i kukuruzne silaže dnevni prirast kod junaca starih dve godine povećao od 2,1 ft na 2,5 ft. Isto je tako i prodajna cena goveda bila povišena za 33 centa po centneru a i čist prihod preko troška ishrane je bio veći. Kakvoća belančevina. — Iz razloga izloženih u poglavlju V kakvoća ili vrsta belančevina nemaju ni iz bliza tako veliki značaj kod ishrane goveda rasa za meso kakav imaju kod svinja ili živine. Kad se govedima rasa za meso daju makar i prilično ograničena količina kabaste hrane od leptirnjača, onda je obrok obično snabdeven belančevinama odgovarajuće kakvoće. Ako obrok, s druge strane, sadrži malo ili nema ništa kabaste hrane od belančevina onda se izvesna pažnja mora pokloniti kakvoći belančevina koje se obezbeđuju različitim belančevinastim dodacima. Ogledi su, naprimer, dokazali da je kukuruzno lepkovo brašno mnogo manje efikasno nego takvi dodaci kao što su laneno brašno, sojine uljane pogače ili pamučno brašno kod balansiranja obroka za tovna goveda koji se sastoji od zrna i kabaste hrane koja ne potiče od leptirnjača. Prema tome, u takvim obrocima ovaj sporedni kukuruzni proizvod treba da se kombinuje s dodacima koji daju belančevine bolje kakvoće. U opreci s rezultatima dobivenim kod goveda kojima je davan tovni obrok kukuruznog zrna, kukuruzno lepkovo brašno bilo je potpuno jednako s lanenim brašnom ili sojinim uljanim pogačama, kad je 1 ft ovog dodatka dnevno bila dodavana sirkovoj silaži za zimsku ishranu teladi ili godišnjaka rasa za meso. To dokazuje da je kakvoća belančevina u sirkovoj zelenoj hrani, mada ih ima malo, bolja nego u kukuruznom zrnu. Kombinacije belančevinastih dodataka. — Ogledi s tovnim govedima dokazali su, da izvesne kombinacije belančevinastih dodataka daju bolje rezultate nego većina pojedinačnih dodataka. Napred je navedeno, da pamučno brašno ili kukuruzno lepkovo brašno ima uopšte mnogo manju vrednost nego laneno brašno kad se bilo koje od njih upotrebljava kao jedini belančevinasti dodatak kod takvog obroka kao što su kukuruzno zrno, kukuruzna silaža i seno. A ipak smeša polovine bilo kog od ovih hraniva i polovine lanenog brašna po vrednosti je potpuno jednaka s lanenim brašnom. Druge kombinacije belančevinastih dodataka koje su kod tovnih goveda dale odlične rezultate su ove: 1) pamučno brašno, kukuruzno, lepkovo brašno, i laneno brašno, od svakog po jednu trećinu; 2) pamučno brašno, laneno brašno, i sojine uljane pogače ili mlevena sojina zrna, od svakog po trećinu; 3) pamučno brašno, laneno brašno, kukuruzno lepkovo brašno i sojine uljane pogače ili mlevena sojina zrna, od svakog po jednu četvrtinu. Potrebe u mineralima. — Goveda rasa za meso treba uvek da budu uredno snabdevena solju. Da li će biti bilo kakve koristi od upotrebe kalcijumovog ili fosfornog dodatka, to uglavnom zavisi od količina ovih minerala u izvesnom obroku, kako se to docnije navodi. U tablici III priloga navedene su dnevne količine kalcijuma i fosfora po grlu za različite klase goveda rasa za meso. Gde god postoji opasnost od gušavosti ili „debelog vrata“ kod oteljene teladi treba priplodnim kravama, najmanje u toku poslednjeg perioda bremenitosti, davati jodiziranu so. U krajevima gde postoji oskudica jednog ili više minerala koji se nalaze u tragovima — kobalt, bakar ili gvožđe — ovaj nedostatak može da se ispravi upotrebom specijalnih mineralnih dodataka kakvi su preporučeni u poglavlju VI. Ne postoji nikakva potreba da se uobičajenim obrocima kod goveda rasa za meso dodaje bilo koji drugi mineral kao, naprimer, sumpor, kalijum ili zemlja. Isto tako nije koirsno da se uobičajenim obrocima dodaje vodeno bilje (Fucus).....

Autor - osoba Hasanagić, Enes, 1935- = Hasanagić, Enes, 1935- Naslov Ljekovito bilje i jetra : kultivirano i samoniklo ljekovito bilje u zaštiti funkcija jetre i žučne kesice / Enes Hasanagić ; [ilustracije Azemina Edželović, Senada Hasanagić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1984 Fizički opis 359 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Edželović, Azemina, ilustrator = Edželović, Azemina, ilustrator Hasanagić, Senada, ilustrator = Hasanagić, Senada, ilustrator Napomene Bibliografija: str. 354-356 Registar. Predmetne odrednice Lekovite biljke -- Fitoterapija -- Recepti Lekovito bilje -- Fitoterapija -- Recepti Jetra -- Bolesti -- Lečenje -- Fitoterapija Žučna kesa -- Bolesti -- Lečenje – Fitoterapija MG69 (N) LEKOVITA TRAVA ZA JETRU Određena hrana deluje povoljno na jetru kao i neke biljke. Istražimo koje su to najbolje lekovite biljke za jetru koje pomažu rad jetre Mnogi faktori utiču na zdravlje ovog bitnog organa, neki od tih uzroka oštećenja su: Bakterijske i virusne infekcije Trovanje gljivama Autoimunske bolesti Toksini (aflatoksini) Prekomerno konzumiranje alkohola Najčešća oboljenja jetre su ciroza jetre i inflamatorna oboljenja. Srećom, postoji nekoliko biljaka za detoksikaciju jetre i održavanje njenog zdravlja. Jetra je primarni organ koji je odgovoran za eliminaciju i degradaciju toksina koji se gomilaju u našem organizmu. Takođe, proizvodi žuč, sredstvo za detoksikaciju koje je metabolički neophodno za varenje masti iz hrane. Potpuno je jasno koliko je važno zdravlje vaše jetre sa ciljem održanja vašeg celokupnog zdravlja. Biljni proizvodi koji čuvaju jetru Pravilna ishrana je ključna za zdravlje jetre. Postoji hrana za jetru koja blagotvorno deluje. Tradicionalna medicina na Balkanu je kao najbolje biljke za jetru cenila pre svega: hajdučku travu, nanu, maslačak, čičak, sikavicu, zatim gorke trave kao što su pelin i lincura, ali bilo je i mnogo drugih lekovitih trava za jetru kao što su kičica, cikorija, kantarion. Šta savremena nauka kaže koje su najbolje trave za jetru i zbog čega. Artičoka (Cynara scolymus) Artičoka spada među najbolje lekovite biljke za jetru. Artičoka sadrži kafeilkvinsku kiseline i njene derivate koje su pokazali moćna delovanja na regeneraciju jetre. Preparati artičoke obično se nalaze u obliku kapsule. Kroz nekoliko studija potvrđeno je delovanje artičoke na poboljšanje lučenja žuči, regulaciju lipidnog statusa organizma i njeno hepatoprotektivno dejstvo. Neke od pogodnosti korišćenja artičoke Povećava izlučivanje žuči i poboljšava varenje masti Smanjuje nivo holesterola u krvi Uklanja gastrointestinalne probleme kao što su nadutost, mučnina, dispepsija, bolovi u trbuhu, IBS (sindrom iritabilnog kolona), mamurluk i opstipaciju Podstiče rast dobrih gastrointestinalnih bakterija (zahvaljujući inulinu, prebiotičkom vlaknu). Sprečava oštećenje jetre (ekstrakt artičoke primenjen pre izlaganja poznatom hepatotoksinu pokazuje sposobnost inhibicije oštećenja jetre - Eksperimentalna i toksikološka patologija, 2008) Turski istraživači otkrili su da ekstrakt lišća artičoke smanjuje razinu masti i kolesterola u jetri. Ekstrakt artičoka inhibirao je rak jetre u ljudskim ćelijama jetre i takođe štiti ćelije jetre od oštećenja (objavljeno u izdanju Nutrition and Cancer, 2008). „Impresivni rezultati prikazani su u velikoj studiji otvorenog tipa u kojoj je učestvovalo 417 ispitanika sa bolestima jetre ili žučnog kanala. Većina tih ispitanika imala je hronične probleme, kod većine njih to je trajalo i više godina. Oni su imali bolove u gornjem delu trbuha, opstipaciju, nadutost, mučninu i nedostatak apetita. Ti pacijenti su primenjivali ekstrakt lista artičoke tokom perioda od 4 nedelja. Nakon nedelju dana, oko 70% pacijenata imalo je poboljšanje njihovih simptoma, dok je nakon 4 nedelja taj procenat porastao na 85%. (Held, 1991). `` Doziranje: za većinu problema - 320-1800 mg ekstrakta artičoke (u podeljenim dozama, tri puta dnevno), po mogućnosti sa hranom. Bezbednost i nuspojave Artičoke: Trebali biste izbegavati primenu ekstrakta artičoke ako postoji opstrukcija žučnih kanala. U slučaju žučnih kamenaca, koristite je pod nadzorom lekara. To je razlog zašto lekari ne prepisuju BioLiver kapi za jetru osobama koje imaju kamenčiće u žuči, jer kapi podstiču lučenje žuči i izbacivanje kamenčića koji mogu da se zaglave u žučnim putevima. Takođe artičoka ima i diuretske osobine – svako ko uzima list artičoke treba biti svestan da ona može uzrokovati učestalije mokrenje. Često lekovite biljke za jetru podstiču izlučivanje žuči, pa ko ima kamen u žuči treba da bude oprezan. Sikavica ili Gujina Trava ili Plod badelja (Silybum marianum) Sikavica je jedna od najpopularnijih lekovitih biljki za jetru. Neke lekovite biljke za jetru deluju samostalno a neke u grupi. Sikavica deluje samostalno. Primena je kod oštećenja jetre izazvanog dejstvom toksičnih agensa i kao dopunska terapija hroničnih inflamatornih oboljenja jetre i ciroze jetre. Aktivni sastojci ploda Sikavice – badelja predstavlja kompleks flavonolignana koji se naziva silimarin. Nastaje kondenzacijom koniferilalkohola i taksifolina. Sastojci kompleksa su: Silibinin Silikristin Silidianin Izosilibinin Pozitivni uticaji silimarina na regeneraciju oštećenih ćelija jetre, pokazuju antiinflamatorno delovanje, antifibrotočno delovanje (sprečava se stvaranje kolagena – fibrotična transformacija od ključnog je razvoja za patogenezu ciroze jetre), holagogno, čak se u poslednje vreme ispituje i antiproliferativno dejstvo. Od neželjenih efekata javljaju se gastrointestinalne smetnje (suvoća usta, mučnina, iritacija želuca, dijareja), glavobolja, reakcija preosetljivosti. Menta – Nana (Mentha piperita) Pepermint nema uticaj samo na loš zadah. Ova biljka stimuliše protok žuči i opušta žučne kanale, olakšavajući na taj način varenje masti. Takođe pomaže u smanjenju lošeg holesterola, što čini posao jetre za filtriranje toksina lakšim. Nana takođe pokazuje pozitivne efekte na bubrege i zdravlje urinarnog trakta, istraživači su potvrdili i blagi uticaj na rad želuca sa smanjenjem mučnine Koren maslačka (Taraxacum officinale) Svakog proleća priroda nam pruža veliki broj biljaka koje štite i čiste jetru. Maslačak je jedan od najboljih primera. Kad birate najbolje lekovite biljke za jetru Maslačak uvek treba da nadje mesto u čaju ili tinkturi. Australijski časopis lekovitog bilja navodi dve studije koje su pokazale regenerativne karakteristike maslačka u slučajevima žutice, otoka jetre, hepatitisa i smetnji u varenju hrane. Ako odlučite upotrebiti koren maslačaka u vašem programu za čišćenje jetre, uzmite 500 do 2000 mg dnevno u kapsulama. Alternativno, možete napraviti dekokt pomoću dve kašike korena maslačaka u prahu po šoljici vode. Jedna šolja čaja, tri puta dnevno pokazaće delotvorne efekte posle par dana. Organska kurkuma (Curcuma longa) Ovaj žuti koren, iz familije đumbira, pokazuje hepatoprotektivno dejstvo - snažan je čuvar jetre, pa čak i regenerator jetrenih ćelija. Ne samo da pomaže u stimulaciji enzima odgovorih za eliminaciju toksina (uključujući poznate karcinogene) iz tela, ali istraživanje UCLA-e su pokazala da suzbija i negativne efekte raznih karcinogena. Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične, pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni berači zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG69 (N)