Sa ocem je naučio da odvraća nasilje kroz maštu, kao što vešt kolektivni vozač beži iz rupa na asfaltu. Da li znate šta je konzerva za sardine sa sedištima koja se pokazuju, ugašenim svetlima, i to sve pri velikoj brzini? Tada znak od jedne reči čini svoju sudbinu misterijom: „Rezervisano“. Zamišljanje odredišta ovog autobusa bilo je Žoao Viktorov povetarac, a da nije ni znao šta je život zaista pripremio za njegovu sudbinu. Da bi savladao glinene padine života, u redovima sveske dečak pada na putovanju. Uz reči pune krivina i klizanja, ne gubite se dok ne dođete do krajnje tačke.

Umesto da se pridruži publici, Kerol ide do projekcijske kabine. Tamo je čeka Fermina Sikarta, operater, koji u zamenu za nekoliko kovanica i tužne užine će uživati u njenim čarima. Nije prvi put kako se Kerol i Fermin sretnu među prljavim kolutima i čašama, ali tog dana nešto krene naopako i Kerol neće izaći živa iz susreta. Trideset godina kasnije, u leto 1982. godine, neko insistira da se okrene ove jezive događaje u filmu. Dosijei govore jasno: desio se zločin, žrtva i ubica. Fermin, zatvorenik koji je priznao, veoma dobro se seća kako je svoju voljenu Kerol zadavio celuloidnom trakom, ali više ne zna zašto. U skladu sa ovim pitanjem, Huan Marse gradi svoje najnovije roman, koji se vrti oko hirova sećanja.

Prvi put kada su se Melanie Clauk i Clara Roussel srele, Melanie je bila iznenađena autoritetom koji je proizašao iz tako male žene. Klara je primetila Melanijine nokte, njihov ružičasti svetlucavi lak koji je sijao u mraku. „Izgleda kao dete“, pomislio je prvi, „izgleda kao lutka“, pomislio je drugi. I u najstrašnijim dramama, pojava kaže svoje. Kroz priču o dve žene sa suprotnim sudbinama, “Deca su zakon” istražuje ekscese vremena u kojem živimo samo da nas vide. Od godina Loft-a, pa sve do 2030-ih, obeleženih krunisanjem društvenih mreža, Delfin de Vigan nudi jezivo uronjenje u svet u kome je sve izloženo i prodato, sve pa i porodična sreća.

Roman priča priču o likovima Avgustu i Edvartu i dešava se izmešu 1864. Godine i 1879. Godine. U romanu se sukobljavaju različiti smerovi društva koji su zahvatili taj narod. Razlike izmešu tradicionalnog i modernog duboko su isprepletene u ovoj trilogiji. Avgust je glavni lik koji je uvršen u sva tri toma. –

Kao i “Rakova obratnica”, “Jarečva obratnica” je delom autobiografija, delom memoari, delom polemika, delom fikcija, delom fantazija, a delom poezija, napisana u skorom toku svesti dok Miler doživljava jednu epifaniju za drugom. Kao i u prethodnoj knjizi, Milerova lutanja su izvor i rezultat njegovih napora da sebe definiše kao umetnika. Čini se da su drugi savremeni američki pisci, na primer, F. Skot Ficdžerald, fascinirani njihovim umetničkim značajem i budućim značajem njihove umetnosti. U knjigama Obratnica, Miler svoju svest o sebi kao umetniku čini predmetom svoje umetnosti. Na neki način, čitanje ove knjiga je kao da gledate kako neko opsesivno slika svoj autoportret iznova i iznova, sve pod naslovom, “Autoportret umetnika”. Prema Mileru, “Život postaje spektakl i, ako ste slučajno umetnik, snimate prolaznu emisiju. Površina vašeg bića se neprestano ruši; iznutra, međutim, postaješ tvrd kao dijamant.” Kaže da je “možda bio prvi dadaista u Americi, a ja to nisam znao. Niko nije razumeo o čemu pišem i zašto sam tako pisao. Bio sam toliko lucidan da su mi rekli da sam lud.” Fokus nije na umetnosti, o čemu inače piše već na sebi kao umetniku, sa anonimnom čitalačkom publikom koju naziva niko i oni, koja ga ne razume. Kao da njegovo sopstveno uverenje u sebe kao umetnika nije dovoljno da nas ubedi, on citira niz prijatelja koji insistiraju da treba da postane pisac. Superiorni od “Rakove obratnice”, “Jarčeva obratnica” i dalje pokazuje nedostatak discipline ili prezir prema njemu. Razdvajanje poetskih dragulja su dugi, neuredna pasusi koji su ponekad besmisleni, a ponekad besmisleni. “Jarčeva obratnica” je neujednačen, u rasponu od živahnih i ljupkih do samosvesnih i dosadnih romana. Ono što se ističe jeste da je Miler uložio toliko truda pokušavajući da ubedi čitaoca (i sebe) u svoj status zlog čudovišta i umetnika (možda sa idejom da su oni sinonimi) i tako malo uklanjanja nebitnog i usavršavanja ostalog. Milerova perspektiva i vizija su zanimljivi, čak i ubedljivi, kada nisu zamućeni njegovom fascinacijom sobom i potrebom da se istakne. Možda je to prateći deo “Rakove obratnice”, ali nemojte grešitii. Ovaj zanosno nazvan “Jarčeva obratnica” ne sadrži ništa od genijalnog motora koji je pokretao njegovog superiornog prethodnika i naterao nas da se divimo Henriju Mileru. Nestao je i humor koji je pomogao da se ta knjiga nađe na polici, a na njenom mestu leži nedosledna proza koja nikada ne dostiže Rakove visine u svom najboljem izdanju, a u najgorem slučaju pada u banalnost. Bilo je delova “Jarčeve obratnice” koji su bili apsolutno briljantni i delovi koji su bili izuzetno uznemirujući. U ovom romanu, Miler u suštini pokušava da opiše svoje rane seksualne eskapade i svoje razočaranje u brak i američke vrednosti, koje na kraju ga gura da postane ekspat u Parizu. Definitivno možemo da vidimo uticaj koji je ova knjiga imala na druge pisce. “Jarčeva obratnica” oslikava blistavu sliku života pisca i Njujorka između ratova: nebodere i kanalizaciju, požudu i utučenost, mirise i zvukove grada koji je neprestano u pokretu, preti da progutati sve i svakoga. Odvažan, iskren i erotičan kao i njegov prvi roman, “Jarčeva obratnica” je kultni moderni klasik, koji bi svi trebali barem jednom da pročitaju.

Ulice Berlina više nisu ono što su bile. Sada su prekrivene nekim čudnim ali zloslutnim zastavama koje ne slute na dobro. Hana Rozental je nekada u prijašnjim vremenima imala lep život kao iz bajke. Njena porodica sada trpi omalovažavanje. Njihove stvari i dragocenosti su im oduzete, i nekada ulica u kojoj su imali mnogo prijatelja, sada više ne liči na ulicu kojom su nekada šetali slobodno. Nisu više dobrodošli. Devojčica Ana Rozen za svoj rođendan dobija misteriozni paket na poklon. Taj paket joj je poslala rođaka koja živi na Kubi i koju ona nikada nije upoznala.

Knjiga govori o Atikusu Finču, koji se pojavljuje kao nekonvencionalni heroj i uzor zbog svog morala, a ne zbog fizičkih mogućnosti. Tema morala je očigledna kroz ceo roman, posebno u odnosu na religiju i percepciju greha. Uzmite gospođu Dubose, oporavljenu zavisnicu od morfijuma: ona se zaklinje da će umreti ničemu i nikome. Ona sledi sopstveni san da bude slobodno ljudsko biće jer duboko u sebi zna da je to ispravno. Ubiti pticu rugalicu se fokusira na taj instinkt ispravnog i pogrešnog, i razlikuje ga od samo poštovanja zakona. Čak i naslovni citat: “Ubijte sve plave šojke koje želite, ako možete da ih pogodite, ali zapamtite da je greh ubiti pticu rugalicu“ je sam po sebi alegorija za ovu poruku. Ako uzmete 1960. godinu, kada je knjiga napisana, Amerika je bila u stanju etičkog razvoja jer je društvena nejednakost bila – vrlo – postepeno prevaziđena. Pokreti za ženska prava i prava crnaca su počeli da se pojavljuju, a neki su vodili kampanju putem nasilja. Da li bi Atikus Finč to oprostio? To je bilo vreme kada su ekonomske poteškoće značile da se američki san sve više udaljavao. Mogli bismo smatrati da je Atikus Finč osećao da njegov sopstveni san o ravnopravnom, moralno pristojnom društvu takođe ide u pogrešnom pravcu. Ne poričući postojanost moralne poruke i čistu genijalnost knjige, i dalje je otvoreno za debatu da li, kao i kod svih klasika, školarce treba naterati da čitaju roman i da ga pregledaju stranicu po stranicu. Stoga svako ko je pročita može iz nje izvući nešto što niko do sada nije. I sama smatram da je to lepa ideja, ali izgleda da je traženje ovih životnih lekcija postalo sve manje popularna vežba kako su godine prolazile. Neka se ne zaboravi da je istinska književnost, poput “Ubiti pticu rugalicu”, značajna u svakom periodu i da danas treba čuti poruku Atikusa Finča usred svih globalnih sukoba o kojima svako veče slušamo u vestima. Misliti da deca širom sveta pate zbog tiranskog režima ili nepravednog pravosudnog sistema je depresivna ideja, i vrlo verovatno bi se savremeni Atikus Finč složio. Nikako mu ne bi bilo prijatno da zna da nevini životi pate zbog nejednakosti. Atikus bi sada branio pitanja koja Harper Li nije razmatrala prilikom pisanja knjige, kao što su prava homoseksualaca, jer ono što je u srcu njegovog karaktera jeste prihvatanje toga ko su ljudi. Atikus Finč nije ksenofobičan ili homofobičan. On nije rasista ili seksista. On je čovek i sve druge vidi na isti način. Ko zna? Možda bi on čak bio i pristalica prava životinja. Da li to treba analizirati, predavati u školama i rastaviti na komade? To je knjiga sa toliko slojeva značenja da iz nje možete izvući toliko toga. ”Ubiti pticu rugalicu” jeste knjiga koja će vam zaista promeniti život i svaki put kada se vratite na nju, preispitivaćete i dobro pogledati u svoj etički kodeks. Zaista je potrebno da uzmete primerak veličanstvenog romana Harper Li i da ga isprobate. Jer šta god da se desi, nikada neće prestati da bude dobra knjiga, i nikada neće prestati da inspiriše dobre ljude. Nezaboravan roman o detinjstvu u uspavanom južnjačkom gradu i krizi savesti koja ga je potresla. “Ubiti pticu rugalicu” postao je trenutni bestseler i uspeh kritike kada je prvi put objavljen 1960 godine.

Ona jede roštilj, pleše sa muškarcem, ispraća ga kući. I biva silovana. Tova Randers odlučuje da se osveti. Ona će silovati čoveka, a zatim prijaviti policiji. Paralelno sa povratkom Tove Rander teče svakodnevni život, porodični život i teškoća da se sve uklopi – da se ljudi uklope. Muškarci se ne mogu silovati je priča o nijansama, o tome kako život nikada nije crno-beo.

Specifični karakteri, komične nezgode koje rašaju nove zaplete, smešni dijalozi i slatka satira koja je uperena prema glavnim likovima, ali i državi i crkvi, čine da se ovaj roman neprekidno čita uz neprekidan smeh. Naselje o kom Ante piše jeste Smiljevo, koje se nalazi u Dalmatinskoj zagori, sedam kilometara od Poskokove Drage, sa oko svega dve hiljade stanovnika, crkvom, osnovnom školom, poštom, dve prodavnice, i naravno gostionicom pod imenom Bevanda. Knjiga opisuje proleće u Smiljevu i ljude kako skupljaju seno, oru njive i sade krompir. Međutim, jednog od tih dana selo poseti mlada bogata udovica Tatjana, čiji je suprug poginuo u Nemačkoj. Ona odlazi u crkvu gde izjavljuje ljubav seoskom svešteniku Stipanu, bivšem alkoholičaru. U istovreme iz Nemačke se vraća bogataš Marinko, u čiju se ćerku Juliju, zaljubljuje veoma simpatičan ultradesničar Stanislav, pisac haiku poezije. Stvar se počne komplikovati, kada udovica Tatjana posumnja da se Julija tajno sastaje sa sveštenikom Stipanom, njenim ljubavnikom.

Gde je ljubav, nema tame… Jednog jutra, Itan, jedan od najbriljantnijih terapeuta na Menhetnu, prima pismo od Selin, žene koju je voleo i koju je napustio, kako bi nastavio blistavu karijeru. To je njen venčani brak. Itan je bogat, slavan, ali užasno usamljen i shvata da je izgubio šansu. Ima jedan dan da popravi svoju grešku i vrati Selin. 24 luda i tajanstvena sata, na kraju kojih će ga ubiti stranac. I tada se dešava čudo: dan počinje ponovo. Itan se budi, na istom mestu, u isto vreme, kao da mu sudbina daje drugu šansu, da ponovo proživi ovaj odlučujući trenutak svog života. U ovom novom romanu, glavni junak umire na prvih sto stranica… I radnja se ponovo pokreće! Osim tour de force koji je konstrukcija ove knjige, šta ste želeli da postignete postavljanjem ponavljanja vremenske linije? Uprkos njihovom modernom tonu, moje priče su često inspirisane mitologijom. To je slučaj ovde, gde ponavljanje svakog dana podseća na mit o Sizifu, kao i na Prometejevo mučenje, osuđenom od bogova da mu kavkaski orao više puta iščupa jetru do kraja večnosti! Konačno, u ovom romanu, kroz glasove dva različita lika, razotkrivaju se dve vizije ljudskog stanja: jedna koja kaže da su naši putevi negde ispisani, a druga pod uticajem budizma, gde slobodna volja igra važnu ulogu. Dok čitamo vaše knjige, stičemo utisak da iracionalni, ili natprirodni deo, postaje sve manji. Da li je ovo izraz vaše volje da se okrenete klasičnijem obliku pisanja? Ponekad postoji određeni nesporazum oko mojih romana. Paranormalno, misterija, triler, sve su to izgovori koji se koriste da se, pod ponekad duhovitim i lakim maskama, bave pitanjima koja nas sve tiču. Posle… govori o tuzi i krhkosti našeg postojanja. Zbrka na nebu govori o prvom susretu ljubavnika, dok hoćete li biti tamo? bavi se starenjem, krivicom i žaljenjem. Izgubljeno i pronađeno tretira otpornost; Jednog dana, Možda se postavlja pitanje odgovornosti za sopstvene izbore, nasumične prirode sudbine i mogućnosti da utičemo na njen tok. Paranormalno je stoga književno oruđe koje ponekad koristim kao parabolu da se pozabavim pitanjima koja me zanimaju: emocije, značenje koje dajemo našem postojanju, protok vremena, sudbine koje su isprepletene. Verovatno inspiraciju za ovo crpim iz svog divljenja određenim američkim filmovima iz četrdesetih, koji se pod maskom zabave bave ključnim pitanjima:

“Postala bih bezimeni duh“, piše Stefani o svom odnosu sa svojim klijentima, od kojih je mnogi ne razlikuju ni od jedne druge čistačice, ali o kojima mnogo saznaje. Kako počinje da otkriva više o životima svojih klijenata – njihovoj tuzi i ljubavi – ona počinje da pronalazi nadu na sopstvenom putu. Njeno pisanje novinara daje glas radnicima “slugama” i onima koji slede američki san ispod granice siromaštva. Sluškinja je Stefanina priča, ali nije ona sama. “Spremačica” je moćan, mučan prikaz borbe samohrane majke za prevazilaženje svakodnevnih prepreka samohrane majke. Pruža pogled iz prve ruke u svakodnevnu borbu povezanu sa životom na granici siromaštva – nemilosrdni stres, čista iscrpljenost, stalni osećaj nesigurnosti i slepe predrasude drugih. Land pokazuje da su u njenom svetu života od “plate do plate” stvari koje većina nas uzima zdravo za gotovo, kao što je uzimanje hrane za poneti ili posluživanje hrane posetiocima, uglavnom nemoguće. Od svog posla spremačice koji nije bio samo fizički već i psihički iscrpljujući, preko samostalnog podizanja svoje ćerke do završetka onlajn časova na koledžu, do susreta sa radnicima na predmetima kako bi zadržali pomoć od vlade, radila je više od velike većine nas. Jedan od najzanimljivijih aspekata knjige je Landino razmišljanje o njenom vremenu koje je provela radeći kao sobarica u kućama više srednje klase. Njeno iskustvo ilustruje kontradiktornu prirodu odnosa klijent-spremačica: intiman, ali udaljen. Čišćenjem domova ovih ljudi, uspela je da prikupi znatnu količinu informacija o svakom od njih, uključujući takve lične detalje kao što su bračni razdori i navike koje nisu bile ukusne. U isto vreme, međutim, njeni klijenti su je obično držali na dohvat ruke, preferirajući da je nikada ne sretnu. Bila im je nepoznata, ali je o njima znala više od njihovih najbližih prijatelja. Kada bi svi čitali Landove memoare, možda bi američka javnost konačno imala empatiju, a ne prezir prema onima koji žive u siromaštvu. Umesto da smanjimo vladine programe pomoći, mi bismo ih gradili tako da niko nikada ne bi morao da trpi teškoće i slom srca sa kojima se suočava Land.

Pisac se nije zadržao samo na Smolensku. On je prešao u međunardone razmere, upada u tajne sekte, odlazi do rimskog pape i sve ostalo što raspiruje maštu. Sam rat je utisnut u intrigu izdaje, icrpno prikazan. U Rusiji ovim romanom, Medinski oživljava potpuno nepoznat žanr. Svoj roman Medinski smešta u početak XVII veka, Kralj je već uveliko očekivan u Moskvi, a saveznici su mu pohlepa, izdaja i glupost, a najviše od svega kukavičluk. Medinski nam otkriva tajne, imena, i sve što nismo očekivali u ovakvom avanturističkom romanu, ispunjenom borbi, prekrivenom neprijateljskom krvlju i još mnogo toga.

Johan Veragut, bogat, uspešan umetnik, otuđen je od svoje žene i ugušen nesrećnom zajednicom. Veragutova ljubav prema njegovom malom sinu i njegov strah od beskonačnog lutanja drže ga vezanog unutar zidova njegovog raskošnog imanja, Risalda, dok prijatelj pokušava da ga ubedi da potraži ispunjenje na Istoku. Objavljen 1914. godine, “Risalda” je četvrti roman Hermana Hesea. Priča o neuspelom braku i razočaranju jednog slikara. Na mnogo načina to je nastavak Gertrude. Oba romana su autobiografska, “Risalda” čak više nego Gertuda. Hese je često pokušavao da osmisli svoj život u pisanju svojih knjiga, zato kritičari mnoge njegove naratore nazivaju alter ego. Johan Veragut, glavni lik Roshaldea, je slikar koji je u potpunosti posvećen svojoj umetnosti. Jedina ljubav u njegovom životu je ljubav prema njegovom drugom sinu Pjeru. Imanje Risalda je kupio pre mnogo godina kada je još bilo nade za njegov brak. Na početku romana, jedne noći se sam vraća kući i gleda u mračnu kuću. Odavno se odselio i živi u ateljeu svog umetnika. Svakog jutra ustaje vrlo rano, slika do podneva, zatim ruča sa ženom i sinom i kasnije ponovo slika do večeri. On je bogat i slavan slikar, živi opuštenim životom, okružen lepim stvarima, ima čak i sluge, ali je veoma usamljen. Njegova žena je tvrda i distancirana i nikada nije shvatila kako je mogao biti toliko zaokupljen svojom umetnošću. Njegovo prvorođenče ga mrzi i moralo je da bude poslato u internat. Njegov najbolji prijatelj putuje po svetu i retko se vraća u Evropu. Jedina radost u njegovom životu je njegov mali dečak. Da mu je žena dozvolila da zadrži dečaka, odavno bi se razveo od nje. Veragut je nesrećan, ali on to ni ne shvata. On je pomalo kao dobro podmazana mašina. On proizvodi jednu sliku za drugom, prati strogu rutinu. Sve se ovo menja kada ga poseti njegov stari prijatelj. Šokiran je kada vidi kako Veragut živi i kaže mu da mora da ode. Ne može da nastavi da živi u takvoj izolaciji bez ljubavi. Ali Veragut se ne može odlučiti. Previše je vezan za svog dečaka. Ipak, mora da prizna da je njegov prijatelj u pravu i pre nego što ponovo ode, kaže mu da bi mogao da ga prati u Indiju i da provede nekoliko meseci sa njim. Apsolutno će vam se dopasti opisi i Veragutova glava kada je razmišljao o prirodi, svojoj bašti, svojoj umetnosti. Međutim, njegovi stavovi o braku, umetnicima, a posebno njegovim pogledima na rod, će vam se možda manje dopasti. Kada pročitate njegove stavove, jasno je da je umetnik uvek muškarac, a žena, koja želi decu i finansijski zavisi od njega, postaje teret. I pored toga, Hese smatra da pravi neuspeh braka proizilazi iz činjenice da je umetnik loš saputnik. Previše je narcisoidan, da bi se zaokupio. Risalda bi mogla biti jedna od najboljih knjiga za nekoga ko nije čitao Hesea i pomalo je oprezan prema njegovoj duhovnosti. Oni koji ga vole, vole ga zbog toga, ali oni koji ga zaziru ili ga ne cene, često pominju taj aspekt. “Risalda” nije poput njegovih kasnijih radova u tom pogledu. Govori o nekoj vrsti transcendencije, ali nije mišljeno na religiozni način.

Problem je što je njegova ljubavnica Ilena umrla 30 godina ranije. Ali bočica tableta omogućava da je vidi, jer mu omogućavaju da otputuje u prošlost. U romanu se menja sadašnjost (2006) i 1976. Kratka poglavlja, ili delovi poglavlja, vide Eliota kao 30-godišnjaka koji se suočava sa svojim ostarelim ja. Roman koji sledi priča povremeno dirljivu i često zanimljivu priču, a da se ne uplete u neizbežne paradokse i dileme putovanja kroz vreme. Iako je preveden sa originalnog francuskog, narativ je jasan i lak za praćenje. Ali, kao i kod svakog prevedenog dela, teško je znati gde pripisati pohvalu ili krivicu. U poslednjoj kategoriji, mislim da bi prevod mogao biti odgovoran za broj klišea, posebno u ranim poglavljima, kao i za povremeno zabačen dijalog. Ovo mi je pokvarilo delove knjige i, zajedno sa scenom seksa sa Mills-and-Boonish, učinilo je da se osećam kao američki TV sapun, a ne kao egzistencijalnija rasprava koju je njen autor možda nameravao – s obzirom na njegov ukus da predgovore svako poglavlje sa citati različitog stepena dubine. Autor je očigledno odlučio da ne dozvoli da kredibilitet stane na put dobroj priči. On priznaje probleme, i naučne i moralne, povezane sa vraćanjem u prošlost, ali samo u prolazu. Njegov cilj je da kaže ubedljivu pređu. Verovatno mudro, on se ne bavi većinom nerešivih pitanja koja njegova priča pokreće. Kao takvu, većina čitalaca će shvatiti knjigu onakvu kakva jeste: deo zabave za bekstvo. Svi delovi i poglavlja imaju naslove sa datumom kada su nastali. Svaki put dobijamo čak i godine likova, samo u slučaju da naša osnovna matematika bude klimava. Reference na pop muziku i velike svetske događaje su dobro poznate, ako su prilično veštački utkane. Radnja, uprkos svojoj nategnutoj premisi, sadrži malo iznenađenja, a većina likova je stereotipno savršena, a ne zanimljivo manjkava. Međutim, scene su živopisno nacrtane, a centralni lik dovoljno razvijen da omogući voljno obustavljanje neverice. Uprkos klimavom početku, knjiga je pristupačno, nezahtevno štivo. Nacrt na jakni sugeriše da bi bio savršen za grupe za čitanje. Siguran sam da bi to izazvalo živu diskusiju na ovakvim skupovima, čak i ako zaključe da ne stoji među orijentirima u žanru putovanja kroz vreme.

Dodatne informacije Pisac JOSIP PAVIČIĆ Izdavač NAKLADA PAVIČIĆ Izdanje 2003 Povez TVRDI Strana 306 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac IVAN ARALICA Izdavač NAKLADA PAVIČIĆ Izdanje 2002 Povez TVRDI Strana 571 Stanje Dobro

O knjizi: Knjiga „Sutra počinje danas“ stekla je najširi čitalački krug u brojnim zemljama širom sveta. Pisac odgovara na pitanja kako ostvariti sve mogućnosti u raznim sferama života. Ako se trudimo da sada živimo najboljim životom i sada budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li ćemo biti takvi i u budućnosti. Izaberite sada samo ono što je najbolje!

O knjizi: Dok se Točak okreće, vetrovi sudbine šibaju zemlju, a Rand al`Tor napreže se da ujedini narode pred Poslednju bitku, kada će se Mračni osloboditi i kada će neoprezno čovečanstvo upasti u zamke koje su postavili besmrtni Izgubljeni. Iako ih deli pola kontinetna, Perin Ajbara oseća kako ga Rand vuče ka sebi, kao ta`veren ta`verena, a strelci iz Dveju Reka prvi put u hiljadu godina ponovo marširaju u rat. U Ebou Daru, Elejna, Avijenda i Met upinju se da nađu ter`angreal koji ima moć da spreči Mračnog da upravlja vremenskim prilikama sveta - ali, suočavaju se sa prastarim prokletstvom. U Salidaru, Egvena al`Ver prikuplja vojsku da bi povratila Tar Valon i ponovo ujedinila Aes Sedai... Koliko 'e drevnih neporecivih pravila Aes Seadai pogaziti, a koliko Mudre? {ta 'e se desiti kada se sukobe Mudre, Aes Sedai i muškarci koji mogu da usmeravaju? Ko je prijatelj, a ko neprijatelj? A u Šadar Logotu, gradu Tame, užasne moći se budi...

Golsvordi Dz. Tamni cvet.-Beograd: Politika, 2004.- 203 str.; 21 cm. Povez: tvrdi. Stanje: odlicno. Slanje postom ili licno preuzimanje. Javite se na mail.

O knjizi: Skoro tri decenije života Partibrejkersa su tri decenije naših života ovde, i ova knjiga je kao ogledalo Vremena u kome vidimo kako se Cane i Anton menjaju iz godine u godinu, zajedno sa nama. . . Flavio Rigonat Teško bi bilo naći nekog na muzičkoj sceni ko je na svom početku tako mnogo obećavao, a onda, uprkos svemu, još više postigao. Prvi album Paribrejkersa i danas je jedan od najsnažnijih rok istupa u istoriji ove muzike kod nas. Kao jedna od par najuticajnijih jugoslovenskih ploča, svojim bazičnim rokenrol zvukom kombinovanim sa ovdašnjim uličnim slengom, direktno je odgovorna za pojavu gomile autentičnih rok bendova širom zemlje, od sredine osamdesetih pa sve do danas. Naravno, oni se nikad nisu odrekli svog puta niti njegove moralne poruke – Partibrejkersi su nastavili produbljujući isti zvuk sve do najnovijih vremena, ostajući često sami na poprištu. Ne znam šta može više biti simbol otpadničkog rok stava, izgleda i zapitanosti od Canetovog nezaboravnog glasa i Antonove režeće gitare. Kao Rolling Stonesi i Led Zeppelin, i Partibrejkersi su stvorili svoju mitološku sliku, koja stiže pre njihove muzike, čineći ih poznatim i tamo gde se rokenrol ne sluša, dali su nam naš arhetip kako rokenrol jedino može da izgleda i zvuči. iz recenzije Dragana Ambrozića

Informacije SKU 9788679000071 Kategorije DOMAĆI PISCI Težina 0.37 kg Proizvođač Globosino Povez knjige Mek Pismo ćirilica Pisac Ljiljana Habjanović Đurović Izdavač Globosino Jezik Srpski Format / Tagovi Ljiljana Habjanović Đurović Knjiga Knjizara Domaći pisci Globosino Beletristika Beletristika-Domaći pisci Igra anđela Ljiljana Habjanović Đurović domace autorke

“Šaputanje Večnosti” je zavodljiv roman potpisane od strane Kler Hejvud, koji otkriva uzbudljivu priču o tajnama, ljubavi i tragediji, posmatranu iz perspektive žene odgovorne za najrazorniji mitološki rat – čuvene Helene iz Troje, kao i njene sestre Klitemnestre. Saga o Trojanskom ratu oslikava se u jarkim nijansama, ispričana iz ugla dve žene čiji glasovi su dugo ostali nečujni. Dok zapostavljanje, okrutnost i ambicija njihovih muževa postaju nesnosni, Helena i Klitemnestra moraju odbaciti okove društva i oblikovati novi život za sebe. Međutim, posledice njihovih postupaka odjekivaće još tri milenijuma. “Šaputanje Večnosti” vodi čitaoce na uzbudljivo putovanje kroz drevno vreme, otkrivajući nove slojeve klasične priče i osvežavajući protagoniste. Kler Hejvud majstorski slika portret ovih moćnih žena, nudeći svežu perspektivu na besmrtnu mitologiju i otkrivajući duboki uticaj njihovih odluka na istoriju i ljudsku sudbinu. Pripremite se da budete preneseni u srce antičke Grčke, gde šaputanje večnosti odzvanja kroz vreme i prostor.

Rođen je u kolonijalnoj Angoli, ali je detinjstvo proveo u Portugalu, gde je završio prava na Filološkom fakultetu, a takođe i stekao master na odseku za portugalsku književnost. Osim što se aktivno bavi pisanjem, Valter Ugo Mae se povremeno bavi i crtanje grafika, a član je i muzičkog benda u kojem igra glavnu ulogu kao vokal. Roman “Sin hiljadu ljudi” je dobio pohvale za svoju izuzetnost i originalnost. Pisan u snažnom i očaravajućem stilu, ovo delo je često opisivano kao “književni cunami” od strane samog Žoze Saramaga, poznatog portugalskog pisca. “Sin hiljadu ljudi” verovatno donosi duboke i slojevite priče, možda čak i sa elementima društvenih i političkih komentara, tipično za dela priznatih portugalskih pisaca. Valter Ugo Mae očarava svoje čitaoce jedinstvenim narativom i intrigantnim temama koje ostavljaju trajan utisak na umove i srca. Ova knjiga će verovatno osvojiti pažnju ljubitelja književnosti širom sveta i pružiti im duboko iskustvo čitanja.

Nadija i Said susreću se na večernjim predavanjima u neimenovanom gradu koje je već neko vreme na ivici rata. Njihov odnos započinje kao prijateljstvo, ali brzo prerasta u tajnu ljubavnu vezu. Dok se njihova strast budi, grad postaje sve opasnije mesto, izloženo oružanim sukobima i bombaškim napadima. Pred ratnom stihijom, odlučuju napustiti zemlju i potražiti sreću na Zapadu. Iako beg izgleda nemoguć, glasine o tajanstvenim vratima koja vode ka sigurnijim mestima počinju se širiti gradom – to su portali ka budućnosti, prolazi koji obnavljaju nadu u bolji i pravedniji život. Kako nasilje eskalira, Nadija i Said preuzimaju hrabar korak i odlučuju se na rizik. Oni napuštaju svoj dom i stare živote kako bi prošli kroz ta vrata, upućujući se ka neizvesnoj budućnosti. “Izlaz – Zapad” je knjiga koja nas uvlači u duboke emocije i suočava nas s pitanjem šta smo spremni učiniti za ljubav i nadu. Ovo je roman koji će nas dugo pratiti i ostaviti snažan utisak na našu percepciju sveta i migracije kroz vreme.”

Nanerl i njen mlađi brat Volfgang Amadeus Mocart putuju i sviraju klavir na najprestižnijim dvorovima u Evropi, osvajajući svojom virtuoznošću. Međutim, kada Nanerl odraste i postane dovoljno zrela za udaju, javni nastupi joj više nisu dozvoljeni, a to je duboko razočarava. Uprkos tome, ona ne gubi svoju strast prema muzici, već se okreće sopstvenim kompozicijama i živopisnim balovima koje priređuje. Jedne večeri, na jednom od tih balova, Nanerl upoznaje šarmantnog Franca Armana d'Ipolda i odmah oseća snažnu privlačnost prema njemu. Međutim, njihovu ljubav ometa nasleđeni dug porodice, zbog čega Nanerl ne dobija odobrenje za brak sa svojom velikom ljubavi. Ipak, hrabra i neustrašiva, ona neće odustati ni od svoje muzike ni od te velike ljubavi, već će se boriti za svoje snove i sreću. “Gospođica Mocart i zvuk ljubavi” je dirljiva priča koja nas uvodi u svet muzike, strasti i hrabrosti. Beata Mali vešto oživljava život Marije Ane Mocart i nudi nam uvid u unutrašnje borbe i odlučnost ovog nezaboravnog lika. Knjiga nas provodi kroz istorijski period i dočarava život na dvorovima, ali istovremeno nas podseća na važnost snažne volje i ljubavi koja može prevazići sve prepreke.