ODABRANE STRANE, Dositej Obradović Pismo Haralampiju Život i priključenije Basne Sovjeti zdravoga razuma Nolit, Beogrda, 1960. mek povez manji format dobro očuvana knjiga išarana prva stranica sa fotografijom pisca, listovi požuteli od stajanja

Stanoje Ćebić - Zašto sam postao vo životopis Izdavač: Zapis, 1982, Beograd Štampa: Prosveta, Požarevac Biblioteka: Bestseler / Zapis Broj stranica: 185 latinica, meke korice, 13,5cm x 20cm x 1cm težina 220 grama Stanje knjige: 2+ nema zadnju koricu, hrbat je odlepljen i pocepan na dva mesta, požutela uz obod

Sa ocem je naučio da odvraća nasilje kroz maštu, kao što vešt kolektivni vozač beži iz rupa na asfaltu. Da li znate šta je konzerva za sardine sa sedištima koja se pokazuju, ugašenim svetlima, i to sve pri velikoj brzini? Tada znak od jedne reči čini svoju sudbinu misterijom: „Rezervisano“. Zamišljanje odredišta ovog autobusa bilo je Žoao Viktorov povetarac, a da nije ni znao šta je život zaista pripremio za njegovu sudbinu. Da bi savladao glinene padine života, u redovima sveske dečak pada na putovanju. Uz reči pune krivina i klizanja, ne gubite se dok ne dođete do krajnje tačke.

Umesto da se pridruži publici, Kerol ide do projekcijske kabine. Tamo je čeka Fermina Sikarta, operater, koji u zamenu za nekoliko kovanica i tužne užine će uživati u njenim čarima. Nije prvi put kako se Kerol i Fermin sretnu među prljavim kolutima i čašama, ali tog dana nešto krene naopako i Kerol neće izaći živa iz susreta. Trideset godina kasnije, u leto 1982. godine, neko insistira da se okrene ove jezive događaje u filmu. Dosijei govore jasno: desio se zločin, žrtva i ubica. Fermin, zatvorenik koji je priznao, veoma dobro se seća kako je svoju voljenu Kerol zadavio celuloidnom trakom, ali više ne zna zašto. U skladu sa ovim pitanjem, Huan Marse gradi svoje najnovije roman, koji se vrti oko hirova sećanja.

Prvi put kada su se Melanie Clauk i Clara Roussel srele, Melanie je bila iznenađena autoritetom koji je proizašao iz tako male žene. Klara je primetila Melanijine nokte, njihov ružičasti svetlucavi lak koji je sijao u mraku. „Izgleda kao dete“, pomislio je prvi, „izgleda kao lutka“, pomislio je drugi. I u najstrašnijim dramama, pojava kaže svoje. Kroz priču o dve žene sa suprotnim sudbinama, “Deca su zakon” istražuje ekscese vremena u kojem živimo samo da nas vide. Od godina Loft-a, pa sve do 2030-ih, obeleženih krunisanjem društvenih mreža, Delfin de Vigan nudi jezivo uronjenje u svet u kome je sve izloženo i prodato, sve pa i porodična sreća.

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

123 str brosiran povez ima pecate i potpis na par strana je podvucen naslov zadnja korica je malo zvrkana dobro stanje

PRIPOVETKE, A. N. Tolstoj biblioteka Reč i misao Izdavačko preduzeće `Rad`, Beograd, 1963. mek povez 110 strana dobro očuvana knjiga, manja oštećenja na korici, zanemarljivo Arhip Jaruge Glumica

Roman priča priču o likovima Avgustu i Edvartu i dešava se izmešu 1864. Godine i 1879. Godine. U romanu se sukobljavaju različiti smerovi društva koji su zahvatili taj narod. Razlike izmešu tradicionalnog i modernog duboko su isprepletene u ovoj trilogiji. Avgust je glavni lik koji je uvršen u sva tri toma. –

Kao i “Rakova obratnica”, “Jarečva obratnica” je delom autobiografija, delom memoari, delom polemika, delom fikcija, delom fantazija, a delom poezija, napisana u skorom toku svesti dok Miler doživljava jednu epifaniju za drugom. Kao i u prethodnoj knjizi, Milerova lutanja su izvor i rezultat njegovih napora da sebe definiše kao umetnika. Čini se da su drugi savremeni američki pisci, na primer, F. Skot Ficdžerald, fascinirani njihovim umetničkim značajem i budućim značajem njihove umetnosti. U knjigama Obratnica, Miler svoju svest o sebi kao umetniku čini predmetom svoje umetnosti. Na neki način, čitanje ove knjiga je kao da gledate kako neko opsesivno slika svoj autoportret iznova i iznova, sve pod naslovom, “Autoportret umetnika”. Prema Mileru, “Život postaje spektakl i, ako ste slučajno umetnik, snimate prolaznu emisiju. Površina vašeg bića se neprestano ruši; iznutra, međutim, postaješ tvrd kao dijamant.” Kaže da je “možda bio prvi dadaista u Americi, a ja to nisam znao. Niko nije razumeo o čemu pišem i zašto sam tako pisao. Bio sam toliko lucidan da su mi rekli da sam lud.” Fokus nije na umetnosti, o čemu inače piše već na sebi kao umetniku, sa anonimnom čitalačkom publikom koju naziva niko i oni, koja ga ne razume. Kao da njegovo sopstveno uverenje u sebe kao umetnika nije dovoljno da nas ubedi, on citira niz prijatelja koji insistiraju da treba da postane pisac. Superiorni od “Rakove obratnice”, “Jarčeva obratnica” i dalje pokazuje nedostatak discipline ili prezir prema njemu. Razdvajanje poetskih dragulja su dugi, neuredna pasusi koji su ponekad besmisleni, a ponekad besmisleni. “Jarčeva obratnica” je neujednačen, u rasponu od živahnih i ljupkih do samosvesnih i dosadnih romana. Ono što se ističe jeste da je Miler uložio toliko truda pokušavajući da ubedi čitaoca (i sebe) u svoj status zlog čudovišta i umetnika (možda sa idejom da su oni sinonimi) i tako malo uklanjanja nebitnog i usavršavanja ostalog. Milerova perspektiva i vizija su zanimljivi, čak i ubedljivi, kada nisu zamućeni njegovom fascinacijom sobom i potrebom da se istakne. Možda je to prateći deo “Rakove obratnice”, ali nemojte grešitii. Ovaj zanosno nazvan “Jarčeva obratnica” ne sadrži ništa od genijalnog motora koji je pokretao njegovog superiornog prethodnika i naterao nas da se divimo Henriju Mileru. Nestao je i humor koji je pomogao da se ta knjiga nađe na polici, a na njenom mestu leži nedosledna proza koja nikada ne dostiže Rakove visine u svom najboljem izdanju, a u najgorem slučaju pada u banalnost. Bilo je delova “Jarčeve obratnice” koji su bili apsolutno briljantni i delovi koji su bili izuzetno uznemirujući. U ovom romanu, Miler u suštini pokušava da opiše svoje rane seksualne eskapade i svoje razočaranje u brak i američke vrednosti, koje na kraju ga gura da postane ekspat u Parizu. Definitivno možemo da vidimo uticaj koji je ova knjiga imala na druge pisce. “Jarčeva obratnica” oslikava blistavu sliku života pisca i Njujorka između ratova: nebodere i kanalizaciju, požudu i utučenost, mirise i zvukove grada koji je neprestano u pokretu, preti da progutati sve i svakoga. Odvažan, iskren i erotičan kao i njegov prvi roman, “Jarčeva obratnica” je kultni moderni klasik, koji bi svi trebali barem jednom da pročitaju.

Ulice Berlina više nisu ono što su bile. Sada su prekrivene nekim čudnim ali zloslutnim zastavama koje ne slute na dobro. Hana Rozental je nekada u prijašnjim vremenima imala lep život kao iz bajke. Njena porodica sada trpi omalovažavanje. Njihove stvari i dragocenosti su im oduzete, i nekada ulica u kojoj su imali mnogo prijatelja, sada više ne liči na ulicu kojom su nekada šetali slobodno. Nisu više dobrodošli. Devojčica Ana Rozen za svoj rođendan dobija misteriozni paket na poklon. Taj paket joj je poslala rođaka koja živi na Kubi i koju ona nikada nije upoznala.

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Knjiga govori o Atikusu Finču, koji se pojavljuje kao nekonvencionalni heroj i uzor zbog svog morala, a ne zbog fizičkih mogućnosti. Tema morala je očigledna kroz ceo roman, posebno u odnosu na religiju i percepciju greha. Uzmite gospođu Dubose, oporavljenu zavisnicu od morfijuma: ona se zaklinje da će umreti ničemu i nikome. Ona sledi sopstveni san da bude slobodno ljudsko biće jer duboko u sebi zna da je to ispravno. Ubiti pticu rugalicu se fokusira na taj instinkt ispravnog i pogrešnog, i razlikuje ga od samo poštovanja zakona. Čak i naslovni citat: “Ubijte sve plave šojke koje želite, ako možete da ih pogodite, ali zapamtite da je greh ubiti pticu rugalicu“ je sam po sebi alegorija za ovu poruku. Ako uzmete 1960. godinu, kada je knjiga napisana, Amerika je bila u stanju etičkog razvoja jer je društvena nejednakost bila – vrlo – postepeno prevaziđena. Pokreti za ženska prava i prava crnaca su počeli da se pojavljuju, a neki su vodili kampanju putem nasilja. Da li bi Atikus Finč to oprostio? To je bilo vreme kada su ekonomske poteškoće značile da se američki san sve više udaljavao. Mogli bismo smatrati da je Atikus Finč osećao da njegov sopstveni san o ravnopravnom, moralno pristojnom društvu takođe ide u pogrešnom pravcu. Ne poričući postojanost moralne poruke i čistu genijalnost knjige, i dalje je otvoreno za debatu da li, kao i kod svih klasika, školarce treba naterati da čitaju roman i da ga pregledaju stranicu po stranicu. Stoga svako ko je pročita može iz nje izvući nešto što niko do sada nije. I sama smatram da je to lepa ideja, ali izgleda da je traženje ovih životnih lekcija postalo sve manje popularna vežba kako su godine prolazile. Neka se ne zaboravi da je istinska književnost, poput “Ubiti pticu rugalicu”, značajna u svakom periodu i da danas treba čuti poruku Atikusa Finča usred svih globalnih sukoba o kojima svako veče slušamo u vestima. Misliti da deca širom sveta pate zbog tiranskog režima ili nepravednog pravosudnog sistema je depresivna ideja, i vrlo verovatno bi se savremeni Atikus Finč složio. Nikako mu ne bi bilo prijatno da zna da nevini životi pate zbog nejednakosti. Atikus bi sada branio pitanja koja Harper Li nije razmatrala prilikom pisanja knjige, kao što su prava homoseksualaca, jer ono što je u srcu njegovog karaktera jeste prihvatanje toga ko su ljudi. Atikus Finč nije ksenofobičan ili homofobičan. On nije rasista ili seksista. On je čovek i sve druge vidi na isti način. Ko zna? Možda bi on čak bio i pristalica prava životinja. Da li to treba analizirati, predavati u školama i rastaviti na komade? To je knjiga sa toliko slojeva značenja da iz nje možete izvući toliko toga. ”Ubiti pticu rugalicu” jeste knjiga koja će vam zaista promeniti život i svaki put kada se vratite na nju, preispitivaćete i dobro pogledati u svoj etički kodeks. Zaista je potrebno da uzmete primerak veličanstvenog romana Harper Li i da ga isprobate. Jer šta god da se desi, nikada neće prestati da bude dobra knjiga, i nikada neće prestati da inspiriše dobre ljude. Nezaboravan roman o detinjstvu u uspavanom južnjačkom gradu i krizi savesti koja ga je potresla. “Ubiti pticu rugalicu” postao je trenutni bestseler i uspeh kritike kada je prvi put objavljen 1960 godine.

Ona jede roštilj, pleše sa muškarcem, ispraća ga kući. I biva silovana. Tova Randers odlučuje da se osveti. Ona će silovati čoveka, a zatim prijaviti policiji. Paralelno sa povratkom Tove Rander teče svakodnevni život, porodični život i teškoća da se sve uklopi – da se ljudi uklope. Muškarci se ne mogu silovati je priča o nijansama, o tome kako život nikada nije crno-beo.

Izdavač:PEČAT Beograd Broj strana:95 Pismo:Ćirilica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 15 cm Godina izdanja:2014 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Izbor iz poezije mladobosanaca i srpske poezije o Gavrilu Principu.

Specifični karakteri, komične nezgode koje rašaju nove zaplete, smešni dijalozi i slatka satira koja je uperena prema glavnim likovima, ali i državi i crkvi, čine da se ovaj roman neprekidno čita uz neprekidan smeh. Naselje o kom Ante piše jeste Smiljevo, koje se nalazi u Dalmatinskoj zagori, sedam kilometara od Poskokove Drage, sa oko svega dve hiljade stanovnika, crkvom, osnovnom školom, poštom, dve prodavnice, i naravno gostionicom pod imenom Bevanda. Knjiga opisuje proleće u Smiljevu i ljude kako skupljaju seno, oru njive i sade krompir. Međutim, jednog od tih dana selo poseti mlada bogata udovica Tatjana, čiji je suprug poginuo u Nemačkoj. Ona odlazi u crkvu gde izjavljuje ljubav seoskom svešteniku Stipanu, bivšem alkoholičaru. U istovreme iz Nemačke se vraća bogataš Marinko, u čiju se ćerku Juliju, zaljubljuje veoma simpatičan ultradesničar Stanislav, pisac haiku poezije. Stvar se počne komplikovati, kada udovica Tatjana posumnja da se Julija tajno sastaje sa sveštenikom Stipanom, njenim ljubavnikom.

Branko Radicevic , Jovan Jovanovic Zmaj , Vojislav Ilic 115 str brosiran povez ima nalepnicu i pecate iz biblioteke na par strana je zaokruzen naslov malo je pisano na poslednjoj strani dobro stanje

61 str brosiran povez dvojezicna odlicno stanje

63 str brosiran povez odlicno stanje

64 str brosiran povez odlicno stanje