U pakovanju se nalazi 200 semenki, sezona 2021. Ashwagandha (lat. Withania somnifera) je biljka čiji se koren i plodovi koriste u lekovite svrhe. Ashwagandha se koristi kod artritisa, anksioznosti, bipolarnog poremećaja, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), ravnoteže, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, problema sa spavanjem (nesanica), tumora, tuberkuloze, astme, leukoderma, bronhitisa, bola u leđima, fibromijalgija, menstrualnih problema, štucanja, Parkinsonove bolesti i hronične bolesti jetre. Koristi se i za smanjenje neželjenih efekata lekova koji se koriste za lečenje raka i šizofrenije. Ashvagandha se koristi za smanjenje nivoa masti i šećera u krvi. Ashwagandha se takođe koristi kao “adaptogen” koji pomaže telu da se nosi sa svakodnevnim stresom i kao opšti tonik. Neki ljudi, takođe, koriste Ashwagandhu za poboljšanje sposobnosti razmišljanja, smanjenje bola i oticanja (upale) i sprečavanja efekata starenja. Koristi se i za probleme plodnosti kod muškaraca i žena i za povećanje seksualne želje.

Povrće koje pripada porodici kupusa, Sama biljka naraste do 30cm u visini.Koristi se u svežem stanju kao dodatak salatama,kuvanom povrću ili turšiji tkdj može da se koristi kao klasičan kupus.Ima specifičan ukus koji podseća na senf pa se koristi poput začina.Seje se od marta do avgusta direktnom setvom ili tokom jeseni i zime u kontejnerima koji se čuvaju u kući - razmak izmedju 2 biljke minimum 10-15 cm.Za berbu stiže već nakon 20 dana od klijanja.Koristi se tako što se listovi orezuju , nakon orezivanja vrlo brzo naraste pa se koristi do prvih mrazeva , ukoliko se čuva u kući onda tokom cele god. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme, Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

U pakovanju se nalazi 100 semenki, sezona 2020. Vrlo produktiva i prakticna sorta radica. Seje se od 3. do 9. meseca i moze da se bere list po list ili se sece ceo bokor.

Physalis Pruinosa je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima jagoda paradajz ili zlatna jagoda. Veoma je sličan srodniku Physalis Peruviana, koji je poznat kao peruanska jagoda, tako da ne treba mešati ove dve sorte. Razlike između sorti Pruinosa i Peruviana: Pruinosa je jednogodišnja sorta a Peruviana višegodišnja. Pruinosa ima malo umereniji ukus i sadrži više šećera tako da je malo slađi. Pruinosa se teže čuva nakon branja, brzo gubi vodu i smežura se, tako da nije pogodan za transport i čuvanje na policama marketa, ali je veoma pogodan za sušenje i kandiranje. Iako je plod žut kao i Peruviana, razlikuju se po tome što Pruinosa ima tanju kožu pa se pod njom vide semenke. Fizalisi spadaju u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Postoje sorte različitih boja, veličina i karakteristika. Pruinosa je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je žuta bobica prečnika 2-3 cm, koja se nalazi u omotaču oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj način štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Sama biljka je žbunastog oblika, visine do 90 cm. Nije zahtevan sto se tiče zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Pruinosa je sorta slatkog ploda, sa ukusom koji podseća na miks ananasa i paradajza. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, može se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. UZGOJ Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Pruinosa je jednogodišnja biljka i u divljini se lako razmnožava rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana, dakle nešto duže od paradajza ili paprike, a plod stiže za berbu za oko 3 meseca od nicanja. Nema prirodnih neprijatelja i ne napadaju ga bolesti. Seme je moje proizvodnje i visokog je procenta klijavosti. 0,1 gram semena sadrži oko 150 semenki.

Physalis Alkekengi je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima kineski lampion ili ljoskavac. Spada u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Postoje sorte različitih boja, veličina i karakteristika. Alkekengi je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je narandžasta bobica veličine višnje koja se nalazi u omotacu oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj nacin štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Poraste do visine od oko pola metra. Nije zahtevan sto se tice zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Za razliku od nekih drugih sorti ima kiselkast ukus jer je bogat vitaminom C, ima ga duplo vise nego u limunu. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, moze se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. Plod ima i lekovito dejstvo i pomaže u problemima sa bubrezima i bešikom a seme se koristilo za olakšanje porođaja. Ostali delovi biljke (prvenstveno listovi) imaju lekovito dejstvo ako se pravilno koriste, ali njihova upotreba se preporučuje samo osobama koje znaju šta rade. Koriste se za lečenje urinarnih i bolesti kože, upala, malarije i visoke temperature. Jačaju organizam i leče anemiju. Sadrži vitamin C, vitamin A, vitamine B1, B2 i B3. Zatim fosfor, kalcijum, gvožđe, ugljene hidrate, proteine... Deluje na jačanje imuniteta ali i antibakterijski i spada među jake antioksidanse. UZGOJ Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Višegodišnja je biljka i Alkekengi je nešto otporniji od Peruviane, koren prezimljava i do -23°C. U prirodi se razmnožava i rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Bitno je samo posejati ga prve godine što pre u proleće kako bi stigao da sazri do mraza, jer vegetacija moze potrajati i 5 do 6 meseci. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana. Nema prirodnih neprijatelja i ne napadaju ga bolesti.

Krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) je jednogodišnja začinska i lekovita biljka. Kod nas se može sresti u prirodi ali se nažalost koristi mnogo ređe nego u kuhinjama drugih zemalja. Kupujete običnu samoniklu baštensku krbuljicu. Postoje i mnogi kultivisani varijeteti. U ponudi imam i kultivisanu sortu `Massa` i od samoniklih sorti je bujnija i tamnijeg lista. Teže ide u cvet na visokim temperaturama i bolje podnosi hladnoću pa se može uzgajati od ranog proleća do kasne jeseni. Potiče iz Azije i jugoistočne Evrope a vekovima se uzgaja na mediteranu i Francuskoj, gde se masovno koristi i svrstava u red `finih trava`. Ima prefinjenu aromu koja podseća na anis i peršun. I oblik lista podseća na peršun. Svež i sušen list se koriste kao začin za ribu, piletinu, soseve, dresinge. Dobro se uklapa sa blagim sirevima i puterima. Dobro ide i uz kajgane, krem sireve, sendviče, pire krompir i razne salate. Smatra se prolećnom biljkom pa je idealna uz povrće koje tad stiže, mlad krompir, boraniju, mlad grašak, šargarepu, šparglu. Koristi se i u miksevima začina. Dodaje se pri kraju kuvanja jer visoka temperatura uništava aromu. Svež list se neko vreme može čuvati u frižideru a potapanjem u belo vinsko sirće dugo se zadržava aroma u sirćetu. U sirće se potapa i seme da bi ga aromatizovalo. Tradicionalno se koristi u lekovite svrhe, kao pomoć varenju, prečišćava krv i snižava pritisak. Koristi se za kupke za osveženje očiju i u losionima za kožu, za lečenje problema kože, ekcema, upala i brzo zarastanje rana. Upotrebljava se i za čišćenje pluća, želudca i creva, pomaže kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti, bešike, reume i artritisa. Krbuljica u bašti odbija puževe golaće a rotkvice su bujnije ako rastu kraj nje. Može se uzgajati u saksiji a može i u bašti. Niče na temperaturama od 15-18 stepeni. Bitno je da ne bude izložena direktnom suncu i visokim temperaturama jer tad brže ide u cvet. List se bere dok je zelen i dok nije počeo da žuti. Kad list počne da dobija bronzanu boju više nije upotrebljiv jer izgubi aromu. To se dešava na visokim temperaturama. Lomljenje vrhova odlaže cvetanje i pospešuje rast lisne mase. Uglavnom se seje tokom proleća i jeseni. Tokom leta može i na nekoj hladnijoj terasi ili u zatvorenom prostoru.

Komorac (Foeniculum vulgare) je visegodisnja biljka iz porodice sargarepa i poreklom je sa mediterana. Pre svega je visoko aromaticna zacinska biljka, koristi se u kulinarstvu ali ima i medicinsku upotrebu. Aroma komoraca podseca na anis i ona je posebno izrazena u semenu koje se koristi kao zacin. Seme komoraca je, uz anis i pelin, jedan od osnovnih sastojaka absinta, i ta tri zacina se cesto nazivaju `sveto trojstvo`, uglavnom zbog popularnosti i legendi o absintu, a i zbog specificnog gorko-slatko-aromaticnog ukusa. U kulinarstvu se koristi veoma zadebljana glavica pri dnu stabljike, stabljika, lisce i seme. Listovi i stabljika dodaju se kao dodatak salatama, a nezreli zeleni listici za pripremu kiselih krastavcica, povrca i kiselog kupusa. Glavica se koristi za jelo pojedinacno ili u kombinacijama, odlican je dodatak salatama, a kuvana se obicno jede s nekim prelivom. Koren sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% secera i 20% proteina. Listovi su slatkastog i veoma aromaticnog ukusa. Koriste se kao zacin sirovi ili kao dodatak kuvanim jelima, za umake, supe i marinade. Seme se koristi kao dodatak sirovoj hrani, hlebu i pecivima, konzervisanom povrcu, dajuci im slatkastu osvezavajucu aromu. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima, hlebu i keksu. Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji poticu od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antisepticno dejstvo. Ekstrakti etarskog ulja se koriste za proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pića, likera, slatkiša i dr. Lekoviti su koren, nadzemni deo biljke u leto, a seme kad dozri. Lekovita svojstva komoraca: osvezava, pospesuje probavu, jaca apetit. Koristi se u lecenju kaslja, bolova u prsima, grceva, vetrova, prehlade i gripa. Delotvoran je kod nadutosti, zatvora, problema sa crevima, disajnih organa (razredjuje sluz). Koristan je kod lecenja bolesti bubrega i zeluca. Pojačava stvaranje mleka. Komorac se lako uzgaja, seje se direktno nakon opasnosti od mraza tako sto se prekrije tankim slojem zemlje, ili iz rasada, sto je bolja varijanta, da bi se postigla veca klijavost. Ako se uzgaja rasad, seje se u neko rastresito zemljiste pa kad biljke porastu oko 10 cm presadjuje se sve sa zemljom iz case ili kontejnera na stalno mesto. Biljke nicu brzo, za oko 7-10 dana. Klija vec na 5 stepeni C a optimalno je oko 20 stepeni. Najbolji prinos se ostvaruje na rastresitom, humusom bogatom zemljistu. Podnosi temperature do -4 C.

Vodopija (Cichorium intybus) je biljka iz porodice cikorija, kao i radič i endivija. Poznata je još i kao cikorija, ženetrga ili zmijina trava. Vodopija je višegodišnja zeljasta biljka koja poraste do metar i po u visinu. Često se nalazi u prirodi i nepravedno se smatra korovskom biljkom. Koristi se u ishrani i veoma je lekovita. Bogata je inulinom i vitaminima K, P, B i C. Najčešće se upotrebljava koren koji je, za razliku od drugih biljaka, zdraviji suv nego svež. Koren je u suštini bogat ugljenim hidratima, ali i inulinom, tako da se preporučuje dijabetičarima. Za ishranu se upotrebljava kao koren paškanata ili peršuna, u supama, čorbama ili kao začin ili dodatak drugom povrću. Suv pržen koren i samleven u prah se koristi kao zamena za kafu. Od suvog korena se kuva čaj i spremaju tinkture. Koren pospešuje lučenje žuči, koristi se za poboljšanje apetita, za bolje varenje, za jačanje želuca, za obilnije lučenje žuči i mokraće, za lečenje oboljenja jetre, kao i protiv malokrvnosti. Čaj povoljno deluje i na duh, jer leči hipohondriju i omogućava miran san. Za jačanje organizma upotrebljava se sok svežeg nadzemnog dela biljke. Vodopija se koristi i kod proliva, dijabetesa i bolova u grlu, kao i kod čireva. Ona pomaže i kod upornih glavobolja tako što se od svežih listova napravi sok i pomeša sa malo vinskog sirćeta i stavlja kao oblog na glavu. Svež sok je značajan i protiv opadanja kose, tako što se utrlja u koren dlake. U ishrani se koriste i list i cvet, u salatama, čorbama ili prženi. Salata od lista sa maslinovim uljem je izuzetno zdrava i ukusna. List je blago gorak a pred zimu ili blanširanjem gubi gorčinu. Za blanširanje je dovoljno pokriti biljku kofom nekoliko dana, da nema svetlost. Seje se direktno u proleće a može se prvo sejati i u kontejnere. Može se sejati sve do jeseni jer je biljka višegodišnja i prezimljava napolju.

Susam je odlican izvor mangana, bakra, kalcijuma, magnezijuma, gvozdja, fosfora, cinka i vitamina B1. Moze se uzgajati i u saksiji. Seme proklija za dve nedelje, a sazreva za oko dva ipo meseca. Seme se nalazi u malim caurama koje rastu iz mesta gde se list spaja sa stabljikom. Beru se suve caure, u trenutku kad pocinju da se otvaraju, pre nego sto se skroz rasprsnu. Caure se nakon toga suse jos par dana u papirnoj kesi na promaji nakon cega seme lako ispada iz caura. Mogu se seci i cele biljke kad je vecina caura pred otvaranje a zatim se cele biljke suse na promaji na nekoj prostirci da ne pogubite seme. Kad su biljke suve dobro se protresu iznad neke kutije ili velike kese da seme ispada unutra. Napolju se seje direktno kad prodje opasnost od mraza. Pozeljno je prvo sejati u kontejnere ili case, kao i ostalo sitno seme. Seme je klijavo, nije iz prodavnice. Seme iz prodavnica je oljušteno i spremno za jelo i takvo seme nije klijavo. Ovo seme nije industrijski obrađeno, ima tanku ljusku, tj. integralno je i ima dobru klijavost.

Sorta slačice koja se uzgaja zbog lista. `Osaka Purple` ima krupan crveno-ljubičasti list. List se jede svež u salatama, salsama ili se kuva, dinsta, bari... samostalno ili u kombinaciji sa drugim povrćem ili mesom. List ima najbolji ukus kad pocrveni, ima umeren ukus senfa slačice. Koristi se u svim fazama rasta. Lako niče i brzo raste, a seje se direktno na otvoreno ili se može uzgajati u saksijama. Seje se od proleća pa sve do jeseni. List slačice je veoma zdrav, ubraja se među najzdravije povrće. Slačice su bogate antioksidantima, mineralima (bakar, mangan, kalcijum, fosfor, gvožđe, kalijum, magnezijum) zatim vitaminima (K, A, C, B6, B2, B2, B3) i vlaknima. Snižavaju nivo holesterola i ubrzavaju gubitak suvišnih kilograma. Usporavaju starenje organizma i jačaju njegov imunitet.

Sorta slačice koja se uzgaja zbog lista. `Red Frills` ima izdužene nazubljene listove intenzivne crvene boje. List se jede svež u salatama, salsama ili se kuva, dinsta, bari... samostalno ili u kombinaciji sa drugim povrćem ili mesom. List ima umereno ljut ukus senfa. Koristi se u svim fazama rasta. Lako niče i brzo raste, a seje se direktno na otvoreno ili se može uzgajati u saksijama. Seje se od proleća pa sve do jeseni. List slačice je veoma zdrav, ubraja se među najzdravije povrće. Slačice su bogate antioksidantima, mineralima (bakar, mangan, kalcijum, fosfor, gvožđe, kalijum, magnezijum) zatim vitaminima (K, A, C, B6, B2, B2, B3) i vlaknima. Snižavaju nivo holesterola i ubrzavaju gubitak suvišnih kilograma. Usporavaju starenje organizma i jačaju njegov imunitet.

Patlidžan je jednogodišnja zeljasta biljka visine do 70 cm sa razgranatim stablom. Listovi su veliki, do 15 cm dugi i do 10 cm široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova, pojedinačni su ili ređe u manjim cvastima. Plod može biti različitih boja, veličina i oblika.Uzgaja se zbog plodova koji se koriste kao povrće. Seje se s proleća od februara do kraja aprila. Ukoliko se uzgaja u stakleniku tokom cele godine ( ukoliko se uzgaja u stakleniku neophodno je veštačko opšrašivanje ). Seme se seje u toplim lejama ili u kontejnerima u kompostu.Kompost za zasejavanje predstavlja smešu supstrata treseta, peska i pregorelog stajnjaka. Seme se pokriva sa 1,5-2 cm. komposta. Pikira se nakon 20 dana od klijanja. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme. Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso, koji isto imam u ponudi. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine.

Aromaticno zimzeleno nisko drvo ili zbun,poreklom sa Mediterana.Koristi se kao zacin u kuvanju (pecenja,parikasi,sosevi,supe..).U tradicionalnoj medicini se koristi protiv artritisa,reumatizma,za bol u usima,visok pritisak,za zarastanje rana.Lovorovo ulje se koristi u spravljanju sapuna.Min. temp. -12C.Uzgaja se i kao dekorativno drvce koje se u hladnijim regionima moze gajiti u kuci/stanu.Seme se seje od zime do ranog proleca - brzo nice! 5 krupnih semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Aromaticno zimzeleno nisko drvo ili zbun,poreklom sa Mediterana.Koristi se kao zacin u kuvanju (pecenja,parikasi,sosevi,supe..).U tradicionalnoj medicini se koristi protiv artritisa,reumatizma,za bol u usima,visok pritisak,za zarastanje rana.Lovorovo ulje se koristi u spravljanju sapuna.Min. temp. -12C.Uzgaja se i kao dekorativno drvce koje se u hladnijim regionima moze gajiti u kuci/stanu.Seme se seje od zime do ranog proleca - brzo nice! 5 krupnih semenki u pakovanju.2022.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

U pakovanju se nalazi 50 semenki, sezona 2022. Neven je jednogodisnja biljka jako lekovita, dekorativna a i jestiva. Latice i mladi listovi se kombinuju u salatama, koristi se kao caj a prave se i ulja i kreme.

Mladi izdanci ove biljke koriste se kao vrlo ukusno povrce. Spremaju se isto kao spanac, kratko se dinstaju. Mogu se jesti i svezi. 50 semeki u pakovanje.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Zidni sat, jednostavan ali dopadljivog izgleda. iIspravan je, ali nema staklo. Izvlači se osnova od rama, ali, kao što se vidi, ne postoji ni jedno oštećenje. Kazaljkice bi mogle da se preciznije isprave, jer se dešavalo u prošlosti da se međusobno sudaraju prilikom kretanja. Prečnik, širina je 20 cm. a debljina je 4 cm. Može biti restauriran ili da posluži za korisne delove.

Naut (Cicer arietinum) je jednogodisnja mahunasta biljka iz porodice bobova. Kod nas je poznatija kao leblebija, iako se leblebijom nazivaju samo pecene ili przene semenke nauta. Naut je namirnica visoke vrednosti za ljudsku ishranu. Seme je slicno suvom zrnu graska i moze se kuvati u varivima ili kao dodatak drugom povrcu, slicno zrelom pasulju. Mlado seme se moze koristiti kao mladi pasulj ili grasak, s tim da se koristi samo zrno, mahune se ne smeju koristiti jer imaju znatne kolicine jabucne i oksalne kiseline koje mogu naskoditi probavnom sistemu. Ne koriste se ni list ni stabljika. U istocnim zemljama naut se melje u brasno koje se koristi za spremanje vrhunskih peciva, ili se moze mesati sa psenicnim brasnom za pecenje veoma trazenog hleba. Naut se koristi i za spremanje cuvenog namaza, humusa. Sastav je slican drugim mahunarkama, ima dosta proteina, do 23%, do 63% ugljenih hidrata, do 5,5% biljnog ulja, do 5,5% celuloze i do 3,4% minerala. Jednostavno se uzgaja, seje se direktno nakon opasnosti od mraza. Uzgoj je identican uzgoju pasulja, boranije ili graska. Biljka poraste oko pola metra u visinu i ne treba joj oslonac. Jedna od najotpornijih biljaka na susu. Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka Pogledajte i ostale moje semenke VAŽNO NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

(Verbascum thapsus), obična divizma ili velika divizma je dvogodišnja lekovita biljka dlakavog lista, koja može porasti i do 2 metra u visinu. Cvet i list divizme se beru tokom cvetanja a koriste se u obliku čaja prilikom kašlja, prehlada, promuklosti, teranja znoja, reume, šuljeva, bolesti jetre i slezine. Veoma je dobra za plućne bolesti. Pored disajnih puteva koristi se i za probleme sa uhom i gnojne rane. Može se koristiti i u obliku tinktura ili ulja. Ima snažna protivupalna i antivirusna dejstva. Sveža divizma nema baš prijatan miris ali kad se osuši miriše na med. Seme se seje po površini supstrata i pokriva veoma tankim slojem supstrata od oko 1-2 mm jer je sitno. Kad biljke malo porastu rasađuju se na otvoreno. Može se sejati tokom cele godine.

Korijander (lat. Coriandrum sativum) je jednogodišnja začinska i lekovita biljka. Koriste se list i plod (seme) korijandera, koje je u obliku sitnih kuglica. U evropskoj kuhinji uglavnom se upotrebljava seme, dok su u južnoameričkoj i azijskoj kuhinji češće u upotrebi listovi, koji se koriste kao sveži peršun kod nas, na koji i liče. Za svež list je danas širom sveta usvojen naziv `cilantro`, iz španskog jezika, a seme uglavnom svuda zovu korijander. Zbog toga često dolazi do zabune, mnogi ljudi misle da su cilantro i korijander dve različite biljke, ili da je cilantro neka posebna sorta. Radi se o istoj biljci, uzgajaju se iz istog semena, samo se drugačije nazivaju delovi biljke koji se koriste. Takođe, ukus i aroma lista i semena se veoma razlikuju, pa je i to razlog što se koriste dva različita naziva. Sveži listovi imaju snažnu aromu mošusa i limuna. Ukus im je dosta gorak i koriste se za garniranje jela i kao dodatak umacima, salatama i siru. Sveže nezrelo mleveno seme dodatak je pecivima, jelima od kupusa, mahunastom povrću i tikvicama. Zrelo suvo seme daje aromatičan ukus i upotrebljava se u pripremi mnogih jela, posebno pečenih, mesa, povrća, ribe itd. Jedan je od sastojaka kari praha i kari paste, zatim začina za medenjake. Koristi se i za dopunjavanje ukusa piva, likera, kompota, marinada i bozićnih kolača. Eterično ulje korijandera koristi se u proizvodnji parfema. Ima i lekovita svojstva, pojačava apetit, poboljšava probavu i ublažava grčeve i zeludačne tegobe. Korijander je u današnje vreme poznat i po tome sto pomaže izbacivanje nagomilane žive, toksina i teških metala iz nerava i ćelija. Pomaže kod anemije jer sadrži gvožđe koje se direktno apsorbuje u krv. Ublažava artritis i reumu, smanjuje nivo holesterola i šećera u krvi. Podstiče izlučivanje endokrinih žlezda i tako, između ostalog, normalizuje menstrualni ciklus i ublažava bolove. Jak je antiseptik i sprečava nastajanje rana i čireva u ustima, a pomaze i kod higijene usta, osvežava dah i neutrališe mirise luka itd... Korijander je bogat antioksidantima, vitaminom A i vitaminom C, mineralima i eteričnim uljima koja usporavaju starenje oka i razvoj očnih bolesti te pomažu u opuštanju očnih mišića. Seme se seje direktno, vrlo rano u proleće nakon opasnosti od jakih mrazeva na oko 1 cm dubine ili se seje u kontejnere ili čaše za uzgoj rasada. Kad biljkama čaše postanu tesne rasađuje se na stalno mesto. Mladim biljkama neće naskoditi mraz jer podnosi temperature i do -5 C, dok starijim biljkama smeta. Nije zahtevan sto se tiče vode, bitno je samo da ima dovoljno vode u fazama nicanja i sazrevanja. Može se uzgajati i na veoma siromašnom zemljištu. Ako se uzgaja samo zbog svežeg lista onda se može sejati veoma gusto i za kratko vreme dobije se gust tepih od mladih biljaka. Nakon što se poseče makazama stabljika i list ponovo rastu iz korena. Cveta iste godine, ako nije posejan mnogo kasno seme sazreva krajem leta.

Korijander je najbolji čistač otrova i teških metala iz organizma. Ovo je jednogodišnja biljka iz porodice štitara. Kao začin se od davnina koristi u gastronomiji, a odlikuje se i izuzenom lekovitošću. Korijander može da se koristi svež, kao i njegov osušen list i seme, tokom cele godine. Izuzetno je cenjen začin koji se dodaje mnogim jelima. U Evropi i Americi se više koristi seme, a u Aziji i Africi se koristi i list. Dodaje se u salate, supe, variva, rižota, jela od povrća, mesa, ribe, sosove. Suvo seme se dosta koristi u pekarstvu, konditorskoj proizvodnji, kod izrade kobasica i sireva, konzervisanja maslina, zimnice. Često se kombinuje sa drugim začinima poput kima, belog luka, majorana, čilija i anisa. List i seme korijandera koriste se za poboljšanje varenja, kod problema sa gastritisom i čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu, za iskašljavanje kod bronhitisa i upale pluća, kod upale bešike i mokraćnih puteva, reume i artritisa, za ublažavanje depresije, snižavanje krvnog pritiska, poboljšavanje sna. Korijander ima i ulogu u detoksikaciji organizma od nagomilanih otrova. Jača jetru i poboljšava apetit, ali se koristi i za mršavljenje zbog svoje osobine da pomaže izlučivanje vode i otrova iz organizma, poboljšava metabolizam. Ublažava alergije, reguliše šećer u krvi .

Peruanska jagoda, (peruanska vučja jabučica, lat. Physalis peruviana) naziva se i „ljubav u kavezu“ jer slasna narančasto-crveni plod promjera 1-2 cm sazreva unutar svojevrsnog oklopa koji izgleda kao mrežasti lampion. Poznata je i kao Inka ili Astečko voće, a omiljena je u južnoameričkoj kuhinji i kao voće i kao povrće: jede se kao sirovo voće, a dodaje se u povrtne salate i kuva u salsama koje se poslužuju uz tortilje, suši se, ukuvava u džemove i miksa u sokove, može se zamrzavati poput jagoda ili borovnica, dodaje se kao ukras desertima, a peku se i pite od andskih jagoda. Peruanska jagoda je trajnica iz obitelji Solanceae – pomoćnice (srodnik je paradajza, krumpira…). Porijeklom je iz Južne Amerike, a danas se uzgaja u celom svijetu. Kako ne podnosi mraz, u našim krajevima se uzgaja kao jednogodišnja biljka. Ipak, ako je uzgajate u vazi i premjestite u zatvoreni prostor, ili na jesen presadite u vaze, može prezimeti. Ima puno raznih naziva: astečka bobica, zlatna bobica, peruanska trešnja…, kod nas se je udomaćila kao peruanska jagoda. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme. Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Bela slačica (Sinapis alba ili Brassica alba) je najpoznatija vrsta slačice kod nas. Koristi se kao i druge vrste slačice samo što ima drugačiju aromu. Jedu se listovi, seme i cvet, sirovi ili obrađeni. Biljka je jednogodišnja i poraste do 70 cm u visinu. Seje se tokom cele godine i već za oko 30 dana list se može jesti. Tad je sitan ali je najmekši. Može se sejati vrlo rano jer podnosi mraz. Što je biljka starija lišće je krupnije ali postaje sve čvršće, sve dok ne postane žilavo nakon nekih 75 dana od setve. List se koristi kuvan, u čorbama ili kuvan sa mesom, svež list se koristi za salate. Ako je posejana u proleće tokom leta ide u seme koje ima široku upotrebu. Seme se koristi kao začin za zimnice, salate i jela i za izradu senfa. Može se koristiti sveže ili prženo, celo ili mleveno. I seme i list su bogati vitaminima i mineralima. Biljka se koristi i kao zeleno đubrivo, a kao i sve slačice, medonosna je. Cveta veoma brzo nakon nicanja, moguće su i dve medonosne paše ili žetve semena godišnje ako se poseje početkom marta. To je izvodljivo zato što joj ne smeta mraz. Seme je visoke klijavost.