Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Nakon smrti majke, mlade Beloruskinje, devojčica Maja odlazi da živi kod stare tetke u senovitom selu, među ljudima koje ne poznaje. U svetu u koji biva iznenada premeštena, ona gubi svoj jezik, ne razume tetku koja je prihvatila da se brine o njoj. U zabačenoj kući nema promena za povučenu devojčicu. Jedino Marek, nekadašnji poljski prisilni radnik, ume da kod Maje stvori osećaj zaštićenosti. Zvuk njegovog maternjeg jezika budi u njoj sećanje na sopstvene zaboravljene korene, na izgubljeni jezik najranijeg detinjstva. Kada odraste, Maja napušta selo da bi u gradu započela novi život. Ali i tamo je prate neizgovorene tajne. Knjiga Karoline Šuti je knjiga o sećanju, gubitku i oporavku. Rečenicama visoke atmosferske gustine, melanholičnim tonom, autorka ispisuje neobičnu priču mlade žene koja traga za izgubljenim poreklom. Dok sklapa slagalicu uspomena i probija se kroz tišinu pamćenja, Maja pronalazi način da otkloni senku neznanja o svom životu i korenima, što joj naposletku donosi toplu utehu i nadu. Za roman Mora da sam jednom hodala po mekoj travi Karolina Šuti nagrađena je prestižnom Nagradom Evropske unije za književnost.

Tonny Montano – Najbolje Od Najboljeg 1991-1995. (Lovac Na Novac + Bilo Jednom U Beogradu) Label: SKC Beograd – none, PGP RTS – none Format: CD, Compilation Country: Yugoslavia Released: 1995 Genre: Rock Style: Rockabilly, Pop Rock 1 Ćerkica 3:25 2 Đoku Je Htela 4:20 3 Zvižduk U 8 3:30 4 Kako Je Spavati Sa Devojkom? 2:55 5 Mi Smo Šampioni 4:00 6 Ovan i Rak 4:10 7 Devojke Su Uvek Krive Za Sve 3:30 8 Odlaziš 5:25 9 10 Godina 4:30 10 Volim Samo Sebe 3:43 11 Više Se Ne Vraćaj 3:18 12 Godfather 4:20 13 Mi Smo Iz Beograda 3:42 14 Mi Smo Srećna Porodica 3:24 15 Sve Je Dosadno 2:30 16 Dolazi Rock`n`Roll u Grad 3:30 17 Bilo Jednom u Beogradu 6:21 Matrix / Runout: 807.285.000.000.0 CD: Very Good (VG) 4 Omot: Very Good (VG) 4 NAPOMENA: Stanje kutije ne ocenjujem, može se videti na slikama. Ona je tu samo da zaštiti disk i dodatke, kome se ne sviđa može je lako zameniti.

Autor: Grupa autoraZa 2 kupljene knjige, druga jeftinija knjiga je na popustu 75%. Navedena akcija će važiti na sve raspoložive knjige izdavača Mladinska knjiga, osim sledećih: Biblija, Rakija, Vladari Srbije. Prva kupljena knjiga je po punoj ceni, i popust od 75% za jeftiniju je od pune cene.ČUDA I TAJNE NAŠEG SVETA: Krenite na nezaboravno putovanje kroz misterije i otkrića! Da li ste ikada sanjali da uđete u Zabranjeni grad, ili da lutate lavirintom u Knososu? Odmetnite se u fantastičnu istraživačku ekspediciju i iskusite čuda prirode – oslušnite eho Frazasi pećina, sagledajte beskonačnost Bele pustinje... Upoznajte čuda koja jestvorio čovek, kao što je katedrala u Šartru, ili magični Tadž Mahal. Zahvaljujući neverovatnim fotografijama imaćete utisak kao da ste zaista posetili sva ova neobična mesta. Udobno se smestite u svoju fotelju i krenite na put kroz istoriju ovih divnih predela. Otkrijte sve njihove tajne... i, štaviše, na stranice ove neverovatne knjige možete se ponovo vraćati kad god to poželite, iznova i iznova! Istražite svet prepun čuda i misterija, zadovoljite znatiželju, probudite maštu i oduševite svoja čula kao nikad pre!

Misliti, brzo i sporo, 9. izdanje Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Mrak dolazi iznutra Tire Teodore Trunstad distopijski je roman za mlade. No, knjiga umnogome nadilazi ovako jednostavnu karakterizaciju. Iako glavne likove zatičemo u neimenovanom gradu, u vreme nasilnih sukoba, vanrednog stanja na ivici građanskog rata, u uslovima bez hrane, vode i struje, gde institucije više ne funkcionišu, a na ulicama vlada skoro anarhična atmosfera, autorka piše o dešavanjima koja su zapravo svakodnevica za mnoga ratna žarišta današnjice. Priča teče iz ugla Lineje i Maksa, dvoje mladih koji su usisani u ovaj nasilni vrtlog i koji će, kako vreme protiče, shvatiti da su njihovi najbliži duboko umešani u vodeće strukture sukobljenih strana. Ovo je roman o preživljavanju, o okrutnosti takve, nasilne realnosti u kojoj ljudi izdaju jedni druge, prijavljuju porodicu i prijatelje, sprovode mučenja kako bi došli do informacija. Šta je istina u toj konstelaciji? Postoji li apsolutna istina i ko ima prava na nju? Tiru Teodoru Trunstad ne interesuje politička pozadina ovih konflikata, već ljudsko ponašanje u trenucima velikih previranja, degradacija ljudskosti u tragičnim okolnostima u kojima čak ni glavni likovi za koje navijamo nisu izuzeti iz ovog preispitivanja.

"Savršeni Vinodelac: ili priručnik o vinogradarstvu, pravljenju vina i sirćeta, pečenju rakije od raznih voćki, kako po ličnom iskustvu tako i po pravilima najslavnijih i najiskusnijih u ovoj struci zemljoradnje" Spisatelja i Vinoslovaca, a naročito po Šaptalu / Prokopije Bolić Prokopije Bolić je bio arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori. Godine 1816. u Budimu, objavljuje knjigu o vinu i vinogradarstvu pod nazivom "Savršeni vinodelac". Pisana početkom XIX veka, ova knjiga pokazuje visoku svest, znanje i obrazovanje arhimandrita Bolića koji se, potkrepljujući svoje štivo, poziva na najveće poznate autoritete svoga doba. Retka je u to vreme bila pismenost u Srba. Arhimandritu Boliću svakako ne manjka duhovnosti jer bez duha ništa ne biva. U knjizi on kazuje: "Car Prov, Marko Aurelije Prob (lat: Marcus Aurelius Probus, od 276. do 282) je odabranu vinovu lozu iz Italije u Srem doneo, blizu grada svog rođenja – Sirmijuma na Fruškoj gori, koja se onda zvala Alm (Almus mons), i sa svojim vojnicima dao je nasaditi." Bogatstvo ove knjige čine sačuvani podaci o imenima starih srpskih sorti vinove loze i njihovi opisi. Verovatno ste čuli za tamjaniku, skadarku, grašac… Ova imena se pominju u XIX veku, ali verovatno niste znali za belu dinku, mirkovaču, crnu zeleniku… Pruža vam se prilika da čitanjem ove dragocene knjige obnovite sećanje i znanje svojih predaka koji su imali umeće gajenja vinove loze i spravljanja vina od ovih starih srpskih sorti. Priređivač: Drago Vulinović Prevod sa staroslovenskog: Stefan Nedić

Savršeni vinodelac Savršeni Vinodelac : ili priručnik o vinogradarstvu, pravljenju vina i sirćeta, pečenju rakije od raznih voćki, kako po ličnom iskustvu tako i po pravilima najslavni- jih i najiskusnijih u ovoj struci zemljoradnje Spisatelja i Vinoslovaca, a naročito po Šaptalu / Prokopije Bolić Prokopije Bolić je bio arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori. Godine 1816. u Budimu, objavljuje knjigu o vinu i vinogradarstvu pod nazivom „Savršeni vinodelac“. Pisana početkom 19. veka, ova knjiga pokazuje visoku svest, znanje i obrazovanje arhimandrita Bolića koji se, potkrepljujući svoje štivo, poziva na najveće poznate autoritete svoga doba. Retka je u to vreme bila pismenost u Srba. Arhimandritu Boliću svakako ne manjka duhovnosti jer bez duha ništa ne biva. U knjizi on kazuje: „Car Prov, Marko Aurelije Prob (lat: Marcus Aurelius Probus, od 276. do 282) je odabranu vinovu lozu iz Italije u Srem doneo, blizu grada svog rođenja – Sirmijuma na Fruškoj gori, koja se onda zvala Alm (Almus mons), i sa svojim vojnicima dao je nasaditi. Bogatstvo ove knjige čine sačuvani podaci o imenima starih srpskih sorti vinove loze i njihovi opisi. Verovatno ste čuli za tamjaniku, skadarku, grašac… Ova imena se pominju u 19. veku, ali verovatno niste znali za belu dinku, mirkovaču, crnu zeleniku… Pruža vam se prilika da čitanjem ove dragocene knjige obnovite sećanje i znanje svojih predaka koji su imali umeće gajenja vinove loze i spravljanja vina od ovih starih srpskih sorti. Prikaži više

Savršeni Vinodelac : ili priručnik o vinogradarstvu, pravljenju vina i sirćeta, pečenju rakije od raznih voćki, kako po ličnom iskustvu tako i po pravilima najslavni- jih i najiskusnijih u ovoj struci zemljoradnje Spisatelja i Vinoslovaca, a naročito po Šaptalu / Prokopije Bolić Prokopije Bolić je bio arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori. Godine 1816. u Budimu, objavljuje knjigu o vinu i vinogradarstvu pod nazivom „Savršeni vinodelac“. Pisana početkom 19. veka, ova knjiga pokazuje visoku svest, znanje i obrazovanje arhimandrita Bolića koji se, potkrepljujući svoje štivo, poziva na najveće poznate autoritete svoga doba. Retka je u to vreme bila pismenost u Srba. Arhimandritu Boliću svakako ne manjka duhovnosti jer bez duha ništa ne biva. U knjizi on kazuje: „Car Prov, Marko Aurelije Prob (lat: Marcus Aurelius Probus, od 276. do 282) je odabranu vinovu lozu iz Italije u Srem doneo, blizu grada svog rođenja – Sirmijuma na Fruškoj gori, koja se onda zvala Alm (Almus mons), i sa svojim vojnicima dao je nasaditi. Bogatstvo ove knjige čine sačuvani podaci o imenima starih srpskih sorti vinove loze i njihovi opisi. Verovatno ste čuli za tamjaniku, skadarku, grašac… Ova imena se pominju u 19. veku, ali verovatno niste znali za belu dinku, mirkovaču, crnu zeleniku… Pruža vam se prilika da čitanjem ove dragocene knjige obnovite sećanje i znanje svojih predaka koji su imali umeće gajenja vinove loze i spravljanja vina od ovih starih srpskih sorti. Priređivač Drago Vulinović

Najduži dan,6-tog lipnja 1944 godine,korice iskrzane po ćoškovima,sa tragovima pisanja i podvlačenja grafitnom olovkom. Autor:Cornnelius Ryan. Izdavač:Epoha,Zagreb 1965. Format:20,5cm x 13,5cm. Broj Strana:310 strana,ilustrovana,tvrd povez,latinica. Cornelius Ryan je irski novinar i pisac, popularni autor vojnih romana, uglavnom o Drugom svetskom ratu. Rođen u Dablinu, završio je hrišćansku školu u svom rodnom gradu. Preselio se da živi i radi u Londonu. 1941. postavljen je za vojnog dopisnika Daili Telegraph-a. Kao dopisnik učestvovao je u četrnaest vojnih misija 8. i 9. vazduhoplovstva protiv ciljeva u Evropi, na kraju rata u Evropi bio je sa trupama generala George Patton-a i nakon kapitulacije nacističke Nemačke poslat na Pacifik Vojno pozorište, koje je ostalo do 1945. godine, a zatim je otišlo u Jerusalim, 1946. godine. Rajan je emigrirao u Sjedinjene Države 1947. godine, gde je počeo da radi za prestižni časopis Time. Oženio se Katarinom Morgan (1925-1993), takođe spisateljicom. Američki državljanin postao je 1950. 1956. godine počeo je pisati roman Najduži dan, koji govori o iskrcavanju u Normandiji. Njegov roman je uživao veliko interesovanje (kasnije prikazan u istoimenom filmu) i 1965. napisao je drugi roman, naslovljen Poslednja bitka, roman o poslednjim danima Drugog svetskog rata i bici za Berlin u aprilu 1945. d Knjiga sadrži detalje i pregled razvoja rata sa stanovišta američkih, ruskih, britanskih i nemačkih vojnika, kao i civila. Prati političku situaciju u Nemačkoj i Evropi u proleće 1945. i sledeću podelu Nemačke. Svoj najuspešniji roman Nedostižni most objavio je 1974. godine, roman o epskoj operaciji Market Garden tokom Drugog svetskog rata, najvećem savezničkom desantnom iskrcavanju u istoriji.Belgija i Holandija u jesen 1944, kulminirajući bitkom za most u Arnhemu, Holandija. Knjiga je ponovo prikazana u filmu Nedostižni most 1977. godine. Dobio je nagradu Francuske legije i postao počasni doktor književnosti na Univerzitetu u Ohaju, gde radi. U septembru 1974. godine, objavljivanjem Nedostižnog mosta, dr Rajan je oboleo od raka i umro 23. novembra te godine.

Misliti, brzo i sporo, 9. izdanje Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Taleb je u Crnom labudu pokazao da su krajnje nemogući i nepredvidljivi događaji u osnovi gotovo svega u vezi s našim svetom. U knjizi Antikrhkost Taleb izvrće neizvesnost naopačke, predstavljajući je kao poželjnu, čak i nužnu, i sugeriše da bi stvari trebalo postaviti u maniru antikrhkog. Antikrhko je van otpornog ili robusnog. Otporno će se odupreti potresima i ostati isto, dok antikrhko postaje sve bolje, jer je imuno na greške u predviđanju i zaštićeno od štetnih događaja. Zašto je grad-država bolji od nacionalne države, zašto je dug loš za vas, a ono što nazivamo efikasnim nije nimalo efikasno? Zašto reakcije države i socijalna politika štite snažne, a škode slabima? Kako je potonuće Titanika spasilo živote? Knjiga govori o inovacijama nastalim kroz pokušaje i greške, o životnim odlukama, politici, urbanom planiranju, ratu, ličnim finansijama, ekonomskim sistemima i medicini. Kroz ovo delo se provlači mudrost Debelog Tonija iz Bruklina, ali ujedno se jasno čuju glasovi i rešenja antičke mudrosti iz rimskih, grčkih, semitskih i srednjovekovnih izvora.

Jovan Tomović : VREMEPLOV GORNJEG MILANOVCA U OSAMDESET KAZIVANJA , Grafoprint Gornji Milanovac 2015, tvrdi povez, str. 182. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Predmetne odrednice Горњи Милановац Јован Томовић (Коштунићи, Горњи Милановац, 1932) српски је привредник, друштвенополитички радник, документариста свога завичаја и хуманитарни радник. Биографија Јован Томовић (1932) рођен је у Коштунићима. Основну школу завршио је у Брајићима, малу матуру у чачанској гимназији, Средњу економску започео у Чачку а завршио у Крагујевцу.[1] Вишу економску школу завршио је у Београду. У периоду од 1951. до 1956. године ради у Среском задружном савезу Горњег Милановца као економиста. После тога руководи Задружном штедионицом (1956—1960). Свој радни век најдуже проводи у ПИК-у Таково у Горњем Милановцу, као генерални директор (1960—1985). Био је на челу спољнотрговинског предузећа Centrocoop у Београду (1985—1990), затим директор фирме Mobex у Београду (1990—1996)[2], након чега је седам година руководио својом фирмом Toja. Значајну улогу имао је и у друштвенополитичком животу општине Горњи Милановац, те је у два мандата био потпредседник општине и један мандат председник општине. Био је и републички посланик. Привредни маг Године 2015. прослављено је 45 година откако је у горњомилановачкој фабрици ПИК Таково почео да се производи генерацијама најпопуларнији слаткиш у нашој земљи. За долазак еурокрема из Италије заслужан је управо тадашњи директор Јован Томовић. Слаткиш који је донео са једног службеног пута у Италији 1969. године, дегустирао је заједно са сарадницима и предложио им да то постане главни производ Такова са којим ће освојити тржиште тадашње Југославије. За покретање тог посла било је потребно повући храбар потез и подићи позајмицу од 10 милиона долара. Власник италијанске фирме Гандола продао је Такову лиценцу за производњу, рецептуру, име производа, као и за технологију. Фабрика за производњу еурокрема почела је са радом 1970. године и врло брзо се показало да је то био изванредан пословни потез. Овај гигант је запошљавао петину од тадашњих 17.000 становника Горњег Милановца. Публицистика Хроничар Горњег Милановца Јован Томовић је својеврсни хроничар свога града. Аутор је следећих публикација: Белешке са поуком и истином уместо штита, Графопринт, Горњи Милановац 2010. Есеји из провинције, Графопринт, Горњи Милановац 2012. Времеплов Горњег Милановца, Графопринт, Горњи Милановац 2015. Стручна литература Храна : приручник о саставу и прехрамбеним вредностима намирница и пића, Графопринт, Горњи Милановац 2000. Хуманитарни рад Јован Томовић је истакнути хуманитарни радник о чему сведочи и његово деловање на челу Друштва Србије за борбу против рака, добровољној непрофитној организацији са социјално-хуманитарним циљевима основаној 1927. године. За свој рад одликован је: Орденом рада са сребрним венцем, Орденом рада са златним венцем, Орденом заслуга за народ – другог реда и Седмојулском наградом – као највишим одликовањем у Србији, за постигнуте резултате у стваралштву, као и Орденом италијанске владе Cavaliere Officiale.

kaseta nije preslusana proverena samo vizuelno vizuelno: kaseta: 5- omot: 5- Saša Matić – Zbogom Ljubavi Label: Music Star Production – AK 027 Format: Cassette, Album Country: Yugoslavia Released: 2003 Genre: Pop, Folk, World, & Country Style: Ballad, Folk A1 Nije Ovo Moja Noć Lyrics By – Lj. Jorgovanović*, Marina Tucaković A2 Zbogom Ljubavi Lyrics By – Marina Tucaković A3 Kriva Lyrics By – Lj. Jorgovanović*, Marina Tucaković A4 Neke Ptice Nikad Ne Polete Lyrics By – Čarli & Vlada* Music By, Arranged By – Slavko Stefanović A5 Što Za Mesec Zaradim Lyrics By – Lj. Jorgovanović*, Marina Tucaković B1 Da Bog Da Me Draga Nadživela Lyrics By – Lj. Jorgovanović*, Marina Tucaković Music By – Đorđe Novković B2 Jednom Kraj Zauvek Kraj Written-By – Branislav Samardžić B3 Pola Sata Lyrics By – Marina Tucaković B4 Da Li Smem Zbog Tebe Da Umrem Lyrics By – Lj. Jorgovanović*, Marina Tucaković Music By – Aleksandar Radulović - Futa B5 Ne Zovi Ne Piši Lyrics By – Marina Tucaković Music By – H. Alijević* B6 Moj Grad Arranged By – Sloba Marković* Written-By – Zlatan Fazlić Fazla* Arranged By – Lucky Sound Group (tracks: A1 to A3, A5 to B5) Backing Vocals – Leontina Design – Vlado Perić Engineer – Dragan Vukićević Executive Producer – Raka Marić Photography – Munja Producer – Aleksandar Radulović - Futa

Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Dečak koji je pobegao od kuće osluškuje, šćućuren na dnu svog skrovišta, povike muškaraca koji ga traže. Kada potraga prođe, pred njim ostaje bes­krajna, sušna ravnica koju mora da pređe ako želi da se udalji od onoga što ga je nagnalo u beg. Jedne noći, put će ga navesti na starog pastira, i ni za jednog od njih dvojice ništa više neće biti isto. Žega je priča o bekstvu dečaka kroz zemlju kojom hara suša i vlada nasilje. Zatvoreni svet, bez imena i datuma, iz koga je svaki osećaj moralnosti iscurio kroz iste pukotine kao i voda. U takvom okruženju, dečak, još uvek ne sasvim iskvaren, imaće priliku da se uputi u bolne začetke pravde, ili da, naprotiv, i sam zauvek sprovodi nasilje. Služeći se arhetipskim likovima poput dečaka, pastira ili namesnika, Hesus Karasko gradi surovu priču, prožetu čisto lirskim trenucima. Ovo je roman izgrađen pažljivo, reč po reč, u kom nemilosrdna priroda prožima čitavu priču mešajući se sa zapletom, a dostojanstvo ljudskog bića s neočekivanom silinom uspeva da se probije kroz pukotine i nikne iz jalove zemlje.

Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Čovek putuje na „krajnji i radikalni Jug“, Antarktik. Od Santjaga do Punta Arenasa i sve dalje, po „drugoj planeti, nebeskom telu naseljenom milionima pingvina, nespretnim i besprekornim Marsovcima“. Istražuje hladan predeo što čuva u svom ledu priče onih koji su tu živeli, onih koji su pokušali da do njega dođu: ljudi spremnih da se upuste u avanturu, često tragične i simbolične sudbine, koji su stigli sve do samog srca zaslepljujuće tmine. Dok priča o vlastitom pohodu na Antarktik, Danijele del Đudiče prolazi i dnevnicima tih odvažnih ekspedicija koje su većini nepoznate, s njihovim brodolomima, s brodovima mesecima zarobljenim u ledu, nesalomivim posadama, mornarnima na rubu očaja ili razorenih ludilom: to su poslednje prave avanturističke priče koje su odredile mit i sećanje iz Nepoznate zemlje. U tom narativnom tkanju, na granici između života i književnosti, autor gradi hiperekspediciju koja povezuje epizode putovanja uistinu ostvarenih, prateći ih na putevima pisane reči, i otkriva nam mesta, priče, dane, godine, geološke ere koje odolevaju linearnoj postavci jednostavnog pripovedanja. Poigravajući se različitim perspektivama i glasovima, pisac nam nudi „pokretni horizont“ u prostoru i vremenu, ali nepomičan u osećanjima koja izaziva. Za putopisni roman Pokretni horizont Danijele del Đudiče dobio je Nagradu Evropske unije za književnost.

AVION ZA PONOĆ DOMAĆI ROMAN Šifra artikla: 382462 Isbn: 9788610049145 Autor : Miloš Latinović Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete ... Detaljnije Avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete piščev saučesnik u putešestviju koje je pred vama. Iako ćete se neprestano pitati da li je rutu Aviona za ponoć osmislio neko ko je otputovao i s tugom ostavio i ljude koje voli i svoj rodni grad, ili je putovanje još jedna piščeva maštarija kojoj se prepustio usled melanholije i čežnje za dalekim horizontima, ili je pak reč o delu nekog ljubitelja kosmografije koji je putovao samo pomoću atlasa i geografske karte, nećete želeti da se ova pustolovina završi. Važno je koji odgovor ćete odabrati, jer je svaki od njih karta za drugačiji pravac. Ta karta predodrediće i obrise i boju reljefa koje ćete videti kroz prozor Aviona za ponoć. „Otići – videti, otkriti, istražiti, proveriti, gladovati, spavati u parku, upoznati drugačije ljude, probati egzotična jela, govoriti jezikom koji slabo znaš, odabirati reči, slagati rečenice. Ili ostati i uživati u uobičajenim stvarima – jutarnjem čaju od lipe na kućnoj terasi, preko koje lenjo pada senka jorgovana, u rakiji od dunja, toploj supi od fazana, ćuretini s mlincima ili gombocama, u podnevnoj tišini rascvalog višnjika, koji nije na prodaju, zrelim trešnjama u činiji od terakote, muzici podnevnih zvona, traganju za podacima u očuvanim starim enciklopedijama, svečanoj tišini kasnog popodneva što miriše na kišu, šolji slatke crne kafe, romoru glasova na varoškom korzou, vatrenoj raspravi tambura u krčmi negde na periferiji, u niskom nebu islikanom sazvežđima, toploj postelji i snovima...“ Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija DOMAĆI ROMAN Autor Miloš Latinović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5x17 Strana 224 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

RAZGLEDNICA STAROG BEOGRADA Razglednica kafane “Albanija” – Reprodukcija slike Luke Mladenovića iz 1928. Edicija: Turistička štampa Beograd – Beograd kroz umetnička dela Serija: Kafane Beograda Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: SFRJ Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1970. godine Autorska radionica: “Primorski tisak” – Koper Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena:Razglednica nije putovala. Opis: Na poleđini štampano: kafana”Albanija” Terazije Luka Mladenović Izdanje: Turistička štampa - Beograd * Ova slika je rad čuvenog beogradskog slikara i grafičara Luke Mladenovića (1909-1996). Beograd je ovekovečen na njegovim slikama zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, direktoru Politike, koji je zapazio dečaka sa talentom: “Mladiću, ti ćeš da ideš u umetničku školu da učiš crtanje, daću ti stipendiju, a ti treba samo da budeš vredan, da sačuvaš lepotu starog Beograda, njegovih sokaka, kućeraka, dvorišta, kafana, da se duh jednog vremena nikad ne zaboravi, da se sačuva.” Slikar Luka Mladenović poklonio je svoju zaostavštinu Muzeju grada Beograda, grada koji je opredelio ceo njegov život i stvaralašto. Istorija: Prve kafane u Beogradu, gde se počela uz kafu točiti i rakija, nikle su u hrišćanskim delovima varoši, na Varoš-kapiji i na Dorćolu, beleži Branislav Nušić. Reč kafana potiče od turske reči i znači „kuća u kojoj se pije kafa“, a kako su na našim prostorima vladali pet vekova, pored džamija i hanova, nicale su jedna za drugom i kuće u kojima se pije kafa. Prvi grad koji je dobio kafanu bio je Beograd (1522. godine). Počev od terazijske padine, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg, nizale su se kafane, a na vrhu te ulice bila je čuvena kafana “Albanija”, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika. Kafana `Albanija`, se sastojala od podruma, prizemlja i jednog sprata. Kuću u kojoj se ona nalazila preko pola veka, izgradio je 1860. Krsta M. Tomanović (1825—1889), gvožđarski veletrgovac, dok je prvi zakupac bio Rista Siljanović. Podignuta je posle proglašenja Srbije kneževinom, na mestu gde se i danas nalazi palata Albanija, dugo najveća zgrada u Beogradu. Stara kafana, ispred koje su stajali fijakeri, bila je poznata po satu kod koga su zakazivani poslovni, ali i Ijubavni sastanci. Kako je opisivana: na ćošku Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, beše jedna žuta udžerica koja je služila kao kafana po imenu “Albanija”. Bio je to objekat načinjen od kamenja slepljenog blatom, sa podom koji je više bio kaljuga nego li valjani patos ugostiteljskog objekta. Ukratko, danas bi na ovoj kafani pisalo: `Sklono padu`. Za ondašnje beogradske boeme kafana Albanija, od svog osnivanja bila je omiljeno mesto starih Beograđana, većina je svraćala zbog društva, pa im nije smetao njen loš spoljašnji, a ni unutrašnji izled. Iako je stara `Albanija` bila niska, oronula zgrada, sa tesnim prozorčićima i niskim kapidžicima i dućančićima, da čovek temenom udari u nadvratnicu, na njoj se ipak uočavaju jasni klasicistički dekorativni elementi. Ispred kafane je stajao gvozdeni stub sa časovnikom na tri strane. To je bio čuveni `Sat`, važan deo Terazija i mesto gde su se zakazivali sastanci, bilo poslovni, bilo sastanci mladih parova.` Kafana je, zajedno sa satom srušena 17. oktobra 1936. godine, da bi se napravilo mesta za palatu „Albanija“, koja svoje ime duguje upravo kafani. Zemljište kupila je Hipotekarna banka.

OPTUŽNICA PROTIV DRAŽE MIHAILOVIĆA I OSTALIH 1946. - RAĐENA JE KAO KNJIGA-DOKUMENT ZA TU PRIILIKU (U PITANJU JE OTISAK BROJ 17), NA 158STRANA, NA POSLEDNJOJ STRANICI JE POTPIS MILOŠA MINIĆA I PEČAT VOJNOG TUŽILAŠTVA JUGOSLOVENSKE ARMIJE ( IMA PODVLAČENJA OBIČNOM OLOVKOM) Na osnovu čl. 46 Zakona o uređenju narodnih sudova i čl. 14 al. 2 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, a u smislu čl. 7 i čl. 19 Zakona o uređenju i nadležnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji podnosim tome Sudu OPTUŽNICU protiv sledećih lica: 1. MIHAILOVIĆ DRAGOLjUBA-DRAŽE, rođen 27. aprila 1893. godine u Ivanjici, od oca Mihaila i majke Smiljane - rođ. Petrović, Srbin, jugoslovenski državljanin, oženjen, otac troje dece, pre rata bio pukovnik bivše jugoslovenske vojske, a u toku okupacije proizveden u čin armijskog generala, bio ministar vojni izbegličke vlade i načelnik štaba Vrhovne komande tzv. Jugoslovenske vojske u otadžbini - sada u zatvoru; 2. Dr. MOLjEVIĆA STEVANA, rođen 6. januara 1888. godine u Rudom, od oca Jovana i majke Mitre - rođ. Babić, oženjen, otac dvoje dece, svršio Pravni fakultet u Zagrebu, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio advokat u Banjoj Luci a za vreme okupacije bio član štaba Vrhovne komande DM - sada u zatvoru; 3. ŽUJOVIĆ MLADENA, rođen 5 juna 1895 godine u Beogradu, od oca Jevrema i majke Danice, pre rata bio advokatski pripravnik u Beogradu, Srbin, jugosl. državljanin, otsutan - sada u inostranstvu; 4. Dr. TOPALOVIĆA ŽIVKA, rođen 21 marta 1886 u Užicu, od oca Periše i majke Mihave, oženjen advokat u Beogradu, Srbin jugosl. državljanin, otsutan - sada u inostranstvu; 5. VILOVIĆA ĐURE, rođen 11 decembra 1889 godine u Brelima, od oca Đure i majke Simone - rođ. Šašić, Hrvat, jugoslovenski državljanin, svršio filozofski i teološki fakultet, po zanimanju književnik i novinar, za vreme okupacije bio član CNK organizacije DM i pretsednik Propagandnog odbora - sada u zatvoru; 6. RADIĆA RADOSLAVA-RADE, rođen 1890 godine u Jošavki, srez Banjalučki, od oca Novaka i majke Stoje - rođ. Spasojević, trgovac, oženjen, otac troje dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, za vreme okupacije bio četnički komandant u Bosni i član CNK organizacije DM - sada u zatvoru; 7. VRANjEŠEVIĆA SLAVOLjUBA, rođen 10 januara 1905 godine u selu Kravici, srez Srebrenica, od oca Dušana i majke Danice - rođ. Kojić, biv. jugoslovenski major, oženjen, otac jednog deteta, Srbin, jugoslovenski državljanin, poslednja funkcija: komandant Zapadne Bosne organizacija DM - sada u zatvoru; 8. GLIŠIĆA MILOŠA, rođen 27 februara 1910 u Užičkoj Požegi, od oca Stojadina i majke Stanke - Bogićević, kapetan biv. jugoslovenske vojske, Srbin, jugoslovenski državljanin, oženjen, otac dvoje dece - sada u zatvoru; 9. JOVANOVIĆ SLOBODANA, rođen 21 novembra 1869 u Beogradu, od oca Vladimira i majke Jelene, neženjen, ranije profesor Beogradskog univerziteta, za vreme rata i okupacije potpretsednik a kasnije pretsednik kraljevske jugoslovenske vlade, vlade u inostranstvu i zastupnik ministra vojnog, otsutan - sada u inostranstvu; 10. Dr. PURIĆA BOŽIDARA, rođen 6 februara 1891 godine u Beogradu, od oca Luke i majke Milice, oženjen, ranije činovnik Ministarstva inostranih poslova, a za vreme okupacije bio pretsednik jugoslovenske vlade u inostranstvu, otsutan - sada u inostranstvu; 11. Dr. NINČIĆA MOMČILA, rođen 28 maja 1876 u Jagodini, od oca Arona i majke Pole, oženjen, otac dvoje dece, jugoslovenski državljanin, za vreme rata i okupacije bio ministar spoljnih poslova u emigrantskim vladama, otsutan - sada u inostranstvu; 12. ŽIVKOVIĆ PETRA, rođen 23 januara 1879 godine u Negotinu, od oca Rake i majke Save, neženjen, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio armijski general, a za vreme rata i okupacije član jugoslovenske vlade u inostranstvu, pomoćnik vrhovnog komandanta jugoslovenske vojske i jedno vreme ministar vojni, otsutan - sada u inostranstvu; 13. KNEŽEVIĆA RADOJA, rođen 20. avgusta 1901. godine u Stragarima, od oca Lazara i majke Mileve - rođ. Veljković, oženjen, otac dvoje dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio profesor u Beogradu, a za vreme okupacije ministar dvora u inostranstvu, otsutan - sada u inostranstvu; 14. Dr. GAVRILOVIĆ MILANA, rođen 23. novembra 1882. godine u Beogradu, od oca Uroša i majke Agnjice - rođ. Vasić, oženjen, otac petoro dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio savetnik poslanstva u penziji i ambasador na strani, a za vreme okupacije član jugoslovenske vlade u inostranstvu, otsutan - sada u inostranstvu; 15. KNEŽEVIĆA ŽIVANA, rođen 15. juna 1906. godine u Vranju, od oca Lazara i majke Mileve - rođ. Veljković, oženjen, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio major jugoslovenske vojske, a za vreme okupacije šef vojnog kabineta jugoslovenske vlade u inostranstvu i vojni ataše kod ambasadora Fotića, otsutan - sada u inostranstvu; 16. FOTIĆA KONSTANTINA, rođen 17. februara 1891. u Šapcu, oženjen, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio pomoćnik ministra i ministar na strani, a za vreme okupacije ambasador jugoslovenske vlade u Vašingtonu, otsutan - sada u inostranstvu; 17. JOVANOVIĆA DRAGOMIRA-DRAGOG, rođen 27. jula 1902. godine u Požarevcu, od oca Ljubomira i majke Vilme, rođ. Draškoci, oženjen, otac jednog deteta, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio upravnik grada Beograda, a za vreme okupacije upravnik grada Beograda, pretsednik opštine grada Beograda, šef Srpske državne bezbednosti i izvanredni vladin komesar za Beograd i srezove vračarski i gročanski - sada u zatvoru; 18. DINIĆA TANASIJA TASE, star 55 godina, od oca Đorđa i majke Paraskeve - rođ. Jovanović, rođen u Nišu, Srbin, jugoslovenski državljanin, oženjen, bez dece, pre rata bio pešad. Pukovnik bivše jugoslovenske vojske u penziji i biv. narodni poslanik, za vreme okupacije bio izvanredni komesar za personalne poslove, pomoćnik komesara unutrašnjih poslova, ministar unutrašnjih poslova i ministar soc. politike - sada u zatvoru; 19. JONIĆA VELIBORA, rođen 12. februara 1892. godine u selu Krnjevu, srez oraški, od oca Krste i majke Sofije - rođ. Veljković, oženjen, otac jednog deteta, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio profesor Vojne akademije i novinar, za vreme rata i okupacije bio komesar Ministarstva prosvete a potom ministar prosvete u Nedićevoj vladi - sada u zatvoru; 20. DOKIĆA ĐURE, rođen 1874. godine u Užicu, od oca Lazara i majke Katarine, rođ. Lazarević, oženjen, otac jednog deteta, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio arm. general u penziji i rezervi, a za vreme okupacije bio ministar saobraćaja u Nedićevoj vladi od 3 oktobra 1941 godine do kraja - sada u zatvoru; 21. MUŠICKOG KOSTE, rođen 7. aprila 1897. godine u Slav. Brodu, od oca Milana i majke Jelene - rođ. Mihailović, oženjen, otac dvoje dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, aktivni inženjerski pukovnik bivše jugoslovenske vojske, za vreme rata bio komandant SDK i kao takav proizveden za generala - sada u zatvoru; 22. PAVLOVIĆA BOŠKA, rođen 7. aprila 1892. godine u Jajcu - Bosna, od oca Vukašina i majke Katarine - rođ. Antres, oženjen, otac dvoje dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio zapovednik državne polic. straže u Zagrebu, za vreme okupacije bio pomoćnik komandanta SDS i državni potsekretar Nedićeve vlade - sada u zatvoru; 23. Dr. MARKOVIĆA LAZARA-LAZE, rođen 21. septembra 1882. godine u Beogradu, od oca Petra i majke Stane - rođ. Petrović, udovac, otac jednog deteta, Srbin, jugoslovenski državljanin, ministar u penziji - sada u zatvoru; 24. Dr. KUMANUDIJA KOSTE, rođen 1874. godine u Beogradu, od oca Dimitrija i majke Emine - rođ. Holcer, oženjen, otac troje dece, Srbin, jugoslovenski državljanin, ministar u penziji - sada u zatvoru; ŠTO SU IZVRŠILI SLEDEĆA KRIVIČNA DELA: ....

Detalji predmeta Stanje Polovno Svojevrsni almanah o čuvenoj beogradskoj i skadarliskoj kafani Tri šešira. `Iz pera dugogodišnjeg novinara `Novosti`, među koricama knjige zapisane su anegdote o glumcima, boemima, novinarima, sportistima i političarima. - Ideja je bila da se napravi novinski tekst o knjizi utisaka, ali listajući sve što su gosti pisali - od javnih ličnosti do običnih ljudi, javila se ideja o knjizi - istakao je Miroslav Stefanović, autor. - Čitajući utiske nisam uspeo da pročitam nijedan negativan komentar. Jedan gost je zapisao da je rakija mogla biti bolja, ali niko nije napisao da je bila loša. Stranice knjige ispunila su i kazivanja konobara koji su u čuvenoj kafani u Skadarliji proveli više od 40 godina. U knjizi su i jelovnici koji su proslavili kafanu i recepti za jela koja najviše vole Srbi, gosti iz bivših jugoslovenskih republika, Rusi, Kinezi, Italijani... Tu su i zapisi o meniju za Josipa Broza Tita, ali i o utiscima španskog kralja Karlosa i kraljice Sofije, Margaret Tačer i hiljada gostiju iz celog sveta.` Аутор - особа Стефановић, Мирослав, 1952- Наслов Код "Три шешира" : основанa 1864. / Мирослав Стефановић ; [фотографије Бранко Рајчевић] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 2017 Издавање и производња Београд : УПД "Стари град" : Танеси, 2017 (Ваљево : Топаловић) Физички опис 303 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Рајчевић, Бранко Петковић, Милица ISBN 978-86-80430-40-9 (Танеси; брош.) Напомене Насл. стр. приштампаног превода: At "Tri šešira" : established 1864. / Miroslav Stefanović ; [translator Dina Hrecak] Ауторова слика Тираж 2.500 Стр. 5-6: Дух боемског Београда / Милица Петковић О аутору: стр. 177. Предметне одреднице Београд -- Кафана "Три шешира" Београд -- Скадарлија УДК 640.43/.44(497.11) 711.523(497.11) COBISS.SR-ID 235523340

Mil. K. Nikolić Rasinski austrougarski logor za Srbe 1914−1918 ILI KRVAVI LISTOVI IZ ZIVOTA SRBA U LAGERU. Novi Sad 1919 godina Knjižarnica Sv.F.Ognjanovica. Nežider je bio jedan od mnogih logora u prvom svetskom ratu na teritoriji crne monarhije. Posveta autora Petru Krstonošiću 104 stranice koje su odvojene od korica KRSTONOŠIĆ Petar – glumac, reditelj, pozorišni upravnik, dramski pisac i prevodilac (Velika Kikinda, 9. VI 1871 – Beograd, 16. II 1963). U rodnom gradu je izučio za trgovačkog pomoćnika i jedno vreme je radio u trgovini; zatim je stupio u putujuće pozorište Đorđa Jovanovića, pa u družine Đ. Peleša, P. Ćirića, M. Lazića Strica i Đ. Protića. Član SNP je bio u sezoni 1899/1900. i ponovo 1902. U međuvremenu je u dva maha osnivao sopstveno putujuće pozorište koje je davalo predstave po Srbiji i Vojvodini. Od 1905. je bio upravnik štamparije „Branik“, a od 1906. nominalni urednik Zmajevog lista „Starmali“. Iako nije imao urođenog glumačkog dara, rado je priman u najbolja putujuća pozorišta zbog ozbiljnosti, inteligencije i snalaženja u svim pozorišnim poslovima. Naročito je bio cenjen kao organizator u SNP posle Prvog svetskog rata, kada je u njemu radio kao glumac, reditelj i upravnik od 1921. do 1923. (izgleda da od rukovodećih poslova nije ni stizao da režira). Bavio se i novinarstvom prilozima u „Malom žurnalu“ (1901), „Braniku“ i „Zastavi“ (1905), a potom i u „Starmalom“. Napisao je dva nekada veoma popularna komada koji su igrani i u SNP: Krajiškinja (1896. i 1932) i Uskočnica (1928). SNP je izvelo i tri njegova prevoda: Ženidba na probu Karolja Gerea (1899), Mali ljudi Karla Karlvajsa (1900) i Rakija Geze Gardonjija (1907).

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Knjiga Vilet - Sarlot Bronte. Roman Narodna knjiga Beograd 1973. Prevod: Tadija Gavrilovic 596 str. Portret autorke 20cm Pogovor: Dr Dušan Puhalo Na predlistu je posveta. Nekoriscena, u odlicnom stanju! Roman o izmišljenom gradu u Evropi. U stvari reč je o Briselu i jednoj privatnoj školi i njenim ljudima, među kojima je i pisac ovog romana. Šarlot opisuje svoj život u toj školi, sa dosta satiričnih slika raznih društvenih tipova i situacija, i svoju neobičnu i nesrećnu ljubav. Junakinja romana je snažna i originalna ličnost kao i Džejn Ejr. Napisan prilično realistički, roman je bogat životnom sadržinom i humanošću. Čitak je i zanimljiv kao i Džejn Ejr. Šarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu, Engleska, kao treće od šestoro dece, od oca Patrika Brontea (bivši „Patrik Brunti“), irskog porekla i njegove žene, Marije Branvel. U aprilu 1820. porodica Bronte se otselila u Havort, gde je Patrik radio i služio misu kao katolički sveštenik. Marija Branvel Bronte je umrla od raka 15. septembra 1821, ostavivši petoro kćeri i sina na odgajanje svojoj sestri Elizabet Branvel. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters’ School“ (za koju kažu da je uticala na predstavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr). Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje, što na fizičkom, tako i na psihičkom, preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije (rođene 1814) i Elizabet (rođene 1815), koje su umrle od tuberkuloze godine 1825, ubrzo posle napištanja škole. Pogledajte i ostale moje predmete, ima raznih stvarcica za svaki budzet.

Srbija, pred kraj nekog drugačijeg 19-og veka; u zemlji pošteđenoj tragičnih prevrata i iscrpljujućih ratova, vlada sveobuhvatajuće "zlatno doba", ali kako to biva, gde je svetlost, tu je i senka. Senka zasad još nevidljiva, ali očigledna službama i pojednicima koje sebi daju za zadatak da je odagnaju, i onima se druge strane, koji bi da počnu sa ovim malim prkosnim narodom a onda mrakom zastru i ceo svet. A za to vreme, bezbrižni Beograđani uživaju u novom uređenju centra grada koje potpisuje čuveni francuski arhitekta Šambon, i slobodno se voze od Kalemegdana do austrougarskog Gardoša vazdušnim tramvajem, a svugde niču velelepne građevine i hramovi. Ipak, i dalje najviše vole da se zguraju u zadimljenim kafanama i bistre politiku uz gorku kafu i ljutu rakiju. Najčuvenija od njih je kafana "Dardaneli" i upravu tu, na mestu gde su se za pijanim stolovima spevale neke od najlepših pesama i skovale neke od najgnusnijih zavera se kompletira tajna družina u kojoj će se naći poznati junaci iz dela srpske i svetske književnosti: časni starina, Hajduk Stanko iz romana koji nosi njegovo ime od Janka Veselinovića, lepa Koštana iz istoimene drame Bore Stankovića, vampir Sava Savanović iz novele "Posle 90 godina" Milovana Glišića, bivši upravnik zatvora u Istambulu Karađoz iz "Proklete Avlije" – Ive Andrića i najzad, za svoju vrstu veoma inteligentan Jazavac iz pripovetke "Jazavac pred sudom" Petara Kočića. Grupu sastavlja Vukašin Katić, političar i intelektualac, lik iz "Vremena Smrti" od Dobrice Ćosića a pomaže im i ruski agent - Grof Vronski iz Tolstojeve "Ane Karenjine". Naravno, uzor za ovaj pristup u mešanju postojećih likova iz književnosti i njihovo smeštanje u altrernativnoistorijske okolnosti je Alan Murova "Liga izuzetnih džentlmena" ali pored naših likova i domaćeg šmeka "Družina Dardaneli" donosi još mnogo toga novog i autentičnog. Što se tiče neprijateljske strane, tu su austrougarski agenti Jozef K. Iz Kafkinog "Procesa" i njegov smotani pomoćnik Dobri vojnik Švejk iz istoimenog romana češkog pisca Jaroslava Hašeka. Zatim tu je Kara Ben Nemsi, Nemac koji je uzeo ovo ime kada otišao na Bliski istok, ali je mnogo poznatiji kao Old Šeterhend, brat po krvi apačkog poglavice Vinetua, i junak nebrojenih romana Karla Maja. Njegov verni saborac je Hadži Halef Omar Ben Hadši Abul Abas Ibn Hadšii Davud al Gosarah ili skraćeno Halef Omar, orijentalac takođe iz romana Karla Maja. I konačno, tu je pomalo precvala ali i dalje zanosna Francuskinja Margarita Gotje za koju se nikad ne zna kojoj će se strani prikloniti, a poznatija pod svojim šifrovanim imenom Dama s kamelijama iz romana Aleksandra Dime mlađeg. Ovi i još mnogi drugi likovi iz naše i svetke književnosti će se žestoko sukobiti u avanturi epskih razmera, a čitaoci će sami morati da otkriju tajnu "poljupca leptirice". Čitaj dalje

Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Zamislite da dva lekara u istom gradu postavljaju različite dijagnoze istim pacijentima – ili da dvoje sudija u istom sudu donose različite presude ljudima koji su počinili istovetne zločine. Zamislite sada da isti lekar i isti sudija donose različite odluke u zavisnosti od toga da li je jutro ili popodne ili ponedeljak umesto srede ili još nisu ručali. Ovo su primeri šuma: varijabilnosti procena koje bi trebalo da budu identične. U knjizi Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, Danijel Kaneman, Olivije Siboni i Kes R. Sanstin pokazuju kako šum dovodi do grešaka u mnogim oblastima, uključujući medicinu, pravo, zdravstvo, ekonomsko predviđanje, forenzičke nauke, zaštitu dece, kreativnu strategiju, procenu efikasnosti i zapošljavanje. I premda se šum može naći svuda gde ljudi donose procene i odluke, pojedinci i organizacije obično ignorišu uticaj ove pojave, plaćajući zbog toga veliku cenu. Prepuna novih ideja i sa prepoznatljivom oštroumnom analizom i sveobuhvatnim studijama slučajeva koji su Misliti, brzo i sporo učinili svetskim bestselerom, Šum objašnjava kako i zašto su ljudi tako podložni šumu i pristrasnosti u odlučivanju. Svi mi donosimo loše odluke mnogo češće nego što smo toga svesni. Uz nekoliko jednostavnih saveta i preporuka, ova revolucionarna knjiga istražuje šta možemo učiniti da poboljšamo kvalitet odlučivanja.

Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Flamanski pisac Stefan Hertmans (1951) cenjeno je književno ime u Belgiji i Holandiji. Svojim najnovijim romanom Rat i terpentin privukao je znatnu pažnju međunarodne čitalačke publike. Knjigu je Hertmans zasnovao na beležnicama koje su ostale posle smrti njegovog dede, Urbena Jozefa Emila Martina, učesnika Velikog rata i slikara, katolika iz industrijskog grada u Flandriji. U intimnoj ispovesti pratimo njegov život od odrastanja krajem 19. veka u velikoj bedi, preko užasa u ratnim rovovima i gubitka voljene žene, do mirnijeg života skromnog vernika i vrsnog slikara nakon zasnivanja porodice. Gotovo pola veka posle zbivanja koja su ga zauvek obeležila, Martin piše o događajima iz bitaka i svojoj velikoj ljubavi, a od tog gustog tkanja uspomena njegov unuk će uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata ispričati neobično emotivnu i sugestivnu priču. Uz diskretan i prefinjen ritam, Hertmans svoj pripovedački prostor u ovoj knjizi deli s Martinom. Tako je u realistično ogoljenim scenama ratnih strahota iz prve ruke predočeno rušenje nekadašnjeg sveta, a lična tragedija jedne mlade osobe stapa se s opštom tragedijom čitave generacije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sećanja, čuda, pouke Sveti Nektarije Eginski (grč. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), svetovno ime Anastasije Kefalas, (grč. Αναστάσιος Κεφαλάς) bio je episkop Aleksandrijske pravoslavne crkve, mitropolit Pentapoljski kao i pravoslavni teolog. Proglašen je za svetitelja. Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Bio je peti od šestoro dece. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad. Godine 1866. prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Nakon deset godina službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini. Godine 1886. rukopoložen je u čin sveštenika. Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. Sava Kosanović ga je sretao kada je bio gost aleksandrijskog patrijarha Sofronija i spominje ga nekoliko puta u svom putopisu Put na Sinaj.[1] Godine 1889. izabran je za mitropolita Pentapoljskog. Godine 1892. Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894−1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski. Umro je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije. Ispod kapele Svetog Jovana Šangajskog u San Francisku, u kojoj se posle njegove sahrane vrše bogosluženja, osnovana je američka misionarska parohija Sv. Nektarija Eginskog, koga je otac Jovan Maksimović veoma poštovao i voleo. Nad njegovom moštima su se dešavala čuda isceljenja.[2] Film o njegovom životu iz 2021. Božiji čovek je imao veliki uspeh u bioskopima u Grčkoj.

Sadržaj: NAJLEPŠE PRIČE SA SELA Knjiga je zbirka od 35 priča ispisanih i prelepo ilustrovanih na bezmalo 300 stranica velikog formata i u tvrdom povezu. Junaci svih priča su četvoro dece iz grada koja su vikendom i preko raspusta uglavnom kod dede i babe na selu. Kroz njihove dogodovštine nenametljivo se, u deda Lazinim poukama, provlači ljubav prema selu, zemlji, životinjama i biljkama i potreba da se, s poštovanjem gleda na sav taj biljni i životinjski svet i sve oko nas, jer smo i mi sami sastavni deo tog sveta. Od januara do decembra, junaci ovih priča se postepeno i lako, kroz igru i boravak u prirodi upoznaju sa svim važnim aktivnostima u jednom seoskom domaćinstvu – od štale do ambara; u polju – od vinograda i voćnjaka do njiva, a što sve pažljivo i sistematično prati deda Lazina beležnica koja ima važnu ulogu i predstavlja jedan poseban deo knjige. Pored dece Marije, Marka, Ivana i Gliše, podjednako važni junaci ove knjige su i garavi pulin Mališa, maca Cilka, trinaesto Prase, koza Belka i njeni jarići, kobila Beba, koka Graorka, guske, patke, golubovi, jedna baka slikarka i sav onaj veseli i živopisni kolorit sela i njegove najbliže okoline. Priče su ispričane uverljivo i lako, rečenica je razuđena i bogata, a pouke koje se provlače kroz priče su nenametljive i svrsishodne. Kroz igru, šalu i ponekad urnebesni smeh, deca mogu da saznaju ponešto o prelarenju, zaštiti i orezivanju vinograda i voćnjaka, dolasku na svet podmlatka životinja na selu, ploredu na njivama, ali i kako se, na pravi način, priprema voće za pečenje rakije, ili šira za ceđenje vina i neizostavno, kako se pravi najbolja kobasica i hrskavi čvarci! NAJLEPŠE PRIČE SA SELA Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Detalji predmeta Stanje Polovno TREĆA KRAJIŠKA PROLETERSKA BRIGADA - zbornik sjećanja 1-2 Urednici - Ivan Džina Gligorijević, Bajić Đuro, Ćurgus Ljubiša, Pilipović Nikica Izdavač - Vojnoizdavački zavod, Beograd Godina - 1969 662 + 680 strana 20 cm Edicija - Ratna prošlost naših naroda Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: NIKOLA KARANOVIĆ - Treća krajiška brigada MILAN ATLAGIĆ - Prvi bataljon 3. krajiške brigade NIKOLA PEĆANAC - Predistorija 2. bataljona LJUBIŠA ĆURGUS - Treći bataljon MIRKO PILIPOVIĆ - I cvjetnička četa je ušla u sastav 3. krajiške brigade PERO PILIPOVIĆ - Prva akcija u sastavu brigade DOKO ČUBRILO - Sa 1. četom 1. bataljona u Ostrošcu NIKOLA PEĆANAC - U Cazinskoj Krajini JOVO MILJEVIĆ - Zadatak nam je bio most SLAVKO PETKOVIĆ - Kod Ostrožačke tvrdave MILOŠ ŠUŠILOVIĆ - U Saničkoj dolini MIRKO PILIPOVIĆ - Utisci sa Zmijanja PETAR BABIĆ - Milošina se boji "pete kolone" DUŠAN (SIME) RODIĆ - Napad na neprijateljsko uporište kod sela Krasulje MILOŠ KERKEZ - Prva akcija protivavionskog odeljenja ĐURO BAJIĆ - Naš Lazo "Domeštar" i četnici MILAN KARANOVIĆ - Izgubismo Vjekoslava Štambuka LJUBIŠA ĆURGUS - Četvrti "skucani" bataljon MIRKO KECMAN - Prvi dani u 3. krajiškoj DUŠAN TRNINIĆ - Partijski rad u 2. četi 4. bataljona DUŠAN RODIĆ - Od Sanice do Bihaća MILAN MRDA - Krenuli smo na Bihać MIRKO KECMAN - Sa intendanturom 4. bataljona na Bihać SRETKO TRIKIĆ - Pali su u jurišu 1. čete na Bihać JOVO GRUBOR - Iz oslobodenog Bihaća PERO BABIĆ - Više se nisam sastao sa Brankom Malbašićem ĐURO LONČAREVIĆ - Partijsko-politička aktivnost 3. krajiške brigade MIRKO KECMAN - Postao sam član kpj GOLUB DUKIĆ - U vodu Marka Ševe PERO PILIPOVIĆ - 3. četa 2. bataljona pri oslobodeđnju Jajca 1942. DUŠKO PILIPOVIĆ - Sa 3. vodom 2. čete 1. bataljona na začelju kolone GOJKO KARANOVIĆ GOLE - Ranjenog me četnici predali Nemcima DUŠAN DUKIĆ - U spomen Marka Ševe Makelje JOVO GRUBOR - Sa 2. četom 2. bataljona u borbi za Teslić ĐURAN KOVAČEVIĆ - Osta Rade Ćurgus bez obe ruke MIRKO KECMAN - Intendantura 4. bataljona MILENKO STUPAR - Pogibija Milana Kerkeza Ujke LJUBIŠA ĆURGUS - Bilo je i lažnih domaćina PETAR RODIĆ PEPA - "Cvjetnička" na Usori DRAGO KAČAR - U selu Komušini samo zbog političke akcije LJUBIŠA ĆURGUS - Besima Kapetanović MILAN MRDA - Sa vodom Bogdana Latinovića u zasedi SRETKO MIRKOVIĆ - Primljen sam u partiju JOVO MILJEVIĆ - Sa 1. četom 1. bataljona na Komaru ĐURO BAJIĆ - Šta bi Nikici VLADO BAJIĆ - 3. krajiška u bici za ranjenike VLADO OŽEGOVIĆ - Borba u selu Lužani se uvek pamti ĐURO TUBIN - Sa mitraljescem Vićurom kod sela Bojska MILE TEŠIĆ - Pali su kod sela Lužana JOVO MILJEVIĆ - Sa 1. četom 1. bataljona na pl. Raduši PERO KNEŽEVIĆ - U okršajima 1. bataljona na Kobiljoj glavi VELJKO SOVILJ - Sa 2. četom 1. bataljona na pl. Raduši DUŠKO PILIPOVIĆ - Sa 3. vodom 2. čete u odbijanju juriša nemaca TOMO PILIPOVIĆ - Sa 3. četom 1. bataljona na Kobiljoj glavi MILAN BOSNIĆ - 4. bataljon ostaje zadnji na Raduši DUŠAN TRNINIĆ - U jurišu na raduši pao je Pepo Zorić ANĐELKO RODIĆ BUDONi - Kao ranjenik od Gornjeg Vakufa do Sandžaka DURAN KOVAČEVIĆ - Četa i cure voleli Marka Jokića MILESA DORĐEVIĆ - Veza, drugovi krajišnici ILIJA RADULOVIĆ - Tri sastanka komunista Bravske čete ĐURO ZELJKOVIĆ - Gladovanje oko Konjica bilo je neprijatelj nezgodan LJUBIŠA ĆURGUS - Zašto kolona ćuti TILESA ĐORĐEVIĆ - Sa mladim bolničarkama na Boračkom jezeru SOFIJA VEKIĆ - Dok nisam postala borac 3. krajiške ĐURO BAJIĆ - Da li je ukradena botica pure MIRKO KECMAN - Selo Ljuta pod Treskavicom MIĆA JEVIĆ - Čiča Jankov pozdrav Krajišnicima BOŠKO KERKEZ - Nedovršen izveštaj komandira 1. čete Dragije Dumića MILAN SKAKIĆ - Sećam se Dragije Dumića ANTON MORAČA - Bili smo iznenađeni Na ifsaru PETAR GRBIĆ ŽIKA - Opkoljeni na Ifsaru TOMO PILIPOVIĆ - Sa 3. četom 1. bataljona na Ifsaru MILAN SKOKIĆ - Sa okruženim delovima 2. bataljona na Ifsaru ANKICA BELOŠ - Četa "pevača "u Čajniču SIMO TADIĆ - Od Petrovca do Sutjeske (iz komesarevog dnevnika) SAVO STUPAR - Snabdevanje 3. bataljona od Teslića do Sandžaka ANKICA BELOŠ - Uručila sam pismo druga deve IVO FROL - Sa 3. krajiškom kroz sandžak NIKICA PILIPOVIĆ - Poznaje ih po opancima NIKOLA KARANOVIĆ - Treća krajiška brigada u bici na Sutjesci KOČA JONČIĆ - Sa 4. bataljonom kod Mojkovca MILAN MRĐA - Sa 3. bataljonom u predahu između dve ofanzive PERO TRNINIĆ - Okršaji na Sutjesci započeti kod voda Pere Dodiga MILORAD TOMIĆ - Pogibija puškomatraljesca 3. čete Dušana Balabana MILAN ZRILIĆ - Sa 1. četom na Zečijem brdu LJUBIŠA ĆURGUS - Došli, kažu, sa Istočnog fronta da se odmore MIHAJLO ŠARAC - U jurišu na Zečijem brdu MILAN KARANOVIĆ - Sa Radom Medić u borbi na Pliješu DUŠAN DUKIĆ - Oko sela Popov Do NIKICA PILIPOVIĆ - Dane Ivančević večito živi DUŠAN TRNINIĆ - U kanjonu Tare MARKO KNEŽEVIĆ MAKELJA - Na ušću Pive i Tare DUŠAN DUKIĆ - Kao ranjenik od Rudina do Miljevine GOJKO KNEŽEVIĆ - Sa ranjeničkim ešelonom preko Sutjeske KOČA JONČIĆ - Poslednji obračun 4. bataljona na Sutjesci ANKICA BELOŠ - Od Sutjeske do Aušvica LJUBIŠA ĆURGUS - Preko tjentišta, hrčavke i lučkih koliba OBRAD SANTRAČ - Pojedosmo Žujana na lučkim kolibama SRETKO MIRKOVIĆ - Bio sam kurir 3. krajiške na Sutjesci BLAŽO RODIĆ - Sa intendanturom 1. bataljona na Sutjesci VASO BOSNIĆ - Sa 2. vodom 1. čete u hvatanju borbene veze MILENKO STUPAR - I komandant brigade je jurišao sa grupom boraca MILOŠ KERKEZ - Bolničarka Mila i tri šumske jagode MILOVAN SAMARDŽIJA - Poslednji juriši 3. bataljona u proboju sa Zelengore ĐURAN KOVAČEVIĆ - Sa Blažom Kecmanom i Milanom Rodicem na Zelengori JOVO GRUBOR - Rafal u gvozdenu ptičurinu MILENKO STUPAR - Kako je 2. četa 3. bataljona osvajala Vis NIKOLA KECMAN - Juriš 1. čete 3. bataljona na brdo Vis ĐURAN KOVAČEVIĆ - Sahranjeni su blizu Sutjeske ĐORDE DRAGOJLOVIĆ - Sa 3. bataljonom od Sutjeske do Govze MILE MATIJEVIĆ MATIJA - Sa vodom za vezu iznad Govze MILAN ZRILIĆ - Drugarica Trivuna ĐURO BAJIĆ - "Dijetalna ishrana" na Zelengori ĐORDE DRAGOJLOVIĆ - Probijao sam se kao ranjenik ĐURO BAJIĆ - Najlepši cvet za druga Branka KOČA JONČIĆ - Sa 4. bataljonom u protivofanzivi kroz istočnu Bosnu SAVO RADULOVIĆ - Sa bolničkim ešelonom do Šekovića RADE KOVAČEVIĆ - Nikola Plećaš ostao je na Miljevini VELIMIR KNEŽEVIĆ - Poruka za brigadu u grmu na Jahorini NIKICA PILIPOVIĆ - Bili su jači od smrti SAVA RADULOVIĆ - Posle Sutjeske lečili smo se u bazi Semberije PETAR GRBIĆ ŽIKA - Stoja je spasena ispred nosa ustaša DUŠANKA DAMJANOVIĆ - Sa ranjenicima na Jahorini SRETKO MIRKOVIĆ - Od kurira odoh za komesara čete DANE KNEŽEVIĆ - Puškomitraljezac Stevo Rakocija ĐURAN KOVAČEVIĆ - Iznenadila me Jelina hrabrost PETAR GRBIĆ - Poginuo je uspravno LJUBIŠA ĆURGUS i MILENKO STUPAR - Braća Kukolj iz Krnjeuške čete MILA NEŠOVIĆ - Borka umalo ne ostade JOSIP GIZDIĆ - Iznenadismo ustaše u Prači VICKO KNEŽEVIĆ - Suze u očima komandanta BOSILJKA MILUNOVIĆ RODIĆ - Po drugi put u brigadi ĐURAN KOVAČEVIĆ - Najdraža akcija NIKOLA GLUŠICA - Oslobođenje Donjeg Vakufa VELIMIR KNEŽEVIĆ - Predvidanja o ovladivanju turbetom se nisu ostvarila MILE TEŠIĆ - Mara Stupar je podlegla ranama MILORAD TOMIĆ - Prvi bataljon u napadu na Bugojno MILENKO STUPAR - Treći bataljon u napadu na Bugojno LJUBIŠA ĆURGUS - Likovi sa Bugojna VLADO BAJIĆ - U ofanzivi posle Sutjeske MARKO MALBAŠIĆ - Braća Malbašići MILOVAN SAMARDŽIJA - Na prvu godišnjicu brigade LJUBIŠA ĆURGUS - Noć u Turbetu MILKA DROBAC-PUZIGAĆA - Noć u obruču neprijatelja MILORAD TOMIĆ i MILAN PUZIĆ - Neplanirani uspjeh 1. bataljona oko Duvna SVETKO MANDIĆ - Lipi momci ali slabo odiveni NIKOLA LATINOVIĆ - Protivtenkovcem sam gadao avion MILENKO STUPAR - Gadali smo avione u Sinju GOLUB DUKIĆ - Komandir voda Dane Orelj SVETKO MANDIĆ - Bili smo iznenađeni kod sela Smričana MILAN ZRILIĆ - Gojko i Nikica herojski su pali SVETKO ĆULIBRK - Postao sam proleterski borac DMITAR BAJALICA - Zenica je doživela svoju jesen LJUBIŠA ĆURGUS - Juriš na Zenicu LUKA ATLAGIĆ - Upad "bravske" čete u Zenicu ANĐELKO RODIĆ BUDONI - Nemir u Zenici ĐURAN KOVAČEVIĆ - Svetla u Zenici su ugašena VOJIN NOVALUŠIĆ - Miner Cvijo iz Vukovska VELJKO SOVILJ - Rat nas je lišio divnog Mihajla Radoševića SRETKO MIRKOVIĆ - Komandir Ćić je spasen ANĐELKO RODIĆ BUDONI - Tužni rastanak sa Jovom Puzićem STEVO TRIKIĆ ĆEĆO - Kaži sinu za moj grob MILENKO STUPAR, MILAN MRDA - Komesar Pepa Kačar DUŠAN TRNINIĆ - Nezgode sa vodičima LAZO SRDIĆ - Za vreme donošenja odluka u Jajcu MARICA PALALIĆ-GRUBOR - Kroz minska polja neprijatelja DRAGUTIN BEGO - Bataljon "Mateoti" 3. krajiške VLADO BAJIĆ - Treća krajiška u drugoj ratnoj zimi MILENKO STUPAR - U borbi protiv tenkova kod Livna MILORAD TOMIĆ - U 2. četi 5. bataljona NIKICA PILIPOVIĆ - Mico Brkljač DURAN KOVAČEVIĆ - Ne videh brata Branka VIKTOR KUČAN - Na ulicama Banje Luke DUŠAN ĐUKIĆ - Na vratima "Crne kuće" JOVO RADIŠIĆ JOJA - Na treću ratnu novu godinu BOŽO LAJIĆ - Iz borbi za Banja Luku ANĐELKO RODIĆ BUDONI - Napad na grad sa malo municije gojko rodić - Ostasmo bez komandira Steve Miljuša MILIVOJE KATIĆ - U vatrenoj podršci Trećoj krajiškoj MILENKO STUPAR - Puščanim metkom oborio avion ĐURO BAJIĆ - Nije Jovica dao tele za rakiju ŽARKO LATINOVIĆ - Najzapaženiji je bio nišina MILORAD BOSNIĆ - Zasluženo voljeni DRAGO KAČAR - Kurirska hrabrost BOŽO KOVAČEVIĆ - Borba u Ubovića dolini BOŽO LAJIĆ - Kurir Svetko Kecman NIKICA PILIPOVIĆ - Prozivka u 2. četi SRETKO MIRKOVIĆ - Prvi partijski kurs PETAR GRBIĆ ŽIKO - Tragično je bilo ratno odsustvo STEVO TRIKIĆ CECO - Delić "domovine" u Tarantu BRACO GALIN - Uzor brigada MILORAD BOSNIĆ - Pilot moja neostvarena želja HAGARA DEBIJADI - Nedovršena priča male šiške BRANKO JAGLICA, BOŠKO BALABAN - Bavili smo se i sportom MILE MORAČA - Blokirani smo u selu Ljubunčiću SLAVKO MARJANOVIĆ - Na predstraži bataljona kod Livna VLADO BAJIĆ - Po drugi put od Drvara do Pljevalja VOJIN NOVALUŠIĆ - Drugovi, pomozite, ne mogu sama MILE MORAČA - Bele pečurke nad Drvarom SRETKO TRIKIĆ - Na glamočkoj cesti MILOVAN SAMARDŽIJA - Sećam se Marka Jokića ĐURAN KOVAČEVIĆ - Obezbeđen